uvod u lingvistiku.ppt

7/23/2019 uvod u lingvistiku.ppt

1/43

Prije: jezik sredstvo kojim se ljudisporazumijevaju

Sada: ljudski jezik pripada sistemu veza. (tu

spadaju, pored ljudskog jezika, sistemibiolokih veza ivotinja i vjetaki sistemikoje su stvorili ljudi-npr.saobraajnasignaliza!ija"


2/43

#ezika saopenja se predaju $ona!ionim(glasovnim" putem, a primaju se sluhom (kodivotinja postoje raznovrsni nainikomuni!iranja"

%ovorna aktivnost ljudi nema neposredanbioloki znaaj

#ezika sredstva imaju svoj smisao& (to se

naziva S')*+)#)/ postojanje smisla"


3/43

Semantiza!ija (/postojanje smisla" postoji i usistemima veza ivotinja, ali u tim sistemimaona uglavnom ima usko bioloki smisao(izraavanje potreba za hranom i sl", a uljudskom jeziku semantiza!ija je u vezi smiljenjem ljudi i saznavanjem svijeta ukome ive.


4/43

Pitanje ta je ljudski jezik trodimenzijalnogje karaktera:

#edna dimenzija tog pitanja je P0012)

#'3) 2ruga dimenzija je 45*3#) #'3) +rea dimenzija je *#'%16) S+053+50).


5/43

7ioloka teorija, sredinom 89.st, uenja!iprilazili problemu jezika s biolokih pozi!ija

Prema biolokoj teoriji: jezik proistie iz

biolokog sastava ovjeka, i nasljeuje sekao npr. i boja koe.


6/43

2ijete npr.roditelja 3ineza ima rasne odlike3ineza, ali ako odrasta u +urskoj;S)2-u, onoe u toj sredini govoriti turski;engleski-odvojeno od roditelja dijete nee nauitijezik roditelja&

2ijete izolovano od sredine- nee nikakonauiti da govori&


7/43

Postoji i takvo gledanje na prirodu jezika pokome je jezik izrazito PS


8/43

#ezik nije ni bioloka ni psihika pojava, ali unjegovom postojanju uestvuju bioloki ipsihiki inio!i.

#'3 #' *)S+)1 5 >61+5 *'1P


9/43

z so!ijalne prirode jezika proizlazi i njegova$unk!ija- 315*3)+6*1S+

#ezik- sredstvo kojim ljudi izraavaju i

saopavaju jedni drugima sovje misli,osjeanja, elje i dr. 0)>)6)*#' S)1PA)6)*#' =*'

#'2*S+6'* P01'S %1610*' )3+6*1S+

*) *#) S' )S*6) 1S*16*) 45*3#)#'3)&


10/43

?judi se, osim jezikom, mogusporazumijevati i dr.sredstvima (gestovi,mimika, razni signali i sl"- sva ta sredstvaimaju pomoni karakter&

P0012* #'3 5*6'0)?*1 #' S0'2S+61SP10)5#'6)*#) 5 #'2*1 ?#52S3131?'3+65

Sistemi raznih signala su ogranieni u svojojprimjeni, razumije ih uzak krug ljudi.


11/43

#ezik se sastoji od jezikihelemenata;jezikih jedini!a. +ako u jezikupostoje glasovi, rijei, sintagme i reeni!e.

S6' +' #'=3' P1#)6', + S)S+)6*2#'?16' S)=*#)6)#5 S+053+505 #'3)& 'lementi u hijerarhijskoj povezanosti/ pa

tako sloj;razinu ini $onetska struktura

jezika, leksika struktura, mor$oloka isintaksika struktura


12/43

#ezika struktura naziva se jo i #'=3SS+'1&

#ezik je skup leksikih vrijednosti (rijei" i

odreen sistem $onetskih, mor$olokih isintaksikih zakonitosti, koji postoje zaizraavanje sistema znaenja.

0azliite aspekte jezike strukture

prouavaju razliite dis!ipine jezike nauke:leksikologija, $onetika-$onologija,mor$ologija i sintaksa.


