uvod u evoluciju

7/25/2019 Uvod u Evoluciju

1/85

Uvod u evoluciju

Sadraj:

1. ta je uopte evolucija

2. Evolucija danas: mutacije i nastanak informacija

3. Evolucija danas: selekcija i irenje informacija kroz populaciju

4. Evolucija danas: prirodna selekcija !eni i populacije

". #eorija evolucije ivota na $emlji

%. &okazi: Evoluciona istorija i u!njedena 'ijerar'ija

(. &okazi: )enetika !enomika i tra!ovi evolucije

*. &okazi: +osilni zapis i razvoj ivota

,. &okazi: -azvojni i fizioloki tra!ovi

1. $akoni prirode ili slu/ajna konfluenca dokaza0

8. Dokazi: Fosilni zapis i razvoj ivota

veini slu/ajeva urzo nakon smrti ostaci iljaka i ivotinja ivaju razoreni kroz procese truljenjaostavljajui u najoljem slu/aju samo nekoliko mali' komadia najtvri' kostiju. 5o povremeno u retkimokolnostima ovi ostaci se nau u uslovima u kojima se tkivo mineralizuje to nam ostavlja okamenjeni tra!ivotinje njenfosil.5aj/ee se fosilizuju oni delovi ivotinje koji se najsporije raspadaju 6i otud imajunajvie vremena za mineralizaciju7: zui vilice i ostale kosti. $o! ovo!a skoro svi fosili su fosili ivotinjski'kostura. Skup svi' fosila naeni' u sedimentnim slojevima u zemlji se nazivafosilni zapis,i on predstavljafizi/ki tra! istorije ivota na naoj planeti.

5aravno ivotinja se ne moe fosilizovati pre ne!o to je nastala. 8tud fosilni zapis nam moe posluitikao jo jedan dodatni na/in kojim moemo nezavisno proveriti teoriju evolucije. 9ko se u fosilnom zapisuivotinje pojavljuju ez reda i poretka sve odjednom to i svakako zna/ilo da je teorija evolucije ilineta/na ili ar nepotpuna. eutim ono to smo nali je upravo suprotno.

Fosilni zapis pokazuje ukupnu ugnjedenu hijerarhiju ivih bia: fosili iz kasnijih slojeva su kopije samodifikacijama fosilizovanih ivotinja iz prethodnih slojeva.Samim ovim fosilni zapis je u stvari zapisevolucije pokazujui nam kako su iz!ledale vrste u prolosti i kako su se one razvijale kroz evolutivneprocese.

9ko fosile koji se uklapaju u jednu celovitu 'ijerar'iju naslea poreamo po starosti doijamo fosilnusekvencu odreene vrste. ;ep primer jedne takve sekvence su danas izumrli or!anizmi zvani titanoteredonekle sli/ni dananjim nosorozima. 5a donjoj slici sa leve strane moete videti sekvencu fosila loanja
http://www.teorijaevolucije.com/uvod_u_evoluciju.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod2.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod3.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod4.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod5.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod6.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod7.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod8.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod9.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod10.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod2.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod3.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod4.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod5.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod6.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod7.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod8.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod9.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod10.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/uvod_u_evoluciju.html


2/85

titanotera i nji'ovi' predaka poreanu po starosti 6raniji olici su na dnu noviji na vr'u< rekonstrukcijeiz!leda za neke od loanja su date sa desne strane7:

9daptirano iz Steven . Stanle= >-elative )ro?t' of t'e #itanot'ere @orn: 9 5e? 9pproac' to an 8ld ArolemB Evolution 1,(4 2*637.

8vo nam pokazuje kako se procesi evolucije nastavljaju i preko !ranica koje danas vidimo na primerima

datim u pret'odnim po!lavljima. -ecimo razlika izmeu loanje 9 i C na slici je otprilike ekvivalentnaspektru razlike ko!a danas vidimo kod pasa. Sli/no vai za loanje od C do E ili od & do +.&irektnije re/eno mi znamo poto smo to direktno videli da procesi evolucije mo!u proizvesti promenu odia 9 do ia D< ili od ia D do ia C< ili od ia C do ia &...itd. 5a alost ne moemo da posmatramoevoluciju stotinama 'iljada ili milionima !odina i ne moemo direktno danas da vidimo koliko du!o takavproces moe da ide i kolika je du!oro/na promena koju taj proces proizvodi.Aomou fosila mi vidimo niz takvi' koraka jedan iza dru!o!. 5a osnovu to!a moemo direktno svojim o/imada se uverimo da procesi evolucije ne idu samo jedan korak unapred ve da korak po korak mo!u dazna/ajno promene iz!led i osoine vrste.

9li ova !ornja sekvenca je jedna mala sli/ica u okviru jedne !rane kopitara mali konjoliki kopitar sepolako pretvorio u o!romno! nosro!oliko! kopitara. ada je ovo zanimljivo veinu ljudi mno!o viezanimaju zaista veliki prelazi u evoluciji kako su kopnene ivotinje evoluirale od ria kako su nastaleptice kako su nastali sisari...

okviru ovo! teksta daemo opti pre!led par specifi/ni' fosilni' nizova koji doro ilustruju evoluciju.Fitaocima koji ele vie detalja predlaemo da nakon to zavre /itanje Gvoda u EvolucijuG svrate ido mno!o due! i detaljnije! teksta na temu prelazni' fosila.

Primer: Evolucija kopnenih ivotinja. okviru nastanka kopneni' ivotinja prvi klju/ni korak se odi!raodaleko pre ne!o to je ilo koja ivotinja stupila na suvo tlo. olekularni !enetski i morfoloki dokazipokazuju da su ve rane ko/ate rie posedovale takozvanu !astri/ku kesicu: proirenje sa strane jednjaka ukoje je ria mo!la da Gpro!utaG vazdu' to olakava plivanje 6rie sa ovakvim kesicama mo!u da plutaju
http://www.teorijaevolucije.com/pf1.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/pf1.html


3/85

dok rie ez nji' na primer ajkule moraju neprestano da ulau ener!iju i plivaju jer u suprotnom potonuna dno okeana7. 8va !astri/ka kesica je postala predmet selekcije. Hod ria u otvorenoj vodi ona je postala klju/na zaplivanje i razvila se u dananju vazdunu eiku.

prelazu od ria do kopneni' ivotinja je naeno vie stotina veoma kompletni'

fosila i vie 'iljada nekompletni'. -adi jednostavnosti u naim tekstovima je opisanosamo pet ili est zaista klju/ni' vrsta< ali trea imati u vidu da je ovde prikazan samojedan mali deli ukupne sna!e fosilni' dokaza. $a potpuniju sliku i praenje razvojavie stotina specifi/ni' osoina korak po korak preporu/ujemo da po!ledatefantasti/nu analizu na profesionalnom paleontolokom sajtu Aalaeos.

Hod ria u plitkim i mutnim vodama siromanim vazdu'om ova kesica se nalazila pod dru!a/ijimselektivnim pritiskom. ovakvoj vodi rii je dostupno veoma malo kiseonika a lato koje zaustavlja protokkroz kr!e /ini stvari jo !orim. 8tud !astri/ka vreica je kod nji' postala prokrvljena omo!uavajui riida iz pro!utano! vazdu'a apsoruje kiseonik. #akoe svaka mutacija koja pomera otvor kesice lie ustimaje pozitivno selektovana poto smanjuje verovatnou da pro!utani vazdu' zavri u elucu 6!de kiseonik nemoe efikasno da se apsoruje7.

8vaj put razvoja je doveo do nastanka primitivni' ribljih plua koja moemo i dan danas da vidimo kod

nekoliko rilji' !rupa. Arimer ovo!a su rie !ar i amija meu zrakoperkama i ria dvodi'alica meurezoperkama.

Hvinslendska dvodi'alica Neoceratodus forsteri poseduje kr!e plua i ko/ata peraja.A'oto: #annin

Are oko 4 miliona !odina kopnene iljke su kona/no po/ele da stailizuju prioalne ekosisteme to jevodenim ivotinjama pruilo mo!unost novi' na/ina ivota i novi' izvora 'rane. sled sue ili /ak prostociklusa plime i oseke ove olasti su /esto ostajale izolovane 6u vidu muljeviti' ara odvojeni' od otvorenevode7 i ile su siromane kiseonikom. 8tud nije /udno to u fosilnim nalazitima iz prioalni' ekosistemaovo! perioda /esto nalazimo upravo mno!o ria dvodi'alica. Iedna !rupa ovakvi' ria po imenuripidistija (Rhipidistia) je poseno zna/ajna.

8ve rie kao i sve dvodi'alice su imale i plua i kr!e. #akoe dok su GzraciG u perajima zrakoperkivezani direktno za osnovni skelet kod ripidistijanski' ria i dru!i' rezoperki ovi GzraciG su vezani za snanekosti i miie. Hona/no imali su i osoinu koja je veoma jedinstvena za ovu !rupu: nji'ovi zui su imaliveoma specifi/nu GlavirintskuG strukturu. fosilnom zapisu vidimo kako su se ripidistijanske rie izloene novim selektivnim pritiscima rzoprila!odile svojoj novoj okolini. okviru prila!oavanja na ivot u pliaku 6umesto plivanja u duokommoru7 telo kasniji' ripidistija postaje spljoteno olik loanje se menja rep postaje prav. $o! 'roni/no!nedostatka kiseonika plua postaju efikasnija i podeljena na dva dela. Hona/no kosti peraja postaju veesnanije i miii postaju snaniji. 8vakva peraja su skoro neupotreljiva za plivanje kroz duoku vodu ali suveoma korisna za raz!rtanje !usto! ilja u pliaku i za puzanje kroz mulj. Arimer jedne ovakve rie je ioeustenopteron (Eusthenopteron):
http://www.palaeos.com/Vertebrates/Units/140Sarcopterygii/140Cladogram.htmlhttp://www.palaeos.com/Vertebrates/Units/140Sarcopterygii/140Cladogram.html


4/85

Aritisci okoline su proizveli mno!o vrsta veoma liski' Eust'enopteronu ali koje su se jo vie odmakle odria. Ieda lep primer ovo!a je panderi'tis (Panderichthys):

9utor: 5ou #amura

Aoto vie nije ilo selektivno! pritiska koji odrava postojanje leni' i analni' peraja kod panderi'tisasu ona zakrljala. 8stao je samo rep i kratka peraja na veoma snanim i ko/atim udovima. Aovr' to!a kostiu okviru ovi' udova su postale potpuno diferencirane i to na veoma specifi/an na/in: 'umerus ulna i radiusu prednjim udovima i femur tiija i fiula u zadnjim udovima. #akoe se pojavila /oana prolaz u kosti kojipovezuje nosnu upljinu sa ustima to omo!uava disanje kroz nos.

