Vaskularni sistem

Gradja arterija Krvne sudove mozemo podeliti prema tome da li dovode ili odvode krv od srca i prema

veličini njihovog aktivnog volumena. Tako prema velicini aktivnog volumena iduci od veceg

ka manjem volumenu delimo na ;

Kalibar Aorte iznosi 20 mm , i sa godinama dilatira .

Arterije koje imaju ulogu da krv prenesu tkivima pod visokim pritiskom i njihov precnik od

~12.5 milimetara, i zid debljine 2 milimetara. Arterije koje se granaju od aorte imaju unutrašnji

prečnik od 2 do 6 milimetara i zid debljine 1 milimetar.

Arteriole su manje od arterija i dovode krv do kapilara. . Prečnik arteriole je ~0.03 milimitara

(30 mikrometara), dok je zid debljine 6 mikrometara.

Kapilari su najmanji ali i najbrojniji krvni sudovi u organizmu.

Prečnik jednog kapilara je 5-10 mikromilimetara, dok je zid debljine 0,5 mikromilimetara.

Arteriole ,venule i kapilari spadaju u mikrocirkulaciju . I ima ih u svim

tkivima.

Zid krvnog suda grade tri tunice ( opne ) i to su ;

Tunica intima , tunica media i tunica adventitia .

tunica adventitia - vezivno tkivo sa kolagenim i elastičnim vlaknima i ponekad

glatkim mišićnim ćelijama, najširi je sloj zida vena.

tunica media - uglavnom glatke mišićne ćelije i različita količina elastina,

retikularnih vlakana i u zidu arterija ovo je najširi sloj.

tunica intima - jedan sloj endotelskih ćelija, lamina i podendotelsko rastresito

vezivno tkivo u kojem se ponekad mogu sresti glatke mišićne ćelije.

Arterijski sistem

Odmah iznas Valve aorte ( valvula semilunaris ) nalazi se aortni sinus ili

Valslavin – ov sinus koji predstavlja anatomsku dilataciju ascedentnog dela

aorte. U toj rediji na samom posetnom delu aorte dolazi do grananja dve

koronarne arterije ( a.coronaria dextra et sinistra ).

Aorta ascendens se proteže od spoja hrskavice 3. rebra sa sternumom sa leve

strane prema nepred, gore i udesno. Završava se u nivou ugla grudne kosti

(angulus sterni), gde prelazi u luk aorte. Dužina ushodnog dela je 5-6 cm, a

prosečan prečnik 26-27 mm. Na prelasku u luk je prečnik aorte nejveći i iznosi

32-33 mm. Skoro ceo ushodni deo aorte leži u srčanoj kesi (perikardu). Početni

deo ushodne aorte je proširen i zove se koren aorte (lat. bulbus aortae).

Na ascedentni deo aorte nastavlja se Arcus aorte. Početni deo aortnog luka je

proširen ( sinus maximus aortae) i na tom mestu aorta dostiže u prečniku i do

33 mm. Luk je dugačak oko 5-6 cm. Vrh luka dostiže nivo donje ivice spoja

prvog rebra i grudne kosti. Završava se aortnim suženjem (istmus aortae) u

visini leve strane tela 4. grudnog pršljena.

Idući s desna ulevo od aorte se odvajaju 3 velike arterije koje snabdevaju

krvlju glavu i gornje ekstremitete.

Gornja strana luka aorte je konveksna. Od nje polaze tri velike arterijske grane:

najpre brahiocefalično arterisko stablo ( Truncus brachiocephalicus ), u sredini

je leva zajednička karotidna arterija ( a. carotis comunis sinistra )i udesno leva

potključna arterija ( a. subclavia sinistra ).

Suženje aorte ( isthmus aortae ) je završni deo luka aorte i nastaje odmah posle

isključenja leve potključne arterije. Kalibar aorte u ovom suženju je oko 20

mm.

Brachiocephalicus je naj veca grana aorte dugacka 2-3 cm. U visini

sternoklavikularnog zgloba deli se na desnu zajednicku karotidnu arteriju

(Carotis communis dextra ) i desnu podkljucnu arteriju (a . Subclavia dextra ) .

