v čas autocad - геолошки факултетrgf.bg.ac.rs/predmet/ro/iv semestar/informatika...

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 5.1

V čas AutoCAD Predavanja 2 časa

Organizacija elemenata crteža. Slojevi (LAYER, COLOR, LINETYPE, LTS). Crtanje i izmena višestrukih linija (MLSTYLE, MLINE, MLEDIT). Promene karakteristika objekata (DDMODIFY, MATCHPROP). Upotreba simbola – blokovi (BMAKE, BASE, DDINSERT, WBLOCK).

Vežbe 1 časa

Rad na računaru: Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja i linija različitih vrsta i debljina. Rad sa blokovima i atributima. Rasteri.

5.1. SLOJEVI (LAYER-i)

AUTOCad crtež može da obuhvati veliki broj elemenata, pa se za takvo mnoštvo

nacrtanih linija, lukova, ili tekstova javlja potreba njihove racionalne organizacije

odnosno obezbeđivanje veće preglednosti samog crteža. Elementi crteža se stoga

postavljaju na različite, nezavisne nivoe, odnosno slojeve (Layer) crteža koji se mogu

posmatrati kao niz providnih folija postavljenih jedna iznad druge. Na primer, crtež

arhitektonske osnove se može organizovati tako da se posebno grupišu elementi koji

predstavljaju zidove, otvore, ili nameštaj koji se onda mogu crtati na zasebnim

slojevima. Pri tome se mogu koristiti mogućnosti kao što su dodeljivanje različitih boja

ili tipova linija, određivanje vidljivosti i slično.

5.1.2. LAYER

Komanda Layer objedinjuje funkcije namenjene radu sa slojevima crteža.

Pokreće se iz Format menija izborom stavke Layer, pri čemu se prikazuje Dialog Box

sa slike 5.1.

Slika 5.1. Panel za upravljanje nivoima



New

U okviru liste koja prikazuje nazive postojećih slojeva već nalazi jedan definisan

sloj. To je tzv. nulti sloj koji AutoCAD automatski kreira na svakom novom crtežu. Za

njega važe posebna pravila (nije moguća promena njegovog imena, niti se može

ukloniti iz liste) pa se u praksi izbegava crtanje elemenata koji bi pripadali nultom sloju.

Mnogo je praktičnije da se za elemente crteža predvide novi slojevi.

Za tu namenu je predviđeno polje New. Njegovim izborom će se u u spisku

imena pojaviti novi sloj podrazumevanog naziva "Layer1" koji će istovremeno biti

označen tj. spreman za unos novog, konkretnijeg imena. Nazivi slojeva mogu se birati

proizvoljno ali pri tome treba voditi računa da nije dozvoljena upotreba blanko (space)

karaktera, pa ako se želi naziv sloja od više reči mora se upotrebiti neki znak koji će ih

povezivati (npr. _ underscore). Po unosu novog naziva sloja potrebno je pritisnuti taster

Enter na tastaturi kako bi promena bila potvrđena. Za naknadnu promenu imena

potrebno je pritiskom na levi taster miša prvo označiti naziv sloja da bi ponovljeni

pritisak na levi taster aktivirao režim u kome se može uneti novi tekst. Ne postoji

nikakvo ograničenje u pogledu broja slojeva koji se mogu kreirati.

Current

Bez obzira što crtež može obuhvatati više slojeva samo jedan može imati status

aktivnog tj. sloja na kome se trenutno crta. Za određivanje aktivnog statusa potrebno je

levim tasterom miša prvo naznačiti ime željenog sloja, desnim tasterom pozvati

konteksni meni i postaviti opciju „Set Current“ (slika 5.2).

Slika 5.2. Konteksni meni za upravljanje slojevima



Delete

Primenom funkcije Delete se uklanjaju suvišni slojevi, pri čemu je moguće

obrisati samo slojeve koji ne sadrže nijedan element crteža.

ON/OFF

Elementi crteža na određenom sloju, koji se smatraju nepotrebnim u trenutnoj

fazi izrade crteža, mogu se privremeno ukloniti sa ekrana promenom statusa sloja,

odnosno njegovim isključivanjem. Sloj se isključuje tako što se levim tasterom miša

klikne na simbol uključene sijalice (u redu koji odgovara željenom sloju). Time se

simbolično sijalica gasi a praktično po zatvaranju Dialog Box-a klikom na OK ukida se

vidljivost elementima koji su nacrtani na tom sloju. Za njihov ponovni prikaz potrebno je

uključiti sijalicu tj. vratiti vidljivost.

