uvod u informacione sisteme - vps.ns.ac.rs · informacioni sistemi informacioni sistem (is)....

UVOD U INFORMACIONE SISTEME

Branko Latinović

PROGRAM PREDMETA

Teorijski deo: Informacioni sistemi, Rainer, Turban

(2009), Uvod u informacione sisteme – podrška i

transformacija poslovanja, Data Status

Veţbe: Word, Excel, Access, Power Point

2

POGLAVLJE 1

MODERNA ORGANIZACIJA U GLOBALNOM

OKRUŢENJU ZASNOVANA NA VEBU

(Rainer, Turban, str. 3-27)

3

Pregled sadržaja poglavlja

1.1 Informacioni sistemi: Osnovni koncepti i definicije

1.2 Globalna platforma zasnovana na web-u

1.3 Pritisci koji se javljaju u poslovanju, organizaciona

rešenja i podrška IT

1.4 Zašto su vaţni informacioni sistemi

4

Ciljevi učenja

Napraviti razliku između podatka, informacije i znanja.

Napraviti razliku između infrastrukture informacione

tehnologije i arhitekture informacione tehnologije.

Objasnite komponente računarski podrţanih informacionih

sistema.

Opisati globalno poslovno okruţenje i novu infrastrukturu

informacione tehnologije.

Razmotriti odnose između pritisaka koji se javljaju u

poslovanju, organizacionih rešenja i informacionih sistema.

5

1.1 Informacioni sistemi:

koncepti i definicije

Podaci (Data Items). Elementarni opisi stvari, događaja, aktivnosti i transakcija, koji su zabeleţeni, klasifikovani i sačuvani, ali nisu organizovani i ne nose konkretno značenje. Informacije (Information).Podaci organizovani na takav način da imaju značenje i vrednost za primaoca. Znanje (Knowledge). Podaci i/ili informacije koji su organizovani i obrađeni tako da omoguće primenu ranijeg razumevanja problema, iskustva, akumuliranog učenja i stručnog znanja na konkretan poslovni problem.

6

1.1 Informacioni sistemi:

koncepti i definicije

Arhitektura informacione tehnologije. Konceptualni, opšti

plan svih informacionih resursa neke organizacije. To je

ujedno vodič za tekuće operacije i nacrt za dalji razvoj.

Infrastruktura informacione tehnologije. Sastoji se od

fizičkih objekata, komponenata IT, usluga i zaposlenih.

Komponente su: hardver, softver i komunikacione tehnologije,

ali i osoblje koje koristi tehnologiju da bi pruţilo usluge.

7

Informacioni sistemi

Informacioni sistem (IS). Prikupljaju, obrađuju, čuvaju,

analiziraju i prosleđuju informacije za određene potrebe.

Računarski podržani informacioni sistemi. Informacioni

sistemi koji koriste računarsku tehnologiju da bi obavili deo ili

sve postavljene zadatke.

8

1.2 Globalna platforma zasnovana na vebu

Tomas Fridman – stadijumi globalizacije:

Globalizacija 1.0 – 1492. do 1800. Brojno stanje ljudstva,

količina konjskih snaga, količina snage vetra ili snaga

drţave.

Globalizacija 2.0 – 1800. do 2000. Multinacionalne

kompanije.

Globalizacija 3.0 – 2000. – pokreće je konvergencija 10

faktora - izravnjivači

9

1.2 Globalna platforma zasnovana na vebu

Fridmanovih deset izravnjivača

1. Pad Berlinskog zida

2. Netscape

3. Razvoj radnog softvera

4. Upload (predaja datoteka)

5. Spoljna saradnja (outsourcing)

6. Ofšore poslovanje

7. Lanac snabdevanja

8. Insourcing

9. Informisanje

10. Steroidi

10



Tržišni pritisci

Globalna ekonomija i jaka konkurencija.

Promenjiva priroda radne snage.

Moćni kupci.

Tehnološki pritisci

Tehnološke inovacije i zastarelost.

Pretrpanost informacijama.

Društveni/politički/zakonski pritisci

Društvena odgovornost.

Usklađenost sa drţavnim regulativama i smanjenjem regulativa.

Zaštita od terorističkih napada.

Etička pitanja

11



Organizaciona rešenja

Strategijski sistemi.