8vakve Gpuzee vrsteG se ire i !ranaju u toku sledee! perioda vremena. Jmamo mno!o prelazni' fosila izovo! perioda koji pokazuju razne vrste ivotinja sli/ni' panderi'tisu 6recimo Ventastega ili Elginerpeton7.+osil koji nas poseno zanima je zvan tiktalik (Titaali):


5/85

Hod tiktalika vidimo jo par mali' promena 6da ponovimo svaki korak u evoluciji /ine male malecnepromene koje se polako ire i nakupljaju7. 5ajvanije za nas su promene u strukturi udova: veza izmeukostiju koja je kod panderi'tisa ila /vrsta kod tiktalika postaje savitljiva 6dru!im re/ima nastaje z!lo7.Aovr' to!a neki od GzrakaG u okviru peraja postaju zadeljani to omo!uava ivotinji da se lake odupre odtla i samim tim da lake puzi po zemlji< ova zadeljanja su u oliku niza falan!ijalni' kostiju 6tj. kostijuprstiju7. 8va zadeljanja padaju pod selektivni pritisak za lake kretanje kroz mulj i preko kratki' distanci nasuvom tlu. Aosle samo par miliona !odina vrste koje su nasledile ove osoine se ire svetom toliko da nekeod nji' nalazimo u mno!im nasla!ama prioalni' podru/ja u svetu. Iedan primer ovakve uspene vrste jeakantoste!a (!canthostega):


6/85

8va GaoriaG je imala i plua i kr!e. ada su kosti loanje identi/ne kasnijim vodozema/kim olikloanje je jo uvek rilji. -ep jo uvek ima rilje karakteristike sa perajem na lenoj strani. Keza izmeuloanje i ostatka tela je rilja. $ui i dalje imaju lavirintsku strukturu nasleenu od ripidistijanski' ria. Jdalje postoji lateralna linija or!an ko!a rie koriste da osete viracije u vodi 6ali ko!a vodozemci nemaju7.Hada se sve uzme u ozir nemo!ue je rei da li se radi o rii ili o vodozemcu 9cant'oste!a je savrenaprelazna forma izmeu dve klase ivi' ia.

Hod akantoste!e raspored i roj kostiju u GrukamaG i Gno!amaG je identi/an onome ko!a vidimo kod svi'kopneni' ki/menjaka 6!utera ptica sisara...7. Aozicija stopala je meutim jo uvek prila!oena vodenomivotu i nepo!odna za 'odanje po suvom tlu. 8vaj razvoj vidimo kod jedne srodne vrste iz isto! periodai'tioste!e ("chtyostega):


7/85

dovi i'tioste!e su prvi koji su direktno prila!oeni za 'odanje po suvom tlu. Io uvek su prisutne raznerilje osoine: z!lo izmeu loanje i ki/me olik ki/meni' kostiju rep tipi/an za rezoperke lateralnalinija... meutim vodozema/ke osoine su toliko izraene da se i'tioste!a oi/no klasifikuje kao ranivodozemac.

8d ove ta/ke rani vodozemci poput i'tioste!e su se rairili svuda po svetu i urzo se razdvojili na stotinerazni' vrsta 6na donjoj slici primer je tulerpeton7. 5eke od ovi' vrsta su postale preci kasniji' reptila doksu dru!e postale preci dananji' sisara. 5eke vrste su ostale vodozemci. 9 neke su /ak ponovo napustilekopno i vratile se potpuno vodenom ivotu 6kao to je recimo io slu/aj sa krasi!irinusom na donjoj sliciradniciB u okviru elije. Skoro svi procesikoji se odvijaju unutar elije su funkcija proteina. Aroteiniunose 'ranu u eliju pretvaraju tu 'ranu u upotreljivuener!iju izacuju otpadne materije kontroliu jednidru!e popravljaju oteenja...

DN dezoksirionukleinska kiselina predstavlja >kontrolni centarB elije. 5izovi aza u okviru &5Hsadre kodove na osnovu koji' se proizvode proteini kao i sekvence koje odreuju koliko /e!a e seproizvoditi u kojim uslovima i si!nale koji kontroliu !lavne do!aaje u ivotu elije 6recimo kada e elijapo/eti da se deli7.

!N rionukleinska kiselina se javlja u nekoliko razli/iti' olika. Arvi olik vri klju/nu funkciju uproizvodnji proteina. 5aime proteini se ne proizvode na osnovu &5H kodova: umesto to!a &5H kod ivaprvo iskopiran u -5H kod koji zatim na velikim molekularnim strukturama poznatim kao ribozomislui kaoosnova za proizvodnju proteina. 8vi lanci -5H koji tako prenose poruku od &5H do riozoma se nazivaju

m-5H 6VmW dolazi od >messen!erB en!leske re/i za >!lasnikaB7

eutim nau/nici su du!o ili iznenaeni /injenicom da su sami riozomi veim delom sastavljeni od-5H. 8varibozomalna !N6r-5H7 i!ra klju/nu ulo!u u ojanjenju aio!eneze.


21/85

Aroteini su lan/ani molekuli sastavljeni odmanji' delova poznati' kao aminokiseline. &5Hsadri informacije o tome koje aminokiselinetrea povezati u kakvom redu da i se proizveoodreeni protein. #e informacije ivajuiskopirane na m-5H koja onda ide do riozomakoji onda povezuju jednu po jednu amino

kiselinu u lanac dok na kraju ne nastane /itavprotein. 9minokiseline meutim ne idu sameod see do riozoma: tamo i' nose jednu pojednu poseni molekuli transportne !N6t-5H7.

Hona/no tu su razni olici mali' -5Hmolekula koji kontroliu koji !eni e iti kopiranisa &5H menjaju dru!e -5H molekule i ponekadu/estvuju u reakcijama zajedno sa proteinima.-5H otud oavlja veliki roj funkcija u eliji Xjo jedna /injenica koja e iti veoma vana zaaio!enezu.

Kratimo se sada naem osnovnom pitanju:kako je ovakav sistem mo!ao nastati spontanodejstvom prirodni' zakona0 5au/nici su urzootkrili da je ovo pitanje previe kompleksno i daje potreno podeliti !a u tri potpitanja:

kako su nastali osnovni molekuli koji/ine ive or!anizme danas0

koji molekuli su neop'odni za prvo ivoie0

kako su se ti molekuli or!anizovali u

prvo ivo ie0

&. 'astavni Delovi

ri i iler su jo 1,"3. !odine izveli svoj /uveni eksperiment kojim su pokazali da aminokiseline mo!unastati kroz spontane 'emijske reakcije u atmosferi za koju se tada smatralo da je postojala na ranoj zemlji.Arakti/no svi kreacionisti/ki tekstovi o nastanku ivota pominju ovaj eksperiment i ukazuju na proleme sanjime: atmosfera verovatno nije ila onakva kao to su ri i iler mislili u nji'ovim eksperimentima nenastaju sve aminokiseline koje se nalaze u dananjim ivim or!anizmima itd.

#o je sve ta/no. 9li ilerri eksperiment je izveden pre vie od pedeset !odina i jedini zna/aj nji'ovi'rezultata je to to su prvi pokazali da je takva >slu/ajna sintezaB uopte mo!ua pod ilo kakvim uslovima.8d nji'ovo! eksperimenta do danas nau/nici su nali da razne aminokiseline 6preko sedamdeset razli/iti'vrsta daleko vie ne!o dvadeset aminokiselina koje se pojavljuju u modernim or!anizmima7 nastaju raznimme'anizmima na najrazli/itijim mestima. Aokazano je da uslovi sli/ni onima u lizini podvodni' vulkanski'izvora na primer !eneriu ne samo masivne koli/ine aminokiselina ve i osnovni' masti. Io zna/ajnije izrazlo!a koje emo oraditi malo nie naeno je preko dvadeset na/ina pomou koji' mo!u spontano nastatizna/ajne koli/ine purinski' i pirimidinski' aza osnovni' sastojaka u sklopu -5H i &5H.


22/85

no!i od tekstova koji napadaju nauku o aio!enezi pominju kiseonik kao velikuprepreku sa dve klju/ne tvrdnje.

Arva tvrdnja je da je prvoitna atmosfera zemlje ila o!ata kiseonikom koji i rzooksidisao i raz!radio novonastala or!anska jedinjenja. ada niko ne zna ta/no kakva jeprvoitna atmosfera ila danas konkluzivni dokazi pokazuju da kiseonika u njoj

si!urno nije ilo skoro uopte< mo!ue je da je postojala veoma mala koli/ina alidaleko manja od one koja i dovela do raz!radnje or!anski' jedinjenja. Aovr' ovo!amno!e sredine koje su dori kandidati za po/etak ivota 6podvodni vulkanski izvoridno okeana itsl.7 su i dan danas potpuno ez kiseonika: on prosto ne prodire tamo.

