vaspitanje - elen vajt - pdf

Author: propovednik

Post on 13-Jul-2015

720 views

Category:

Documents


39 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

VASPITANJEZNANJE JE SVETIH STVARI RAZUM.PRIE SOLOMONOVE 9,10

ELEN VAJT

SINOVI

ODRASTE U MLADOSTI; KERI NAE KAO STUBOVI PREKRASNO IZRAENI U DVORU.PSALAM 144,12

NAI NEKA BUDU KAO BILJE, KOJE VESELO

Ova knjiga posveena je roditeljima, uiteljima i uenicima, svim polaznicima pripremne kole na Zemlji. Neka im ovo znaajno delo pomogne da steknu najvia ivotna dobra, napredak i radost u slubi Bogu i blinjima, a time i sposobnost za onu veu slubu, za viu kolu u venosti koja je otvorena svakom ljudskom biu.

SADRAJPREDGOVOR ...................................................................................................................................... 4

PRVA NAELA .......................................................................................................... 5IZVOR I CILJ PRAVOG VASPITANJA...................................................................................................... 6 KOLA U EDEMU ................................................................................................................................ 9 POZNAVANJE DOBRA I ZLA ............................................................................................................... 11 ODNOS VASPITANJA PREMA OTKUPLJENJU ....................................................................................... 13 VASPITANJE IZRAILJA ...................................................................................................................... 16 PROROKE KOLE ............................................................................................................................ 21 IVOT VELIKIH LJUDI ....................................................................................................................... 24 Danilo, poslanik Neba................................................................................................................ 25 asni i poteni ljudi ................................................................................................................... 26 Jelisije, veran u malome ............................................................................................................. 27 Mojsije, silan verom ................................................................................................................... 28 Pavle, radostan u slubi ............................................................................................................. 30 UITELJ OD BOGA DOAO ............................................................................................................ 34 PRIKAZ NJEGOVIH METODA ............................................................................................................ 39 Hristova mo koja preobraava ................................................................................................. 40 Od slabosti do snage................................................................................................................... 40 Pouka s ljubavlju ........................................................................................................................ 42

PRIMERI ................................................................................................................ 15

VELIKI UITELJ ...................................................................................................... 33

POUKE IZ PRIRODE ................................................................................................. 45

BIBLIJA KAO VASPITA ............................................................................................ 57

BOG U PRIRODI ................................................................................................................................ 46 POUKE IZ IVOTA ............................................................................................................................ 48 Zakon slube ............................................................................................................................... 48 Sejanje u veri............................................................................................................................... 48 ivot zahvaljujui smrti ............................................................................................................. 51 DRUGE OIGLEDNE POUKE .............................................................................................................. 53 Poruka zvezda............................................................................................................................. 54 Pouka o poverenju...................................................................................................................... 55 RAZVIJANJE UMA I DUHA ................................................................................................................. 58 NAUKA I BIBLIJA .............................................................................................................................. 60 NAELA I METODE POSLOVANJA ...................................................................................................... 64 Poteno poslovanje ..................................................................................................................... 66 BIBLIJSKE BIOGRAFIJE ...................................................................................................................... 70 Verom do pobede ....................................................................................................................... 71 kola stradanja ........................................................................................................................... 72 Kuanje Jova ............................................................................................................................... 73

2

PESNITVO I PESMA .......................................................................................................................... 77 Sila pesme ................................................................................................................................... 83 TAJNE BIBLIJE .................................................................................................................................. 85 ISTORIJA I PROROTVO .................................................................................................................... 87 BIBLIJSKA NASTAVA I PROUAVANJE BIBLIJE ................................................................................... 93

FIZIKA KULTURA .................................................................................................. 97

IZGRADNJA KARAKTERA .........................................................................................111OBRAZOVANJE I KARAKTER ........................................................................................................... 112 METODE POUAVANJA .................................................................................................................. 114 PONAANJE .................................................................................................................................... 118 ODEVANJE I VASPITANJE ................................................................................................................ 121 SUBOTA ......................................................................................................................................... 123 VERA I MOLITVA ............................................................................................................................ 125 IVOTNO DELO .............................................................................................................................. 129 PRIPREMA ...................................................................................................................................... 135 ZAJEDNIKI RAD ............................................................................................................................ 139 DISCIPLINA .................................................................................................................................... 141 Podnoenje ivotne discipline ................................................................................................. 144 KOLA U VENOSTI ........................................................................................................................ 147

PROUAVANJE IVOTNIH PROCESA U ORGANIZMU .......................................................................... 98 VLADANJE SOBOM I NAUKA O PRAVILNOJ ISHRANI ......................................................................... 101 Ishrana i umni razvitak ............................................................................................................ 102 FIZIKA AKTIVNOST I OSVEENJE ORGANIZMA .............................................................................. 104 OBUAVANJE ZA RAD .................................................................................................................... 107

POMONICI UITELJA............................................................................................134

VIE VASPITANJE ...................................................................................................146

3

PREDGOVORSvako ljudsko bie, pre ili kasnije, suoava se s praktinom ivotnom stvarnou i zahtevom i potrebom da prihvati razliite odgovornosti. Kako e se snai u ivotnim prilikama, kako zapamtiti iskustva, kako postati uspean, kako izbei poraze, u velikoj meri zavisi od ovekove pripreme za ivot od njegovog vaspitanja. Autor ove knjige, Elen G. Vajt, je uticajni pisac svetskog autoriteta. Njeno delo sastoji se od preko pedeset knjiga i nekoliko hiljada lanaka objavljenih u raznim asopisima. Osim knjiga verskog sadraja, koje moemo smatrati nadahnutim komentarima Biblije, objavila je i nekoliko knjiga zdravstvenog i vaspitnog karaktera. U red ovih poslednjih spadaju tri njena dela: Temelji hrianskog vaspitanja (Fundamentals of Christian Education), Saveti roditeljima, uiteljima i uenicima (Counsels to Parents, Teachers and Students) i Vaspitanje (Education). Ovo delo sa specifinom obradom, izvesnim promenama i prilagoavanjem prvi put je objavljeno na srpskom jeziku 1912. godine pod naslovom Biblijska pedagogija. Delo je priredio i predgovor napisao prof. dr Pavle P. Radosavljevi, docent eksperimentalne pedagogije na Univerzitetu u Njujorku, u izdanju Bogoslovskog Glasnika u Sremskim Karlovcima. Prema nekim izvorima dr Radosavljevi je za ovaj poduhvat imao saglasnost Elen G. Vajt. Knjiga Vaspitanje prevedena je na vie evropskih jezika i radujemo se to se ona kao drugo izdanje (prvo je objavljeno 1980), pojavljuje i na srpskom jeziku. Iako se prvo izdanje na engleskom jeziku pojavilo jo 1903. godine, a od toga vremena u svetu nastale su mnoge promene u koncepciji vaspitanja kao i u metodima i ciljevima vaspitanja, ova knjiga izdrala je sva iskuanja istorijskih razdoblja. E. G. Vajt se ne uputa u raspravljanja o nastavnim programima ili o vrednostima razliitih vaspitnih sistema; ona iznosi osnovna naela hrianskog vaspitanja koja e nam, ako ih iskreno prihvatimo i savesno primenjujemo, pomoi da se dobro pripremimo za radosnu slubu Bogu i blinjima u ovom svetu i za jo uzvieniju i radosniju u onom koji e doi. Tekstovi iz Svetog pisma navedeni u ovom izdanju potiu iz prevoda . Daniia, V. St. Karadia, i dr L. Bakotia. Ono to je svetu danas najvie potrebno, to su ljudi koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudi koji su u dubini svoje due istiniti i poteni, ljudi koji se ne boje greh nazvati njegovim pravim imenom, ljudi ija je savest verna dunosti kao magnetna igla polu, ljudi koji e ostati uz pravdu makar se i nebo sruilo. Pomoi svima da izgrade takav karakter bila je namera pisca ove knjige. S istom eljom preporuujemo itaocima ovu znaajnu i nadahnutu knjigu. Izdavai

4

PRVA NAELA MIPAK SVI KOJI OTKRIVENIM LICEM GLEDAMO

DUHA.

OBLIJE IZ SLAVE U SLAVU, KAO OD

SLAVU GOSPODNJU, PREOBRAAVAMO SE U TO ISTO

GOSPODNJEGA2. KORINANIMA 3,18

IZVOR I CILJ PRAVOG VASPITANJAZNANJE JE SVETIH STVARI RAZUM. SLOI SE S NJIM I POMIRI SE.

PRIE SOLOMONOVE 9,10; O JOVU 22,21

Nae predstave o vaspitanju su preuske i skuene. Potrebno je da imamo iri pogled i da sebi postavimo vii cilj. Pravo vaspitanje znai vie nego savlaivanje odreenog nastavnog programa. To je vie nego pripremanje za sadanji ivot. Ono se bavi celim ovekovim biem i odnosi se na celo razdoblje njegovog postojanja. Vaspitanje znai skladno razvijanje telesnih, duevnih i duhovnih snaga. Ono priprema uenika za radosnu slubu u ovome svetu i za uzvieniju i radosniju slubu u svetu koji e doi. Izvor takvog vaspitanja istaknut je ovim reima iz Svetoga pisma, koje ukazuju na Beskonanog: U njemu je sve blago premudrosti. (Koloanima 2,2.3) U Njega je savet i razum. (O Jovu 12,13) Svet je imao velike uitelje, ljude divovskog intelekta, koji su zaista unapredili ljudsko istraivanje, ljudi iji su govori podsticali ljudsku misao i otvarali pogled u nove oblasti ljudskog znanja; ovi ljudi bili su cenjeni i potovani kao voe i dobroinitelji u svome narodu; ali postoji Jedan koji je vii od njih. Mi moemo slediti red svetovnih uitelja, unatrag dokle dopiru ljudski izvetaji; ali Svetlost je bila pre njih. Kao to Mesec i planete Sunevog sistema odsjajuju Sunevom svetlou, tako i veliki mislioci, ukoliko je njihovo uenje pravilno, odsjajuju zracima Sunca Pravde. Svaka misaona iskra, svaki blesak intelekta potiu od Svetlosti sveta. U nae vreme mnogo se govori o prirodi i vanosti vieg vaspitanja. Pravo vie vaspitanje daje Onaj u kome je mudrost i sila (O Jovu 12,13), iz ijih usta dolazi znanje i razum. (Prie Solomonove 2,6) Svako pravo znanje i stvarni razvoj imaju svoj izvor u poznanju Boga. Kuda god da se okrenemo u fizikoj, mentalnoj i duhovnoj oblasti; na to god pogledamo, izuzimajui bolne posledice greha svuda nam se otkriva to poznanje. Ma kakvom se granom istraivanja bavili, u iskrenoj nameri da doznamo istinu, mi dolazimo u dodir s nevidljivim, monim Umom koji u svemu i preko svega deluje. ovekov um dolazi u vezu s Bojim umom, ogranieni s Neogranienim. Uticaj takve veze na telo, um i duu nije mogue proceniti. U ovoj vezi nalazi se najvie vaspitanje. To je Boji metod razvoja. Sloi se s njim (O Jovu 22,2), glasi Njegova poruka oveanstvu. Metod, opisan ovim reima, bio je primenjen u vaspitanju oca naeg roda. Kada je Adam u slavi bezgrene muevnosti boravio u svetom Edemu, Bog ga je na taj nain pouavao. Da bismo shvatili ta sve obuhvata delo vaspitanja, moramo razmotriti ljudsku prirodu i cilj koji je Bog imao prilikom stvaranja oveka. Moramo razmotriti i promenu u ovekovom stanju nastalu poznanjem zla, i plan koji je Bog zamislio da bi, ipak, postigao uzvieni cilj koji je postavio u vaspitavanju ljudskog roda. Kada je Adam izaao iz Stvoriteljevih ruku, po svojoj fizikoj, mentalnoj i duhovnoj prirodi bio je slian svome Tvorcu. Stvori Bog oveka po obliju svome (1. Mojsijeva 1,27); Boja namera je bila da ovek to due ivi, potpunije otkriva ovaj lik potpunije odsjajuje Stvoriteljevu slavu. Svi njegovi talenti mogli su da se razvijaju; bilo je potrebno da se veliina i snaga tih talenata stalno

