vazdu šne mase (vm)

VazduVazdušne mase šne mase (VM)(VM)

Kada vazduh duže miruje ili se sporo kreće iznad neke dovoljno Kada vazduh duže miruje ili se sporo kreće iznad neke dovoljno velike i uniformne oblasti on poprima neke osobine te oblastivelike i uniformne oblasti on poprima neke osobine te oblasti

Različite fizičke osobine vm su posledica nejednakog priliva Različite fizičke osobine vm su posledica nejednakog priliva sunčeve energije na različitim geog. širinama i različitog sunčeve energije na različitim geog. širinama i različitog zagrevanja i hlađenja kopna i morazagrevanja i hlađenja kopna i mora

Izvorišne oblasti vm moraju biti prostrane sa približno istim Izvorišne oblasti vm moraju biti prostrane sa približno istim fizičkim karakteristikama i temperaturom vazduha neposredno fizičkim karakteristikama i temperaturom vazduha neposredno iznad površine (tropska mora, pustinje, polarne oblasti)iznad površine (tropska mora, pustinje, polarne oblasti)

Karakteristike vazdušnih masa: velike dimenzije, ujednačene Karakteristike vazdušnih masa: velike dimenzije, ujednačene vrednosti meteoroloških elemenata (temperatura, sadržaj vodene vrednosti meteoroloških elemenata (temperatura, sadržaj vodene pare, prozračnost), mali gradijentipare, prozračnost), mali gradijenti

Karakteristike vazdušnih masaKarakteristike vazdušnih masa

Prema termičkom poreklu: Prema termičkom poreklu: topletople HladneHladne

Prema geografskom poreklu: Prema geografskom poreklu: arktičkearktičke – – maritimnemaritimne (Grenland) i (Grenland) i kontinentalne kontinentalne (sever Rusije)(sever Rusije)

(niska temperatura, mala apsolutna vlažnost, velika relativna (niska temperatura, mala apsolutna vlažnost, velika relativna vlažnost, stabilan, velika vidljivost) vlažnost, stabilan, velika vidljivost)

polarnepolarne - - maritimnemaritimne (sever Atlantika - leti; Kanada - zimi) i (sever Atlantika - leti; Kanada - zimi) i kontinentalne kontinentalne (sever Evrope). Maritimne pvm u vidu zapadnih (sever Evrope). Maritimne pvm u vidu zapadnih vetrova prelaze preko Golfske struje i stižu u srednju Evropu kao vetrova prelaze preko Golfske struje i stižu u srednju Evropu kao vlažan i topao vazduha. Kontinentalne pvm su zimi hladne, sa vlažan i topao vazduha. Kontinentalne pvm su zimi hladne, sa malom aps vlažnošću i velikom rel vlažnošću, a leti slične malom aps vlažnošću i velikom rel vlažnošću, a leti slične kontinentalnim tropskimkontinentalnim tropskim vm. vm.

tropsketropske (subtropske) - (subtropske) - maritimnemaritimne (Azorska ostrva; tople, stabilne (Azorska ostrva; tople, stabilne vm smanjene vidljivosti) i vm smanjene vidljivosti) i kontinentalne kontinentalne (Severna Afrika i Arabija; (Severna Afrika i Arabija; suve, tople i zamućene od peska). Stižu nam sa juga ili jugoistoka.suve, tople i zamućene od peska). Stižu nam sa juga ili jugoistoka.

EkvatorijalneEkvatorijalne – poreklom sa Ekvatora; topla i suva vm. Do nas – poreklom sa Ekvatora; topla i suva vm. Do nas može da stigne samo kao visinsko strujanjemože da stigne samo kao visinsko strujanje

Podela vazdušnih masaPodela vazdušnih masa

U naše krajeve stižu polarne i tropske vmU naše krajeve stižu polarne i tropske vm..

Podela vazdušnih masaPodela vazdušnih masa

FFrontovirontovi - površine dodira vazdušnih masa sa različitim - površine dodira vazdušnih masa sa različitim svojstvima, tj. površine na kojima dolazi do diskontinuiteta u svojstvima, tj. površine na kojima dolazi do diskontinuiteta u poljima: temperature, vetra, vlage, gradijenta pritiska i drugih poljima: temperature, vetra, vlage, gradijenta pritiska i drugih karakteristika atmosferekarakteristika atmosfere. .

