Vaspitanje i obrazovanje u

Sparti

Tosic Marko 08192Nikolic Stefan 08163

• Poznato je da je Sparta bila drzava koja je, kao najvecu vrednost, isticala ratnicku vestinu i skroman nacin zivota, ali kako bi ta vrednost bila upraznjavana i primenjivana, potrebni su ljudi, jer ljudi cine drzavu. Verovatno je to i jedan od razloga zbog kojih Likurg, najveci spartanski zakonodavac, nije zapisivao zakone, vec ih je usadjivao u svakog gradjanina kroz odgoj, s namerom da ti zakoni postalnu neotudjivi deo Spartanaca i njihove tradicije. Tako odgoj postaje jedini pravi zakonadavac. Upravo zato, vaspitanje se smatra najbitnijim segmentom u odrastanju svakog Spartanca, i ono se uzima kao duznost, ne samo roditelja, vec i cele zajednice

• Deca nisu bila samo vlasnistvo svojih roditelja, vec cele zajednice. Pri rodjenju deteta, oni nisu imali pravo da ga zadrze ako je bilo sitno i nejako,vec su takva deca, po prihvacenom obicaju cele zajednice bacane u provaliju u podnozju Tajgeta. Spartanci su drzali do toga da njihov porod mora biti jak i zdrav kako bi imali dostojne naslednike, sposobne za obavljanje bilo kog fizickog posla kao i za obavljanje ratnickih duznosti. Kako bi proverili jeste li dete dovoljno jako i zdravo, novorodjencad nisu kupali u vodi, vec u vinu, smatrajuci da ce vino ojacati i okrepiti snaznu decu, a de ce slabiji porod lose reagovati na njega, te ce biti jasno koju decu treba zadrzati,a koju ne.

Kada je rec o obrazovanju,mora se naglasiti da se nisu sva

deca ucila istom • Obrazovanje koje se sad pominje

odnosi se samo na decu spartijata. Od kako se rode,pa do svoje sedme godine,deca spartijata provode vreme u svojoj kuci,ali pod nadzorom dadilje.Spartanske dadilje su bile nadaleko poznate,jer se vrovalo da one deci nisu dopustale kukanje i plac , tako sprecavaju i da postanu razmazeni i nejaki. Navodi se i to da je sav grcki svet zeleo da njihovu decu vaspitava dadilja iz Sparte,jer je to samo po sebi bila garancija da ce njihovi sinovi jednoga dana postati ljudi.

• Nakon svoje sedme godine,oni se odvajaju od svoje porodice i prelaze u nadleznost svojih vaspitaca. Od ovog doba pocinje ono sto bismo danas nazvali osnovnim obrazovanjem. za vreme osnovnog obrazovanja, decaci su zajedno jeli i spavali, zajedno se ucili, time se privikavaju i na skromnost i deljenje svega sto imaju

• . Primecuje se, na osnovu nacina njihovog zivota, da oni vec u tom najranijem periodu zivota uce kako funkcionise zivot u logorima, to pokazuje da je sve podredjeno ratu jos od samog detinjstva. Kada su u pitanju citanje i pisanje, ono se ucilo onoliko koliko je to najnuznije, posto Spartanci i nisu preterano cenili lepotu knjizevnosti i govornistva

• Njihove igre bile su posmatrane i kontrolisane od strane vaspitaca koji su se trudili da ih navedu na simulacije nekih borbi, pa su posmatrali njihovo ponasanje kako bi odredili koji je kakvog karaktera, tj. kakve spremnosti na ratnicke pohode. Ove igre su se nastavljale do kraja decakovog doba (do 18 godina), ali su one postajale mnogo ozbiljnije i napornije. U tinejdzerskom periodu, decacima se davalo manje hrane, hodali su bosi, podnosili su zimu bez neke debele odece i nije im bilo dozvoljeno kupanje (osim za neke svecanosti). Smatrali su da treba da se naviknu na najteze uslove, a osim toga, verovali su da sve to podstice bolji rast i razvoj svakog decaka. Otprilike u ovom dobu, decaci su dobijali svoje mentore koji su se nazivali irenima. To su bili mladi i od oko 20 godina koji su, prosavsi svoje osnovno vaspitanje, usmeravali i upucivali mladice koji do tog doba jos nisu stigli. Ireni su imali nadleznost, kao najstariji i najiskusniji od njih, da decacima odredjuju njihove zadatke, da ih nagradjuju ili kaznjavaju za uspeh, odnosno neuspeh.