Usredsređenost na kupce.

Proizvodnja po porudţbini i masovno prilagođavanje

kupcima.

Elektronsko poslovanje i elektronska trgovina.

12

1.4 Zašto su važni informacioni sistemi?

Informacioni sistemi su sastavni deo ţivota!

Nude mogućnost za zaposlenje

Informacionu tehnologiju koriste sva odeljenja u organizaciji:

Analiza proizvoda

Analiza lokacije

Analiza pozicije

Analiza cene

13

Utvrđivanje gradiva

Razlika između podatka, informacije i znanja.

Razlika između arhitekture IT i IT infrastrukture.

Globalizacija poslovanja.

Pritisci koji se javljaju u poslovanju i organizaciona rešenja.

14

POGLAVLJE 2

INFORMACIONI SISTEMI:

POJMOVI I UPRAVLJANJE


15


2.1 Tipovi informacionih sistema

2.2 Konkurentska prednost i strategijski informacioni

sistemi

16

Ciljevi učenja

•Definisati sastavne delove kompjuterizovanih informacionih

sistema.

•Definisati razne tipove informacionih sistema na osnovu

podrške.

•Utvrditi koji su glavni informacioni sistemi koji podrţavaju

svaki od nivoa organizacije.

•Definisati strategijske informacione sisteme (SIS) i opisati

njihove prednosti.

17


Različiti tipovi informacionih sistema u okviru organizacija

Različiti tipovi informacionih sistema između organizacija

18


19

Osnovne komponente informacionih sistema

1. Hardver (Hardware)

2. Softver (Software)

3. Baza podataka (Database)

4. Mreţa (Network)

5. Procedure (Procedures)

6. Ljudstvo (People)

20

Aplikativni programi

Aplikativni program (Application Program) je računarski

program koji rešava konkretan zadatak ili podrţava poslovni

proces.

21

Dubina podrške koju IS može da obezbedi organizaciji

IS koji podrţavaju određene funkcionalne celine i operacije :

Informacioni sistemi funkcionalnih celina (Functional Area

Information System)

Sistem za planiranje resursa preduzeća (Enterprise Resource

Planning - ERP System)

Sistemi za obradu transakcija

(Transaction Processing System - TPS)

Interorganizacioni informacioni sistemi (Interorganizational

Information System – IOS)

Sistemi elektronske trgovine

(Electronic Commerce Systems)

22

Tipovi informacionih sistema

Informacioni sistemi funkcionalnih celina

Funkcija: Podrţava aktivnosti u okviru određene

funkcionalne oblasti.

Primer: Računovodstveni sistem..

23


Sistemi za obradu transakcija (TPS)

Funkcija: Obrada podataka o transakcijama koje nastaju u

okviru poslovanja.

Primer: POS terminali u Maxiju.

Sistem za planiranje resursa preduzeća (ERP)

Funkcija: Integriše funkcionalne celine preduzeća.

Primer: Oracle, SAP

24


Interorganizacioni informacioni sistemi (IOS) su IS koji povezuju dve ili više organizacija i podrţavaju interorganizacione aktivnosti kao što je npr. lanac snabdevanja.

Funkcija: Upravlja tokovima proizvoda, usluga i informacija između organizacija.

Primer: Walmart Retail Link System povezuje dobavljače Walmarta.

Lanac snabdevanja pokazuje fizičko kretanje, protok informacija i finansijske tokove od sirovina, preko fabrika i skladišta do krajnjeg kupca.

25


Sistemi elektronske trgovine

Funkcija: Omogućavaju organizacijama da obavljaju

transakcije između samih organizacija i organizacija i

potrošača..

Business-to-Business (B2B)

Business-to-Consumer (B2C)

Example: www.dell.com

26

Podrška zaposlenima u organizaciji

Sistem za automatizaciju kancelarijskog poslovanja

(Office Automation System -OAS)

Funkcija: Podrška dnevnim aktivnostima pojedinaca i

grupa.

Primer: Microsoft Office

Podrška: administrativno osoblje, niţi i srednji

menadţment i eksperti.

27


Informacioni sistemi funkcionalnih celina (Functional

Area Information System - FAIS)

Funkcija: Objedinjuju podatke i pripremaju izveštaje.