Freeze/Thaw

Kao alternativa isključivanju sloja može se primeniti tzv. zamrzavanje (Freeze).

Za aktiviranje ove funkcije može se levim tasterom miša kliknuti iznad simbola koji liči

na sunce u punom sjaju. Tada će se njegov prikaz promeniti u pahuljicu a na prvi

pogled postignuti efekat će biti isti kao i kod isključivanja - sve što je bilo nacrtano na

tom sloju će nestati sa ekrana. Ipak postoji i suštinska razlika. Naime, pri isključivanju

sloja svi podaci o elementima koji se nalaze na njemu ostaju u memoriji računara i

mogu se brzo ponovo prikazati dok zamrzavanje sloja nalaže AutoCAD-u da podatke o

elementima ukloni iz memorije i time rastereti računar i omogući brži rad. Za vraćanje

vidljivosti potrebno je odmrznuti sloj i uraditi regeneraciju crteža da bi svi nacrtani

elementi bili ponovo prikazani.

Lock/Unlock

Za „zaključavanje“ sloja je predviđena kolona sa simbolom otključanog katanca

koji se po odabiru pritiskom na levi taster miša menja u zaključan. To znači da će od

tog trenutka biti onemogućene bilo kakve izmene elemenata koji se na zomsloju

nalaze. Zaključani slojevi su normalno vidljivi, i mogu se proglasiti za aktivne. Njima se

mogu dodavati novi elementi, ali će na zaključanom sloju njihov odabir biti

onemogućen, a samim tim i primena većine komandi iz Modify grupe. Sloj se

otključava izborom simbola zaključanog katanca čime se vraća mogućnost izmena

elemenata koji se na njemu nalaze.

Color

Boja kojom će biti prikazani nacrtani elementi se bira klikom na mali kvadrat iz



kolone Color. Na slici 5.3. je prikazan panel za izbor boja sa tri palete. Određivanje

boje se vrši izborom polja u kome je prikazana, a u posebnom odeljku može se videti

njeno ime (ako spada u osnovne) ili kôd. Po izvršenom izboru boje potrebno je klikom

na polje OK zatvoriti okvir pa će se ona pojaviti u kvadratiću koji pripada odabanom

sloju.

Mogućnost dodeljivanja boja elementima crteža je značajna jer olakšava

uočavanja različitih tipova elemenata kada su prikazani različitim bojama, a pri

štampanju crteža omogućava da se za svaku boju zada različiti parametar debljine

linije.

Slika 5.3. Panel za izbor boje

Linetype

Linetype omogućava izbor tipa linije koji će se primenjivati za nacrtane elemente.

Osnovni tip je puna (continuous) linija koja se automatski dodeljuje svakom formiranom

sloju. Za njegovu promenu potrebno je levim tasterom miša kliknuti na navedeni naziv

pa će se pojaviti panel za izbor raspoloživih tipova, pri čemu ponuđena lista obično

sadrži samo osnovni tip. Klikom na dugme Load se otvora kompletan spisak

raspoloživih tipova, sa koga se može odabrati više tipova odjednom ako se koristi Ctrl

taster na tastaturi (slika 5.4.). Lista raspoloživih tipova će biti dopunjena pa se dalje

lako može odrediti koji od njih treba primeniti na sve elemente sloja.

Zatvaranjem Layer Dialog Box-a će se prikazati crtež sa novoizabranim



parametrima.

Slika 5.4. Panel za izbor tipa linije

5.1.3. COLOR

Primenom komande Color iz Format menija se može odrediti boja kojom će se

prikazivati svi novi elementi. Izbor koji AutoCAD nudi kao osnovni je BYLAYER što

znači da će boja novog elementa zavisiti od izbora koji je izvršen kada je u pitanju boja

sloja na kome se trenutno crta. Ako se umesto toga eksplicitno navede ime ili kôd neke

druge boje parametar vezan za sloj će biti zanemaren a elementi će biti crtani u novoj

boji bez obzira kom sloju pripadaju.

Isti izbor je moguće izvršiti i na jednostavniji način, mišem iz Standard Toolbar-a

ali se u praksi ipak više koristi način koji je prvi pomenut tj, da se boja elemenata

vezuje za sloj kome pripadaju.

5.1.4. LINETYPE

Komanda Linetype iz Format menija omogućava izbor tipa linije koji će biti

primenjivan u nastavku rada na crtežu. I ona predviđa mogućnost izbora parametra

BYLAYER odnosno, praćenja podešavanja vezanog za aktivan sloj ali isto tako je

moguće eksplicitno navesti željeni tip linije da bi AutoCAD potom sve nove elemente

iscrtavao u skladu stim. Standardni Toolbar nudi mogućnost da se taj izbor izvrši na



efikasniji način - prostim izborom iz ponuđene liste.