6

VASPITANJE PRVA NAELA IZVOR I CILJ PRAVOG VASPITANJA

poveavaju. Ponuene su mu iroke mogunosti za obuavanje, i slavno podruje za istraivanje otvaralo se pred njim. Tajne vidljivog svemira udesa Onoga koji je savren u svakom znanju (O Jovu 37,16), pozivale su oveka da ih prouava. Razgovarati licem k licu, srcem k srcu sa svojim Stvoriteljem bila je njegova uzviena prednost. Da je ostao veran Bogu, sve bi to zauvek postalo njegovo. Kroz svu venost nastavio bi da stie nove riznice znanja, otkrivao bi nove izvore sree i imao sve jasnije i jasnije pojmove o Bojoj mudrosti, moi i ljubavi. Sve vie bi se pribliavao ispunjenju cilja svog postanja, sve potpunije bi odsjajivao slavom svoga Stvoritelja. Meutim, zbog neposlunosti sve to bilo je izgubljeno. Greh je u oveku pokvario Boju sliku, gotovo je izbrisao. ovekove fizike moi su oslabile, njegova mentalna sposobnost se smanjila, a njegova duhovna vizija potamnela. ovek je postao podloan smrti. Ipak, ljudski rod nije ostavljen bez nade. Beskrajna ljubav i milost stvorila je plan spasenja, i oveku je poklonjen ivot kao vreme probe. Obnoviti u oveku sliku njegovog Tvorca, vratiti ga u stanje prvobitnog savrenstva, podstai razvoj njegovog tela, uma i due, da bi bio ostvaren boanski cilj stvaranja to je delo otkupljenja. To je cilj vaspitanja, veliki cilj ivota. Ljubav, temelj stvaranja i otkupljenja, takoe je temelj pravog vaspitanja. To jasno otkriva Zakon koji je Bog dao da bude vodi u ivotu. Prva velika zapovest glasi: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom. (Luka 10,27) Voleti Njega, beskrajno i sveznajue Bie, svom snagom, svim umom i svim srcem, znai dostii najvii razvoj svake sposobnosti. To znai da Boja slika treba da bude obnovljena u celom biu u telu, umu, kao i dui. Druga zapovest slina je prvoj: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe! (Matej 22,39) Zakon ljubavi nalae da posvetimo telo, um i duu slubi Bogu i svojim blinjima. Ova sluba, koja ini da smo blagoslov drugima, donosi i nama samima najvei blagoslov. Nesebinost je temelj svakog pravog razvoja. Nesebinom slubom do najvie mere razvijamo svaku sposobnost. Tako sve vie imamo deo u boanskoj prirodi; postajemo spremni za Nebo, jer Nebo primamo u svoje srce. Poto je Bog Izvor svakog pravog znanja, prvi cilj vaspitanja, kao to smo videli, je da upravi nae misli na objavu u kojoj nam se On lino otkriva. Adam i Eva primali su znanje u neposrednom razgovoru s Bogom; oni su uili o Njemu iz Njegovih dela. Sve to je, u svom prvobitnom savrenstvu stvoreno, bilo je izraz Boje misli. Za Adama i Evu priroda je bila puna boanske mudrosti. Meutim, ovek je prestupom izgubio mogunost da ui o Bogu iz neposrednog razgovora s Njim, a u velikoj meri, i iz Njegovih dela. Zemlja, iskvarena i oskvrnjena grehom, samo nejasno odraava Stvoriteljevu slavu. Ipak, istina je da pouke koje je On zapisao u prirodi jo nisu izbrisane. Na svakoj strani velike knjige o Njegovim stvorenim delima moe se jo prepoznati Njegov rukopis. Priroda jo uvek govori o svom Stvoritelju. Meutim, ta otkrivenja su nepotpuna i nesavrena. U naem grenom stanju, sa oslabljenim sposobnostima i ogranienim shvatanjem, mi smo nesposobni da ih pravilno protumaimo. Nama je potrebno potpunije otkrivenje Bojeg bia, koje nam je sam Bog dao u svojoj pisanoj Rei. Sveto pismo je savreno merilo istine, i kao takvome treba mu dati najvie mesto u vaspitanju. Da bismo stekli vaspitanje dostojno toga imena, moramo upoznati Boga Stvoritelja, i Hrista Otkupitelja, onako kao to su otkriveni u svetoj Rei. Svako ljudsko bie, stvoreno po Bojem obliju, obdareno je sposobnou slinoj Stvoriteljevoj slobodnom linou, sposobnou miljenja i delovanja. Ljudi u kojih je ova sposobnost razvijena, to su ljudi koji nose odgovornosti, koji su voe u poduhvatima i koji utiu na karakter drugih. Zadatak pravog vaspitanja je da razvija ovu sposobnost, da veba mlade da misle, a ne samo da odraavaju misli drugih ljudi. Umesto da ograniimo njihovo prouavanje na ono to su ljudi 7

VASPITANJE PRVA NAELA IZVOR I CILJ PRAVOG VASPITANJA

rekli ili napisali, uputimo uenike na izvore istine, na prostrane oblasti istraivanja u prirodi i otkrivenju. Neka razmiljaju o velikim istinama kao to su dunost i opredeljenje, i um e se razviti i ojaati. Umesto obrazovanih slabia, iz vaspitnih ustanova treba da izlaze ljudi koji e biti sposobni da misle i deluju, ljudi koji su gospodari a ne robovi okolnosti, ljudi koji se odlikuju irinom uma, jasnoom misli i hrabrou u svojim uverenjima. Takvo vaspitanje prua vie nego samo disciplinovanje uma; daje vie nego samo vebanje tela. Ono jaa karakter, tako da istina i potenje nikada ne budu rtvovani sebinoj elji ili svetovnoj ambiciji. Ono jaa um protiv zla. Umesto da neka strast, kad uzme maha, postane razorna sila, sve pobude i elje usklaene su s velikim naelima pravde. Ako razmiljamo o savrenstvu Bojeg karaktera, um e biti obnovljen, a dua nanovo stvorena po Bojem obliju. Kakvo vaspitanje moe biti vie od ovoga? ta se po vrednosti moe s njim izjednaiti? Ne moe se dati isto zlato za nju, Niti se srebro izmeriti u promenu za nju. Ne moe se ceniti zlatom ofirskim, Ni dragim oniksom ni safirom. Ne moe se izjednaiti s njom ni zlato ni kristal, Niti se moe promeniti za zaklade zlatne. Od korala i bisera nema spomena, Jer je vrednost mudrosti vea nego dragom kamenju. O Jovu 28,1518 Boji ideal za Njegovu decu vii je od najvie ljudske misli. Pobonost slinost Bogu, jeste cilj koji treba dostii. Pred uenikom se otvara put stalnog napredovanja. On ima cilj koji treba da postigne, uzor do koga treba da se uzdigne, koji sadri sve to je dobro, isto i plemenito. On e u svakoj grani pravog znanja, za najkrae vreme, postizati najvei mogui uspeh. Meutim, njegovi napori bie upravljeni prema ciljevima toliko viim od sebinih i prolaznih interesa koliko su nebesa via od Zemlje. Onaj koji sarauje u postizanju boanskog cilja da se mladima prenese znanje o Bogu i da se njihov karakter izgradi u skladu s Bojim, obavlja uzvien i plemenit posao. Budei elju za ostvarenjem Bojeg ideala, on prua vaspitanje koje je visoko kao nebo i prostrano kao svemir; vaspitanje koje se ne moe zavriti u ovom ivotu, ve koje e se nastaviti u buduem; vaspitanje koje uspenom ueniku daje preporuku da iz pripremne kole na Zemlji pree u viu kolu, kolu na Nebu.

8

KOLA U EDEMUBLAGO OVEKU KOJI NAE MUDROST.PRIE SOLOMONOVE 3,13

Sistem vaspitanja ustanovljen u poetku sveta bio je odreen da slui kao uzor ljudima u svim buduim vremenima. Za prikazivanje naela tog sistema, u Edemu, domu naih praroditelja, bila je osnovana kola koja je trebalo da slui kao uzor. Edemski vrt bio je uionica, priroda je bila udbenik, Stvoritelj lino bio je Uitelj, a roditelji ljudskog roda bili su uenici. Stvoreni da budu oblije i slava Boja (1. Korinanima 11,7), Adam i Eva su primili darove dostojne svog visokog odreenja. Skladni i ujednaeni po obliku, pravilnih i lepih crta lica, pojave koja je odisala zdravljem i zraila radou i nadom, svojom spoljanjou bili su slini liku svog Stvoritelja. Ova slinost nije se otkrivala samo u njihovoj fizikoj prirodi. Svaka njihova duhovna i duevna sposobnost odraavala je Stvoriteljevu slavu. Obdareni visokim duevnim i duhovnim darovima, Adam i Eva bili su stvoreni samo malo manji od anela (Jevrejima 2,7), tako da su mogli da zapaaju ne samo uda vidljivog svemira, ve i da shvataju svoje moralne odgovornosti i obaveze. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti oveka, kojega stvori. I uini Gospod Bog, te nikoe iz zemlje svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od ivota usred vrta. (1. Mojsijeva 2,8.9) Tu usred divnih prizora iz prirode, netaknute grehom, nai praroditelji trebalo je da dobiju vaspitanje. Zauzet svojom decom, na nebeski Otac lino je upravljao njihovim vaspitanjem. esto su ih poseivali Njegovi vesnici, sveti aneli, koji su im davali savete i pouke. esto su, hodajui vrtom kad zahladi, sluali Boji glas i razgovarali s Venim licem k licu. Njegove misli bile su za njih misli dobre a ne zle. (Jeremija 29,11) Svaka Njegova namera imala je za cilj njihovo najvie dobro. Adamu i Evi bilo je povereno da se brinu o vrtu, da ga rade i uvaju. (1. Mojsijeva 2,15) Iako bogati u svemu to je Vlasnik svemira mogao da im prui, ipak nisu smeli da budu besposleni. Koristan rad bio im je odreen kao blagoslov da ojaa njihovo telo, razvije njihov um i izgradi njihov karakter. Knjiga prirode koja je pred njima otvarala svoje ive lekcije, pruala im je neiscrpne izvore pouka i zadovoljstava. Na svakom listu u umi, na svakom kamenu u planini, na svakoj sjajnoj zvezdi, na zemlji, moru i nebu bilo je napisano Boje ime. Stanovnici Edema susretali su se kako sa ivom tako i s neivom prirodom s listom, cvetom i drvetom, i sa svakim ivim stvorenjem, od levijatana u vodama do trunke koja lebdi u sunevom zraku prikupljajui od svakoga tajne njegovog postojanja. Boja slava na nebu, nebrojeni svetovi u svom pravilnom kruenju, kako vise oblaci (O Jovu 37,16), tajne svetla i zvuka, dana i noi sve to bile su teme koje su prouavali uenici u prvoj koli na Zemlji. Beskonani Zaetnik svega otkrivao je njihovom umu zakone i zbivanja u prirodi, kao i velika naela istine koja upravljaju duhovnim svetom. U svetlosti poznanja slave Boje (2. Korinanima 4,6) njihove duevne i duhovne moi su se razvijale, i tako su upoznali najuzvienija zadovoljstva svoga svetog postojanja. Kada su izali iz Stvoriteljevih ruku, ne samo edemski vrt ve i cela Zemlja bila je neizmerno lepa. Nikakva mrlja greha, nikakva senka smrti nije kvarila lepotu stvaranja. Boja slava pokri

9

VASPITANJE PRVA NAELA KOLA U EDEMU

nebesa, i Zemlja se napuni hvale njegove. (Avakum 3,3) Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu. (O Jovu 38,7) Tako je Zemlja postala prikladan simbol Onoga koji je obilan milosrem i istinom (2. Mojsijeva 34,6), i prikladan predmet prouavanja za one koji su bili nainjeni po Njegovom obliju. Edemski vrt je bio slika onoga to je Bog eleo da postane cela Zemlja, i Njegova namera je bila da ljudska porodica mnoei se osniva druge domove i kole po uzoru na onu koju je On osnovao. Tako, tokom vremena, cela Zemlja bila bi naseljena domovima i kolama u kojima bi bile prouavane Boje rei i dela i u kojima bi se uenici na taj nain osposobljavali da, tokom cele venosti, sve potpunije odraavaju svetlost poznavanja Njegove slave.

10

POZNAVANJE DOBRA I ZLAKAO TO NE MARAHU DA POZNAJU BOGA... POTAMNE NERAZUMNO SRCE NJIHOVO.