• Njihova rec se postovala bez ikakvih pridika i njihova volja se izvrsavala bez izuzetka. Tako su ucili mladice da se pokoravaju naredjenjima bez pogovora, stvorivsi od njih jedan zivi aparat za izvrsavanje planova mocnika. Kada se zavrsi dan, mladi i posluzuju svog irena u njegovoj kuci i izvrsavaju i tu njegova naredjenja. Jako je zanimljivo su mladi i zapravo krali drva, hranu i ostale potrepstine iz tudjih kuca. Kaze se da su to radili kako bi naucili da uzmu sta im je potrebno pomocu lukavstva. Postojala je i kazna za one koji nisu vrsno krali, a kazna se sastojala od toga sto bi proveli noc gladujuci i bili bi isibani za svoj neuspeh. Onaj koga uhvate biva temeljno isiban jer se za njega smatra da je nemarno i nevesto krao. Kradu takodje sto god mogu od hrane uceci da spretno izvode prepade na one koji spavaju ili su neoprezni. A uhvacenima kazna je sibe i gladovanje.

• Iako je spartansko vaspitanje bilo podredjeno ratnickim vestinama i snazi tela, ipak su posvecivali vreme ispravnom misljenju i prosudjivanju. Posle vecere, ireni bi sedeli sa svojim ucenicima za stolom i razgovarali o tome koji gradjani su vredni postovanja i ugleda, a koji ne. To se odigravalo tako to bi iren pomenuo ime nekog gradjanina, a onda bi ucenici o njemu razgovarali odgovarajuci na pitanja o pomenutom spartijatu.

• Neretko se desavalo i da ireni sa svojim ucenicima ostvare malo intimniji odnos. Provodili su dosta vremena zajedno, a cilj je bio da ucenik nauci to je vise moguce od svog mentora, kako bi i oni sami, kada napune dvadesetu godinu, mogli da poducavaju narednu generaciju to je bolje moguce. Ova pojava naziva se pederastija, alii se ne treba povezati sa homoseksualizmom, jer postojanje jednog nije nuzno vodilo postojanju drugog. Nakon dvadesete godine ucenici postaju mentori, ali se vec polako pocinju podsticati na zenidbu. Idealno vreme za muskarca je oko trideset godina starosti, a upravo toliko je potrebno da muskarac postane punopravni gradjanin Sparte.

• Kod devojaka je ta granica dosta niza, neretko je razlika izmedju muskarca i zene bila i do 10, 15 godina. Vazno je napomenuti da zenska deca nisu izostavljena iz procesa vaspitanja i obrazovanja. One su prolazile skoro potpuno isti proces, samo je taj proces vaspitanja u njihovom slucaju kraci. to se tice fizicke spremnosti, devojke su morale biti snazne i zdrave, jer se smatralo da ce tako dati bolji porod

• U drugim antickim zajednicama ovo nije bio slucaj, vec su zenska deca provodila vreme u kuci svojih roditelja sve dok ne bi dobile muza, i presle u njihov dom. Spartanci su se cak i po ovome razlikovali od drugih gradova-drzava. Naime, devojke i mladi i su vodili skoro potpuno odvojen zivot. Sastajali su se samo da bi obezbedili porod. Zanimljivo je i to to u Sparti nije postojala prevara u odnosima muskarca i zene. Neretko se desavalo i to da, ako je muz suvise star da bi oplodio svoju mladu suprugu, on ima pravo da izabere nekog mladica, casnog, borbenog i postenog, da to ucini umesto njega

• Spartanci, kao i gradjani drugih gradova, nisu proucavali svoju istoriju, vec su je sami pravili, trudeci se da time uzdignu svoju domovinu na sto visi nivo. Ta slika je dosla i do danasnjih vremena.cini se da je sve sto je postojalo i sve sto se radilo u Sparti bilo podredjeno ratu, do te mere da se slobodno moze reci kako su bili usmereni samo na neustrasivost, hrabrost, pa cak i surovost

• Spartanci su nauceni da misle onako kako odgovara vlastima, a covek ce mozda i krenuti protiv drzavnih aparata, ali protiv samog sebe tesko. Ipak, ne moze se reci da nisu zasluzili veliko divljenje i postovanje zbog skromnosti njihovog zivota, kao i snage i srcanosti svakog spartijata.

• HVALA