5.1.5. LTS i Scale List

Komanda LTS (Linetype Scale) nudi mogućnost da se preciznije odredi razmera

u kojoj će se iscrtavati isprekidane linije. To je važno radi usklađivanja sa razmerom u

kojoj će se crtež finalno štampati odnosno, da li će između segmenata isprekidane

linije biti veći ili manji. Komandu je najlakše otkucati na tastaturi i potom uneti novi

numerički faktor za razmeru isprekidanih linija a AutoCAD će odmah prikazati šta se

time postiglo. Takođe, menijem <Format><Scale list> se može pozvati funkcija

SCALELISTEDIT, čiji je panel prikazan na slici 5.5., čime se postiže ista

funkcionalnost.

Slika 5.5 Panel za definisanje razmere

Vežba

Pristupiti podešavanju parametara sloja direktno iz Standardnog Toolbar-a (slika 5.6). U za to predviđenom polju je stalno prisutan naziv aktivnog sloja kao i njegove osnovne karakteristike (status, boja itd.).

Sa Toolbara startovati Layer Properties Manager, podesti podrazumevani prema izabranom objektu.

Slika 5.6. Palete za podešavanje slojeva i svojstava na njima

5.1.6. PROMENA SLOJA OBJEKTA

Kada se pravi neki objekat, on se automatski postavlja na tekući sloj. Ako je crtež

potpuno nov, postoji samo jedan sloj - nulti, i svi objekti se automatski dodaju na taj



sloj. Ako se kasnije kreiraju novi slojevi, moguće je objekte prebaciti na sa jednog sloja

na drugi pomoću palete Properties. Treba odabrati objekte koji se prebacuju i u opciji

Layer na paleti Properties iz padajuće liste izabrati željeni sloj.

Vežba

Otvoriti ranije urađen crtež računarskog centra, u njemu kreirati slojeve: zidovi, nameštaj, računari,... Izmeniti crtež tako da objekti pripadaju odgovarajućim slojevima. Koristiti primer sa slike 5.7. Boje i tipovi linija neka budu vezani za slojeve.

Menjati podešavanja svojstava slojeva: boje, tip linija, vidljivost i sl. i analizirati rezultate.

Slika 5.7. Crtež rasporeda prostorija sa objektima organizovanim u slojeve

5.1.6. RUKOVANJE LISTOM SLOJEVA

Kompleksni crteži obično imaju veliki broj slojeva, pa rukovanje takvom listom

može biti otežano. Postoje alati koji pomažu u organizaciji slojeva, tako da se kasnije

mogu lakše pratiti. Na slici 5.8. su prikazani alati koji u okviru dijaloga Layer Properties

Manager pomažu da se lakše upravlja slojevima. U gornjem levom uglu okvira za

dijalog nalazi se paleta sa tri alata koja pomažu u rukovanju slojevima:

New Property Filter omogućava filtriranje liste slojeva tako da se prikažu samo

oni koji imaju određene osobine, kao što su određena boja ili naziv.

New Group Filter omogućava pravljenje grupe slojeva koje se kasnije mogu



brzo pozvati. Na primer na arhitektonskom crtežu može se grupisati skup slojeva koji

sadrže raspored električnih instalacija, pod nazivom Elektrika, tako da on filtrira sve

nivoe osim onih koji sadrže raspored električnih instalacija.

Layer State Manager omogućava pravljenje skupa stanja slojeva. Na primer,

mogu da se upamte podešavanja slojeva kod kojih su vrata i zidovi uključeni.

Slika 5.8. Opcije filter i layer state u okviru dijaloga Layer Properties Manager

5.2. VIŠESTRUKE LINIJE

Višestruke linije ili multilinije (multiline) su složeni elementi sačinjeni od više

međusobno paralelnih linijskih segmenata. Veoma su pogodne za primenu u

situacijama kao što su npr. višeslojni zidovi na arhitektonskim osnovama jer je tada

jednim potezom moguće nacrtati kompletnu strukturu zida.

5.2.1. MLSTYLE

Za uspešnu primenu pogodnosti koje pruža primena višestrukih linija neophodno

je upoznati proces kreiranja, odnosno određivanja oblika multilinije. U te svrhe

AutoCAD nudi komandu Mlstyle koja se pokreće iz Format menija izborom stavke

Multiline Style. Odmah zatim će se na ekranu pojaviti ogdovarajući Dialog Box koji

omogućava dalji unos parametara vezanih za izgled buduće multilinije.

