varijabilnost ljudske populacije

Download varijabilnost ljudske populacije

Post on 09-Aug-2015

320 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

antropologija

TRANSCRIPT

Ekoloki aspekt nastanka i razvoja oveka

Evolucija i klasifikacija ovekaMG* Klasifikaciona kategorija 600 Carstvo ivotinja 540 Kolo hordata 120 Klasa sisara 60 Red primata 20 Podred antropomorfa 6 Familija Hominida 3 Rod Homo 0.1 Vrsta Homo Sapiens KarakteristikeObino pokretni, vieelijski organizmi, bez elijskog zida ili hlorofila; obino imaju unutranju duplju za varenje hranljivih materija Organizmi koji su u jednom trenutku svog ivota imali notohordu Toplokrvne verterbrate koji poseduju mlene lezde; telo vie ili manje pokriveno dlakom; dobro razvijen mozak Dobro razvijen mozak; suprotno postavljen i prilino veliki palac; otsustvo kandi, krljuti (oklopa), rogova i kopita Bezrepost, scapularni greben na ledjima a ne sa strane, glavna brazda na povrini kutnjaka u obliku slovaY Anatomija udova prilagoena uspravnom hodu (stavu) i bipedalnoj lokomociji Maksimalno razvijen mozak, posebno pojedini delovi anatomija ruke prilagoene za izradu i korienje orua Telesne proporcije savremenih ljudi; dobro razvijeni centri za govor u mozgu

Ljudi su primati

atavizmi

Karakteristike primata

sisari adaptirani na ivot na drveu predpostavlja se primati i glodari bili u otrim kompetitivnim odnosima, posle izezavanja gmizavaca iz veih ekoloskih nia pokretni udovi, kao i aka palac suprotno postavljen (moe da dotakne svaki prst) nokti zamenili kande znatno smanjena njuka stereoskopsko vienje veina su dnevne ivotinje i razlikuju boje razvijen mozak (posebno vizuelni i centri za sluh i govor) raaju jedno mladune razvijeno uenje i kompleksne socijalne veze

Posebne karakteristike koje odvajaju primate od drugih sisara obrnuto postavljeno stopalo (u nekim sluajevima veliki palac) dobro razvijen mozak nokti (ne kande) raaju jedno mladune produen period roditeljske brige za potomstvo naglaeno naueno ponaanje

Veze (odnosi) izmeu primata najstarijim precima primata smatraju se cercopitecinaepsetoliki majmuni starog sveta drugi tipovi primata su divergirali iz hominidne linije afriki majmuni - poslednja grupa koja je divergirala iz linije predaka oveka ljudi su najvie povezani sa afrikim majmunima

Mesto postanka oveka Tople oblasti, jer su bili bez guste dlake Verovatno istona i juna Afrika koje su od tercijera imali mala temperaturna kolebanja Pojava prvih primata je u kredi Paleocenu i eocenu je intezivna adaptacija polu majmuna U oligocenu pre 40 mil. godina pojavili su se ovekoliki majmuni starog sveta pripadali su grupi propliopithecusa U daljem razvoju odvajaju se giboni Druga grana divergencije iri se i u miocenu se pojavljuje umski pramajmun driopitchetus

Razvoj bipedalizma smatra se da su prvi hominidi poeli da razvijaju bipedalizam dok su iveli na drveu ZATO? nije naen dokaz dramatine promene u vegetaciji pre oko 6 miliona godina prva spoljanja sredina hominida ukljuivala je umu, neto umovite i travnate zemlje dok su iveli na drveu, prvi hominidi su verovatno mogli da hodaju uspravno na velikim granama dok su sakupljali plodove kada su poeli da se kreu po zemlji izmeu bunja, bilo je lake kretati se zadnjim ekstremitetima bipedalizam je titio od toplotnog udara - uspravan stav izlae telo veem uticaju vetra i njegovom hlaenju

Morfoloko anatomske promene tokom antropogeneze

poveanje zapremine lobanje smanjenje lobanjskog grebena glava postaje okrugla smanjenja nadonih lukova skraivanje lica visine lica formiranje kotane brade i vilice u obliku latininog slova U smanjenje onjaka i sekutia

Morfoloko anatomske promene tokom antropogenezeDvononi hod uslovio je morfoloko anatomske promene skeleta i muskulature:

kimeni stub dobija oblik latininog slova S karlica postaje ira i gubi raniju dubinu

promene u miiima za sedenje list noge - kod oveka razvijeniji i jai nego kod bilo kog savremenog primata stopalo dobija ljudski oblik izduuje se femur ruka postaje organ za rad i proizvodnju

Geoloke etape u procesu razvojaSavremena antropologija jasno razgraniava tzv. prethumanu i humanu fazu hominizacije Prethumana faza: razdoblje porodice hominida od njihove pojave do pojave roda Homo Humana faza: razvoj roda Homo sa tipinim predstavnicima: - Homo habilis - Homo erectus - Homo neanderthalensis

Geoloke etape u procesu razvojaU ovekovoj evoluciji izdvajaju se tri etape:PRVA FAZA arhantropi (australopiteci i pitekantropi) koji se odlikuju uspravnim hodom DRUGA FAZA - paleontropi tj., praovek (neandertalskog oblika) anatomski razvoj, drutveni, mentalni i humani razvoj TREA FAZA neantropi razumni ljudi savremenog tipa grupiu se u zajednicu Homo sapiens tj. razumni ovek

Rodoslov ovekaMogua razvojna linija sa anatomskog stanovita: driopitek ili sivapitek ramapitek prokonzul oreopitek australopitek pretovek praovek savremeni ovek