13/43

Bta prouavaju navedene jezike naukeC ?eksikologija: struktura $onda rijei 4onetika-$onologija: glasovna struktura or$ologija: struktura oblika Sintaksa: tipovi udruivanja rijei u sintagme

i reeni!e, sintaksika struktura


14/43

5niverzalna vrijednost jezika/ jedna odnjegovih osnovnih osobenosti jeste usposobnosti njegovih elemenata dapredstavljaju stvarnost u vezi s kojom seupotrebljavaju/ ) +1 #' *)316*)60#'2*1S+ #'3), B+1 *)= 2) S' 0#'= 0'='*' 5P1+0'7?#)6)#5 3)1 *)31#) S' *'B+1 P0'2S+)6?#).

U ZNAKOVNOJ VRIJEDNOSTI RIJEI IREENICA JESTE SUTINA JEZIKA!


15/43

*pr. 0ije DseloE oznaava neto ustvarnosti, ali ta rije nije niim prirodnimpovezana s onim to oznaava.

nakovnosti/ ne uzima se u smislusignaliza!ije, ve u smislu simboliza!ije.

Signal (munja signal kie"/$izika pojava kojaje vezana s drugom $izikom pojavomprirodnim ili konven!ionalnim odnosom.

Simbol/nema prirodne veze s onim na taupuuje& #edino ovjek ustanovljuje irazumije simbole, a ivotinje to ne moguiniti.


16/43

Simboliza!ija (rije DseloE" se nalazi u osnovi$unk!ioniranja jezika.

1sim znakovnih vrijednosti odreenihjezikih elemenata, treba istai i sistematskuorganiza!iju jezikih jedini!a u jeziku kaosistemu. 5 nau!i o jeziku jedan jeziki znakne odreuje se uzet sam za sebe, ve serazmatra kao dio !jeline, u raznovrsnim

meuodnosima s drugim jedini!ama. 45*31*0)*#' #'=3.'?''*)+) 5SS+'5 =* 205% 62 S5B+*' #'3) 3)1*)316*1% SS+').


17/43

Prirodni zna!i ili prirodni signali (poveanatemp.ljudskog tijela in$orm.o nekoj bolesti"/ovakvi zna!i su objektivno, prirodnim putempovezani s onim o emu obavjetavaju

6jetaki zna!i ili vjetaki signali(npr.saobraajna signaliza!ija"/znaenje ovihznakova dogovorili ljudi


18/43

2akle, znakom nazivamo realiju kojaoznaava neto drugo, to je razliito od teodreene realijeF

nak je materijalan, jer ima svoju odreenukonkretnost koja se zapaa pomou ulaF Svaki znak ima svoj sadraj, tj.smisaoF 5 sloenim znakovnim sistemima znak je

sistemski povezan sa drugim znakovimaF


19/43

Sve pomenute naine in$ormiranja prouavanauka koja se zove S'1+3) ili +'10#)*)316).

eutim, ova nauka se dodiruje slingvistikom, jer svojim prouavanjemzahvata i jezika znakove, ali se i razlikujeod nje, jer prouava i druge komunikativnevrijednosti, a ne samo jezike znakove.


20/43

5 kakvom su odnosu miljenje i saznanjeC 5 kakvoj su vezi miljenje i jezikC Saznanjem nazivamo sposobnost ovjeka da

odraava stvarnost u $ormi miljenja,osjeanja i voljnih stanja. iljenje je sposobnost odraavanja

stvarnosti u $ormi pojmova, suenja i

zakljuivanja. 2)3?', miljenje je osnovni sastavni dio

saznanja, ali nije jedini.


21/43

#ezik je materijalna, praktina stranasaznanja, pa prema tome i miljenja.

#ezik je materijalan zato tu su sve njegove

jedini!e (rijei, sintagme" obuene uzvuanje. ) zvuanje je materijalnost. S? *')#5 S61#S+61 )+'0#'. 4orme miljenja (pojam, sud, zakljuivanje"

u svih naroda iste, a $orme pojedinih jezikasu 0)*160S*'.