RIMLJANIMA 1,28.21

Naim praroditeljima, iako su bili stvoreni nevini i sveti, nije bila uskraena mogunost da pogree. Bog je mogao da ih stvori nemonima da prestupe Njegove zahteve, ali u tom sluaju njihov karakter ne bi mogao da se razvija; njihova sluba ne bi bila dragovoljna, ve iznuena. Zato im je dao mo izbora mo da posluaju ili odbiju poslunost. I pre nego to su mogli da prime obilje blagoslova, koje je On eleo da im da, njihova ljubav i vernost morale su da prou kroz iskuenje. U edemskom vrtu nalazilo se drvo od znanja dobra i zla... I zapreti Gospod Bog oveku govorei: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi. (1. Mojsijeva 2,9-17) Bog nije eleo da Adam i Eva upoznaju zlo. Poznavanje zla greha i njegovih posledica, zamornog i munog rada, teskobnih briga, razoaranja i duboke alosti, bola i smrti sve je iz ljubavi bilo sakriveno od njih. Dok je Bog eleo oveku dobro, sotona je nastojao da ga uniti. Kad se Eva usudila, ne potujui Gospodnji savet, da se priblii zabranjenom drvetu, povezala se sa svojim neprijateljem. Probudivi njeno zanimanje i radoznalost, sotona je nastavio da porie Boju re i uliva nepoverenje u Njegovu mudrost i dobrotu. Na eninu izjavu o drvetu poznanja: Bog je kazao: ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete, kua je odgovorio: Neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro ta li zlo. (1. Mojsijeva 3,3-5) Sotona je eleo da ih uveri da e im ovo poznavanje dobra pomeanoga sa zlom biti na blagoslov, i da im je Bog uskratio veliko dobro zabranivi im da uberu plod s tog drveta. On je tvrdio da im je Bog zabranio da okuse plod zbog njegove divne osobine da daje mudrost i silu, i da je na taj nain pokuao da ih sprei da postignu plemenitiji razvoj i nau uzvieniju sreu. Izjavio je da je sam uzeo zabranjeni plod i da je tako stekao sposobnost govora; i da e se i oni, ako budu jeli plod, uzdii u viu sferu postojanja i prodreti u ire oblasti znanja. Tvrdei da je zato to je jeo sa zabranjenog drveta dobio veliko dobro, sotona nije dozvolio da bilo ko zapazi da je zbog prestupa bio prognan sa Neba. La je bila tako prikrivena platom prividne istine, da Eva, zaslepljena, polaskana i oarana, nije uoila prevaru. Poelela je ono to je Bog zabranio, posumnjala je u Njegovu mudrost. Odbacila je veru, klju znanja. Kad je Eva videla da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi. Pod je bio prijatnog ukusa, i dok je jela, inilo joj se da osea novu snagu i zamiljala da ulazi u vie sfere postojanja. Sagreivi sama, postala je kua svoga mua, te i on okusi. (1. Mojsijeva 3,6) Vama e se otvoriti oi, rekao je neprijatelj, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro ta li zlo. (1. Mojsijeva 3,5). Njihove oi zaista su se otvorile; ali kako je alosno bilo to otvaranje! Poznavanje zla i prokletstvo greha, bilo je sve to su prestupnici dobili. U samom plodu nije bilo nikakvog otrova, i greh nije bio samo u poputanju apetitu. Nepoverenje u Boju dobrotu,

11

VASPITANJE PRVA NAELA POZNAVANJE DOBRA I ZLA

neverovanje u Njegovu re, odbacivanje Njegovog autoriteta, uinilo je nae praroditelje prestupnicima i u svet donelo poznavanje zla. To je otvorilo vrata svakoj vrsti lai i zabluda. ovek je sve izgubio, jer je odluio da radije slua obmanjivaa nego Onoga koji je Istina, koji Jedini sve zna. Meanjem dobra i zla ovekov um postao je pomuen, a njegove duevne i duhovne moi paralisane. Vie nije bio sposoban da ceni dobro koje je Bog tako obilno darivao. Adam i Eva izabrali su poznavanje zla, i ako ikada ponovo steknu poloaj, koji su izgubili, sticae ga pod nepovoljnim okolnostima koje su sami stvorili. Nije im vie bilo dozvoljeno da borave u Edemu, jer njegovo savrenstvo nije vie moglo da im prua pouke koje su im sada postale neophodne. S neiskazanom tugom oprostili su se od svoje divne okoline i otili da borave na zemlji na kojoj je poivalo prokletstvo greha. Bog je rekao Adamu: to si posluao enu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavi da ne jede s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom e se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov e ti raati, a ti e jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega jee hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti. (1. Mojsijeva 3,17-19) Iako je Zemlja sada postala pokvarena prokletstvom, priroda je i dalje trebalo da bude ovekov udbenik. Ona sada nije mogla da predstavlja samo dobro, jer je zlo svuda prisutno, svojim neistim dodirom kvarilo zemlju, more i vazduh. Tamo gde je nekada bio napisan samo karakter Boji poznavanje dobra, sada je bio napisan i sotonin karakter poznavanje zla. Priroda koja je sada otkrivala poznavanje dobra i zla, stalno je opominjala oveka na posledice greha. U uvelom cveu i opalom liu, Adam i njegova saputnica zapazili su prve znake propadanja. Jasno su shvatili gorku injenicu da e sve ivo morati da umre. ak i vazduh, od koga je zavisio njihov ivot, nosio je klice smrti. Pored sveta bili su, takoe, stalno podseani na svoju izgubljenu vlast. Adam je meu niim stvorenjima stajao kao kralj, i dok je bio veran Bogu, sva priroda priznavala je njegovu vlast; ali kada je sagreio, izgubio je tu vlast. Duh pobune, kome je lino otvorio vrata, proirio se po celom ivotinjskom carstvu. Tako je ne samo ovekov ivot ve i priroda ivotinja, umsko drvee, trava u polju, cvee, pa i sam vazduh koji je udisao sve je prialo alosnu pouku o poznavanju zla. Meutim, ovek nije bio preputen posledicama zla koje je izabrao. U presudi izgovorenoj nad sotonom nalazio se nagovetaj otkupljenja. Meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene, rekao je Bog, izmeu potomstva tvojega i potomstva njezina, ono e ti glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati! (1. Mojsijeva 3,15) Ova osuda, izgovorena u prisutnosti naih praroditelja, bila je za njih obeanje. Pre nego to su sluali o trnju i korovu, o munom radu i o alosti koja e im pasti u deo, ili o prahu u koji e se vratiti, uli su rei koje su im sigurno ulile nadu. Sve to je bilo izgubljeno poputanjem sotoni, ponovo je moglo biti steeno u Hristu. I priroda ponavlja ovaj nagovetaj. Iako pokvarena grehom, ona govori ne samo o stvaranju ve i o otkupljenju. Iako zemlja svedoi o prokletstvu, koje se pokazuje u znacima propadanja, ona je jo uvek bogata i divna u dokazima ivotodavne sile. Drvee odbacuje lie samo zato da bi se ponovo zaodenulo sveim zelenilom; cvee vene, da bi se pojavilo u novoj lepoti; u svakom otkrivanju stvaralake moi nalazi se jemstvo da nanovo moemo biti stvoreni u pravdi i u svetinji istine. (Efescima 4,24) Tako nam sami predmeti i pojave u prirodi, koji nas tako ivo podseaju na na veliki gubitak, postaju vesnici nade. Dokle god je doprlo zlo, uje se glas naeg nebeskog Oca, koji od svoje dece trai da po posledicama zla prepoznaju prirodu greha; koji ih opominje da odbace zlo i poziva da prihvate dobro.

12

ODNOS VASPITANJA PREMA OTKUPLJENJUSVETLOST POZNANJA SLAVE BOJE U LICU ISUSA HRISTA.2. KORINANIMA 4,6

Greh je odvojio oveka od Boga. Da nije bilo plana spasenja, veno odvajanje od Boga, tama beskrajne noi, postali bi ovekov deo. Spasitelj je svojom rtvom ponovo omoguio vezu s Bogom. Mi lino ne moemo doi u Boju blizinu; zbog svog greha ne moemo gledati Njegovo lice; ali, moemo Ga posmatrati i razgovarati s Njime u Isusu, Spasitelju. Poznanje slave Boje otkriveno je u licu Isusa Hrista. (2. Korinanima 4,6) Bog u Hristu ... svet pomiri sa sobom. (2. Korinanima 5,19) I Re postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine. (Jovan 1,14) U njoj bee ivot, i ivot bee videlo ljudima. (Jovan 1,4) ivot i smrt Hristova, cena naeg otkupljenja, nisu za nas samo obeanje i zalog ivota, niti samo sredstvo koje bi nam otvorilo riznice mudrosti: oni su ire i uzvienije otkrivenje Njegovog karaktera nego to su ga imali ak i nevini stanovnici Edema. I dok Hristos otvara oveku Nebo, ivot koji nam On daje otvara oveku srce za Nebo. Greh ne samo to nas odvaja od Boga, ve u ovekovoj dui unitava elju i mo da Ga upozna. Hristov cilj je da onemogui sav ovaj uticaj zla. On ima mo da oivi i obnovi sposobnosti due onemoguene grehom, da oivi i obnovi potamneli um i izopaenu volju. On nam otvara bogatstva svemira, i, zahvaljujui Njemu, dobijamo sposobnost da ih prepoznamo i koristimo. Hristos je Videlo ... koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. (Jovan 1,9) Kao to preko Hrista svako ljudsko bie ima ivot, tako preko Njega svaka dua prima neki zrak boanske svetlosti. U svakom srcu postoji ne samo misaona ve i duhovna mo, oseanje za ono to je pravo, elja za dobrim. Meutim, postoji i protivnika sila koja se bori protiv tih naela. Posledica uzimanja roda s drveta poznavanja dobra i zla vidi se u iskustvu svakog oveka. U ljudskoj prirodi postoji sklonost prema zlu, sila kojoj ovek sam ne moe da se odupre. Da bi se odupro toj sili, da bi dostigao onaj visoki cilj koji u dubini svoje due smatra jedino dostojnim, samo jedna sila moe da mu prui pomo. Ta sila je Hristos. Saradnja s tom silom je najvea ovekova potreba. Zar u celom vaspitnom naporu ova saradnja ne bi trebalo da bude najvii cilj? Pravi uitelj ne moe da se zadovoljava drugorazrednim radom. On se ne zadovoljava time da upuuje svoje uenike na ideal nii od najvieg koji oni mogu postii. Ne moe biti zadovoljan da im prui samo neko tehniko znanje, da ih uini dobrim knjigovoama, vetim zanatlijama i uspenim trgovcima. Njegova tenja je da u njih usadi naela istine, poslunosti, asti, potenja i neporonosti naela koja e ih uiniti pozitivnom silom u podupiranju stabilnosti i napretka drutva. On eli, pre svega, da oni naue veliku ivotnu lekciju o nesebinoj slubi. Kad se dua upozna s Hristom, prihvatajui Njegovu mudrost kao vodi, Njegovu silu kao snagu srca i ivota, ova naela postaju iva sila za oblikovanje karaktera. Kad se ova zajednica uspostavi, uenik je naao izvor mudrosti. Njemu je na raspolaganju sila da u sebi ostvari svoje najplemenitije ideale. On ima prednost da postigne najvie vaspitanje za ivot u ovome svetu. Obuavajui se ovde, stupa na stazu koja vodi u venost. U najviem smislu, delo vaspitanja i delo otkupljenja su isto delo, jer u vaspitanju, kao i u otkupljenju, temelja drugog niko ne moe postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus

13

VASPITANJE PRVA NAELA ODNOS VASPITANJA PREMA OTKUPLJENJU

Hristos. Jer bi volja Oeva da se u nj useli sva punina. (1. Korinanima 3,11; Koloanima 1,19) U izmenjenim okolnostima, pravo vaspitanje se i danas upravlja prema Stvoriteljevom planu, prema planu kole u Edemu. Adam i Eva su primali pouke u neposrednoj vezi s Bogom; mi gledamo svetlost poznavanja Boje slave u Hristovom licu. Velika naela vaspitanja ostaju nepromenjena. Tvrde su za vavek veka (Psalam 111,8); to su naela Bojeg karaktera. Prvo uiteljevo nastojanje i njegov stalni cilj treba da bude da pomogne ueniku da shvati ova naela i stupi u takvu vezu s Hristom da ta naela postanu sila koja upravlja njegovim ivotom. Uitelj, koji prihvata ovaj cilj, zaista je Hristov saradnik, Boji saradnik.