Na arteriju carotis dextra nastavljaju se dve zavrsne grane spoljasnja i

unutrasnja karotidna arterija a. carotis interna et externa.

Arterija subclavia se nastavlja na brahiocefalikus i njena naj vaznija bocna

grana je arterija vertebralis. U visini coste 1 prelazi u a Axillaris.

A.Axillaris pruza se do m.pectoralis major gde se nastavlja a. brachialis.

A. Brachialis se pruza distalno do fossa cubiti gde se deli na dve zavrsne grane

a.radialis et ulnaris.

Grudna aorta se nastavlja na aortni luk u visini 4. grudnog pršljena sa leve

strane. Grudni deo aorte silazi na dole, napred i nešto udesno, tako da se u

svom toku postepeno približava srednjoj ravni kičmenih pršljenova. Završetak

se nalazi u visini 12. grudnog pršljena, gde prolazi kroz aortni otvor dijafragme

(lat. hiatus aorticus) i prelazi u trbušnu aortu.

Iz grudne aorte izdvajaju se sitnije i brojne bočne grane.

Dušničke arterije (rami bronchiales), koje su najveće grane grudne aorte.

Grane za jednjak (rami esophageales), ima ih 6-10. Namenjene su za ishranu

srednjeg dela jednjaka.

Grane za perikard ( rami pericardiaci)

Grane za medijastinum (rami mediastinales)

Zadnje međurebarne arterije ( aa. intercostales posteriores), grade anastomoze

(spojeve) sa prednjim međurebarnim arterijama.

Podrebarna arterija ( a. subcostalis)

Gornja dijafragmalna arterija ( a. phrenica superior et inferior )

Abdominalna aorta počinje kada descedentni deo grudne aorte prođe kroz

aortlni hiatus na dijafragmi u visini donje ivice tela 12 torakalnog pršljena. Ona

se zatim spušta retroperitonealnim prostorom u srednjoj liniji ispred tela

pršljenova sve do nivoa tela 4 lumbalnog pršljena i deli se na levu i desnu

a.iliacau communis. Abdominalna aorta je približno 13 cm dugačka.

Tokom svog puta kroz abdomen daje svoje visceralne i parijetalne grane.

Visceralne grane služe za ishranu organa trbušne duplje a najznačajnije su:

cilijačno stablo,

gornja mezenterična arterija,

leva i desna renalna arterija,

donja mezenterična arterija.

Truncus celiacus

Celijacno arterijsko stablo je vrlo kratko i daje tri arterije i to su

a.Gastrica sinister , a lienalis , a. hepatica comunis.

Na 1cm ispod celijacnog stabla nalazi se A.mesenterica superior koja

vaskularizuje organe srednjeg dela digestivnog trakta i to Duodenum ,

jejunum et ileum ,caecum et appendix , colon ascendens , transverzum et

flexura dextra.

Ispod mezentericne racve nalazi se A. Renalis leva i desna . Nakon nje

distalno smestene su A.testicularis et ovarica .

Vaskularizacija organa donjeg dela digestivnog trakta odvija se pomoc

A.mesenterica inferior .

Ona vaskularizuje colon descendens et sigmoideum ,rectum et canal

analis kao i lienalnu fleksuru.

Abdominalna aorta se anteriorno u kaudalnom pravcu prostire od Th 12 do L4

Abdominalna aorta je približno 13 cm dugačka. Započinje na aortalnom

hiatusu dijafragme u visini Th 12 i završava u nivou L4 prsljena gde se nalazi

bifurkacija na levu i desnu a. iliacau communis .

A. iliaca communis silazi od bifurkacije abdominalne aorte upolje i u visini

sakroiliacnog zgloba deli na spoljnu i unutrasnju bedrenu arteriju ( a. iliaca

externa et interna ).

A.Iliaca externa nastavlja se a.femoralis na koju se nadovezuje a.Poplitea .

A.Poplitea se racva na a. Tibialis u regiji art. Genus ,na anterior et posterior.

A.Tibialis posterior u proksimalnom okrajku tibiae racva na zavrsnu

A.fibularis.

Hvala na paznji