Primer: report generator

Podrška: prvenstveno za menadţere srednjeg nivoa, a

ponekad i niţeg.

28


Sistemi poslovne inteligencije (Business Inteligence - BI)

Funkcija: Podrška za kompleksne i nerutinske odluke.

Primer: Laboratorijska ispitivanja

Podrška: prvenstveno za menadţere srednjeg nivoa i

eksperte.

29


Ekspertni sistemi (Expert System - ES)

Funkcija: Pokušavaju da simuliraju rad čoveka eksperta.

Primer: specijalizovane aplikacije

Podrška: ekspertima.

30


Digitalne kontrolne table (Dashboards)

Funkcija: Omogućuju pristup aktuelnim informacijama i

direktan pristup strukturisanim informacijama u formi

izveštaja.

Primer: Berzanske platforme.

Supports: Pruţaju podršku svim menadţerima.

31


32


33

2.2 Konkurentska prednost i strategijski IS

Konkurentska strategija – stav koji definiše poslovne

strategije jednog preduzeća da konkuriše na trţištu, njegove

ciljeve i planove i poslovnu politiku koja će mu omogućiti da

ostvari planove.

Sticanje konkurentske prednosti – kontrola tržišta i

ostvarivanje natprosečnog profita

34

Strategijski informacioni sistemi

Strategijski informacioni sistemi (SIS) su sistemi koji

organizaciji omogućuju da stekne konkurentsku prednost tako

što podrţavaju strategijske ciljeve organizacije ili poboljšavaju

performanse i produktivnost organizacije.

35

Porterov model sila konkurencije

Model sila konkurencije (Competitive

Forces Model)

Michael Eugen Porter

Kompanije koriste model da razviju

strategije kojima mogu da povećaju

svoju konkurentnost

36


37


Opasnost od pojavljivanja novih konkurenata

Barijera za ulazak na trţište (Entry Barrier)

Pregovaračka moć dobavljača

Pregovaračka moć kupca

Opasnost od pojave supstituta

Konkurencija u grani

38

Model lanca vrednosti

Value Chain Model

Primarne aktivnosti 1. Ulazna logistika 2. Proizvodnja i kontrola 3. Izlazna logistika 4. Marketing i prodaja 5. Usluge.

Sekundarne aktivnosti – pomoćne 1. Infrastruktura firme

(računovodstvo, finansije…) 2. Menadžment ljudskih resursa 3. Razvoj proizvoda i tehnologije 4. Nabavka

39

Model lanca vrednosti

Value Chain Model

40

Strategije za sticanje konkurentske prednosti

1. Strategija najniţih troškova

2. Strategija diferencijacije

3. Strategija inovacije

4. Strategija efektivnosti poslovanja

5. Strategija orijentisanosti prema kupci

41

Upravljanje informacionim resursima

Informacioni resursi obuhvataju celokupan hardver, softver,

podatke i mreţe

U velikim organizacijama potrebno je više osoba koje

upravljanje ovim resursima

Odeljenje za informacione sisteme

42

Upravljanje informacionim resursima

Ne postoji standardno uputstvo o podeli odgovornosti za

razvoj i odrţavanje IS

Direktor informatičkog sektora (Chief Information Officer –

CIO)

43


Definisati sastavne delove kompjuterizovanih informacionih

sistema.

Definisati razne tipove informacionih sistema na osnovu

obuhvata.

Identifikovati glavne informacione sisteme koji podrţavaju

svaki od nivoa organizacije.

44


Definisati SIS i opisati njihovu prednost.

Definistti Porterove modele sila konkurencije i lanca vrednosti

i objasniti na koji način IT pomaţe kompanijama da poboljšaju

svoju konkurentnost.

Definisati pet strategija koje kompanije koriste da steknu

konkurentsku prednost.

45

POGLAVLJE 3

ETIKA, PRIVATNOST I ZAŠTITA INFORMACIJA


46


3.1 Etička pitanja

3.2 Pretnje zaštiti informacija

3.3 Zaštita informacionih resursa

47

Ciljevi učenja

Definisati glavna etička pitanja vezana za informacionu

tehnologiju i utvrditi u kojim se situacijama javlja.

Ustanoviti koje su glavne pretnje zaštiti informacijama.