14

PRIMERIJER TO SE NAPRED NAPISA ZA NAU SE NAUKU NAPISA.RIMLJANIMA 15,4

VASPITANJE IZRAILJATAKO GA GOSPOD VOAE; UI GA I UVA KAO ZENICU OKA SVOJEGA.

5. MOJSIJEVA 32,12.10

Porodica je bila u sreditu sistema vaspitanja koji je ustanovljen u Edemu. Adam je bio sin Boji (Luka 3,38), a deca Svevinjega upravo su od svog Oca primala pouke. Njihova kola bila je u najpotpunijem smislu te rei porodina kola. U boanskom planu vaspitanja, prilagoenom ovekovom stanju posle pada, Hristos stoji kao Oev Predstavnik, kao karika koja povezuje Boga i oveka; On je veliki Uitelj oveanstva. On je odredio da ljudi i ene postanu Njegovi predstavnici. Porodica je bila kola, a roditelji bili su uitelji. U doba patrijaraha vaspitanje se preteno odvijalo u porodici. Bog je u tako osnovanim kolama osigurao najpovoljnije uslove za razvoj karaktera. Ljudi, koje je On vodio, jo su iveli onako kako je odredio u poetku. Oni, koji su se udaljili od Boga, gradili su sebi gradove, u njima se okupljali, uivali u sjaju, raskoi i poroku, koji i dananje gradove ine ponosom i prokletstvom sveta. Meutim, ljudi koji su se vrsto drali Bojih naela u ivotu boravili su u poljima i breuljcima. Oni su obraivali zemlju i gajili krupnu i sitnu stoku, i u tom slobodnom i nezavisnom ivotu, koji im je pruao prilike za rad, prouavanje i razmiljanje, uili od Boga i pouavali svoju decu Njegovim delima i putevima. To je bio metod vaspitanja koji je Bog eleo da uspostavi u Izrailju. Ali, posle izlaska iz Egipta, malo je Izrailjaca bilo spremno da sarauje s Bogom u vaspitavanju svoje dece. Roditeljima je, takoe, bilo je potrebno vaspitanje i disciplina. Kao rtve dugogodinjeg robovanja bili su neznalice, nevaspitani i izopaeni. Imali su malo znanja o Bogu i malo vere u Njega. Bili su zbunjeni lanim uenjem i iskvareni svojim dugim dodirom s neznabotvom. Bog je eleo da ih uzdigne u viu moralnost, i zato je nastojao da im pomogne da Ga upoznaju. Svojim postupanjem prema putnicima u pustinji, u toku celokupnog njihovog lutanja, izloenosti gladi, ei, umoru i opasnosti od neznaboakih neprijatelja, izbavljajui ih svojim provienjem, Bog je nastojao da ojaa njihovu veru pokazivanjem sile koja je stalno delovala za njihovo dobro. Nauivi ih da se uzdaju u Njegovu ljubav i mo, eleo je da stavi pred njih, u propisima svoga Zakona, ideal karaktera koji je hteo da postignu Njegovom blagodau. Izrailj je za vreme svog boravka pod Sinajem, primio dragocene pouke. To je bilo razdoblje posebne pripreme za nasleivanje Hanana. Izrailjeva okolina bila je pogodna za ispunjenje Boje namere. Na vrhu Sinaja, iznad ravnice u kojoj je narod razapeo svoje atore, poivao je stub od oblaka koji ih je vodio putem. Nou je to bio stub od ognja koji im je osiguravao boansku zatitu; dok su spavali, nebeski hleb tiho je padao na logorite. Sa svih strana silni, kreviti vrhunci svojom sveanom veliinom govorili su o venom trajanju i velianstvu. ovek je morao da oseti svoje neznanje i svoju slabost u prisutnosti Onoga koji je gore izmerio na merila i bregove na poteg. (Isaija 40,12) Bog je, pokazujui svoju slavu, nastojao da u izrailjski narod utisne svest o svetosti svoga karaktera i zahteva, kao i o nemerljivoj teini prestupa. Meutim, narod je sporo shvatao pouku. Naviknuti na egipatskom materijalno predstavljanje boanstva, kojim je ono u najveoj meri bilo lieno asti, teko su mogli da shvate postojanje i karakter

16

VASPITANJE PRIMERI VASPITANJE IZRAILJA

Nevidljivoga. Iz saaljenja prema njihovoj slabosti, Bog im je dao simbol svoje prisutnosti: I neka mi naine Svetinju, rekao je On, da meu njima nastavam. (2. Mojsijeva 25,8) Prilikom graenja Svetilita kao mesta Bojeg prebivanja, Mojsiju je nareeno da sve predmete naini prema nebeskom uzoru. Bog ga je pozvao na goru, pokazao mu stvari na Nebu, i po uzoru na njih bilo je nainjeno Svetilite i sve to mu je pripadalo. Tako je Bog izrailjskom narodu, u ijoj je sredini eleo da nastava, otkrio svoj slavni ideal karaktera. Uzor im je bio pokazan na gori objavljivanjem Zakona sa Sinaja, i kad je Gospod proao ispred Mojsija govorei: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom. (2. Mojsijeva 34,6) Ali, Izrailjci su bili nemoni da sami dostignu taj ideal. Otkrivenje na Sinaju samo je moglo da ih uveri u njihovu bedu i bespomonost. Svetilite sa svojom rtvenom slubom trebalo je da im da drugu pouku pouku o oprotenju greha, i sili poslunosti za ivot, koja se dobija u Spasitelju. U Hristu je trebalo da se ostvari namera, koju je predstavljalo Svetilite to slavno zdanje, sa zidovima od blistavog zlata na kojima su se u duginim bojama odraavale zavese izvezene heruvimima, sa mirisima kada koji je stalno goreo i koji je sve proimao, svetenicima odevenim u istu belinu, i slavom Najsvetijega u dubokoj tajanstvenosti Svetinje nad svetinjama, iznad prestola milosti, izmeu likova pognutih anela koji se mole. Bog je eleo da njegov narod iz svega toga ita o Njegovoj nameri prema ljudskoj dui. Bila je to ista namera koju je mnogo kasnije, nadahnut Svetim Duhom, izrazio apostol Pavle: Ne znate li da ste vi crkva Boja, i Duh Boji ivi u vama? Ako pokvari ko crkvu Boju, pokvarie njega Bog: jer je crkva Boja sveta, a to ste vi. (1. Korinanima 3,16.17) Graenje Svetilita za Izrailj predstavljalo je prednost i ast, ali i veliku odgovornost. Narod koji je upravo izaao iz ropstva trebalo je da u pustinji podigne zdanje nedostinog sjaja, za koje je bio potreban najskupoceniji materijal i najvea umetnika vetina. Zadatak je izgledao vrlo teak. Ali, Onaj koji je dao nacrt za graenje obavezao se takoe, da e saraivati s graditeljima. I ree Gospod Mojsiju govorei: Gle, pozvah po imenu Veseleila sina Urije sina Orova od plemena Judina. I napunih ga Duha Svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vetine ... I evo udruih s njim Elijava sina Ahisamahova od plemena Danova, i svakome vetom oveku u srce dadoh vetinu da izrade sve to sam ti zapovedio. (2. Mojsijeva 31,1-6) Kakve li kole zanatskih vetina u pustinji, kole u kojoj su nastavnici Hristos i Njegovi aneli! U izgradnji Svetilita i njegovom opremanju trebalo je da sarauje ceo narod. Tu je bilo posla i za mozak i za ruke. Najrazliitiji materijal bio je potreban, i svi su bili pozvani da prinesu darove po volji svoga srca. Tako su Izrailjci bili pouavani da radom i davanjem sarauju s Bogom i meusobno. Trebalo je da sarauju i u izgradnji duhovnog zdanja Bojeg hrama u dui. Pouke o vaspitanju i disciplini primali su od samog poetka putovanja. Pre nego to su napustili Egipat, bila je uspostavljena privremena organizacija; narod je bio podeljen u ete, kojima su bile postavljene stareine. Kod Sinaja rad na organizaciji bio je dovren. Ped koji se tako vidljivo otkrio u svim Bojim delima, potpuno je izraen i u jevrejskom ureenju. Bog je bio sredite vlasti i uprave. Mojsije, kao Njegov predstavnik, trebalo je da u Njegovo ime primenjuje zakone. Zatim je sledio savet sedamdesetorice, pa onda svetenici i knezovi, a pod ovima, tisunici, stotinici, pedesetnici i desetnici (4. Mojsijeva 11,16.17; 5. Mojsijeva 1,15), i najzad, slubenici odreeni za posebne dunosti. Logor je bio briljivo ureen, u sredini se nalazilo Svetilite, mesto Bojeg prebivanja, a oko njega atori svetenika i Levita. Izvan ovog kruga svako pleme logorovalo je pod svojom zastavom. 17

VASPITANJE PRIMERI VASPITANJE IZRAILJA

Na snazi su bile izuzetno stroge higijenski mere. One su bile propisane narodu ne samo iz zdravstvenih razloga, ve i kao uslov da sveti Bog bude prisutan u njihovoj sredini. Boanskim autoritetom Mojsije im je objavio: Jer Gospod Bog tvoj ide usred okola tvojega da te izbavi ... zato neka je oko tvoj svet. (5. Mojsijeva 23,14) Vaspitanje Izrailjaca obuhvatalo je sve njihove ivotne navike. Sve to se ticalo njihovog blagostanja bilo je predmet boanske brige i imalo je svoje mesto u boanskom zakonu. Brinui za njihovu hranu, Bog je imao u vidu njihovo najvie dobro. Mana, kojom ih je hranio u pustinji, imala je svojstva koja su razvijala telesnu, duevnu i moralnu snagu. Iako su se mnogi bunili protiv ogranienja u svojoj ishrani i eznuli da se vrate u dane kad, tako su govorili: Seasmo kod lonaca s mesom i jeasmo hleba izobila! (2. Mojsijeva 16,3) Ipak. je Boja mudrost kojom je birao ono to e im dati, bila je potvrena na nain kome nisu mogli da prigovore. Uprkos ivotnim tekoama u pustinji, nije bilo nijednog iznemoglog u svim njihovim plemenima. Na svim njihovim putovanjima, koveg u kome se nalazio Boji zakon trebalo je da ide napred. Mesto na kome je trebalo da logoruju bilo im je pokazano sputanjem stuba od oblaka. Dok je oblak poivao nad Svetilitem, narod je ostajao u tom mestu. Kad se podizao, narod je nastavljao putovanje. Trenutak zadravanja kao i trenutak polaska bio je oznaen sveanim prizivanjem Boga. I kad polaae koveg, govorae Mojsije: Ustani, Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji... A kad se ustavljae, govorae: Uvrati se, Gospode, k mnotvu tisua Izrailjevih. (4. Mojsijeva 10,35.36) Dok je narod putovao pustinjom, mnoge dragocene pouke urezale su se u njegov um pomou pesme. Posle izbavljenja od faraonove vojske celo Izrailjevo mnotvo sjedinilo se u pesmi pobede. Daleko preko pustinje i mora odzvanjao je radosni pripev, a brda su odjekivala od zahvalnih uzvika: Pevajte Gospodu, jer se slavno proslavi! (2. Mojsijeva 15,21) Ova pesma esto je ponavljana za vreme putovanja, jer je veselila srca i razgorevala veru putnika-hodoasnika. Zapovesti, koje su bile objavljene sa Sinaja, zajedno s obeanjima o Bojoj naklonosti i izvetajima o Njegovim divnim delima za njihovo izbavljenje, bili su po Bojem uputstvu izraeni u pesmi koja je pevana uz zvuke instrumenata, dok je narod koraao sjedinjujui svoje glasove u pesmi hvale. Tako su njihove misli bile udaljavane od nevolja i tekoa na putu, njihov nemiran i neobuzdan duh ublaavan i smirivan, naela istine usaivane u seanje, a vera osnaivana. U toj zajednikoj aktivnosti uili su se redu i jedinstvu, i dovoeni u uu vezu s Bogom i jedni s drugima. O Bojem postupanju s Izrailjem za vreme etrdesetogodinjeg lutanja pustinjom, Mojsije kae: Gospod Bog tvoj gaji te kao to ovek gaji svoje dete; da bi te namuio (uinio poniznim) i iskuao, da se zna ta ti je u srcu, hoe li drati zapovesti Njegove ili nee. (5. Mojsijeva 8,5.2) Nae ga u zemlji pustoj, na mestu stranu, gde bui pusto; vodi ga unaokolo, ui ga i uva ga kao zenicu oka svojega. Kao to orao izmamljuje orlie svoje, die se nad ptiima svojim, iri krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, tako ga Gospod voae, i s njim ne bee tuega boga. 5. Mojsijeva 32,10-12. Jer se opominjae svete rei svoje Avramu, sluzi svojemu. I izvede narod svoj u radosti, izabrane svoje u veselju. I dade im zemlju naroda i trud tuinaca u nasledstvo, da bi uvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. (Psalam 105,42-45) Bog je Izrailju pruio sve mogunosti, dao mu sve prednosti da bi mogao da bude na ast Bojem imenu i na blagoslov susednim narodima. Ako budu hodili putem poslunosti, obeao im je da e ih podignuti nad sve narode koje je stvorio hvalom, imenom i slavom. I videe svi narodi na Zemlji, rekao je Bog, da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojae se tebe. Narodi koji budu uli sve ove uredbe, rei e: Samo je ovaj veliki narod narod mudar i razuman. (5. Mojsijeva 26,19; 28,10; 4,6) 18