&ru!a suprotna tvrdnja je da i se prvoitni molekuli raspali u nedostatku kiseonikaposto ez kiseonika nema ozona koji i i' titio od ultraljui/asto! 6K7 zra/enja.Hreacionisti zaoravljaju da K zraci ne prodiru kroz vodu i da za prvoitna iva iakoja su ivela ili ispod povrine mora ili u veoma vlanom tlu uopte nema nikakverazlike da li ozonski omota/ postoji ili ne.

Iedna zanimljiva ozervacija dolazi iz astronomije. Are sve!a ostaci vie razli/iti' meteorita sadre

zna/ajne koli/ine aminokiselina i dru!i' or!anski' supstanci 6najzna/ajniji od ovi' je ur/ison meteornaen u 9ustraliji u kome je naena meavina vie desetina razli/iti' aminokiselina7. 9stronomi suustanovili da komete sadre velike koli/ine isti' ovi' supstanci i da su or!anski molekuli sveprisutni namno!im neo/ekivanim mestima u svemiru. Keoma kompleksni policikli/ni or!anski molekuli su /ak naeni uo!romnim koli/inama kako plutaju kroz svemir u okviru neulaP 8tud mi znamo da je velika koli/ina takvi'materijala dola na zemlju u ranom periodu njeno! razvitka. 8no to ne znamo je da li su ti materijali ilivani za nastanak ivota na zemlji ili je ivot nastao nekim dru!im putem... $a sada svemir kao izvormaterijala je samo jedna od mo!ui' 'ipoteza.

svakom slu/aju danas vie nije pitanje da li osnovne supstance koje /ine ivot mo!u nastati nezavisnosame od see X znamo da mo!u i stotine eksperimenata izvrene u zadnji' pedeset !odina to potvruju.5au/nici su pokazali da ovi sastavni delovi nastaju u prisustvu kiseonika u odsustvu kiseonika u udarimameteorita u eksplozijama vulkana pored !asni' izvora na dnu okeana... 5o sledi pitanje kako su se ovesastavne jedinice povezale u prvu ivu eliju0

(. )oji delovi su neophodni%

5a ovom sajtu se nalazi itekst o kompleksnosti ivota koji ojanjava kako i zato detalji potreni zaivot izviru neprestano iz interakcija elemenata ivi' ia sa okolnom prirodom. Hod prvi' or!anizama oviprocesi ojanjavaju poreklo nekoliko osnovni' delova elije.

5a primer elijske memrane su elementi ivi' ia koji se formiraju sami od see u procesu ko!a

moemo uivo da posmatramo. Uelije poseduju memrane koje se sastoje od takozvani' amfifili/ni'molekula 6naj/ee su u pitanju masne kiseline7. 8vi molekuli se sastoje od dva dela: jedno! koji je'idrofili/an 6privla/i vodu7 i dru!o! koji je 'idrofoi/an 6iva iza/en iz vode7. Hada uacimo ovakvemolekule u vodenu sredinu oni se automatski orjentiu tako da se 'idrofili/ni delovi okrenu ka vodi a'idrofoi/ni jedni ka dru!ima. 8vim procesom ez ikakvi' dodatni' manipulacija sama od see nastajedvostruka memrana kakvu vidimo i u dananjim elijama.
http://www.teorijaevolucije.com/kompleksnost.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/kompleksnost.htmlhttp://www.teorijaevolucije.com/kompleksnost.html


23/85

tavie ovakve memrane same od see upijaju dodatne amfifili/neelemente iz svoje okoline sve dok ne izrastu do odreene veli/ine< tadajedna GelijaG se sama od see deli na dveP Hod dananji' or!anizama ovo jeveoma komplikovan i kontrolisan proces ali kod prvi' or!anizama i ovijednostavni procesi ili dovoljni za replikaciju. #ime je reen prolemnastanka elijske memrane.

&ru!a stvar koju moemo izaciti iz razmatranja e mno!ima iti veomaiznenaujua: radi se o samoj &5H. Hao to smo ve videli ranije u ovomtekstu informacije sadrane u &5H prvo moraju da se iskopiraju u -5H da imo!le da se koriste. #akoe ako po!ledamo 'emijsku strukturu &5H i -5Hmoemo da zapazimo da su one prakti/no identi/ne. -azlike 6ozna/eneplavom ojom na slici7 su minimalne: jedan jedini atom kiseonika je uklonjeni to ne sa aza koje sadre informacije ve sa eera rioze koji slui samoda dri aze povezane u nizu. Iedna od &5H aza timin je u -5H zamenjenaveoma sli/nom azom uracilom 6razlika je opet minimalna /ini je samo jednadodata metil !rupa7.

Femu &5H onda uopte slui zatopostoji0 -azlo! je stailnost. &5H je

mno!o stailnija od -5H to omo!uavaor!anizmima da udu vei i kompleksniji.8r!anizam koji svoje informacije /uva na-5H moe da preivi i da se razmnoavaali ima !ranicu koju ne moe da pree:

ako nje!ovi !eni postanu preveliki i ako evoluira previe novi' !enastatisti/ka verovatnoa da e se nje!ova -5H raspasti na nekom vanommestu postaje prevelika.

Arvoitni or!anizmi su po pretpostavci ili primitivni. Arema!ornjem moemo da pretpostavimo da i oni svoje !ene drali na -5Hnizovima i da je &5H nastala tek kasnije X evolutivni korak koji jeomo!uio nastanak prvi' kompleksni' or!anizama i koji je dru!eor!anizme zasnovane na -5H rzo potisnuo van slike.

8staju nam dakle proteini i -5H X odake su oni doli. 8vo je du!ovremena ila najvea misterija aio!eneze.

napadima na aio!enezu /esto se pominju anseaio!eneze kao veoma mali roj. 5aj/ee se pominjecifra da su anse aio!eneze jedan prema roju sa stotrideset nula. 8vo poreenje je meutim potpuno neistinito a Gcifra sa sto tridesetnulaG je prosto izmiljena. S ozirom da niko na svetu ne poznaje me'anizam kojim jeivot nastao niko ne moe ni da izra/una verovatnou da se tako neto odi!ra.

Aroteini su centar dananje! ivota. 5ji'ova !lavna funkcija je kataliza urzavanje 'emijski' reakcija

koje i ina/e ile previe spore da omo!ue upotreu ener!ije u procesima neop'odnim da i ivot opstao.-iozomi koji proizvode proteine su kompleksne strukture koje se i same sastoje od nekoliko proteinaokupljeni' oko du!a/ko! lanca r-5H. Hrajnje je neverovatno da i takva struktura mo!la nastati sama odsee. 9 ako nije kako onda ojasniti paradoks X ako su proteini potreni za proizvodnju proteina kako jenastao prvi protein0

8d!ovor na ovo pitanje je po/eo da se javlja tek po/etkom osamdeseti' !odina prolo! veka kada suotkrivene dve krajnje iznenaujue stvari. Arvo je otkriveno da u riozomima katalizu reakcije koja od


24/85

pojedina/ni' aminokiselina proizvodi protein ne vre dru!i proteini ve molekuli r-5H i t-5H. Aroteini sluesamo da stailizuju i optimizuju procesP

Jstovremeno usledila je /itava ujica otkria novi' kataliti"kih !Nmolekula sa specifi/nim funkcijamakatalize identi/nim onima koje oavljaju proteini. 8tkriveni su -5H molekuli koji povezuju aminokiselinejedne sa dru!ima 6primitivni riozomi7 koji seku vezuju ili kopiraju dru!e -5H molekule ili delove sami'see koji povezuju pojedina/ne aminokiseline sa specifi/nim -5H molekulima 6formirajui tako primitivnut-5H7 itd.

&ru!im re/ima proteini su sekundarni -5H molekulima. Sve to je potreno da nastane prvi ivior!anizam je elijska memrana 6za koju smo ve pokazali da nastaje sama od see7 i kataliti/ki -5Hmolekuli. Sve ostalo moe da evoluira iz ove osnove.

*. +) svet

roku od par !odina iz ovi' osnova kristalizovala se nova osnova mo!ue! nastanka ivota. Ao ovojideju ivot se formirao u tri koraka. Arvo su nastali osnovni sastavni delovi -5H kao i amfifilni molekuli na jedan od nekoliko desetinamo!ui' na/ina. dru!om koraku sastavni delovi -5H su se povezali u due lance neki od koji' su ili kataliti/ki. &odanas nau/nici su u laoratoriji pokazali kako kroz prirodne procese od kratki' lanaca u!ljenika 6koji' imamno!o u meteorima vulkanskim !asovima i mno!im dru!im izvorima7 mo!u nastati kompletni -5H cikli/ninukleotidi koji se automatski formiraju u lance. Aovr' to!a pokazano je da nekoliko prirodni' materijala6po!otovo !lina7 mo!u da katalizuju nastanak vie nizova iste sekvence. Hroz ovakve procese ilo iproizvedeno mno!o razli/iti' kominacija -5H molekula mno!i od koji' imaju kataliti/ke osoine. treem koraku ovi kataliti/ki lanci postaju zaroljeni u memrane amfifili/ni' molekula 6/iji spontaninastanak je takoe pokazan i u prirodi i u laoratoriji7. 8vo je ta/ka na kojoj po/inje selekcija: veinaprotoelija se pre ili kasnije raspala i samo u nekolicini se razvila kominacija kataliti/ki' osoina koja jeomo!uila replikaciju osnovni' elemenata. 9li /im se to pojavilo sva ostala 'emija ivota je od te ta/kemo!la da evoluira.