Multiline Style

Prvi od parametara koji se može odrediti u okviru Mulitiline Style grupe je izbor

tekućeg stila, odnosno tipa multilinije. Ponuđena lista iz polja Current, na početku

sadrži samo osnovni stil (STANDARD) čija se upotreba u praksi najčešće izbegava,

već se kreira novi stil tako što se u polje Name upiše njegov naziv. Ime stila treba da

bude u skladu sa njegovom kasnijom namenom ali ako je to moguće u skraćenom



obliku. Na primer, stil višestrukih linija koji će služiti za crtanje fasadnog zida sa

termoizalacionim slojem može da ima naziv FZ što bi moglo biti skraćeno od "fasadni

zid". Dodatno objašnjenje skraćenog naziva se može upisati u Description polje, kao

(slika 5.9.), da bi kasnije moglo poslužilo kao podsetnik.

Klikom na dugme Add novoformirani stil je prihvaćen i stil postaje tekući i

omogućava njegovo dalje prilagođavanje potrebama. U toku rada je moguća promena

naziva nekog od definisanih stilova, izborom iz Current liste, promenom šifre u Name

polju i izborom dugmeta Rename.

Funkcija Save služi za upis parametara aktivnog stila u posebnu datoteku na

disku. Po izboru ovog dugmeta pojaviće se standardni dialog za izbor foldera i imena

datoteke za upis potrebnih podataka. Ovaj postupak omogućava da se izborom

funkcije Load u nekom drugom crtežu izbegne ponavljanje čitavog postupka i

jednostavno sa diska učita ranije formirani stil crtanja višestuke linije.

Slika 5.9. Panel za definisanje stila višestruke linije

Element Properties

U centralnom delu Dialog Box-a može se videti izgled buduće višestruke linije i to



onakav kakav je to u tom trenutku definisan. Naravno, ako to nije višeslojni fasadni zid

koji treba prikazati, onda je potrebno promeniti parametre i zadati nove vrednosti. Na

panelu je prikazana lista koja sadrži podatke o broju lslojeva linije, razmaku na kome

se nalaze, kao i njihovoj boji i tipu linije. Za postojeće linijske slojeve mogu da se

odrede novi položaji, a mogu i da se kreiraju novi, da bi multilinija za fasadni zid bila

kompletna.

Vežba

Napraviti stil FZ. Izmeniti položaj postojećih linijskih slojeva (Offset polje), tako da se prvi sloj multilinije nalazi na rastojanju jednakom nuli posmatrano npr. od unutrašnje strane a drugi na 250 jedinica odnosno na rastojanju koje je jednako širini konstruktivnog dela zida.

Uneti novi linijski sloj (za termoizolaciju) koji se od ivice zida nalazi na rastojanju od 320 jedinica (Add).

Četvrti linijski sloj (koji označava fasadu) dodati na rastojanju od 440 jedinica.

Manjati karakteristike kao što su boja, tip linije (Color i Linetype) i ostali parametri da bi se dobio stil višestruke linije sličan slici 5.10.

Slika 5.10. Primer definisanog stila višestruke linije

5.2.2. MLINE

Za crtanje višestukih linija se koristi komanda Mline. Može se pokrenuti iz Draw

menija izborom stavke Multiline. U komandnoj liniji se prikazuju trenutno važeći

parametri za poravnanje (Justification), razmeru (Scale) i aktivan stil multilinije. Ti



parametri se prikazuju kao orijentacija za dalji rad, a ako je to potrebno mogu se

izmeniti, ali je to neophodno uraditi pre crtanja novog elementa.

Justification

Opcija Justification (J) omogućava izbor poravnanja buduće multilinije odnosno

određivanje strane na koju treba da se iscrtavaju njeni slojevi. Postoje tri mogućnosti:

Top - pri čemu se multilinija crta povlačenjem njene gornje ivice dok se slojevi nižu na

dole, zatim Bottom - crtanje od donje ivice na gore i Zero - kada se crtanje vrši u

odnosu na sloj koji je postavljen na nultom rastojanju. U tekućem primeru poravnanja

Bottom i Zero daju iste rezultate s obzirom na to da se nulti sloj poklapa sa donjom

ivicom multilinije.