VASPITANJE PRIMERI VASPITANJE IZRAILJA

Zakoni, predati Izrailju, sadrali su jasna uputstva o vaspitanju. Bog se otkrio Mojsiju na Sinaju kao Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom. (2. Mojsijeva 34,6) Ovim naelima, utelovljenim u Njegovom zakonu, oevi i majke u Izrailju trebalo je da ue svoju decu. Mojsije im je po boanskom uputstvu objavio: I neka ove rei koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I esto ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sedi u kui svojoj i kad ide putem, kad lee i kad ustaje. (5. Mojsijeva 6,6.7) Sve ovo nisu smeli da iznose kao neku suvu teoriju. Oni koji drugima iznose istinu moraju lino iveti u skladu s njenim naelima. Jedino ako budu odraavali Boji karakter pravednou, plemenitou i nesebinou u svom ivotu, moi e da utiu na druge. Pravo vaspitanje nije prisilno pouavanje nespremnog i ravnodunog uma. Misaone sile treba probuditi, a interesovanje podstaknuti. Za to se pobrinuo Boji metod pouavanja. Onaj koji je stvorio um i odredio mu zakone, postarao se i za njegov razvoj u skladu s njima. Bog je u domu i u Svetilitu, preko prirode i umetnosti, na radu i svetkovanju, svetim zdanjem i spomen-kamenom, bezbrojnim metodima, obredima i simbolima, davao Izrailju pouke koje su slikovito prikazivale Njegova naela i uvale uspomenu na Njegova divna dela. Kada bi neko postavio pitanje, pruena pouka uticala je na um i srce. U merama za vaspitanje izabranog naroda jasno je otkriveno da potpun ivot moe imati samo onaj koji je Boga uinio sreditem svoga ivota. Kad Bog usadi u ovekovo srce neku elju, On omoguava i njeno zadovoljenje; svaku sposobnost koju daje, On nastoji da razvije. Zaetnik sve lepote, i sam Potovalac lepoga, Bog se potrudio da i u svojoj deci zadovolji ljubav prema lepoti. On se pobrinuo i za njihove drutvene potrebe, za prijatne i korisne drutvene sastanke koji veoma doprinose razvijanju meusobnog razumevanja, a ivot ine vedrijim i prijatnijim. Svetkovine koje su imali Izrailjci takoe su bile vano vaspitno sredstvo. U svakodnevnom ivotu porodica je bila i kola i crkva, a roditelji su bili uitelji kako u svetovnom tako i u verskom podruju. Meutim, tri puta godinje bilo je odreeno posebno vreme za drutvene sastanke i bogosluenja. Ovi sastanci odravani su najpre u Silomu, a kasnije u Jerusalimu. Samo od oeva i sinova zahtevano je da budu prisutni; ipak niko nije eleo da bude lien prednosti praznika, i, koliko je god to bilo mogue, ceo dom bio je prisutan. S njima su bili stranci, Leviti i siromani, koji su uivali njihovo gostoprimstvo. Jednostavno i tradicionalno putovanje u Jerusalim, kroz lepotu prolea, bogatstvo leta ili sazreli sjaj jeseni bilo je zadovoljstvo. Od starca sa sedom kosom do malog deteta, svi su dolazili nosei svoje darove zahvalnosti da se sretnu sa Bogom u Njegovom svetom stanu. Za vreme putovanja jevrejska deca sluala su iskustva iz prolosti, prie koje stari i mladi jo i danas vole. Pevane su pesme koje su nekada razveseljavale srca putnika u pustinji. Recitovane su i Boje zapovesti, i zajedno s blagotvornim uticajima prirode i ljubaznog meusobnog druenja, trajno se urezivale u seanje mnoge dece i mladih. Obredi u vezi s pashalnom slubom kojima su prisustvovali u Jerusalimu noni skup, ljudi spremni za put, s obuom na nogama i tapom u ruci, uurbana veera, jagnje, beskvasni hleb i gorko bilje, u sveanoj tiini ponavljana pria o kropljenju krvlju, o anelu koji je nosio smrt i velikom izlasku iz zemlje ropstva sve to pokretalo je matu i utiskivalo se u srce. Praznovanje Senica, ili sveanost etve donoenjem prinosa iz vonjaka i polja, sedmodnevnim boravkom u senicama od olistalih grana, drutvenim sastancima, svetom spomen-slubom, velikodunim gostoprimstvom prema Bojim radnicima Levitima, koji su sluili u Svetilitu, i prema Bojoj deci strancima i siromanima ispunjavalo je sva srca zahvalnou prema Onome, koji je 19

VASPITANJE PRIMERI VASPITANJE IZRAILJA

krunisao godinu svojom dobrotom i ije staze kaplju obiljem. 1 Poboni Izrailjac provodio je na taj nain gotovo pun mesec svake godine. To je bilo razdoblje osloboeno briga i posla, i skoro potpuno posveeno, u pravom smislu rei, vaspitnim ciljevima. Bog je raspodelom nasledstva svome narodu, eleo da ga naui, a preko njega i budua pokolenja, pravilnim naelima vlasnitva nad zemljom. Hananska zemlja bila je podeljena celom narodu, izuzimajui samo Levite, kao sluge Svetilita. Iako je neko mogao privremeno da otui svoje imanje, nije mogao da raspe nasledstvo svoje dece. Kad skupi dovoljno sredstava, imao je pravo da ga u svako doba otkupi; dugovi su bili brisani svake sedme godine, a svake pedesete, ili jubilarne godine, svaki zemljini posed vraan je prvobitnom vlasniku. Tako je svakoj porodici bio osiguran njen posed, i svako je bio zatien od preteranog bogatstva ili od krajnjeg siromatva. Delei zemlju pripadnicima naroda, Bog im je osigurao, kao i stanovnicima Edema, zanimanje najpogodnije za razvoj staranje o biljkama i ivotinjama. Jo jedan doprinos vaspitanju bio je prekidanje poljoprivrednog rada svake sedme godine; zemlja je ostajala kao ugar, a ono to je samo rodilo, bilo je preputeno siromanima. Tako im je bila data prilika za dublje prouavanje, za drutvene sastanke i bogosluenja, za dela dobroinstva, to je tako esto zanemarivano zbog ivotnih briga i poslova. Kada bi danas u svetu bila primenjivala naela Bojeg zakona o raspodeli poseda, koliko bi drukije bile okolnosti u kojima ljudi ive! Potovanje ovih naela spreilo bi strana zla koja su se u sva vremena pojavljivala samo zato to su bogati tlaili siromane, a siromani mrzeli bogate. Time bi, s jedne strane, bilo spreeno gomilanje velikog bogatstva, a s druge strane, bile bi zatiene od neznanja i ponienja desetine hiljada onih iji je slabo plaeni rad bio potreban za zgrtanje tog ogromnog bogatstva. To bi doprinelo mirnom reenju problema koji danas prete da svet ispune anarhijom i krvoproliem. Posveivanje Bogu desetog dela od sveukupnog dohotka, bilo od vonjaka ili od etve, od krupne ili sitne stoke, od umnog ili fizikog rada, posveivanje druge desetine za pomo siromanima ili za kakvu drugu dobrotvornu svrhu, imalo je cilj da podsea narod na veliku istinu da je Bog vlasnik svega i da ljudi imaju prednost da budu prenosioci njegovih blagoslova. Takvim vaspitanjem iskorenjivana je svaka uskogruda sebinost, a razvijala irokogrudost i plemenitost karaktera. Poznanje Boga, zajednica s Njim u prouavanju i radu, slinost Njemu po karakteru, trebalo je da postane izvor, sredstvo i cilj vaspitanja Izrailja vaspitanja koje je Bog dao roditeljima da bi ga oni predali svojoj deci.

1

Psalam 65,11

20

PROROKE KOLEI ONI SE SLEGOE K NOGAMA TVOJIM DA PRIME REI TVOJE.5. MOJSIJEVA 33,3

Svuda gde je u Izrailju bio primenjivan Boji plan vaspitanja, uspesi su svedoili o njegovom Autoru. Meutim, retki su bili domovi u kojima je primenjivano vaspitanje koje je Nebo preporuivalo, pa je bilo malo i karaktera koji su na taj nain izgraivani. Boji plan bio je samo delimino i nepotpuno ostvaren. Izrailjci su se neverstvom i preziranjem Bojih uputstava, okruili iskuenjima kojima se malo izmeu njih moglo odupreti. Kada su se nastanili u Hananu, ne istrebie naroda, za koje im je Gospod rekao; nego se pomeae s neznabocima, i nauie dela njihova. Stadoe sluiti idolima njihovim, i oni im behu zamka. Njihovo srce nije bilo pravo pred Bogom, i ne bejahu tvrdi u zavetu njegovu. Ali On bee milostiv, i pokrivae greh, i ne pomori ih, esto ustavljae gnev svoj... Opominjae se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraa se. (Psalam 106,3436; 78,3739) Oevi i majke u Izrailju poeli su nemarno da izvravaju svoje dunosti prema Bogu; nemarno da izvravaju svoje dunosti prema svojoj deci. Zbog nevernosti u domu i spoljnih idolopoklonikih uticaja, mnogi mladi Jevreji dobili su vaspitanje koje se veoma razlikovalo od onoga koje je Bog planirao za njih. Nauili su puteve neznaboaca. Bog se, da bi suzbio ovo zlo koje je sve vie raslo, pobrinuo za druga sredstva kao pomo roditeljima u vaspitnom delu. Od najstarijih vremena proroci su bili priznati za uitelje koje je Bog postavio. U najviem smislu rei, prorok je bio osoba koja govori neposredno nadahnuta, prenosei ljudima poruke koje je primila od Boga. Ovo ime davano je i onima koji su, iako ne tako neposredno nadahnuti, primili boanski poziv da pouavaju narod Bojim delima i putevima. Za obrazovanje takve vrste uitelja Samuilo je, prema Gospodnjem uputstvu, osnivao proroke kole. Te kole trebalo je da slue kao bedem protiv sve vee pokvarenosti, da se brinu za duevno i duhovno dobro mladih i podstiu napredovanje naroda dajui mu ljude sposobne da kao voe i savetnici rade u strahu Bojem. Sa tom svrhom Samuilo je okupio grupe mladih ljudi koji su bili poboni, razumni i marljivi. Takvi su bili nazivani prorokim sinovima. Dok su prouavali Boju re i Njegova dela, Njegova ivotvorna sila jaala je energiju uma i due, a ovi aci primali mudrost odozgo. Uitelji su ne samo dobro poznavali boanske istine, ve su i iveli u uskoj vezi s Bogom, i primali poseban dar Njegovog Duha. Uivali su potovanje i poverenje naroda, kako zbog svoje uenosti, tako i zbog svoje pobonosti. U Samuilovo vreme postojale su dve takve kole jedna u Rami, zaviaju proroka, a druga u Kirijat-Jarimu. Kasnije su bile osnovane i druge. Uenici u ovim kolama sami su se izdravali svojim radom, obradom zemlje ili bavljenjem nekim zanatom. To u Izrailju nije smatrano ni neobinim ni poniavajuim; naprotiv, smatrano je grehom dopustiti da deca odrastu ne nauivi neki koristan posao. Svaki mladi, bili njegovi roditelji siromani ili bogati, uio je neki posao. Kad bi se neko pripremao za svetu slubu, praktino ivotno znanje smatrano je neophodnim da bi u najveoj moguoj meri mogao biti koristan. Mnogi uitelji izdravali su se fizikim radom. U koli i u domu nastava je velikim delom obavljana usmeno; ali mladi su uili da itaju jevrejske spise, a bilo im je omogueno i da prouavaju pergamentne svitke starozavetnih Pisama. Glavni predmeti prouavanja u tim kolama bili su Boji zakon s poukama datim Mojsiju, sveta