-. aklju/ak ta mi onda na kraju znamo o aio!enezi ta pretpostavljamo a ta jo uvek nije jasno0 Ao/nimo odpo/etka i po!ledajmo jedan mo!ui put nastanka kojim se ovo mo!lo desiti...

$namomno!o na/ina na koje osnovni molekuli koji /ine ivot mo!u nastati spontano. Daze koje /ine &5Hi -5H aminokiseline osnovni eeri...sve moe nastati na mno!o razli/iti' na/ina. 5ismo si!urnikoji od ti'procesa je io vaan za ivot a i dalje je mo!ue i da su prvi molekuli potreni za ivot nastali nekimprocesom za ko!a jo uvek uopte ne znamo.

$namokako mo!lo doi do nastanka prvi' nukleosida i nukleotida. 5ukleosidi su pojedina/ni delovi -5Hlanca sastavljeni od dva dela rioze i aze. 5ukleotidi su nukleosidi kojima je dodatna fosfatna !rupa toje neop'odno za povezivanje u lanac.

#akoe znamoda nukleotidi kada se jednom stvore mo!u iti lako povezani u du!a/ke lance pod vrlojednostavnim uslovima 6!lina je veoma /esta stvar u prirodi7. 8vakvi procesi i proizveli o!roman roj -5Hmolekula od koji' i mno!i imali razli/ite kataliti/ke funkcije. -adi ilustracije ako i ovim procesom iostvoren samo jedan !ram -5H ukupno taj !ram i mo!ao da se sastoji od 3.%Y1 1*63.% milijardi milijardiP7razli/iti' molekula prose/ne duine od 2" nukleotida a kataliti/ki -5H molekuli po/inju ve na duini odoko pedeset nukleotida.

$namoda odreena !rupa takvi' molekula moe da sadri sve funkcije potrene za njen opstanak:kopiranje i umnoavanje unitavanje nepo!odni' molekula rekominacija postojei' u nove forme


25/85

itd. 5ismo si!urnikako je ova !rupa ta/no iz!ledala koliko i morala da ude velika i kako i !de i se onaodravala.

$namoda aminokiseline lako nastaju spontano u prirodi 6zapravo nji' je najlake proizvesti7. $namo darazni -5H molekuli imaju funkcije specifi/ne prema proteinima: da povezuju pojedina/ne aminokiseline udue lance da i' vezuju same za see ili za dru!e molekule -5H da i' seku na komade i koriste kao izvoreener!ije za dru!e reakcije... #akoe znamo da masne kiseline mo!u spontano nastati u prirodi i da se onetakoe spontano or!anizuju u memrane.

5e znamokako su se svi ovi delovi povezali u prvu eliju kako su te prve elije ta/no iz!ledale i kako suta/no funkcionisale 6recimo kako su funkcionisali prvi sistemi deljenja koji je io protok ener!ije itsl.7.

no!o to!a je jo uvek nepoznanica na polju aio!eneze i malo je verovatno da emo nai od!ovore uneposrednoj udunosti. 5auci je potreno vreme da proizvede reenje za ilo kakav prolem a ovo jejedan od najvei' prolema koji danas postoje. #akoe postoje razni dodatni faktori koje nismo oradili uovom tekstu. -ecimo postoji nekoliko alternativni' modela koji prilaze prolemu na potpuno dru!a/ijina/in iz pozicije u kojoj se metaoli/ki sistemi razvijaju pre !enetski'. o!ue je da e od!ovori doi izjedne od ovi' alternativa. eutim paljiv /italac ovo! teksta moe da primeti da je roj nepoznanica mno!o manji ne!o to je iopre samo par decenija i da su mno!a otkria pronaena u ovoj potrazi za na/inom nastanka ivota. stvari

pret'odna verzija ovo! teksta napisana samo /etiri !odine pre ove koju sada /itate je imala znatno vie GneznamoG kate!orijaP

8staje nam da vidimo ta e iti otkriveno u sledeim !odinama i decenijama.

0. Dodatna napo$ena: za1to nauka ne trai 2o!a%

>8no to meni nije jasno je sledee: i sami nau/nici kau da jo uvek ne znaju odakle ivot poti/e. $atoonda ne kau da !a je moda stvorio Do!0B

8ve re/i ili neto veoma sli/no njima se /esto mo!u /uti od strane kreacionista i predstavljaju jedno odretki' razumni' pitanja koje dolaze iz to! taora. $aista zato nau/nici ne zamisle da je Do! stvorio ivot0

5auka je olik ljudske aktivnosti koji se po definiciji zasniva na dokazima. Dez fizi/ki' dokaza u naucimiljenja nita ne zna/e. &akle ako neki nau/nik veruje da je Do! stvorio ivot to je samo nje!ovomiljenje: ez nau/ni' materijalni' dokaza da se tako desilo to nije nau/na teorija.

Aovr' to!a ovakav od!ovor zna/i odustajanje od samo! pokuaja da se predmet razume. $amislite ta iilo da su nau/nici na pitanje Gta izaziva epidemije kolereG prosto rekli Gepidemije kolere alje Do! kaokaznu za !re'e.G i ni dan danas ne i znali ta uzrokuje koleru niti i smo znali kako da ove epidemijespre/imoP 9 sve to samo zato to smo Do!u po!reno pripisali odreenu aktivnost.

$ato nau/nici nemaju izora. 8ni moraju da pokuaju da nau ojanjenje za postojanje ivota u okvirunau/ne teorije. toj potrazi moemo se nadati da e oni jedno! dana doi do istine. oda e otkriti'emijske i fizi/ke procese nastanka ivota< a moda e umesto to!a zaista otkriti da je prvi jednoelijskiivot zaista direktno stvorio Do!. Jli emo nai neto sasvim deseto. $a sada ne znamo. 9li ako elimo da

jedno! dana doemo do znanja moramo traiti od!ovore na pitanja a ne prosto unapred odlu/iti da i' veznamo.

nazad na vr' straneT
http://www.teorijaevolucije.com/abiogeneza.html#tophttp://www.teorijaevolucije.com/abiogeneza.html#top


26/85

(1)2

Zato su neki ljudi druge boje?Barbara MilutinoviObjavljeno 01.12.2013. (1570 proitano )

Nita u biologiji nema smisla, osim u svjetlu evolucije, rekao je poznati evolucijski biologTheodosius Dobzhansky. Bioloke pojave koje nas okruuju lake emo razumjeti ako znamo ukojim uvjetima su one nastale, kako su evoluirale. azli!ita boja koe u ljudi itekako ima veze sevolucijom, pa pogledajmo zato.

Ocjena: 10.00 (1 glas) - Ocijeni vijest - Vie...| Nema komentara

Dinosaur velikog nosa!Behija SalkiObjavljeno 07.8.2013. (1203 proitano )

"igurna sam da svatko od vas ima svog najdraeg dinosaura.#mam naravno i ja, a radi se o velikom biljojedu koji se zove Trieratop!. $o, ovo nee biti pri!a onjemu niti o mojim najdraim dinosaurima, ve o novo%otkrivenoj vrsti koja pripada istoj porodicikao i Trieratop!. &oda e ba on biti tvoj novi najdrai dinosaur, stoga !itaj dalje da vidi kakvogstranog gmaza su pronali znanstvenici'

Ocjena: 0.00 (0 glasova) - Ocijeni vijest - Vie...| Nema komentara

Otkriven najstariji kostur primata!Behija SalkiObjavljeno 0".".2013.

(1353 proitano

)
http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/index.php?start=10&topic_id=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/index.php?start=10&topic_id=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/index.php?start=10&topic_id=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=26http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=26http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/index.php?start=10&topic_id=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/index.php?start=10&topic_id=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=44http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=26http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=38http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=26


27/85

(rimati su skupina sisavaca u koju se ubrajaju razli!ite vrstemajmuna, a i !ovjek pripada ovdje. ) najnovijem istraivanju znanstvenici su otkrili najstarijipoznati *osil primata, star !ak55 milijuna godina. +ato je on vaan i kako je izgledao otkrij unastavku'


ednom nakon stanice kambrijskaeksplo"ija #ivota

Barbara MilutinoviObjavljeno 25.5.2012. (1#3# proitano )

(eriodkambrija prije otprilike -- milijuna godina/ je bio izuzetno vaan period za evolucijuivota. Do tog razdoblja, ivot na naem planetu postojao je samo u *ormi jednostavnih,

jednostani!nih oblika. 0ivotni oblici koji dominiraju +emljom do tog perioda su najveimdijelommodro"elene bakterije, a neto kasnije i najrazli!itijiprotistijednostani!ni eukariotskioblici/ koji ive samostalno ili se udruuju u kolonije. (eriod kambrija karakteriziran jepravom explozijom ivota...


$volucija riba % evolucija prvi& kralje#njaka!Barbara MilutinoviObjavljeno 23.5.2012. (23$1 proitano )

$akon kambrijske eksplo"ijeivota prije otprilike -- milijuna godina, pojavljuje se mnotvorazli!itih oblika ivotinja, pa i rani kraljenjaci. ibe su prvi kraljenjaci koji su se pojavili na +emlji ikada govorimo o njihovoj evoluciji, govorimo zapravo o evoluciji prvih kraljenjaka.Zamislite, prvi
http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=5http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=5http://www.bioteka.hr/modules/lexikon/entry.php?entryID=235http://www.bioteka.hr/modules/lexikon/entry.php?entryID=235http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=37http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=5http://www.bioteka.hr/modules/lexikon/entry.php?entryID=235http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=9


28/85

kraljenjaci!