Scale

Opcija Scale služi za eventualno usklađivanje razmere u kojoj su određena

rastojanja između slojeva multilinije sa onom koja se koristi za ostatak crteža (ako su

rastojanja određena u santimetrima a za crtež se koriste milimetri). Tada se izmenom

faktora Scale na vrednost deset (10) vrši usklađivanje ta dva različita merna sistema i

multilinija crta u odgovarajućoj razmeri. U opštem slučaju kada se za određivanje

rastojanja i crtanje koristi isti odnos nema potrebe menjati podrazumevanu vrednosti

ovog parametra.

Style

Ako je prethodno definisano više različitih stilova za crtanje multilinije, može se

koristriti opcija Style (ST). Potom se unosi naziv stila kojim se nastavlja rad. Pod

pretpostavkom da postoji definisan stil za crtanje pregradnih zidova PZ može se

primenom ove opcije promeniti režim i umesto fasadnih dalje crtati pregradne zidove.

Close

Primenom opcije Close (C) se automatski zatvaraju polja koja obrazuju segmenti

multilinije, čime se olakšava crtanje zatvorenih oblika.

Undo

Opcija Undo (U) omogućava ispravku pogrešno nacrtanog segmenta.

Vežba

Korišćenjem stila FZ nacrtati sličan crtež slici 5.11.

Otvoriti ranije urađen crtež računarskog centra, u njemu za zidove primeniti višestruke linije. Po želji „postaviti“ i električne instalacije u zidove.



5.11. Korišćenje višestruke linije

5.2.3. MLEDIT

Višestuke linije (Multiline) predstavljaju složene objekte pa se stoga primenom

standardnih komandi za izmenu elementa crteža može postići samo njihovo brisanje,

pomeranje ili neka druga operacija ali uvek nad elementom kao celinom. Za izmene

oblika multilinija, odnosno njihove geometrije se koristi komanda Mledit. Preciznije

rečeno, primenom ove komande se mogu dorađivati multilinije u smislu njihovog

spajanja, ukrštanja ili neke druge interakcije. Mledit se poziva iz Modify/Object menija,

stavka Multiline da bi zatim na ekranu bio prikazan Multiline Edit Tools Dialog Box

(slika 5.12.).



5.12. Izmene višestruke linije

Ukrštanje

Prva tri polja uz levu ivicu Dialog Box-a sadrže funkcije koje omogućavaju da se

na različite načine reši ukrštanje zidova tj. multilinija. Izbor Closed Cross vrši odsecanje

jedne multilinije tako da se dobije utisak da je ona preklopljena drugom. Za to je dalje

potrebno pokazati prvo element koji treba da bude prekinut a potom multiliniju na kojoj

se vrši ukrštanje. Komanda se završava desnim tasterom miša.

Drugo polje aktivira funkciju Open Cross čijom primenom se dobija ukrštanje sa

prekidom spoljnih slojeva dok treće pruža mogućnost da se upotrebom funkcije Merged

Cross pravilno spoje svi slojevi obe multilinije.

Sučeljavanje

Druga kolona Dialog Box-a nudi funkcije kojima se može postići sučeljavanje

zidova, odnosno spajanje multilinija u obliku slova T.

Prvo polje nudi funkciju Closed Tee kojom se može postići prosto spajanje

elemenata. U sredini se nalazi polje čijim izborom se može aktivirati funkcija Open Tee

i postići spajanje sa prekidom spoljnih slojeva a treće polje aktivira funkciju Merged Tee

koja omogućava spajanje svih slojeva multilinije.

Pri ovakvom načinu spajanja elemenata uvek se prvo bira multilinija koja će imati

ulogu vertikalnog segmenta slova T a potom ona druga do koje će se spajanje izvršiti.

Ugaoni spoj

Primenom fukcije Corner Joint može se izvršiti spajanje dve multilinije tako da se

pri tome formira ugao. Ako su u pitanju elementi sa više slojeva njihov spoj će biti

pravilan.

Prelomne tačke

Jedini način da se nacrtanoj multiliniji doda novi segment vodi preko funkcije Add

Vertex. Njenim izborom se otvara mogućnost određivanja položaja novih prelomnih

tačaka na postojećim elementima i to jednostavnim pritiskom na levi taster miša u

trenutku kada se kursor nalazi iznad željenog mesta.

Nažalost, dodavanje novih temena neće biti odmah vidljivo na ekranu već je

neophodno da se po prekidu komande Mledit pritiskom na desni taster miša, i u

trenutku kada nije aktivna nijedna druga komanda, pritisne levi taster miša i odabere

multilinija za Grips režim izmene oblika. Tada će se u formi plavih kvadrata prikazati



položaj temena koja se dalje lako mogu pomerati i time menjati oblik multilinije.