21

VASPITANJE PRIMERI PROROKE KOLE

istorija, sveta muzika i pesnitvo. U izvetajima svete istorije istraivani su tragovi Gospodnjih stopa. Velike istine predstavljene simbolima slube u Svetilitu, bile su ivo prikazivane, a verom je prihvatana sredinja linost celog ovog sistema Boje Jagnje, koje treba da na sebe uzme grehe sveta. Gajen je duh pobonosti. Uenici su bili pouavani ne samo da se mole ve i kako da se mole, kako da se priblie svom Stvoritelju, kako da pokau veru u Njega i razumeju i posluaju pouke njegovog Duha. Posveeni um iznosio je iz Boje riznice staro i novo, a Boji Duh otkrivao se u prorotvu i svetim pesmama. Ove kole pokazale su se kao jedno od najuspenijih sredstava za irenje pravde koja podie narod. (Prie Solomonove 14,34) One su u velikoj meri doprinele postavljanju temelja neobinog blagostanja kojim se odlikovala vladavina Davida i Solomona. Naela predavana u prorokim kolama bila su ona ista naela koja su oblikovala Davidov karakter i usmerila njegov ivot. Boja re bila je njegov uitelj. Od zapovesti Tvojih, rekao je on, postadoh razuman ... Privoleo sam srce svoje da tvori naredbe Tvoje navek. (Psalam 119,104-112) To je bio razlog da Gospod, kada je mladog Davida pozvao na presto, nazove ovekom po srcu mojemu. (Dela apostolska 13,22) U ranom dobu Solomonovog ivota, takoe, su se videli rezultati Bojeg metoda vaspitanja. Solomon je u svojoj mladosti uinio isti izbor kao i David. Umesto bilo kojeg zemaljskog dobra, zatraio je od Boga mudro i razumno srce. Gospod mu je dao ne samo ono to je traio, ve i ono to nije traio bogatstvo i ast. Snaga njegovog uma, irina njegovog znanja, slava njegove vladavine postali su udo u svetu. Izrailj je pod Davidovom i Solomonovom vladavinom dosegao vrhunac svoje veliine. Obeanje dato Avramu i ponovljeno preko Mojsija ispunilo se: Jer ako dobro uzdrite sve ove zapovesti koje vam ja zapovedam da tvorite ljubei Gospoda Boga svojega, i hodei svim putevima Njegovim i Njega se drei, tada e oterati Gospod sve ove narode ispred vas, i naslediete narode vee i jae nego to ste sami. Svako mesto na koje stupi stopalo noge vae, vae e biti; od pustinje do Livana, i od reke, reke Efrata, do mora zapadnoga bie mea vaa. Nee se niko odrati pred vama. (5. Mojsijeva 11,22-25) Meutim, usred blagostanja vrebala je opasnost. Greh koji je David uinio u kasnijim godinama, iako se zbog njega iskreno pokajao i podneo bolnu kaznu, ohrabrio je narod da prestupa Boje zapovesti. Solomonov ivot, posle jutra koje je toliko obeavalo, takoe, je bio pomraen otpadom. elja za politikom moi i samouzvienje naveli su ga da sklapa saveze s neznaboakim narodima. Srebro iz Tarsisa i zlato iz Ofira pribavljao je rtvujui potenje i izneveravajui sveto poverenje. Druenje s neznabocima, enidba sa neznaboakim enama pokvarili su njegovu veru. Tako su bile poruene brane koje je Bog podigao da zatiti svoj narod, a Solomon se predao oboavanju lanih bogova. Na vrhu Maslinske gore, nasuprot Bojem hramu, podignuti su ogromni idoli i oltari za slubu neznaboakim boanstvima. Prekrivi svoju lojalnost Bogu, Solomon je izgubio i mo vladanja nad sobom. Njegova plemenita oseajnost je otupela. Nestalo je njegove savesnosti i obzirnosti kojima se odlikovao u prvim godinama svoje vladavine. Oholost, astoljublje, rasipnost i popustljivost doneli su kao rod okrutnost i preterane namete. On koji je bio pravedan, milostiv i bogobojazan vladar, postao je tiranin i nasilnik. On koji se prilikom posveenja Hrama molio za svoj narod da njegovo srce pripada jedino Gospodu, naveo ga je na zlo. Solomon je osramotio sebe, osramotio Izrailj i uvredio Boga. Narod iji je on bio ponos, poao je njegovim tragom. Iako se Solomon kasnije pokajao, njegovo pokajanje nije spreilo da zlo koje je posejao donese rod. Disciplina i vaspitanje koje je Bog odredio Izrailju, trebalo je da uine da se on razlikuje od drugih naroda u celokupnom nainu 22

VASPITANJE PRIMERI PROROKE KOLE

ivota. Ta izuzetnost, koju je trebalo da smatraju posebnom prednou i blagoslovom, nije im bila draga. Jednostavnost i uzdrljivost, bitne u naporima za najvii stepen razvoja, teili su da zamene sjajem i razuzdanou neznaboakih naroda. Da budu kao to je u svih naroda (1. Samuilova 8,5), bila je njihova astoljubiva elja. Boji plan vaspitanja bio je odbaen, a Njegov autoritet prezren. Odbacivanjem Bojih puteva i prihvatanjem ljudskih, poeo je pad Izrailja. To je tako potrajalo sve dok judejski narod nije postao plen onih istih naroda ije je obiaje dobrovoljno prihvatio. Kao narod, sinovi Izrailjevi nisu prihvatili prednosti koje je Bog eleo da im da. Oni nisu cenili Njegove namere niti saraivali u njihovom ispunjavanju. Ali, iako pojedinci i narodi na taj nain mogu da se odvoje od Boga, Njegova namera prema onima koji imaju poverenja u Njega ostaje nepromenjena. to god tvori Bog ono traje doveka. (Propovednik 3,14) Iako postoje razliiti stepeni razvoja i razliite objave Njegove sile da se u razliitim vekovima zadovolje potrebe ljudi, ipak je Boje delo u sva vremena isto. Uitelj je isti. Boji karakter i Njegov plan su isti. Kod Boga nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka. (Jakov 1,17) Iskustva Izrailja su zabeleena nama za pouku. Ovo se pak sve dogaalo za ugled njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta doe. (1. Korinanima 10,11) Meu nama, kao i u starom Izrailju, uspeh vaspitanja zavisi od vernosti u ispunjavanju Stvoriteljevog plana. Odanost naelima Boje rei donee nam isto tako velike blagoslove, kao to je donosila jevrejskom narodu.

23

IVOT VELIKIH LJUDIPLOD JE PRAVEDNIKOV DRVO IVOTNO.PRIE SOLOMONOVE 11,30

Sveta istorija uva brojne prikaze rezultata pravog vaspitanja. Ona iznosi mnoge primere plemenitih ljudi iji je karakter bio oblikovan prema boanskim uputstvima, ljudi iji je ivot bio na blagoslov njihovim blinjima i koji su u svetu stajali kao Boji predstavnici. Meu ove linosti ubrajamo Josifa, Danila, Mojsija, Jelisija i Pavla dvojicu najveih dravnika, najmudrijeg zakonodavca, jednog od najvernijih reformatora, i, izuzevi Onoga koji je govorio kao to ovek nikada nije govorio, najslavnijeg Uitelja koga je ovaj svet ikada upoznao. Jo u ranim danima svog ivota, upravo u asu kada su kao mladii ulazili u doba zrelosti, Josif i Danilo bili su otrgnuti od svojih domova i kao zarobljenici odvedeni u neznaboaku zemlju. Josif je bio naroito izloen iskuenjima koja su pratila velike preokrete u njegovom ivotu. U oevom domu neno negovano dete; u Petefrijevoj kui rob, zatim poverenik i pratilac; svestran ovek, obrazovan uenjem, posmatranjem i susretima s ljudima, u faraonovoj tamnici dravni zatvorenik, osuen nepravedno, bez nade da e se ikada opravdati ili biti osloboen; pozvan da stane na elo nacije u trenutku velike krize ta ga je osposobilo da sauva svoju estitost? Niko ne moe stajati na visokom bregu bez opasnosti. Kao to oluja, koja ostavlja nedirnutim cvet u dolini, upa iz korena drvo na vrhu planine, tako i estoka iskuenja koja ostavljaju nedirnutim obine ljude, nasru na one koji na polju uspeha i asti zauzimaju visoka mesta. Josif je podjednako izdrao kuanje kako nevoljama tako i blagostanjem. Pokazao je istu vernost u faraonovoj palati kao i u zatvorskoj eliji. Josif je u detinjstvu nauio da voli Boga i da Ga se boji. esto je u oevom atoru, pod zvezdanim sirijskim nebom, sluao priu o nonoj viziji kod Vetilja, o lestvama od neba do zemlje, o anelima koji su se sputali i uspinjali, i o Onome koji se s prestola na visini otkrio Jakovu. Sluao je i priu o borbi kod Javoka, kada je odrekavi se svojih omiljenih grehova, Jakov izaao kao pobednik i dobio titulu Boji knez. Dok je Josif jo kao deak uvao stada svoga oca, njegov ist i jednostavan ivot povoljno je uticao na razvoj njegovih fizikih i duevnih sposobnosti. Dolazei preko prirode u vezu s Bogom i prouavajui velike istine, koje su prelazile kao sveti zalog od oca na sina, stekao je snagu uma i nepokolebljivost u naelima. U ivotnoj krizi, kada se nalazio na stranom putu iz doma svog detinjstva u Hananu u ropstvo koje ga je ekalo u Egiptu, bacivi poslednji pogled na breuljke, koji su skrivali atore njegovog roda, Josif se setio Boga svoga oca. Setio se pouka koje je primao u detinjstvu, i potresen do dna due odluio da se pokae vernim da se uvek vlada kao to dolikuje podaniku nebeskog Cara. ivei gorkim ivotom stranca i roba, sluajui i gledajui izopaenost, mamljen arima neznaboakog bogosluenja, bogosluenja praenog svim privlanostima bogatstva, kulture i kraljevskog sjaja, Josif je ostao nepokolebljiv. Nauio je lekciju vernog ispunjavanja dunosti. Vernou na svakom poloaju, od najniega do najviega, razvio je sve sposobnosti za najviu slubu. U vreme kada je Josif bio pozvan na faraonov dvor, Egipat je bio drava najvee nacije. U

24

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

civilizaciji, umetnosti i nauci nije imao premca. Josif je poslovima tog carstva upravljao u vreme najveih tekoa i opasnosti; to je inio na nain koji mu je pribavio poverenje vladara i naroda. Faraon ga postavi gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim to imae, da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i stareine njegove urazumljuje. (Psalam 105,21.22) Nadahnue nam je otkrilo tajnu Josifovog ivota. Reima punim boanske sile i lepote, Jakov je ovako progovorio o svom najmilijem sinu, izriui blagoslove svojoj deci: Josif je rodna grana, Podna grana kraj izvora, Kojoj se ogranci rairie svrh zida. Ako ga i ucvelie ljuto I streljae na nj, I behu mu neprijatelji strelci, Opet osta jak luk njegov I ojaae miice ruku njegovih Od ruku jakoga Boga Jakovljeva ... Od silnoga Boga oca tvojega, Koji e ti pomagati, I od Svemoguega, Koji e te blagosloviti Blagoslovima ozgo s Neba, Blagoslovima ozdo iz bezdana ... Blagoslovi oca tvojega nadvisie Blagoslove mojih starih svrh brda venih, Neka budu nad glavom Josifovom I nad temenom odvojenoga izmeu brae. 1. Mojsijeva 49,22-26 Vernost Bogu, vera u Nevidljivoga, bila je Josifovo sidro. To je bila tajna njegove sile. Ojaae miice ruku njegovih, Od ruku jakoga Boga Jakovljeva.