22/43

#ezik i miljenje u neodvojivoj vezi- jezikuestvuje u $ormiranju misli.

3ad se jezikom $ormulie, misao se tek onda

najpotpunije $ormira. 2akle, pravilno je ono sagledavanje odnosamiljenja i jezika koje se vidi u njihovojuzajamnoj P16')*1S+&

#'3/105@', S0'2S+61 B?#'*#),5)#)*) 6') #'3) B?#'*#) 3)1*#


23/43

#'2)* #'3 6'5#' S' ) 31?'3+6 31# S'*#' 310S+.

+)# 31?'3+6, P1 P0)6?5, =* #'2)*

*)012. #'3 #' #'2*) 12 7+*< 0+)*)012*S1+, *)1*)?*1S+.


24/43

Svaki jezik se razvijao i razvija se. Promjenesu jedino to je u njemu stalno. S obzirom daje jezik pojava so!ijalne prirode, daopsluuje drutvo, moglo bi se pretpostavitida se jeziki razvitak nalazi u neposrednojvezi s drutvenim razvitkom, s njegovimekonomskim sistemom.


25/43

#ezik i ideologijaC Pri $ormiranju opena!ionalnih knjievnih

jezika u pojedinim sluajevima manje ilivie, na!ionalna idologija ostavljala u jezikutragove kao produkt.

+ako je i sa utje!ajem klasne ideologije(npr.89.st.


26/43

Pomou jezika ljudi usvajaju misli, znanja dokojih su dola prethodna pokoljenja, i pomoujezika ta se znanja ostavljaju u nasljeesljedeim pokoljenjima.

#ezik je jedan od najtrajnijih rezultata uvezi s nastankom i postojanjemljudsk.drutva, ali i jedan odnajneophodnijih uslova egzisten!ije togadrutva.

)+1 3)>'1 2) #'3 ) 1PA'205B+6'**)=)# 60#'2*1S+.


27/43

5koliko je ivot bre napredovao, bre serazvijao i jezik. 5savravanje jezika kaoizraajnog sredstva doprinosila je da se iivot bre razvijao.

5poredimo razvijenost ivota i jezikapojedinih evropskih !ivilizovanih naroda ijezika pojedinih a$rikih plemena.


28/43

#edan, sasvim odreen jezik skup je jezikihsredstava i odreeni sistem $onetskih,mor$olokih i sintaksikih zakonitosti u vezi supotrebom tih sredstava.

6eina jezikih sredstava (osim glasova"dvostranog su karaktera.

3od svakog iz te veine sredstavarazlikujemo spoljnu stranu, materijalnu$ormu i znaenje koje se tom $ormomizraava.


29/43

#ezika sredstva drukije su nazivajujezikim inventarom ili jezikomsupstan!ijom.

Sistem zakonitosti na osnovu kojih se jezikasredstva upotrebljavaju ini gramatikujednog jezika.

Pod gramatikom treba shvatiti sistem pravila

na osnovu kojih se od postojeeg jezikoginventara stvaraju odreene reeni!e i naosnovu kojih se shvataju poruke izraenepomou njih.


30/43

%ovor- ostvareni jezik& %ovor za izraavanje odreenih misli, to to

u odreenom smislu natane, taj ostvareni

jezik, naziva se govor. %1610 #' 0')?)#) #'3), #'3 5)3#&

3arakteristika govora: stuativnost (npr. mate

li enskih arapaC 5 poslastiarni!i jeapsurdna reeni!a"


31/43

#ezik se $ormira na osnovu govorenja iostvaruje se u govorenju.

#ezik je i osnov i produkt govora.

*pr.u b;h;s jeziku je postoja tzv.glas DjeriE,danas ga u $onetskoj strukturi tih jezikanema. 2o nestanka ovog glasa iz jezikogsistema dolo je tako to se prvo gubio u

izgovoru pojedina!a dokto niej postalo opapojava (izjednaio se sa glasom DiE".