Opisati različite mehanizme odbrane koje se koriste za

zaštitu informacionih sistema.

Objasniti reviziju informacione tehnologije i planiranje

oporavka od katastrofe.

48

3.1 Etička pitanja

Etika. Grana filozofije koja se bavi razmatranjem principa ispravnog i neispravnog. Etički kod skup principa koji članovima organizacije sluţe kao odrednice prilikom donošenja odluke.

49

Četiri kategorije etičkih pitanja

1. Pitanje privatnosti obuhvata sakupljanje, čuvanje i distribuciju podataka o pojedincima.

2. Pitanje tačnosti obuhvata autentičnost, vernost i tačnost informacija koje su skupljene i koje se obrađuju.

3. Pitanje svojine obuhvata vrednost i vlasništvo nad informacijama.

4. Pitanje dostupnosti odnosi se na to ko treba da ima pristup informacijama i da li treba da plati za pristup.

50

Zaštita privatnosti

Privatnost. Pravo svakog pojedinca da ne bude uznemiravan i da bude oslobođen od uplitanja u lične stvari. Dva pravila primenjuju se u mnogim zemljama:

Pravo privatnosti nije apsolutno. Privatnost mora biti usklađena sa potrebama društva.

Pravo javnosti je preče od prava pojedinca na privatnost. Elektronski nadzor. Praćenje aktivnosti ljudi pomoću računara. Lične informacije u bazama podataka. Informacije o pojedincima čuvaju se u mnogim bazama podataka: banke, kompanije, vladine agencije, kreditni biro. Informacije na internet grupama kao što su elektronske oglasne table, diskusione grupe i sajtovi socijalnog umrežavanja. Facebook – život na dlanu! Reputation Defender (zaštita reputacije) Kodeks privatnosti i politika. Su smernice jedne organizacije u zaštiti privatnosti kupaca, klijenata i zaposlenih.

Međunarodni aspekt privatnosti. Pitanja privatnosti sa kojima se međunarodne organizacije suočavaju kada se informacije prenose van granica zemlje.

51

3.2 Pretnje zaštiti informacija

Pretnja informacionom sistemu je bilo koja opasnost kojoj je

sistem izloţen.

Izloženost informacionog resursa je narušavanje, gubitak ili

oštećenje koje moţe da se dogodi ukoliko pretnja

kompromituje taj resurs.

Ranjivost je mogućnost da sistem bude narušen pretnjom.

Rizik je verovatnoća da će se pretnja pojaviti.

Kontrola IS su sve procedure, uređaji ili softver koji su

nabavljeni sa ciljem da preventivno deluju i zaštite sistem.

52

Pretnje - Nehotični postupci

Ljudska greška moţe nastati i u konstrukciji i radu hardvera

kompanija.

Takođe moţe nastati prilikom programiranja, testiranja,

prikupljanja podataka, unosa, autorizacije i procedura.

Predstavljaju više od 50% problema vezanih za kontrolu u

organizaciji.

53


Elementarne nepogode obuhvataju poplave, zemljotrese,

uragane, tornada, udar groma, poţar…

Tehnički kvarovi obuhvataju probleme sa hardverom i

softverom (najčešći problem je hard disk).

54


Greške menadžemnta nerazumevanje značaja teme ili

nedostatak sredstava.

Direktor ne ţeli da se uključi u problem zaštite podataka i

sistema.

Treba uloţiti novac, a rezultat je – ne desi se ništa!

55

Namerni postupci

U osnovi, to su kriminalne radnje.

Cyber kriminal su aktivnosti kojima se ugroţavaju mreţe, a

posebno Internet mreţa, upotrebom računara. Prosečna vrednost jedne cyber kriminalne aktivnosti, prema podacima FBI, je oko $600,000. Haker. Osoba koja je “upala” u računar, obično bez kriminalnih pobuda. Cracker. Maliciozni haker. Socijalni inženjering. Kompjuterski kriminalci ili korporativni špijuni koji prevare vrše tako što grade poverenje i relacije sa zaposlenima. Insajderi.

56

Informaciono iznuđivanje

Kada napadač ili bivši zaposleni krade informacije iz

kompjuterskog sistema, a zatim zahteva kompenzaciju da bi

ih vratio ili da ih ne bi obelodanio.