Za uklanjanje prelomnih tačaka služi funkcija Delete Vertex za čiju je realizaciju

dovoljno pokazati teme koje treba obrisati.

Isecanje slojeva

Isecanje linijskih slojeva tj. brisanje nekog dela multilinije može se izvršiti

funkcijama Cut Single i Cut All, izborom polja iz desne kolone Dialog Box-a. Primenom

Cut Single funkcije briše se deo multilinije pri čemu se to odnosi samo na jedan

odabrani linjski sloj dok izbor funkcije Cut All omogućava uklanjanje svih slojeva

multilinije na segmentu koji se određuje izborom dve tačke.

Zatvaranje praznina

Otvori napravljeni primenom Cut All funcije se mogu naknadno zatvoriti, odnosno

može se multilinija vratiti u prvobitni oblik korišćenjem Weld All. Dovoljno je levim

tasterom miša pokazati krajeve prekinutih segmenata i multilinija će ponovo biti cela.

Vežba

Nacrtati sličan crtež slici 5.13. levo

Koristeći MLEDIT uraditi ukrštanja, sučeljavanja. Napraviti nekoliko prelomnih tačaka, pa ih pomeriti. Slika 5.13 prikazuje primene različitih opcija komande MLEDIT.



5.13. Primer korišćenja MLEDIT komande

5.3. IZMENE SVOJSTAVA OBJEKATA

5.3.1. DDMODIFY

Primenom komande Ddmodify se mogu menjati parametri odabranog elementa

(geometrijska i ostala svojstva njegovog izgleda). Posle izbora <Modify><Properties>

bira se element za koji se vrše promene. Na slici 5.14. su prikazani primeri palete

Properties za različite tipove objekata.

Primer za liniju

Ako se pri odabiru elementa izabere linija, u Properties paleti se pojavljuju dve

grupe osobina i odgovarajućih vrednosti: opšte i geometrijske, koje zavise od vrste

odabranog elementa. U zajedničke karakteristike objekata spadaju: boja, pripadnost

sloju kao i tip linije, razmera (ako je izabran neki od tipova isprekidane linije).

U posebne karakteristike spadaju: koordinate početne i krajnje tačke (Pick Point

dugme za promenu položaja), dužina linije merena projekcijom u pravcima koordinatnih

osa ili samog objekta kao i ugao koji linija zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose.

Ako se pri odabiru obuhvate dva ili više elemenata biće omogućena promena

samo njihovih zajedničkih parametara.

Primer za kružnicu

Zajedničke karakteristike su kao i u prethodnom skučaju, ali su parametri za

određivanje geometrije različiti. Tu je moguće odrediti novi položaj za koordinatu centra

kao i veličinu poluprečnika kružnice, a od pratećih informacija mogu se videti prečnik

(Diameter), obim (Circumference) i površina (Area) odabranog objekta.

Primer za tekst

Ako se komanda Ddmodify primeni nad nekim elementom teksta, pored

zajedničkih, na raspolaganju će biti i sledeći parametri: položaj tačke prema kojoj se

vrši poravnanje teksta (Insertion Point), zatim mogućnost promene sadržaja

(Contents), stila (Style), načina poravnanja (Justify) i pravca ispisivanja (Direction) kao i

vrednosti za širinu (Width), visinu (Text Heigth) i ugao rotacije (Rotation).

Primer za poliliniju

U slučaju da se kao element odabere polilinija uz zajedničke karakteristike se

prikazuju sledeći parametari: izbor algoritma po kojem će se iz segmentnog oblika



generisati kriva (Fit/Smooth), zatim mogućnost automatskog zatvaranja polja koje

obrazuju njeni segmenti (Closed) i načina primene nekog od tipova isprekidanih linija

(LT Gen) dok će koordinate pojedinih temena polilinije (Vertex Listing) moći će da se

pročitaju samo kao informacija.

5.14. Panel Properties za različite vrste objekata

5.3.2. MATCHPROP

Komanda Matchprop omogućava laku promenu karakteristika objekata jer se

njenom primenom u stvari vrši preslikavanje zajedničkih parametara sa osnovnog na

ostale odabrane elemente. Pokreće se iz Modify menija izborom stavke Match

Properties, nakon čega se bira element sa koga treba očitati parametre, nakon čega

sledi selekcija elemenata na koje se te karakteristike prenose.

Settings

Opcija Settings pruža mogućnost da se tačno odredi koje karakteristike treba

prenositi sa osnovnog elementa na ostale koji se odaberu a koje na njima treba da

ostanu neizmenjene. Aktivira se pritiskom na taster S na tastaturi posle čega se

pojavljuje Property Settings Dialog Box u kome se mogu podesiti željeni parametri.