1. Mojsijeva 49,24

Danilo, poslanik Neba Danilo i njegovi drugovi u Vavilonu bili su u svojoj mladosti prividno vei miljenici sree, nego Josif u prvim godinama svoga ivota u Egiptu; ipak, i oni su bili podvrgnuti probi karaktera uglavnom isto tako tekoj. Iz srazmerne jednostavnosti svojih judejskih domova, ovi mladii carskog roda bili su dovedeni u najvelianstveniji od svih gradova, na dvor njegovog najveeg monarha, i bili izdvojeni da se pripreme za posebnu carsku slubu. Na tom pokvarenom i raskonom dvoru bili su okrueni tekim iskuenjima. Pobednici su oholo isticali injenicu da su oni, oboavaoci Gospodnji, bili zarobljenici u Vavilonu; da je posue iz doma Bojega bilo stavljeno u hram vavilonskih bogova; da je sam car Izrailja bio zarobljenik u rukama Vavilonaca, kao dokaz da su njihova religija i obiaji bolji od religije i obiaja Jevreja. U takvim okolnostima, dozvoljavajui ponienja za koja su Izrailjci sami bili

25

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

krivi zato to su se udaljili od Njegovih zapovesti, Bog je Vavilonu dokazao svoju vrhovnu vlast, svetost svojih zahteva i sigurnih plodova poslunosti. On je to svedoanstvo dao na jedini mogui nain preko onih koji su ostali vrsti u svojoj vernosti. Danilo i njegovi drugovi nali su se pred odluujuom probom, na samom pragu svog ivotnog poziva. Nalog da im se hrana donosi s carskog stola izraavala je carevu naklonost i njegovu brigu za njihovo blagostanje. Meutim, budui da je jednim delom bila prineta na rtvu idolima, hrana s carevog stola bila je namenjena idolopoklonikoj slubi, i da su mladii prihvatili ovaj izraz careve naklonosti, smatralo bi se da su se sjedinili s njim u odavanju poasti lanim bogovima. Vernost Bogu zabranjivala im je da uestvuju u iskazivanju takve poasti. Osim toga, nisu se usuivali da svoj fiziki, duevni i duhovni razvitak izloe razornom uticaju raskoi i razuzdanosti. Danilo i njegovi drugovi bili su verno pouavani naelima iz Boje rei. Nauili su da rtvuju zemaljsko radi duhovnog i da tee za najviim dobrom. Nagrada nije izostala. Njihova navika da se uzdravaju i njihovo oseanje odgovornosti kao Bojih predstavnika, podstakli su sposobnosti njihovog tela, duha i due da se razviju na najplemenitiji nain. Posle zavretka svoga obrazovanja, kada su bili ispitivani s drugim kandidatima za visoke poloaje u carstvu, ne nae se meu svima njima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. (Danilo 1,19) Na vavilonskom dvoru bili su okupljeni predstavnici svih zemalja, ljudi najprobranijeg talenta, najbogatije obdareni prirodnim darovima i najviom kulturom koju je taj svet mogao da im da; ipak, meu svima njima jevrejski zarobljenici su bili bez premca. Niko nije mogao da se takmii s njima u fizikoj snazi i lepoti, u ivahnosti uma i literarnim dostignuima. I u svemu emu treba mudrost i razum, za to ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. (Danilo 1,20) Nepokolebljiv u svojoj odanosti Bogu, nepopustljiv prema samome sebi, Danilo je kao mladi svojim plemenitim dostojanstvom i ljubaznim iskazivanjem potovanja stekao milost i ljubav neznaboakog slubenika pod ijim je nadzorom bio. Iste osobine obeleavale su njegov ivot. Brzo se uzdigao do poloaja prvog ministra u carstvu. U vreme vladanja nekoliko uzastopnih vladara, propadanja drave i uspostavljanja suparnikog carstva, iskazivao je veliku mudrost i dravniku sposobnost, tako savrenu taktinost, uljudnost, i takvu istinsku dobrotu srca, povezanu s vernou naelima, da su ak i njegovi neprijatelji morali priznati da ne mogahu nai zabave ni pogreke, jer bee veran. (Danilo 6,4) Dok se Danilo nepokolebljivim poverenjem oslanjao na Boga, obuzeo ga je duh proroke sile. Dok je od ljudi primio ast da nosi odgovornosti na dvoru i bude upuen u dravne tajne, Bog mu je ukazao ast da bude Njegov predstavnik i nauio ga da otkriva tajne buduih vekova. Neznaboaki vladari, u dodiru s nebeskim predstavnikom, bili su primorani da priznaju Danilovog Boga. Doista, rekao je Navuhodonosor, va je Bog Bog nad bogovima i gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne. Darije, u svom proglasu svim narodima i plemenima i jezicima to ivljahu u svoj zemlji, uzvisio je Boga Danilova jer je Bog ivi, koji ostaje doveka, i ije se carstvo nee rasuti, koji izbavlja i spasava, i ini znake i udesa na Nebu i na Zemlji. (Danilo 2,47; 6,25-27) asni i poteni ljudi Svojom mudrou i pravednou, neporonou i spremnou da ine dobro u svom svakodnevnom ivotu, svojim posveivanjem interesima naroda, i to idolopoklonikog, Josif i Danilo pokazali su se verni naelima svog ranog vaspitanja, verni Onome iji su predstavnici bili. U Egiptu kao i u Vavilonu cela nacija potovala je ove ljude; neznaboci su u njima, kao i svi narodi s

26

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

kojima su dolazili u dodir, videli prikaz Boje dobrote i dobroinstva, prikaz Hristove ljubavi. Kakav je ivotni zadatak bio dodeljen tim plemenitim Jevrejima! Kad su se opratali s domom svog detinjstva, kako su malo sanjali o svom visokom odreenju! Verni i nepokolebljivi, potinili su se boanskom vostvu, tako da je preko njih Bog mogao da ispuni svoju nameru. Iste velike istine koje su bile otkrivene preko ovih ljudi, Bog eli da otkrije preko mladih i dece naih dana. Josifova i Danilova istorija je prikaz onoga to e Bog uiniti za one koji Mu se pokore i celim srcem tee da ispune Njegovu nameru. Najvea potreba sveta je potreba za ljudima ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudima koji su u dubini svoje due poteni i asni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom, ljudima ija je savest verna dunosti kao magnetna igla polu, ljudima koji e stajati na strani pravde makar se nebo sruilo. Takav karakter nije plod sluaja, on se ne moe pripisati linoj naklonosti ili darovima Provienja. Plemenit karakter je plod samodiscipline, pokoravanja nie prirode vioj predanja samoga sebe u slubi Bogu i blinjima iz ljubavi. Mladi moraju shvatiti istinu da darovi koji su im povereni ne pripadaju njima. Snaga, vreme i razum su samo pozajmljena blaga. Oni pripadaju Bogu, i svako mlado bie treba da odlui da ih upotrebi za najuzvienije ciljeve. Mladi su loze od kojih Bog oekuje rod, pristavi iji se talanti moraju umnoavati, svetlost koja treba da obasja tamu sveta. Svakom mladiu i devojci i svakom detetu odreen je posao koji treba da obavi da bi se Bog proslavio i oveanstvo oplemenilo. Jelisije, veran u malome Prorok Jelisije svoje rane godine proveo je u tiini seoskog ivota, pouavan od Boga i prirode i pouavan poslunosti korisnim radom. U vreme skoro sveopteg otpada, pripadnici doma njegovog oca ubrajali su se meu one koji nisu savili kolena pred Valom. Njihov dom je bio dom u kome je slavljen Bog i u kome je vernost dunosti smatrana ivotnim pravilom. Jelisije se kao sin bogatog zemljoradnika, latio zanimanja koje mu je bilo najblie. Iako je bio obdaren sposobnou da bude voa meu ljudima, dobio je obrazovanje koje ga je pripremilo za obavljanje svakodnevnih ivotnih dunosti. Da bi mogao mudro da upravlja, morao je da naui da slua. Vernost u malome pripremila ga je za vee odgovornosti. Jelisije je bio krotak i smerna duha, ali energian i vrst. Gajio je ljubav i strah Boji, a poniznim obavljanjem svakodnevnog tekog rada sticao postojanost u namerama i plemenitost karaktera, rastui u boanskoj milosti i znanju. Saraujui s ocem u domaim dunostima, uio je da sarauje sa Bogom. Proroki poziv upuen je Jelisiju, dok je sa slugama svoga oca orao u polju. Kad je Ilija, voen Bogom u izboru svog naslednika, bacio svoj plat na ramena mladog oveka, Jelisije je razumeo i posluao poziv. On otide za Ilijom i sluae mu. (1. O carevima 19,21) Od Jelisija se u poetku nije trailo nita veliko; njegova obuka se i dalje sastojala od obavljanja svakodnevnih dunosti. O njemu se govorilo kao o onome koji je Iliji, svome gospodaru, polivao vodom ruke. Kao prorokov lini sluga, nastavio je da se pokazuje veran u malome, dok se u njemu svaki dan uvrivala odluka da se posveti pozivu koji mu je Bog odredio. Kada je prvi put pozvan, njegova odluka bila je stavljena na probu. U asu kada je ustao da poe za Ilijom, prorok mu je naredio da se vrati svojoj kui. Morao je da razmisli o ceni, i sam odlui hoe li prihvatiti ili odbiti poziv. Meutim, Jelisije je shvatio vrednost prilike koja mu se ukazala. Ni

27

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

za kakvu svetovnu prednost ne bi pristao da se odrekne mogunosti da postane Boji vesnik, niti da se lii prednosti zajednice s Njegovim slugom. Kad je vreme prolo, a Ilija bio spreman da bude uzet na Nebo, i Jelisije je bio spreman da postane njegov naslednik. I opet su njegova vera i odlunost bile stavljene na probu. Pratei Iliju na njegovom slubenom obilasku, znajui da e se uskoro dogoditi promena, Jelisije je na svakom mestu sluao prorokov poziv da se vrati. Ostani ti ovde, zahtevao je Ilija, jer mene Gospod alje do Vetilja! Jelisije je u svom ranijem radu, upravljajui plugom, nauio da ne klone niti da se obeshrabri; i sada, kada je stavio svoju ruku na plug u drugoj oblasti dunosti, nije dozvolio da bude odvraen od svoje odluke. Kad god mu je bio upuen poziv da se vrati, odgovarao je: Tako iv bio Gospod i tako iva bila dua tvoja, neu te ostaviti. (2. O carevima 2,2) Tako otidoe obojica . . . a oni obojica ustavie se kod Jordana. I uze Ilija plat svoj, i savivi ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te preoe obojica suhim. A kad preoe, ree Ilija Jelisiju: Iti to hoe da ti uinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije ree: Da budu dva dela duha tvojega u mene. A on mu ree: Zaiskao si teku stvar; ali ako me vidi kad se uzmem od tebe, bie ti tako; ako li ne vidi, nee biti. I kad iahu dalje razgovarajui se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastavie ih, i Ilija otide u vihoru na Nebo. A Jelisije videi to vikae: Oe moj, oe moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga vie; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada. I podie plat Ilijin, koji bee spao s njega, i vrativ se stade na bregu jordanskom. I uzev plat Ilijin, koji bee spao s njega, udari po vodi, i ree: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i pree Jelisije. A kad s druge strane videe sinovi proroki, koji bejahu u Jerihonu, rekoe: Poinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoe ga i poklonie mu se do zemlje. (2. O carevima 2,6-15) Od tada Jelisije zauzima Ilijino mesto. Onaj koji se pokazao vernim u najmanjem, pokazao se vernim i u velikome. Ilija, ovek sile, bio je Boje orue za uklanjanje veoma velikih zala. Idolopoklonstvo, koje su podravali Ahav i neznabokinja Jezavelja, i koje je zavelo narod, bilo je oboreno. Valovi proroci bili su pobeeni. Ceo izrailjski narod bio je duboko potresen, i mnogi su ponovo poeli da slue Bogu. Ilijin naslednik bio je potreban kao ovek koji e paljivim, strpljivim pouavanjem moi da vodi izrailjski narod sigurnim putevima. Pano vaspitanje pod Bojim vostvom pripremilo je Jelisija za ovo delo. Ovo je pouka za sve. Niko ne moe znati kakvu nameru Bog ima s njim, dok ga vaspitava; svi mogu biti sigurni da je vernost u malome dokaz spremnosti za vee odgovornosti. Svako delo u ivotu otkriva karakter, i samo onaj ko se u malim dunostima pokae ..kao radin koji se nema ta stideti (2. Timotiju 2,15), bie poaen od Boga poveravanjem veih odgovornosti. Mojsije, silan verom Mojsije je bio mlai od Josifa i Danila, kada je bio lien brine zatite doma svog detinjstva; meutim, isti uticaji koji su oblikovali njihov ivot, oblikovali su i njegov. Samo dvanaest godina je proveo sa svojim jevrejskim srodnicima, ali za vreme tih godina bio je postavljen temelj njegove veliine, postavljen rukom osobe o kojoj se malo govori. Johaveda je bila ena ropkinja. Njen deo u ivotu bio je skroman, njen teret teak. Ali, nijedna druga ena, osim Marije iz Nazareta, nije svetu donela vei blagoslov. Znajui da se uskoro vie nee moi starati o svom detetu, jer e biti povereno na uvanje onima koji ne poznaju Boga, ona je jo ozbiljnije nastojala da njegovu duu povee s Nebom. Trudila se da u njegovo srce usadi ljubav i