57

Sabotaža ili vandalizam

Popularan vid online vandalizma su aktivnosti tzv. hacktivist

ili cyberactivist.

Hacktivist ili cyberactivist koriste hi-tech tehnologiju da bi

vršili izmenu sadrţaja sajtova neke organizacije ili vladine

institucije.

58

Krađa identiteta

Kriminalna rada kojom neka osoba koristi lične podatke druge

osobe, obično sa namerom da kreira laţni identitet i počini

prevaru.

Najbrţe rastući kriminal belih kragni.

Najveći problem je obnavljanje rejtinga ţrtve.

59

Ugrožavanje intelektualne svojine

To je pitanje od suštinskog značaja za ljude koji za ţivot

zarađuju svojim znanjem u određenoj stručnoj oblasti.

Poslovna tajna.

Autorska prava.

60

Softverski napadi

Zlonamerni softver kreiran je da ošteti, uništi ili onemogući

rad ciljanih sistema.

Najčešći tipovi ovih softvera su virusi, crvi, trojanski konji,

logičke bombe, back doors, denial-of-service, alien software,

phishing i pharming.

61

Softverski napadi

Virusi. Segment računarskog koda koji izvršava zlonamerne akcije vezujući se za drugi računarski program. Crvi. Destruktivni programi koji izvršavaju zlonamerne akcije i sam se umnoţava i širi (nije mu potreban drugi program - host). Trojanski konji. Softverski program koji se skriva u drugom programu i ispoljava svoje ponašanje samo kad je aktiviran.

62

Softverski napadi

Logičke bombe. Aktivira se u određenom trenutku i izvrši destruktivnu radnju. Back doors ili trap doors. To je obično lozinka koju zna napadač, a ona mu omogućava pristup sistemu, bez prethodnih bezbednosnih procedura. Denial-of-service. Napadač šalje toliko mnogo zahteva za informacijama ciljnom računaru da sistem ne moţe da ih obradi i često zbog toga sistem “padne”.

63

Alien Softveri

Pestware. Tajni softver koji je u stanju da očitava sa računara

lične podatke i Web surfing history.

Adware. Reklamni programi – pop-ups.

Spyware. Prikuplja lične podatke korisnika, bez njegovog

znanja i pristanka.

Kradljivci ekrana.

Keystroke loggers.

64

Alien Softveri

Spamware. Koristi nečiji računar kao lansirnu rampu za

spam.

Spam. Neţeljeni e-mail, najčešće reklame.

Cookies. Male datoteke koje veb-sajtovi čuvaju na

računarima, privremeno ili stalno.

65

Alien Softveri

Web bugs. Mali, obično nevidljivi, grafički objekti koji se dodaju na Web stranu ili e-mail da bi pratili aktivnosti. Phishing. Izvlačenje podataka od korisnika na obmanu. Pharming. Program koji vrši redirekciju Web stranica.

66


Rizik. Verovatnoća da će se pretnja zaista ugroziti

informacioni resurs.

Upravljanje rizikom. Otkrivanje, kontrola i što je moguće u

većoj meri umanjivanje opasnosti.

Analiza rizika. Proces kojim organizacija određuje vrednost

svih zaštićenih sredstava, procenjuje verovatnoću da će neko

sredstvo biti ugroţeno i upoređuje moguće troškove zaštite.

67


Ublažavanje rizika podrazumeva da organizacija preduzme

konkretne mere protiv rizika. Ima dve funkcije:

(1) primena sistema kontrole koji sprečava da se pojave

poznate pretnje, i

(2) razvoj sredstava za povraćaj informacija ukoliko se

pretnja obistini.

68

Strategije ublažavanja rizika

Prihvatanje rizika. Prihvatanje potencijalnog rizika, nastavak

poslovanja bez kontrolisanja i prihvatanje štete koja se pojavi .

Ograničavanje rizika. Ograničavanje rizika sprovođenjem

kontrole koja smanjuje dejstvo pretnje.

Prenos rizika. Proces u kome organizacija koristi neka

sredstva da bi nadoknadila eventualni gubitak.

69

Kontrole

Procena kontrole. Identifikuje nedostatke bezbednosti i računa troškove sprovođenja adekvatne mere kontrole. Opšta kontrola.