5.4. BLOKOVI

Blokovima se nazivaju grupe elemenata povezane u jedinstvenu celinu, što dalje

olakšava njihovo eventualno kopiranje, pomeranje ili neku drugu intervenciju. Njihova

prava namena je da se koriste kao šabloni tj. da se crtanje tipskih ili elemenata koji se

često ponavljaju ubrza i svede na jednostavan unos iz prethodno pripremljene baze,

odnosno biblioteke simbola.

5.3.1. BMAKE

Komanda Bmake (<Draw><Block><Make>) se koristi za kreiranje blokova.

Pokretanjem komande se dobija panel prikazan na slici 5.15. na kom se definišu

osnovni parametri bloka:

Block name

U polje Blok name se upisuje ime budućeg bloka, koje treba da bude logično i u

vezi sa simbolom koji će pretstavljati, pri čemu se u nazivima blokova ne može

upotrebljavati blanko polje (space).

Base Point

Bazna tačke predstavlja tačku koja će se koristiti pri unosu bloka na crtež. Vrlo je

teško dati generalno uputstvo koju tačku izabrati jer se to razlikuje od jednog do drugog

slučaja ali se treba truditi da to bude tačka na elementu ili u njegovoj blizini da bi se na

taj način olakšalo precizno pozicioniranje pri kasnijem unosu bloka. U okviru Base

Point grupe parametara postoje polja za unos koordinata bazne tačke, ali se u praksi

obično ona bira interaktivno, sa Select Point.

Select Object

Izborom Select Object se određuju elementi crteža koji treba da uđu u sastav

budućeg bloka (pojedinačan izbor ili uokviravanjem veće grupe elemenata). Ovaj

postupak se završava desnim tasterom miša, nakon čega se na panelu prikazuje broj

odabranih elemenata.

List Block Names

Dugme List Block Names aktivira funciju pomoćnog karaktera jer se njegovim

izborom pojavljuje novi okvir sa listom imena ranije definisanih blokova, kao pomoć da

se izbegne ponavljanje već upotrebljenog imena bloka. Zadavanje već korišćenog



imena novom simbolu menja izgled postojećeg bloka.

Retain Objects

Pri definiciji novog bloka mogu se birati opcije: da svi elementi koji treba da uđu u

njegov sastav ostanu na svojim mestima pa da i ubuduće budu nezavisni (opcija

Retain Objects) ili da se kao takvi uklone sa crteža i nadalje pojavljuju samo u okviru

unetih simbola, što je bolje jer se blokom upravlja kao celinom.

Ako se želi editovanje bloka, odmah nakon definicije parametara, treba čekirati

polje Open in block editor pri dnu panela.

Slika 5.15. Definicija parametara bloka

5.3.2. BASE

Ceo crtež može da se koristi kao blok u okviru nekog drugog, složenijeg crteža.

Komandom Base Pri se određuje referentna tačka unosa koja se kasnije koristi pri

udređivanju tačnog položaja na novom crtežu. Koordinate referentne tačke se mogu

uneti preko tastature ili pokazivanjem na ekranu. Ako se crtež upotrebi kao blok bez

prethodno određene bazne tačke za njegov unos će biti korišćen koordinatni početak.

5.3.3. DDINSERT

Komanda Ddinsert (<Insert><Block>) služi za unos prethodno definisanih



simbola na željeno mesto u okviru tekućeg crteža, pri čemu se na panelu sa slike 5.16.

određuju ostali neophodni parametri.

Ukoliko se blok nalazi u crtežu, bira se sa padajuće liste, a izborom dugmeta

Browse se bira eksterni blok. Dalje se definišu: koordinata tačke unosa bloka

(Instertion Point), a zatim i razmera po glavnim koordinatnim osama (Scale) i ugao za

koji treba rotirati blok (Rotation). Ova polja će biti nedostupna (prikazana u sivom tonu)

sve dok je markirano polje uz opciju "Specify on Screen" jer je time izabran režim u

kome će se položaj, razmera i ugao rotacije odrediti interaktivno, odnosno direktno na

ekranu.

Za unos drugog ili još nekoliko istih blokova treba ponoviti komandu Ddinsert, pri

čemu se automatski zadržava ime izabranog bloka pa je potrebno samo mišem odrediti

novu tačku unosa, dvostukim pritiskom na desni taster miša potvrditi razmeru, a levim

tasterom pokazati ugao rotacije.