Rodoslov oveka Po uporednoj anatomiji i fiziologiji ovek potie od nekog ranog antropoidnog oblika: Oblik iz koga se razvio ovek odvojio se od opteg stabla primata u miocenu, kada se javljaju i oveku slini majmuni Njima pripadaju, kao ovekovi prethodnici: - driopitek iz Evrope - sivapitek iz Indije - australopitek iz Afrike

Rodoslov ovekaPo jednoj shemi tok razvoja ovekovog rodoslova je sledei: Australophitecus afarensis Australophitecus africanus Australophitecus robustus Australophitecus boisei Australophitecus aethiopicus Homo habilis Homo erectus Homo neandertalensis Homo sapiens

Uspostavljanje ovog redosleda trajalo je vie od 20 miliona godina

Driopiteci ili majmuni na drveu javljaju se pre 20-25 miliona godina u miocenu iveli na drveu, ali su se kretali i po proplancima ume sezoski donose plodove irili su se po Aziji, Africi i Evropi posebno je poznat istonoafriki rod prokonzul ime dobio po cirkuskom impanzi velik otprilike kao impanza lice veoma strmo, nadoni luci jedva naznaeni kretali su se sa sva etiri ekstremiteta

Rodoslov hominida

Iz driopiteka su se samostalno poele razvijati dve grane: - jedna ka ovekolikim majmunima (prokonzul) - druga ka oveku (ramapitek)

iveo pre 8-14 miliona godina (najstariji lanovi u zajednici hominida) lutao je po ivicama uma i savanama koristio zrnastu hranu imao uspravan stav donje i gornje eljusti i zubi, veoma slini ovekovim zubima i vilicama Oni su lovci a ne samo sakupljai, promena tipa ishrane dovodi do Ramapitek Rama - indijsko boanstvo anatomsko morfolokih promena ali i do promena CNS

Ramapitek

Evolucija australopitecinaHumana linija predaka poinje sa australopitecinima, grupom individua koja je nastala i rairila se u AfriciDVA TIPA: gracilne grae - glatka lobanja bez temenog grebena; visoki oko 120 cm; hranio se voem i liem (Australophitecus Africanus) robusne grae - jai, snaan gornji deo tela, masivne vilice, sa miiima za vakanje; hranio se preteno vlaknastom hranom i tvrdim kotuniavim plodovima (Australophitecus robustus Australophitecus boisei)

veliina mozga 500 cm3; hodali uspravno; ruke slobodne

Evolucija australopitecinaIstona AfrikaDonald Johanson pronaao skoro 250 fosilnih ostataka hominida - Australopithecus afarensis uveni

enski skelet (Lusi) datira iz perioda od pre 3,18 miliona godina mozak 400 cm3 uspravan poloaj tela bipedalna lokomocija kameno orue socijalna organizacija poveava se brojnost polako se sele prema severu

Dobar dokaz bipedalne lokomocije su ostaci otisaka stopala u Letoli, koji datiraju iz perioda od pre otprilike 3,7 miliona godina. Jasan je zaokrueni otisak pete, napred usmeren palac sa naglaenim jastuiem

Evolucija ljudiSmatra se da fosili pripadaju rodu Homo ako je: (1) veliina mozga 600cm3 ili vie (2) vilica i zubi lie na one kod ljudi (3) ako je evidentna upotreba orua

Evolucija ljudiHomo habilis datira iz vremena od pre 2,0 i 1,9 miliona godina mogao bi biti predak dananjeg oveka otkrio ga je 1959. u Olduvajskom klancu Luis Liki veliina mozga od 775 cm3 koristili orua za seenje mesa

Homo erektus - Pithecantrophus fosili Homo erektusa i slinih njemu, naeni su u Africi, Aziji i Evropi datiraju u periodu pre 1,9 i 0,3 miliona godina holandski anatom Eugen Duboa je prvi pronaao Homo erektusa na Javi 1891. god. zapremina mozga bila od 915 do 1225cm3. visina od 150 do160cm. nisko elo sa jakim nadonim lukovima i otro zavijenim zatiljnim delom lobanje Lice istureno napred sa jako snanim miiima i snanim eljustima Homo erektus je bio prvi hominid koji je koristio vatru i imao je znatno naprednije orue od prvih Homo

Migracije

Neandertalci

Neandertalci Neandertalac spada u istu vrstu razumnog oveka u koju spada savremeni ovek (Homo sapiens sapiens), mada druge podvrste Razmak koji se javlja izmeu poslednjeg pitekantropa i prvog neandertalca je dosta veliki, gotovo 200.000 godinaNeandertalci su dobili ime po dolini Neandertal u Nemakoj, gde su prvi put otkriveni fosilni ostaci

Neandertalci visok 155 - 165cm zdepast i snaan masivni nadoni luci i nos vilica i zubi jako istureni elo nisko i koso zatiljni deo glave nije bio zasvoen kao kod dananjeg oveka velike jagodine kosti isturene napred snani zubi pubina kost dua u poreenju sa ovekomIznenaujue je da je neandertalski mozak bio u proseku neto vei od onog kod Homo sapiensa (1400 cm3 u poreenju sa 1360 cm3 kakav je kod veine savremenih ljudi), ali je eoni deo mozga bio slabo razvijen

Kromanjoncidobili ime po nalazitu fosilnih ostataka u Francuskoj

Izraivali sloenija kamena orua, dobri lovci lovili su zajedno prvi koji su imali jezik iveli u malim grupama mukarci lovili ene kod kue sa decom

KromanjonciKromanjonska kultura ukljuuje i umetnost

Izraivali su male skulpture od kostiju i rogova jelena. Takoe su crtali veoma lepe crtee ivotinja na zidovima peina u paniji i Francuskoj

KromanjonciKromanjonska kultura ukljuuje i umetnost

Izraivali su male skulpture od kostiju i rogova j