$volucija riba % ra"voj 'eljustiBarbara MilutinoviObjavljeno 23.5.2012. (2222 proitano )

(rve ribe koje su se pojavile u moru ordovicijabile male,oklopne, be!eljusne ribe Ostracodermi/. $isu, dakle, imale eljustkoja je tako uobi!ajenakarakteristika dananjih riba a i ostalih kraljenjaka/. Te su ribe veim dijelom izumrle, a njihovi

jedini ivui predstavnici su paklare i sljepulje. Zato beeljusne ribe anas nisu pojenakozastupljene kao one sa eljustima


odo"emci u po&odu na kopnoBarbara MilutinoviObjavljeno 22.5.2012. (2370 proitano )

"ako su nastali prvi kopneni kraljenjaci"tvar je jednostavna. 1edna skupina riba stekla je odre2ena svojstva koja su joj omoguila da iviiznad vode, da se uspjeno hrani i razmnoava, i da se uope kree po tlu koliko toliko elegantno,ipak je to u po!etku bila riba koja #oa/. Dobro, moda je prilagodba za prelazak na kopno ipakbila neto kompliciranija, ali je u svakom slu!aju zanimljiva. (ogledajmo u nastavku to je tonagnalo tadanje ribe da se upute u pustolovinu osvajanja posve nepoznatog terena 3 kopna.


trani guteri%&or 'raniObjavljeno 21.5.2012. (211# proitano )
http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=7http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=10http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=11http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=6http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=24http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=7


29/85

4rijeme te!e u jednome smjeru, prema naprijed. $o, kada bismo imali vremenski daljinskiupravlja!, mogli bismo zaustaviti vrijeme i pokrenuti ga u drugome smjeru, unazad. "ada ubrzajmomalo vrijeme unatrag i gledajmo kako prolaze minute, pa sati, dani i godine. )brzajmo jo malo ievo nas, nalazimo se 15* milijuna godinaprije naega oba.


Divovski 'lankonoci%&or 'raniObjavljeno 21.5.2012. (2081 proitano )

+amislite svijet u kojemu rastu dananjim papratima sli!ne biljke visoke nekoliko desetaka metara,

u kojemu kukci doseu !udovine veli!ine, gdje pauci kopaju metrima duboke rupe, a stonoge sesvojim nekoliko metara duga!kim tijelima uljaju me2u grmljem. +amislite i znajte da je ovakavsvijet jednom stvarno postojao'


+ako su #ivjeli prvi sisavci?Matea (onjeviObjavljeno 10.5.2012. (2232 proitano )

5rajem perma, nakon najveeg izumiranja u povijesti +emlje, razvila se skupina gmazova nalik nasisavce Therap!i)a/. #mali su obiljeja sisavaca poput sjekutia, o!njaka i kutnjaka. 5lima je utrijasu uslijed velikih klimatskih i tektonskih promjena postala sua, a kao takva je najboljeodgovarala gmazovima te se tu oslobodio prostor za razvoj dinosaura i Therap!i)a. 5rajem trijasa,
http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=7http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=13http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=16http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=7http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=15http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=13http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/evolucijsko_stablo/


30/85

uslijed novog izumiranja nestaju gotovo svi Therap!i)a, a iz te skupine se razvijaju prvi sisavci.

,ovratak u more kada su nastali prvikitovi?

Matea (onjeviObjavljeno 0#.5.2012. (2227 proitano )

5itovi kitovi, dupini i pliskavice/ sujeini sisavci koji su potpuno prilago$eni ivotu u moru,a razvili su se od kopnenih predaka. To moemo zaklju!iti iz razloga to moraju udisati zrak sapovrine mora. 5osti u njihovim perajama, koje su gra2ene poput velikih aka i karakteristi!nookomito pomicanje kraljenice koje je sli!nije sisavcu u trku nego vodoravnim pokretima ribe kojapliva, tako2er su !vrsti dokazi da je njihov predak jednom davno ivio na kopnu.


$volucija 'ovjekaMatea (onjeviObjavljeno 05.$.2012. (53"0 proitano )

(rije mnogo stotina tisua godina, dok jo ni u snovima nismo mogli zamisliti svijet kakav nasdanas okruuje, u 6*rici se pojavio rod 7omo, skupina kojoj i sami pripadamo. 5ako je nastao!ovjek kao vrsta, pogledajmo u nastavku'

Ocjena: 9.00 ( glasova) - Ocijeni vijest - Vie...| Nema komentara

$volucija 'ovjeka na primjeru lakto"e%vana MatkoviObjavljeno 02.$.2012. (1$$8 proitano )
http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=41http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=41http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=19http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=12http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=20http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/userinfo.php?uid=41


31/85

8sjeate li nakon konzumiranja mlije!nih proizvoda nadutost i bol u trbuhu9 &oda vam nedostajeenzim koji razgra2uje laktozu. #ntolerancija laktoze je nemogu%nost probavemlijenog e%era &laktozezbog nedostatka enzimalaktaze, koji se prirodno nalazi u tankom crijevu. :toposjedovanje ovog enzima ima sa evolucijom !ovjeka, pro!itajte u nastavku....

Ocjena: 0.00 (0 glasova) - Ocijeni vijest -Vie...|

Biologija, individualni razvojivih bia.docxRatings: (0)|Vi!s: "# |$i%s: 0&ublishd b'ariz lihodzicRazvoj zivih bica* +or

-ndividualni ra"voj #ivi& bi.a!"eci#$nosti in%ivi%&alnog ra'via 'avise o% ste"ena sloenostitjelesneorgani'acije i na$ina ra'mnoavanja.*o% organi'ama sa "olnim na$inom ra'mnoavanja ra'vie o%'igota %o o%raslogvieelijskog organi'ma karakteri& s"eci#$ne

"ojave i "rocesi. +& s& "rije svega%io,a i rast elija koje imaj& 'are'&ltat "orast ,roja i veli$ine elija. Nakon toga%ola'i %o%ierencijacije koja vo%i nastajanj& me&so,ni/ ra'lika & o,lik&veli$ini i&nkcionisanj& novonastali/ elija.rocesorganogene'evo%i nastajanj& s"eci#$ni/organa amorogene'a
http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.scribd.com/Hariz_Alihodzi_7062http://www.scribd.com/Hariz_Alihodzi_7062http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/ratenews.php?storyid=21http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=21http://www.scribd.com/Hariz_Alihodzi_7062


32/85

vo%i ra'voj& karakteristi$ni/ o,lika i grae o%raslogorgani'ma. !vi ovi "rocesi se o%vijaj& istovremeno"roimaj& se i "re"li& a kaore'&ltat nastaje novi organi'am

s"oso,an 'a ivot.n%ivi%&alni ra'voj vieelijski/ ,iljakaNakon o"lo%nje nastali 'igot neko vrijeme mir&je sve %oo,ra'ovanja /ranjivogtkiva3en%os"erma.4atim nastaje "rva %io,a 'igotske elije 3na gornj& (vrn&) i%onj& (,a'aln&). 5'asto"nim %io,ama vrne elije

nastaje lo"tasto tijelo "roem,rionkoji e nakon o,ra'ovanja s&"ki"rei &em,rion3klic&. 6io,om ,a'alne elijenastaje %rka ili nosa$ em,riona. 5ranoj a'i ra'via %ierenciraj& se "olovi 3korijenak i i'%anak. Na em,rion& ra'lik&jemo nekoliko %ijelova

,&%&e ,iljke7korijenak i' koga e se kasnije ra'viti korijenov sistemkotile%one"re%stavljaj&re'ervn& /ran& 'a klic&sta,aoce ra'viese & i'%anak.6io sta,la i'me& kotile%ona i korijenka na'iva se/i"okotil a %io sta,la i'me&kotile%ona i klicinog "&"oljkae"ikotil. Na vr/& sta,aoceta se nala'iklicin "&"oljak.Na osnov& ,roja kotile%ona sve vie ,iljke moemo "o%jeliti na

je%nos&"nice i%vos&"nice.a'vie cvjetnica "rola'i kro' : #'ioloke a'e71.


33/85

;a'a mirovanja o%lik&je se smanjenim inten'itetom meta,oli'ma& sjemen& i"ove'ana je sa ritmikom smjene go%inji/ %o,a.

2.;a'a klijanja 'a"o$inje "ri s"eci#$noj kom,inaciji eko aktora7tem"erat&ra vlaga svjetlost it%..Vegetativna a'a& kojoj se ormiraj& glavni vegetativni organi sasvim svojim&nkcijama i traje %o "ojave organa 'a ra'mnoavanje. Ova a'ako%

%rvenasti/ ,iljaka moe %a traje i nekoliko go%ina (maslina-10). Na osnov&trajanja ove a'e ,iljke moemo "o%jeliti na7 je%nogo%inje(itarice)%vogo%inje (k&"&snja$e) i viego%inje (%rvenaste).:.e"ro%&ktivna a'a

"o$inje "ojavom re"ro%&ktivni/ organa (cvjeta "lo%a isjemena) anestaje g&,itkom s"oso,nosti ra'mnoavanja.n%ivi%&alni ra'voj vieelijski/ ivotinjaO"lo%nja jajeta je mog&a samo & te$noj sre%ini.