Uneti blokovi na crtežu tretiraju se kao celine, što s jedne strane omogućava

njihovo lako brisanje ili pomeranje, ali isključuje bilo kakvu mogućnost izmene

elemenata koji ulaze u njihov sastav. Ako se očekuju izmene nad elementima koji

sačinjavaju neki blok moguće je već pri određivanju parametara za njihov unos

markirati opciju "Explode". Time će simbol odmah po unosu biti automatski razbijen na

proste elemente. Isti efekat možemo postići i naknadno, primenom komande

"Explode".

Slika 5.16. Parametri za unos postojećeg bloka na crtež

5.3.4. WBLOCK

Blokovi se čuvaju u okviru crteža u kome su nastali i samo u njima su i



raspoloživi. Ako je potrebno da se neki od kreiranih simbola koristi i u drugim crtežima,

neophodno je da se sačuva kao samostalan crtež na disku da bi potom mogao da

bude pristupačan preko Browse opcije komande Ddinsert. U te svrhe se koristi

komanda Wblock, čiji je panel prikazan na slici 5.17. Ista funkcionalnost se postiže

menijima <File><Export>, kada se iz "Save as type" liste izabere stavka Blok a zatim

daju potrebni parametri. Poželjno je da se simboli kao i svi drugi pomoćni elementi

AutoCAD-a smeštaju u folder pod nazivom Support.

Slika 5.17. Parametri komande WBOLCK

Vežba

Nacrtati stolicu. Napraviti od nje blok (slika 5.18. levo)

Nacrtati pravougaoni sto i koristeći napravljeni blok, oko njega 6 stolica.

Promeniti izgled bloka (startovati blok editor) i analizirati promenu crteža.

Otvoriti ranije urađen crtež računarskog centra, u njemu primeniti blokove za računare i stolice.



Slika 5.18. Primer bloka levi i korišćenje blokova na crtežu

Slika 5.19. Rezultati promene parametara bloka

5.5. ORGANIZACIJA OBJEKATA

5.5.1. GRUPE OBJEKATA

Objekti se mogu grupisati, ali tako da budu povezani i da se i dalje mogu

pojedinačno menjati. Grupa se može kopirati na neko drugo mesto i kasnije menjati

prema pojedinačnim situacijama, pri čemu se zadržava identitet grupe. Startuje se sa

G ili Group komandom, nakon čega se otvara dijalog Object Grouping (slika 5.20).



Slika 5.20. Dijalog Object Grouping

5.5.2. SPOLJAŠNJE REFERENCE

Osim mogućnosti da se crtež ubaci kao blok u tekući crtež, moguce ga je ubaciti i

kao spoljašnu referencu. Razlika između spoljašnje reference i bloka je u tome što

spoljašnja referenca ne postaje stvarno deo crteža. Umesto toga, ona se učitava

zajedno sa tekućom datotekom, kao da se odjednom otvara više datoteka. Promene

koje se izvrše u spoljašnjoj referenci automatski postaju vidljive u tekućoj datoteci, dok

se kod blokova mora ručno „osvežiti“. Spoljašnje reference ne postaju deo novog

crteža, pa je uvećanje datoteke minimalno i ne postoji ograničenje broja crteža koje je

moguće ubaciti.

Vežba

Izaberite <Insert><Xref Manager> ili komandu XR da bi se otvorio panel sa slike 5.21 levo. Dugme Attach otvara uobičajeni dialog za izbor datoteke: Select Reference file, nakon čega se otvara dijalog External Reference (slika 5.21 desno), gde se podešavaju: tačka umetanja, rotacija i razmera.



Slika 5.21. Dialog Xref Manager

5.5.3. DESIGNCENTER

Tokom vremena, stvaraju se biblioteke crteža i mnoge komponente se koriste

ponovo. Većina vremena se provodi u pravljenju sličnih tipova crteža. DesignCenter

pomaže da se prate dokumenta koja se koriste u projektu, omogućava da pronađu

datoteke, blokovi i druge komponente u crtežu. Jednostavnim prevlačenjem je moguće

uvoziti blokove i druge komponente iz jednog crteža u drugi, pri čemu treba obratiti

pažnju na podešavanje formata za jedinice u crtežima (inči-santimetri).

Na slici 5.22 je prikazan izgled dva panela DesignCenter-a: za izbor foldera i

detalja za pojedinačan crtež.

Slika 5.22. DesignCenter kao pokretna paleta

v čas autocad - геолошки факултетrgf.bg.ac.rs/predmet/ro/iv semestar/informatika...

Documents