32/43

5 istoriji lingv.prvi je 6.


33/43

)kt komunika!ija shvata se i tako da serazlikuje:

Saoptenje (in$o, obavijesti"F

3odiranje saoptenja (pretvaranje saoptenjau sistem materijalnih srestava kojima se ononekome predaje"F

2ekodiranje (primanje saoptenja pomou

odreenih materijalnih sredstava"


34/43

2va osnovna vida ostvarenja jednog jezikajesu: a" narodni govor(i" i b" knjievni jezik.

*arodni govor i knjievni jezik najee se posvojim osobinama razliku u pogledu: a"teritorijalne di$eren!ija!ije, b" geneze, !"drutvenih $unk!ija, d" uti!aja spoljnihinila!a na razvoj.


35/43

*ajreprezentativniji predstavnik narodnihslojeva jeste starije seosko stanovnitvo, i toukoliko ivi u zabaenim selima, u drutveno-politikom smislu su to radni ljudi

*arodni jezik je jezik odreenog kraja #edan narodni govor je jeziko-teritorijalna

jedini!a-vie takvih jedini!a ini grupu

govora (npr. istonoher!egov,zapadnoher!egovaki, govori !entralne7osne"

6ie grupa govora ine dijalekat


36/43

3njievni jzik-obraeni, normirani jezik, kojiopluue jedno drutvo u raznim s$eramanjegovog ivota.

*ormiranost knji.jezika-utvreno koja e sejezika sredstva upotrebljavati ukomuni!iranju, a koja nee.

3*#>'6* #'3 *' 1*)=)6) #'2*1 #'3

5#'+*=3' 35?+50', 6'A #'3170)16)*#), *)53', 35?+50' 6?)#' 51PA'.


37/43

Savremeni engl.knjievni jezik je nastao naosnovu londonskog govora, a i govora srednje'ngleske.

3njievni jezik-poli$unk!ionalan. 1n je jezikuprave, jezik sredstva javnog in$ormisanja,kolstva, nauke itd.

) u vezi s ovim opsluivanjem razliitih

oblasti drutvenog ivota u okvriu jednogknjievnog jezika razvile su se 0)*1?31S+koje se nazivaju $unk!ionalnim stilovima.


38/43

6arijante jednog knjievnog jezika, npr.engleska i amerika varijanta engleskogknjievnog jezika ili austrijska i njemakavarijanta njemakog knjievnog jezika.


39/43

=isto jeziki $enomen )ko u b;h;s jeziku


40/43

5 knjievnom jeziku postoji vie normi:$onetske, leksike, mor$oloke, sintaksike,stilistike, pravopisne i ortoepske norme.

1snovni smisao kodi$ika!ije jezikihsredstava jeste u nastaojanju da se dobijeto ujednaeniji jezik kojim treba da se sluijedno !iviliz.drutvo.

*ajujednaenije su pravopisne norme.


41/43

*ormiranjem jezika bave se jezikistrunja!i.

adatak kodi$ikatora jezika jeste daneprestano prate ponaanje jezika u ivotu ida normom reguliu njegovo to bolje ie$ikasnije $unk!ionisanje.


42/43

6eina jezika re$lektuje se u dvije osnovne$unk!ionalne $orme: u sumenom govoru i upisanom kazivanju.

5smeni govor ostvaruje se $ona!ionimputem, a pisano kazivanje ostvaruje sepomou pisma.

5smeni govor u dijalokoj $ormi osnovni jeoblik ekspona!ije jezika.


43/43

#ezik se ostvaruju u raznim stilovima +i stilovi se nazivaju $unk!ionalni stilovi, i to:

usmeno kazivanje i pisana rije, a na planupisane rijei postoji: administrativni,urnalistiki, nauni stil i dr.

5mjetniki stil predstavlja posebnost (unjemu se pojavljuju osobenosti svih stilova"

ndividualni stil-svojevrsna upotreba jezikihsredstava koja karakteriu usmeni ili pisanigovor pojedine linosti.

uvod u lingvistiku.ppt

Documents