34/85

6a ,i %olo %o &n&tranje o"lo%nje "otre,no je %a je%inkeko"&liraj& "ri $em& ses"ermato'oi%i &,ac&j& & "olne organeenke. +& se i o%vija cjelok&"no ra'vie novegeneracije. a'viemoemo "o%jeliti na

em,rionalnoi"ostem,rionalno.=m,rionalno'a"o$inje o"lo%njom i 'avrava se raanjem organi'ma ilii'laskom i' jajeta. 6a ,i se o% 'igotara'vila nova je%inka mora %a %oe %o,ra'%anja3%io,e'igotske elije. >ra'%anje moe ,iti "ot"&no ili ne"ot"&noto 'avisi o% koli$inere'ervni/ /ranjivi/ materija & jajet&.

nten'ivnom %io,om 'igotske elije nastaje"rvi em,rionalni st&"anj3,last&la.>last&la je lo"tasto tijelo sa &"ljinom & sre%inikoja se na'iva,lastocelon a sloj elija koji okr&&je &"ljin& je,lasto%erma.?astr&laje slije%ei em,rionalni st&"anj a "roces njenog nastajanja je

gastr&lacija.?astr&la nastaje &vla$enjem je%ne "olovine ,lasto%erma & %r&g&"ri$em& nastaje %voslojna "ol&lo"ta. >&janjem krajeva gastr&le%ola'i %o "ri,liavanjar&,ova "ol&lo"te i gastr&la %o,ija i'gle% %voslojne lo"te sa malimotvorom koji se'ove,lasto"or.Na ovaj na$in nastaj& %va klicina lista 3ekto%ermien%o%ermai'me& nji/ se &,r'o ra'vija trei klicin list 3me'o%erm.-o% en%o%erma nastaje e"itel "ro,avnog trakta.-o% ekto%erma nastaje koa i kone tvorevine (%laka nokti) nervnisistem i $&la.-


35/85

o% me'o%erma nastaje skelet miii ve'ivno tkivo i organi 'al&$enje.O%gastr&line%&"lje

ra'vie se crijevni kanal. 5 tok& ra'via o% ,lasto"or&sanastaj& &sta ili analni otvor. Na osnov& ove "ojave sve ivotinje se %ijele na %vijegr&"e7

rotostome3i' ,lasto"ora nastaj& &sta.6e&terostome3i' ,lasto"or&sa nastaje analni otvor (,o%ljokoci i /or%ati).ostem,rionalnora'vie "o$inje roenjem ili i'laskom i' jajeta. *o% neki/ivotinjanovonastala je%inka moroloki i anatomski li$i na svojero%itelje i & tok&"ostem,rionalnog ra'via samo %ostie o,lik i%imen'ije o%raslog organi'ma i sti$e"oln& 'relost.

+o je %irektno ra'vie ,e' "reo,raaja.*o% neki/ ivotinja novonastala je%inka nakon roenja ne li$i nimoroloki nianatomski na svoje ro%itelje i mora & tok&"ostem,rionalnog ra'via %a "roe kro'ra'vojne st&"njeve %a ,i %o,ila %e#nitivni o,lik o%raslogorgani'ma. +o jein%irektno ra'vie sa "reo,raajem.

Koni sistem


36/85

Moete li da zamislite da nosite odelo iz jednog dela napravljeno od vrstog konog mateijala koji je

otporan na pljusak, otporan na vetar, jak, a ipak rastegljiv i, to je neverovatno, obnavlja se sam od

sebe? E pa, nosite ga svakog dana - to je vaa koa.

Koa je na najvei organ. Kada bi se poloila na ravnu povrinu, koa odraslog oveka bi imala povrinuod skoro 2 kvadratna metra, skoro kao arav za jednu osobu. Bila bi teka 3 kg, a to je otprilike , dvadesetideo ukupne teine tela.

Debljina koe varira od ,! mm do preko ! mm. "anja je na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska,kao to je unutranjost podlakti#e, a deblja je na povrinama koje su izloenije, kao to su tabani. Koa se okotelesni$ otvora trans%ormie u sluzokou.

Uloge koe

Koa predstavlja omota tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljanjom sredinom. Kod beskimenjaka inii$ $ordata &platai, am%ioksus' koa je jednoslojna, dok je kod kimanjaka izgra(ena od vie slojeva.)snovne uloge koe su*

+zatitna titi telo od me$aniki$ povreda, patogeni$ organizama &koa je nepropustljiva za viruse ibakterije kad je neoteena', od tetni$ - /unevi$ zraka. Koda dakle predstavlja prvu liniju odbraneorganizma od bakterija, virusa i drugi$ mikroorganizama.

+odravanje stalnog sastava unutranje telesne sredine &$omeostaza' tako to kod kopneni$ spreavagubitak vode i soli, a kod vodeni$ kimenjaka preveliki ulazak vode u telo0

+uestvuje u razmeni materija razmena gasova, to je od posebnog znaaja za disanje vodeni$organizama0

+uestvuje u pro#esima ekskre#ije &izluivanja' koji se vre konim lezdama0

+primanje spoljanji$ nadraaja pomou brojni$ ulni$ organa koji su u njoj smeteni. - njoj se nalazere#eptori za toploto i $ladno, dodir, pritisak i bol.

+ uestvuje u termoregula#iji kod $omeotermni$ organizama &to su organizmi koji imaju stalnu telesnutemperaturu i pripadaju im pti#e i sisari' tako to regulie odavanje toplote iz tela &znojenje'.


37/85

Graa koe

1od mikroskopom se moe videti da se koa kimenjaka sastoji iz dva dela*

+ Spoljanji deoini pokoia !epidermis"0

+#nutranji je krzno !dermis". )va dva dela razlikuju se po gra(i, %unk#iji i poreklu.

Pokoica

1okoi#a &epidermis' se uvek sastoji od vie slojeva epitelijalni$ elija koje su zbijene jedna uz drugu igrade kompaktan sloj. Broj slojeva &od 2 do 3' je razliit na raznim mestima na telu, kao to je npr. kodoveka broj slojeva vei na dlanovima i stopalima. 1ovrinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoteni$ elija, kojepostepeno izumiru i zamenjuju se novim. "e elije se preklapaju kao #repovi na krovu i tako omoguuju da sekoa ratsee dok se kreemo. /vakog dana otpadne $iljade mrtvi$ elija, ali se koa ne istroi zato to se elijeneprestano obnavljaju.


38/85

Donji slojevi pokoi#e koji se nalaze uz krzno su aktivni u toku #elog ivota isvojim deobama obrazuju gornje slojeve elija. )ni predstavljaju tzv.germinativni sloj. - elijama gornji$ slojeva pokoi#e dolazi do pro#esaoronjavanja elije se postepeno ispunjavaju ronom materijom &keratinom'

to dovodi do izumiranja ti$ elija."ako se na samoj povrini tela obrazuje sloj mrtvi$ elija roni sloj. zmeduronog i germinativnog sloja nalaze se prelazni slojevi u kojima oronjavanjenije dovreno. oni sloj ima zatitnu ulogu i naroito je dobro razvijen kodtipini$ kopneni$ kimenjaka, gmizava#a, pti#a i sisara, dok je kod vodozema#a relativno tanak. 1ovrinskironi slojevi odba#uju se stalno i delimino &perutanje' ili periodino u #elini u vidu presvlaenja &kod zmija zmijska koulji#a'. "okom svog ivotnog veka, jedna osoba izgubi otprilike 45kg mrtve koe.

1o donjem sloju epiderma su rasporedeni melano#iti. )ni prave pigmentmelanin, koji titi kou od prekomernog ultravioletnog zraenja. 6elaninapsorbuje svetlosnu energiju koja ga potamnjuje. "o je ono to stvara preplanuli

ten kada je koa izloena sun#u. 6elanin se prenosi do povrine i otpadazajedno sa mrtvim elijama, zbog ega preplanuli ten bledi. 7judi koji imajutamniji ten imaju vie melanina. 6elano#iti mogu da se jave i u grozdovima itako prouzrokuju pegi#e.

8a raun ronog sloja razvile su se u toku evolu#ije razne zatitne tvorevine kao to su rone krljuti&pokrivaju telo gutera i zmija', rone ploe &kornjae i krokodili', perje, dlake, kande, nokti, kopita, rogovi idr.1erje &mitarenjem', a dlake linjanjem se tako(e periodino odba#uju.

Krzno

Krzno &lat. dermis' je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna

utopljena u matriksu koji sadri elije*

+ %ibroblaste

+ makro%age

+ lim%o#ite

+ adipozne elije.

sprepletana vlakna spe#ijalni$ proteina pod nazivom kolagen i elastin ine kou rastegljivom. 1ored toga u

krznu su smeteni i*

+ zavre#i krvni$ i lim%ni$ sudova0

+ nervni zavre#i

+ razni ulni organi


39/85

+ miina vlakna

+ derivati epidermisa i krzna

1ovrina krzna obrazuje mnoga ispupenja koja zalaze u epidermis ime je ostvarena tesna veza izme(u ova

dva dela. - krznu se nalaze krvni i lim%ni sudovi, snopovi glatki$ mii#ni$ vlakana &vezuju se za dlake i perje',slobodni nervni zavre#i i ulni organi. )sim toga, u krznu se nalaze i razne egzokrine lezde koje prekoizvodni$ kanala izba#uju sekret na povrinu koe.

Kada nam je previe vrue, $iljade siuni$ krvni$ sudova dermisa, se ire i vie krvi tee njima. )vaj viakkrvi blizu povrine koe omoguuje da toplota iza(e iz tela i da se tako ras$ladimo. 9bog toga po#rvenimo kadanam je vrue. :ko nam je previe $ladno, krvni sudovi se skupe i tako uvaju toplotu, te izgledamo bledi.

Krv u ovim krvnim sudovima prenosi i $ranljive materije do oba sloja koe, a odnosi nusproizvode. Kada seposeemo ili povredimo, napravi se ugruak krvi koji zatvori ranu. "o nam slui kao zatita od kli#a, aistovremeno i uva vane telesne tenosti.