Fizička kontrola. Sprečava neovlašćena lica da pristupe objektima kompanije.

Kontrola pristupa. Sprečava neovlašćene osobe da koriste informacione resurse; koristi biometrijske metode i lozinke.

70

Kontrole

Komunikacione (mrežne) kontrole. Omogućavaju da se

podaci bezbedno kreću kroz mreţe.

Firewalls. Sistemi koji sprečavaju da se specifični tipovi

informacija kreću između nepouzdanih mreţa (Internet) i

privatnih mreţa (Intranet jedne kompanije).

Kriptografska zaštita. Proces konverzije originalne

poruke u formu koju niko ne moţe pročitati osim

primaoca kome je namenjena.

71

Kontrole

Svi sistemi kriptografije koriste ključ.

Simetrična kriptografija. Pošiljaoc i primaoc imaju isti

ključ.

Asimetrična kriptografija. Koristi dva različita ključa –

javni i tajni ključ.

Sertifikaciono telo. Ima ulogu posrednika od poverenje

između kompanija. Ono izdaje digitalne sertifikate

(digitalne dokumente).

72

Kontrole

Virtuelne privatne mreže. Privatna mreţa koja koristi javnu mreţu (obično internet) za povezivanje korisnika. Ovakva mreţa ima domet interneta, a bezbednost privatne mreţe (tuneliranje paketa). Aplikativne kontrole. Podrazumevaju bezbednosne kontramere koje štite specifične aplikacije (kontrola ulaza, kontrola procesiranja i kontrola izlaza).

73

Kontrole

Nadzor informacionih sistema. Potrebno je vršiti nezavisan i nepristrasan nadzor informacionih sistema da bi se videlo da li oni funkcionišu dobro. Tip nadzora.

Interni. Obavljaju je interni kontrolori. Eksterna. Kontrolišu interne revizore koji m oraju da

obezbede dobre inpute, procesiranje i output-e.

74

Planiranje oporavka od havarije

Oporavak od havarije. Potreban je plan oporavka od

havarije.

Izbegavanje havarije. Orijentacija prema prevenciji

(uninterrupted power supply - UPS).

Vruće lokacije. Kopija originalne lokacije - backup lokacija.

75


Definisati glavna etička pitanja vezana za informacione

tehnologije i utvrditi u kojim se situacijama javljaju.

Ustanoviti koje su glavne pretnje zaštiti informacija.

Opisati različite mehanizme odbrane koji se koriste za zaštitu

informacionih sistema.

Objasniti reviziju IT i planiranje oporavka od havarije.

76

POGLAVLJE 4

UPRAVLJANJE PODACIMA I ZNANJEM


77


4.1 Upravljanje podacima

4.2 Pojam baza podataka

4.3 Sistemi za upravljanje bazama podataka

4.4 Skladištenje podataka

4.5 Upravljanje podacima u organizaciji

4.6 Menadţment znanja

78

Ciljevi učenja

Spoznati vaţnost podataka, pitanja u vezi sa korišćenjem

podataka i ţivotni ciklus podataka.

Opisati izvore podataka i objasniti na koji način se podaci

prikupljaju.

Objasniti prednosti pristupa bazi podataka.

Objasniti načine skladištenja podataka i ulogu skladišta

podataka u organizaciji i njihovu ulogu u stvaranju podataka

vrhunskog kvaliteta.

Definisati znanje i opisati različite tipove znanja.

79


Teškoće u upravljanju podacima Podaci se obrađuju u nekoliko etapa i često na nekoliko različitih lokacija. Količina podataka vremenom eksponencijalno raste. Podaci su razmešteni svuda po organizaciji i prikupljaju ih mnogi pojedinci koji koriste različite metode i uređaje. Podaci potiču iz ličnih, internih i eksternih izvora. Neprestano se razvijaju novi izvori podataka. Podaci vremnom zastarevaju. Bezbednost podataka, njihov kvalitet i integritet su od suštinskog značaja. Kao odgovor na te probleme organizacije koriste baze podataka i skladišta podataka radi efikasnosti upravljanja podacima.