Prema složenosti:Prema složenosti: prostiprosti – dve vazdušne mase – dve vazdušne mase složeni (okludovani)složeni (okludovani) – tri vazdušne mase – tri vazdušne mase

Prema osobinama:Prema osobinama: hladni (I i II reda)hladni (I i II reda) toplitopli stacionarnistacionarni okludovaniokludovani

Frontovi – pojam i podelaFrontovi – pojam i podela

http://www.classzone.com/books/earth_science/terc/content/visualizations/es2002/es2002page01.cfm?chapter_no=visualization

hladni fronthladni front

Hladni front Hladni front

Topla vazdušna masa se kreće polako, a za njom dolazi hladan Topla vazdušna masa se kreće polako, a za njom dolazi hladan vazduh koji se kreće brže i kao gušći i teži se podvlači ispod vazduh koji se kreće brže i kao gušći i teži se podvlači ispod toplog vazduha u vidu klinatoplog vazduha u vidu klina



HHFF prvog prvog reda reda ((aktivniaktivni)) – kreće se sporo– kreće se sporo TTopli vazduh opli vazduh se se krekrećće vee veććom brzinom od hladnog om brzinom od hladnog koji zbog velikog koji zbog velikog

trenja dobija veliki nagib pri površini, a topli vazduh se naglo uzdiže uz trenja dobija veliki nagib pri površini, a topli vazduh se naglo uzdiže uz taj nagibtaj nagib

Usled intenzivne konvekcije formiraju Cb iz kojih padaju pljuskovite Usled intenzivne konvekcije formiraju Cb iz kojih padaju pljuskovite padavine ispred frontapadavine ispred fronta

Uz front, na manjim nagibima, Cb zamenjuju Ns, a pljuskovite padavine Uz front, na manjim nagibima, Cb zamenjuju Ns, a pljuskovite padavine zamenjuju umerene dugotrajne padavine iz linije frontazamenjuju umerene dugotrajne padavine iz linije fronta



HHFF drugdrugogog reda reda – kreće se brzo– kreće se brzo HladniHladni vazduh brzo vazduh brzo potiskuje topli. Ako je topli vazduh dovoljno potiskuje topli. Ako je topli vazduh dovoljno

nestabilan doći će do kumulusne konvekcije ispred fronta, nestabilan doći će do kumulusne konvekcije ispred fronta, formiraće se Cb i u uskom pojasu će padati jaka kiša.formiraće se Cb i u uskom pojasu će padati jaka kiša.

Iza fronta nema padavina zbog silaznih kretanja hladnog vazduha. Iza fronta nema padavina zbog silaznih kretanja hladnog vazduha. Ispred fronta, topli vazduh se uzdiže do male visine (Sc), a na većoj Ispred fronta, topli vazduh se uzdiže do male visine (Sc), a na većoj

visini dolazi do silaznih strujanja (Ac – predznaci lošeg vremena).visini dolazi do silaznih strujanja (Ac – predznaci lošeg vremena).

Oblačni sistem hladnog frontaOblačni sistem hladnog fronta



Topla vazdušna masa struji prema hladnom vazduhu, brzinom od Topla vazdušna masa struji prema hladnom vazduhu, brzinom od oko 40 km/h i uzdiže se po strmoj ravni klina hladnog vazduhaoko 40 km/h i uzdiže se po strmoj ravni klina hladnog vazduha

Dovodi do pada pritiskaDovodi do pada pritiska

Topli frontTopli front


Karakterističan oblačni sistem: prvo se formiraju cirusi, a potom Karakterističan oblačni sistem: prvo se formiraju cirusi, a potom sloj As-Ns iz koga padaju frontalne padavine (pojas i do 300 km)sloj As-Ns iz koga padaju frontalne padavine (pojas i do 300 km)



Oblačni sistem toplog frontaOblačni sistem toplog fronta


Front kod koga su vetrovi u toploj i hladnoj vazdušnoj masi Front kod koga su vetrovi u toploj i hladnoj vazdušnoj masi paralelni frontuparalelni frontu

Karakterističan oblačni sistem: stratusi i stratokumulusiKarakterističan oblačni sistem: stratusi i stratokumulusi

Stacionarni frontStacionarni front

Kombinacija toplog i hladnog frontaKombinacija toplog i hladnog fronta

Nastaje kada se hladni front kreće brže od toplog, dolazi do Nastaje kada se hladni front kreće brže od toplog, dolazi do spajanja hladne vm iza hladnog fronta sa hladnom vm ispred spajanja hladne vm iza hladnog fronta sa hladnom vm ispred toplog fronta, a topli vazduh biva istisnut u vis.toplog fronta, a topli vazduh biva istisnut u vis.

Okludovani frontOkludovani front

HladniHladni – više hladan vazduh je iza linije fronta – više hladan vazduh je iza linije fronta Uklini se (kao kod hladnog fr) ispod manje hladnog i natera ga Uklini se (kao kod hladnog fr) ispod manje hladnog i natera ga

na uzdizanje. na uzdizanje. Formira se kišna zona koja se sve više širi iza fronta Formira se kišna zona koja se sve više širi iza fronta

TopliTopli – manje hladan vazduh je iza hladnog fronta, a više hladan – manje hladan vazduh je iza hladnog fronta, a više hladan ispred toplog .ispred toplog .

Manje hladan se uzdiže po strani klina više hladnog vazduha Manje hladan se uzdiže po strani klina više hladnog vazduha Formira se kišna zona koja se sve više širi ispred donjeg fronta Formira se kišna zona koja se sve više širi ispred donjeg fronta

okluzijeokluzije

Okludovani frontOkludovani front

Kraj meteorologijeKraj meteorologije

(II test)(II test)

Početak klimatologijePočetak klimatologije

vazdu šne mase (vm)

Documents