Dermis sadri i razliite nervne zavretke, povezane sa mozgom, koji nam omoguuju da svet osetimoputem dodira. 8ervni zavre#i, ili re#eptori, koji se granaju ka epidermisu reaguju na bol. - gornjem dermisu senalaze 6ajsnerova tela#a + re#eptori dodira koji detektuju lagani pritisak. 6alo dublje u dermisu se nalazei%ini tela#a + re#eptori toplote + i Krausova tela#a + re#eptori $ladnoe. Blizu korena dermisa se nalaze1a#inijeva tela#a, koja reaguju na veliki pritisak. :ko ovi nervni zavre#i detektuju bilo kakav bol, pritisak ilipromenu temperature, oni alju poruku mozgu. 6ozak zatim kae miiima da deluju + i tako mi sklonimo rukuod vrele olje, na primer.

Kone lezde

Kod nii$ kimenjaka &kolousta i riba', one su, kao i kod beskimenjaka, jednoelijske i proizvode sluz kojasmanjuje trenje pri kretanju kroz vodu. Kod ostali$ kimanjaka kone lezde su vieelijske.Kod vodozema#a one izluuju sluz koja vlai kou to omoguava disanje koje se kod nji$ u znatnoj meriobavlja preko koe. 8eke sluzne lezde vodozema#a mogu da stvaraju otrove koji slue za zatitu.Kod gmizava#a kone lezde nemaju ekskretornu ulogu, ve# uglavnom stoje pod uti#ajem seksualiteta, kaonpr. mousne lezde krokodila.8ajea i najpoznatija lezda u koi pti#a je trtina lezda koja lui masan sektret kojim se premazuje perje ikoja je naroito razvijena kod vodeni$ pti#a.Kod sisara su razvijene znojne, lojne i mlene lezde.

Duboko u dermisu su smetene znojne lezde. "enim sekretom znojni$ lezda se izba#uju proizvodirazmene materija, a imaju vitalnu ulogu i u termoregula#iji &sniavanje telesne temperature'. - obliku su#evi#a iji je donji kraj uvijen u klupko i smeten u krznu, a gornji se izliva na povrinu koe. "e lezdeproizvode znoj, vodenastu, blago slanu tenost, koja iz znojni$ pora izlazi na povrinu koe kada nam jeprevie vrue. "enost isparava i tako nam pomae da ras$ladimo. "e lezde mogu da proizvedu izme(u 2 mli ! ml znoja svakog dana. - toplim, vlanim uslovima, to moe da iznosi i do 2 litre. /ekret znojni$ lezdamoe da bude gust i masan, npr. u u$u oveka. 6ogu da budu raspore(ene po #eloj povrini tela ili samo naodre(enim mestima & kod psa se nalaze na nju#i'. Kod kitova nema ovi$ lezda. Kod oveka se nalazi oko 2,!


40/85

miliona znojni$ lezda, ukupne teine oko 4g, koje su najgue raspore(ene na dlanovima, tabanima, podpazu$om i na elu. 8a primer, na dlanovima imamo oko 3! znojni$ lezda po kvadratnom #entimtru.

9noj nam pomae da drimo predmete. "anak sloj znoja prekriva nabore na koi prstiju i tako nam pomaeda u$vatimo glatke predmete. )perite i osuite prste da biste otklonili sav znoj, a zatim pokuajte da podigneteiglu ; 8abori na prstim stvaraju ablone jedinstvene za svakog od nas. "o su otis#i prstiju koji pomau

detektivima da identi%ikuju kriminal#e.

7ojne lezde proizvode gust masan sekret ili sebum koji se izluuje pri korenu dlake i slui za nji$ovopodmazivanje i spreava isuivanje i perutanje koe. Bez te zatite , koa bi se isuila i ispu#ala i ne bi moglada preivi svakodnevno $abanje. 8ema i$ na golim delovima tela, osim na onim kap#ima i usnama. 7ojnelezde kod neki$ ljudi stvaraju upale, naroito od tinejdera, jer stvaraju previe loja. "o blokira %olikule dlake,koji mogu da se in%i#iraju bakterijama i da se pretvore u bubulji#e.

9a svaki %olikul dlake vezan je po jedan mii podiza. Kada nam je $ladno ili ste uplaeni, ovi miii seskupljaju i vuku dlaku na gore. Koa oko dlake se tako(e podie i tako se najeimo. "a reak#ija vodi poreklo izvremena kada je ljudsko telo bilo prekriveno gustim dlakama. Kada je bilo $ladno, dlake bi se nakostreile damogu da u$vate vie vazdu$a i obezbede bolju izola#iju. Kada je maka uplaena njeno krzno se nakostrei,

pa ona izgleda vea i stranija. z istog razloga i ljudske dlake se nakostree kada se ovek uplai.

spod dermisa se nalazi salo, koje se ponaa kao izolator i omota, titei telo od $ladnoe tako tospreava gubitak toplote. "o je i izvor energije u iznenadnim situa#ijama. :ko konzumirate suvie kalorija, to jemesto na kojem se obe taloe. spod ovog sala su unutranji organi, ukljuujui i miie, lezde i glavne nerve ikrvne sudove. /vi oni svoju bezbednost duguju ovoj ivoj prepis#i, to jest koi.

6lene lezde su dobro razvijene samo kod enki i nji$ov sekret slui za is$ranu mladuna#a. )simnavedeni$, kod sisara postoji itav niz drugi$ lezda iji je sekret miriljav i slui za me(usobno prepoznavanjeili kao sredstvo za odbranu.

Boja koe

Boja koe zavisi od tri %aktora*

+ ukaste nijanse elija epidermisa0

+ prozranosti elija epidermisa, usled ega se provide krvni sudovi ispod njega, to daje ljubiaste tonove

koi0

+ vrste i koliine pigmenta.


41/85

Koni sistem

Moete li da zamislite da nosite odelo iz jednog dela napravljeno od vrstog konog mateijala koji je

otporan na pljusak, otporan na vetar, jak, a ipak rastegljiv i, to je neverovatno, obnavlja se sam odsebe? E pa, nosite ga svakog dana - to je vaa koa.

Koa je na najvei organ. Kada bi se poloila na ravnu povrinu, koa odraslog oveka bi imala povrinuod skoro 2 kvadratna metra, skoro kao arav za jednu osobu. Bila bi teka 3 kg, a to je otprilike , dvadesetideo ukupne teine tela.

Debljina koe varira od ,! mm do preko ! mm. "anja je na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska,kao to je unutranjost podlakti#e, a deblja je na povrinama koje su izloenije, kao to su tabani. Koa se okotelesni$ otvora trans%ormie u sluzokou.

Uloge koe

Koa predstavlja omota tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljanjom sredinom. Kod beskimenjaka inii$ $ordata &platai, am%ioksus' koa je jednoslojna, dok je kod kimanjaka izgra(ena od vie slojeva.)snovne uloge koe su*

+zatitna titi telo od me$aniki$ povreda, patogeni$ organizama &koa je nepropustljiva za viruse ibakterije kad je neoteena', od tetni$ - /unevi$ zraka. Koda dakle predstavlja prvu liniju odbraneorganizma od bakterija, virusa i drugi$ mikroorganizama.

+odravanje stalnog sastava unutranje telesne sredine &$omeostaza' tako to kod kopneni$ spreavagubitak vode i soli, a kod vodeni$ kimenjaka preveliki ulazak vode u telo0

+uestvuje u razmeni materija razmena gasova, to je od posebnog znaaja za disanje vodeni$organizama0

+uestvuje u pro#esima ekskre#ije &izluivanja' koji se vre konim lezdama0


42/85

+primanje spoljanji$ nadraaja pomou brojni$ ulni$ organa koji su u njoj smeteni. - njoj se nalazere#eptori za toploto i $ladno, dodir, pritisak i bol.

+ uestvuje u termoregula#iji kod $omeotermni$ organizama &to su organizmi koji imaju stalnu telesnutemperaturu i pripadaju im pti#e i sisari' tako to regulie odavanje toplote iz tela &znojenje'.

Graa koe

1od mikroskopom se moe videti da se koa kimenjaka sastoji iz dva dela*

+ Spoljanji deoini pokoia !epidermis"0

+#nutranji je krzno !dermis". )va dva dela razlikuju se po gra(i, %unk#iji i poreklu.

Pokoica


43/85

1okoi#a &epidermis' se uvek sastoji od vie slojeva epitelijalni$ elija koje su zbijene jedna uz drugu igrade kompaktan sloj. Broj slojeva &od 2 do 3' je razliit na raznim mestima na telu, kao to je npr. kodoveka broj slojeva vei na dlanovima i stopalima. 1ovrinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoteni$ elija, kojepostepeno izumiru i zamenjuju se novim. "e elije se preklapaju kao #repovi na krovu i tako omoguuju da sekoa ratsee dok se kreemo. /vakog dana otpadne $iljade mrtvi$ elija, ali se koa ne istroi zato to se elijeneprestano obnavljaju.

Donji slojevi pokoi#e koji se nalaze uz krzno su aktivni u toku #elog ivota isvojim deobama obrazuju gornje slojeve elija. )ni predstavljaju tzv.germinativni sloj. - elijama gornji$ slojeva pokoi#e dolazi do pro#esaoronjavanja elije se postepeno ispunjavaju ronom materijom &keratinom'to dovodi do izumiranja ti$ elija."ako se na samoj povrini tela obrazuje sloj mrtvi$ elija roni sloj. zmeduronog i germinativnog sloja nalaze se prelazni slojevi u kojima oronjavanje nije dovreno. oni sloj imazatitnu ulogu i naroito je dobro razvijen kod tipini$ kopneni$ kimenjaka, gmizava#a, pti#a i sisara, dok jekod vodozema#a relativno tanak. 1ovrinski roni slojevi odba#uju se stalno i delimino &perutanje' ili

periodino u #elini u vidu presvlaenja &kod zmija zmijska koulji#a'. "okom svog ivotnog veka, jedna osobaizgubi otprilike 45 kg mrtve koe.