28

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

vernost prema Bogu. To delo bilo je verno obavljeno. Nijedan kasniji uticaj nije mogao da navede Mojsija da odbaci naela istine koja mu je majka, svojim pouavanjem i primerom svoga ivota, brino usadila. Johavedin sin iz skromnog doma u Gesemu je preao u palatu faraona, egipatskoj princezi, koja ga je doekala kao voljenog i dragog sina. U egipatskim kolama Mojsije je stekao najvie graansko i vojniko obrazovanje. Obdaren velikom linom privlanou, plemenite pojave i stasa, prefinjenog duha, kneevskog dranja i slavan kao vojskovoa, postao je ponos nacije. Egipatski car bio je i pripadnik svetenikog stalea, i Mojsije, iako je odbijao da uestvuje u neznaboakom bogosluenju, bio je upuen u sve tajne egipatske religije. Budui da je Egipat u to vreme jo bio drava najmonije i najcivilizovanije nacije, Mojsije, koga je oekivao vladarski poloaj, bio je i naslednik najviih asti koje je ovaj svet mogao da prui. Ali on je izabrao neto plemenitije. Za Boju ast i osloboenje svoga potlaenog naroda Mojsije je rtvovao asti Egipta. Tada je Bog, u posebnom smislu, preuzeo njegovo vaspitanje. Mojsije jo nije bio spreman za svoje ivotno delo. On je jo morao da naui da zavisi od boanske sile. Pogreno je razumeo Boju nameru. Nadao se da e osloboditi Izrailja silom oruja. Radi toga stavio je sve na kocku, i izgubio. Poraen i razoaran, postao je begunac i prognanik u stranoj zemlji. Mojsije je u madijanskoj divljini proveo etrdeset godina kao uvar ovaca. Iako je izgledao da je zauvek odvojen od svoje ivotne misije, on je u stvari dobijao vaspitanje neophodno za njeno ispunjenje. Mudrost za upravljanje neukim i nedisciplinovanim mnotvom mora da stekne savlaivanjem samoga sebe. Brinui se o ovcama i nenim jaganjcima morao je da stekne iskustvo koje e ga uiniti vernim i trpeljivim pastirom Izrailja. Da bi mogao da postane Boji predstavnik, morao je da ui od Njega. Uticaji koji su ga okruavali u Egiptu, naklonost njegove pomajke, njegov lini poloaj, koji je imao kao kraljevski unuk, rasko i porok koji su na deset hiljada naina mamili, prefinjenost, mudrovanje i misticizam lane religije, sve to ostavilo je traga na njegovom umu i karakteru. U strogoj jednostavnosti pustinje sve to je iezlo. Usred sveane velianstvenosti samoe u planinama, Mojsije je bio sam s Bogom. Svuda je bilo napisano Stvoriteljevo ime. inilo se da Mojsije stoji u Bojem prisustvu i da je zaklonjen Njegovom silom. Ovde je nestalo njegovo oseanje da sve moe sam. U prisustvu Beskonanoga shvatio je koliko je ovek slab, nesposoban i kratkovid. Mojsije je ovde stekao ono to nije izgubio u svim godinama svoga napornog i brigama optereenog ivota oseanje line prisutnosti Boga. Ne samo da je vekovima unapred gledao na vreme u kome e se Hristos pojaviti u telu, ve je video Hrista kako prati vojske Izrailjeve na svim njihovim putovanjima. Neshvaen i pogreno predstavljen, primoran da trpi ukore i uvrede, da se suoava s opasnou i smru, bio je sposoban da izdri, jer se drae Onoga koji se ne vidi, kao da Ga viae. (Jevrejima 11,27) Mojsije nije mislio samo o Bogu, on Ga je video. Bog je u viziji uvek stajao pred njim. Nikada nije gubio iz vida Njegovo lice. Za Mojsija vera nije bila nagaanje, ve stvarnost. Verovao je da Gospod na poseban nain upravlja njegovim ivotom; u svim prilikama u ivotu on Ga je priznavao. Uzdao se u Njega da e mu dati snagu da se odupre svakom iskuenju. eleo je da veliko delo, koje mu je bilo povereno, uini uspenim u najveoj meri, i zato se potpuno oslonio na boansku silu. Oseao je potrebu za pomoi, molio se za nju, primao je verom, i uzdajui se u tu okrepljujuu silu, iao napred. 29

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

To je bilo Mojsijevo iskustvo steeno etrdesetogodinjim kolovanjem u pustinji. Da bi mu dala takvu vrstu iskustva, beskonana Mudrost to razdoblje nije smatrala previe dugim niti cenu previe visokom. Rezultati tog vaspitanja, pouka koje je tamo objavljena, povezani su ne samo s istorijom Izrailja, ve i sa svim onim to je od tog vremena do danas doprinosilo napretku sveta. Najvie svedoanstvo o Mojsijevoj veliini jeste sud koji je o njegovom ivotu izreklo Nadahnue: Ali ne usta vie prorok u Izrailju, kao Mojsije koga Gospod pozna licem k licu. (5. Mojsijeva 34,10) Pavle, radostan u slubi Veri i iskustvu galilejskih uenika koji su pratili Isusa, pridruili su se u evaneoskom radu vatrena odlunost i intelektualna snaga jednog rabina iz Jerusalima. Rimski graanin, roen u neznaboakom gradu; Jevrejin ne samo poreklom ve i ivotnim vaspitanjem, patriotskom revnou i odanou religiji; vaspitan u Jerusalimu kod nogu najuglednijih rabina i pouen svim zakonima i predanjima otaca, Savle iz Tarsa u najveoj meri delio je ponos i predrasude svoga naroda. Jo kao mladi, postao je ugledan lan Sinedriona. Smatrali su ga ovekom koji obeava, revnim braniocem iskonske vere. U teolokim kolama u Judeji, Boja re bila je potisnuta ljudskim spekulacijama; tumaenja i predanja rabina liili su je snage. Samouzvisivanje, ljubav prema vlasti, ljubomorna iskljuivost, licemerje i prezriva oholost bili su vladajua naela i pobude ovih uitelja. Rabini su se razmetali svojom nadmonou ne samo nad pripadnicima drugih naroda ve i nad svojim sunarodnicima. Obuzeti divljom mrnjom prema svojim rimskim tlaiteljima, tvrdo su odluili da svoju nacionalnu veliinu povrate snagom oruja. Mrzeli su i ubijali Isusove uenike ija se vest mira tako oigledno protivila njihovim astoljubivim planovima. Savle je u tom gonjenju bio jedan od najogorenijih i najnemilosrdnijih uesnika. U egipatskim vojnim kolama, Mojsije je nauio zakon sile, a uticaj tog uenja na njegov karakter bio je tako snaan da mu je trebalo etrdeset godina smirenosti i veze s Bogom i prirodom da se osposobi da zakonom ljubavi vodi Izrailj. Istu lekciju trebalo je da naui i Pavle. Pred vratima Damaska, pojava Razapetoga promenila je celi tok njegovog ivota. Progonitelj je postao uenik, a uitelj ak. Dani mraka, provedeni u samoi u Damasku, bili su kao godine u njegovom iskustvu. Starozavetni spisi, urezani u njegovo pamenje postali su predmet njegovog prouavanja, a Hristos mu je bio Uitelj. I njemu je samoa u prirodi postala kola. Otiao je u Arabijsku pustinju da u njoj prouava Pisma i ui od Boga. Oslobodio je svoju duu predrasuda i predanja, koja su oblikovala njegov ivot, i primao pouke s Izvora istine. Njegov kasniji ivot bio je nadahnut jedino naelom portvovnosti, slubom ljubavi. Duan sam, rekao je on, i Grcima i divljacima (varvarima), i mudrima i nerazumnima. Jer ljubav Boja nagoni nas. (Rimljanima 1,14; 2. Korinanima 5,14) Pavle, najvei uitelj meu ljudima, prihvatao je i najnie kao i najvie dunosti. Priznavao je neophodnost rada rukama kao i umnog rada, a sam je radio kao zanatlija da bi se izdravao. Svakodnevno propovedajui Jevanelje u velikim sreditima civilizacije, nastavio je da pravi atore. Sami znate, rekao je na rastanku stareinama crkve u Efesu, da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili posluie ove ruke moje. (Dela apostolska 20,34) Iako je imao visoke intelektualne sposobnosti, Pavle je u svom ivotu otkrivao silu jedne jo ree mudrosti. Naela najvie vanosti, naela koja su bila nepoznata najveim umovima toga vremena, objavljena su u njegovim uenjima i primenjena u njegovom ivotu. Imao je najveu od

30

VASPITANJE PRIMERI IVOT VELIKIH LJUDI

svih mudrosti, mudrost koja daje dubinu pronicljivosti i srce ispunjava samilou, koja povezuje oveka s ovekom, budi u njemu bolju prirodu i nadahnjuje ga za vii ivot. Sluajte njegove rei, izgovorene pred neznabocima iz Listre, dok ih upuuje na Boga otkrivenog u prirodi, na Izvor svega dobra, koji nam daje s neba dad i godine rodne, punei srca naa jelom i veseljem. (Dela apostolska 14,17) Gledajte ga u tamnici u Filibi u kojoj, uprkos izmuenom telu, njegova pesma hvale prekida pononu tiinu. Posle zemljotresa koji je otvorio zatvorska vrata, uje se opet njegov glas, koji upuuje rei ohrabrenja neznaboakom tamniaru: Ne ini sebi zla nikakva, jer smo mi svi ovde (Dela apostolska 16.28), svaki ovek na svom mestu, zadran prisustvom jednoga od zatvorenika. Uveren u stvarnost vere koja je odravala Pavla, tamniar pita za put spasenja i sa celim svojim domom sjedinjuje se s drutvom progonjenih Hristovih uenika. Pratite Pavla u Atini pred saborom Areopaga, kako na nauku odgovara naukom, na logiku logikom i na filozofiju filozofijom. Zapazite kako, taktinou roenom iz boanske ljubavi, ukazuje na Gospoda kao na Boga Nepoznatoga koga njegovi sluaoci u neznanju oboavaju; i kako Ga, navodei rei jednoga od njihovih pesnika, opisuje kao Oca ija su oni deca. Sluajte ga, u to vreme stroge podele na drutvene klase, kada su prava oveka kao oveka bila potpuno nepriznata, kako iznosi veliku istinu o bratstvu svih ljudi, izjavljujui da je Bog uinio da od jedne krvi sav rod oveiji ivi po svemu licu zemaljskome. Zatim kako pokazuje da se u svim Bojim postupcima prema oveku provlai, kao zlatna nit, Njegova dobronamernost i milost. On je postavio napred odreena vremena i mee njihovog ivljenja: da trae Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga nas. (Dela apostolska 17,23.26.27) Sluajte ga na Fistovom dvoru kada je car Agripa. uveren u istinitost Jevanelja, uskliknuo: Jo malo pa e me nagovoriti da budem hrianin! S kakvom nenom uljudnou mu Pavle odgovara pokazujui na svoje lance: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me