80


Životni ciklus podataka Analiza se obavlja pomoću alata za analizu koji traga za obrascima i pomoću inteligentnih sistema koji podrţavaju tumačenje podataka. Poslovanje se zasniva na podacima koji su transformisani u informacije i znanje. Te aktivnosti na kraju stvaraju znanjekoje se moţe upotrebiti u procesu donošenja odluka.

81


Životni ciklus podataka

82


Korišćenje baza podataka otklanja mnoge probleme koji su se javljali kod prethodnih metoda čuvanja i pristupanja podacima. Baze podataka su organizovane tako da skup softverskih programa (sistem za upravljane bazom podataka) omogućava svim korisnicima da pristupe svim podacima. Taj sistem minimizira sledeće probleme: redundantnost podataka (kada se isti podaci čuvaju na više mesta), izolovanost podataka (kada aplikacije ne mogu pristupati podacima koji su povezani sa drugim aplikacijama), nekonzistencija podataka (kada se razne kopije istih podataka ne podudaraju). Uz to taj sistem maksimizira: bezbednost podataka, integritet podataka (podaci moraju ispuniti određene kriterijume, npr. da ne smeju da postoje slova u polju gde se nalazi JMBG, nezavisnost podataka (aplikativni softver i podaci ne zavise jedni od drugih tj.aplikacije i podaci nisu međusobno povezani što znači da razne aplikacije mogu pristupati istim podacima.

83


Hijerarhija podataka

84


Kreiranje baze podataka Podaci moraju biti tako organizovani da korisnici mogu da im pristupe, da ih analiziraju i da ih razumeju. Ključ za efikasno stvaranje baze podataka jeste model podataka. Model podataka (Data Model) je dijagram koji predstavlja entitete u bazi podataka i njihove međusobne odnose. Entitet (Entity) je osoba, mesto,stvar ili događaj (npr. kupac, zaposleni ili proizvod) o kojima se čuvaju informacije. Entiteti se obično mogu identifikovati u radnom okruţenju korisnika. Zapis uglavnom opisuje neki entitet. Svaka karakteristika ili obeleţje određenog entiteta naziva se atribut (Attribute). Koristeći prethodni primer moţemo smatrati da su ime kupca, broj zaposlenog i boja proizvoda zapravo atributi.

85


Kreiranje baze podataka Svaki zapis u datoteci mora imati barem jedno polje koje jedinstveno identifikuje taj zapis, da bi mu se moglo pristupiti, da bi se mogao aţurirati i sortirati. Polje za identifikaciju naziva se primarni ključ (Primary Key). U nekim slučajevima da bi se locirao određeni zapis mora se koristiti i sekundarni ključ. Sekundarni ključ (Secondary Key) je drugo polje koje sadrţi neke identifikacione informacije, ali za njega je karakteristično da moţe, a ne mora da identifikuje zapis sa stoprocentnom tačnošću.

86


Kreiranje baze podataka Modeliranje veza i entiteta Projektanti baze podataka planiraju izradu baze podataka u procesu koji se naziva modeliranje entiteta i veza (ER modeliranje – Entity Relationship Modeling) koristeći dijagram entiteta i veza (ER dijagram – Entity Relationship Diagram). ER dijagrami se sastoje od entiteta, atributa i veza. Entiteti su predstavljeni pravougaonikom, a veze rombom. Atributi za svaki entitet navedeni su pored entiteta, a primarni ključ je podvučen.

87


88


Relacioni model baze podataka

89



90



91



92


93


94


95


96


97


98


Lokalna skladišta podataka (Data Marts)

99


100


101


102

4.6 Menadžment znanja

103


Pojmovi i definicije

104


Pojmovi i definicije

105


Sistemi za menadžment znanja

106


Ciklus sistema za menadžment znanja

107


Ciklus sistema za menadžment znanja

108


Spoznati vaţnost podataka, pitanja u vezi sa korišćenjem

podataka i ţivotni ciklus podataka.

Opisati izvore podataka i objasniti na koji način se podaci

prikupljaju.

Objasniti prednosti pristupa bazi podataka.

Objasniti načine skladištenja podataka i ulogu skladišta

podataka u organizaciji i njihovu ulogu u stvaranju podataka

vrhunskog kvaliteta.

Definisati znanje i opisati različite tipove znanja.

109

uvod u informacione sisteme - vps.ns.ac.rs · informacioni sistemi informacioni sistem (is)....

Documents