1o donjem sloju epiderma su rasporedeni melano#iti. )ni prave pigmentmelanin, koji titi kou od prekomernog ultravioletnog zraenja. 6elaninapsorbuje svetlosnu energiju koja ga potamnjuje. "o je ono to stvara preplanuliten kada je koa izloena sun#u. 6elanin se prenosi do povrine i otpadazajedno sa mrtvim elijama, zbog ega preplanuli ten bledi. 7judi koji imajutamniji ten imaju vie melanina. 6elano#iti mogu da se jave i u grozdovima itako prouzrokuju pegi#e.

8a raun ronog sloja razvile su se u toku evolu#ije razne zatitne tvorevine kao to su rone krljuti

&pokrivaju telo gutera i zmija', rone ploe &kornjae i krokodili', perje, dlake, kande, nokti, kopita, rogovi idr.1erje &mitarenjem', a dlake linjanjem se tako(e periodino odba#uju.

Krzno

Krzno &lat. dermis' je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlaknautopljena u matriksu koji sadri elije*

+ %ibroblaste

+ makro%age

+ lim%o#ite

+ adipozne elije.

sprepletana vlakna spe#ijalni$ proteina pod nazivom kolagen i elastin ine kou rastegljivom. 1ored toga ukrznu su smeteni i*


44/85

+ zavre#i krvni$ i lim%ni$ sudova0

+ nervni zavre#i

+ razni ulni organi

+ miina vlakna

+ derivati epidermisa i krzna

1ovrina krzna obrazuje mnoga ispupenja koja zalaze u epidermis ime je ostvarena tesna veza izme(u ovadva dela. - krznu se nalaze krvni i lim%ni sudovi, snopovi glatki$ mii#ni$ vlakana &vezuju se za dlake i perje',slobodni nervni zavre#i i ulni organi. )sim toga, u krznu se nalaze i razne egzokrine lezde koje prekoizvodni$ kanala izba#uju sekret na povrinu koe.

Kada nam je previe vrue, $iljade siuni$ krvni$ sudova dermisa, se ire i vie krvi tee njima. )vaj viakkrvi blizu povrine koe omoguuje da toplota iza(e iz tela i da se tako ras$ladimo. 9bog toga po#rvenimo kadanam je vrue. :ko nam je previe $ladno, krvni sudovi se skupe i tako uvaju toplotu, te izgledamo bledi.

Krv u ovim krvnim sudovima prenosi i $ranljive materije do oba sloja koe, a odnosi nusproizvode. Kada seposeemo ili povredimo, napravi se ugruak krvi koji zatvori ranu. "o nam slui kao zatita od kli#a, aistovremeno i uva vane telesne tenosti.

Dermis sadri i razliite nervne zavretke, povezane sa mozgom, koji nam omoguuju da svet osetimoputem dodira. 8ervni zavre#i, ili re#eptori, koji se granaju ka epidermisu reaguju na bol. - gornjem dermisu senalaze 6ajsnerova tela#a + re#eptori dodira koji detektuju lagani pritisak. 6alo dublje u dermisu se nalazei%ini tela#a + re#eptori toplote + i Krausova tela#a + re#eptori $ladnoe. Blizu korena dermisa se nalaze1a#inijeva tela#a, koja reaguju na veliki pritisak. :ko ovi nervni zavre#i detektuju bilo kakav bol, pritisak ili

promenu temperature, oni alju poruku mozgu. 6ozak zatim kae miiima da deluju + i tako mi sklonimo rukuod vrele olje, na primer.

Kone lezde

Kod nii$ kimenjaka &kolousta i riba', one su, kao i kod beskimenjaka, jednoelijske i proizvode sluz kojasmanjuje trenje pri kretanju kroz vodu. Kod ostali$ kimanjaka kone lezde su vieelijske.Kod vodozema#a one izluuju sluz koja vlai kou to omoguava disanje koje se kod nji$ u znatnoj meri

obavlja preko koe. 8eke sluzne lezde vodozema#a mogu da stvaraju otrove koji slue za zatitu.Kod gmizava#a kone lezde nemaju ekskretornu ulogu, ve# uglavnom stoje pod uti#ajem seksualiteta, kaonpr. mousne lezde krokodila.8ajea i najpoznatija lezda u koi pti#a je trtina lezda koja lui masan sektret kojim se premazuje perje ikoja je naroito razvijena kod vodeni$ pti#a.Kod sisara su razvijene znojne, lojne i mlene lezde.

Duboko u dermisu su smetene znojne lezde. "enim sekretom znojni$ lezda se izba#uju proizvodirazmene materija, a imaju vitalnu ulogu i u termoregula#iji &sniavanje telesne temperature'. - obliku su


45/85

#evi#a iji je donji kraj uvijen u klupko i smeten u krznu, a gornji se izliva na povrinu koe. "e lezdeproizvode znoj, vodenastu, blago slanu tenost, koja iz znojni$ pora izlazi na povrinu koe kada nam jeprevie vrue. "enost isparava i tako nam pomae da ras$ladimo. "e lezde mogu da proizvedu izme(u 2 mli ! ml znoja svakog dana. - toplim, vlanim uslovima, to moe da iznosi i do 2 litre. /ekret znojni$ lezdamoe da bude gust i masan, npr. u u$u oveka. 6ogu da budu raspore(ene po #eloj povrini tela ili samo naodre(enim mestima & kod psa se nalaze na nju#i'. Kod kitova nema ovi$ lezda. Kod oveka se nalazi oko 2,!

miliona znojni$ lezda, ukupne teine oko 4g, koje su najgue raspore(ene na dlanovima, tabanima, podpazu$om i na elu. 8a primer, na dlanovima imamo oko 3! znojni$ lezda po kvadratnom #entimtru.

9noj nam pomae da drimo predmete. "anak sloj znoja prekriva nabore na koi prstiju i tako nam pomaeda u$vatimo glatke predmete. )perite i osuite prste da biste otklonili sav znoj, a zatim pokuajte da podigneteiglu ; 8abori na prstim stvaraju ablone jedinstvene za svakog od nas. "o su otis#i prstiju koji pomaudetektivima da identi%ikuju kriminal#e.

7ojne lezde proizvode gust masan sekret ili sebum koji se izluuje pri korenu dlake i slui za nji$ovopodmazivanje i spreava isuivanje i perutanje koe. Bez te zatite , koa bi se isuila i ispu#ala i ne bi moglada preivi svakodnevno $abanje. 8ema i$ na golim delovima tela, osim na onim kap#ima i usnama. 7ojnelezde kod neki$ ljudi stvaraju upale, naroito od tinejdera, jer stvaraju previe loja. "o blokira %olikule dlake,

koji mogu da se in%i#iraju bakterijama i da se pretvore u bubulji#e.

9a svaki %olikul dlake vezan je po jedan mii podiza. Kada nam je $ladno ili ste uplaeni, ovi miii seskupljaju i vuku dlaku na gore. Koa oko dlake se tako(e podie i tako se najeimo. "a reak#ija vodi poreklo izvremena kada je ljudsko telo bilo prekriveno gustim dlakama. Kada je bilo $ladno, dlake bi se nakostreile damogu da u$vate vie vazdu$a i obezbede bolju izola#iju. Kada je maka uplaena njeno krzno se nakostrei,pa ona izgleda vea i stranija. z istog razloga i ljudske dlake se nakostree kada se ovek uplai.

spod dermisa se nalazi salo, koje se ponaa kao izolator i omota, titei telo od $ladnoe tako tospreava gubitak toplote. "o je i izvor energije u iznenadnim situa#ijama. :ko konzumirate suvie kalorija, to jemesto na kojem se obe taloe. spod ovog sala su unutranji organi, ukljuujui i miie, lezde i glavne nerve ikrvne sudove. /vi oni svoju bezbednost duguju ovoj ivoj prepis#i, to jest koi.

6lene lezde su dobro razvijene samo kod enki i nji$ov sekret slui za is$ranu mladuna#a. )simnavedeni$, kod sisara postoji itav niz drugi$ lezda iji je sekret miriljav i slui za me(usobno prepoznavanjeili kao sredstvo za odbranu.

Boja koe

Boja koe zavisi od tri %aktora*

+ ukaste nijanse elija epidermisa0

+ prozranosti elija epidermisa, usled ega se provide krvni sudovi ispod njega, to daje ljubiaste tonovekoi0

+ vrste i koliine pigmenta.


46/85

je rastresitiji u odnosu na krzno. )vaj sloj povezuje kou sa miiima. - njemu se esto nagomilavaju rezervemasti.

keletni sistem

Visoki soliter ima elinu strukturu i betonske stubove da bi stajao uspravno. Dinovski

dambo dip ima upornice i ramenjae koje dre krila. Na isti nain telo ima unutranju

strukturu - kostur koji ga dri.

Bez kostura telo bi bilo jedna mlohava masa miia! krvnih sudova i unutranjih organa.

"e#utim! kosti su jake i daju telu vrstinu i unutranju strukturu koja dri njegove drugedelove. $ostur i miii omoguavaju nam da trimo! skaemo i savijamo se u raznim

pravcima.

$juds%i %ostur s sastoji od o%o 0" -ojdinanih %ostiju, -ovzanih razliiti+ zglobovi+a.*va%a %ost i+a odr/nu vliinu i obli% u zavisnosti od svoj ulog. Vliina %ostiju s %r uras-onu od snan butn %osti ili bdrnja %oja j duga #0 c+, do siun str+nja,naj+anj %osti u uhu %oja j -o-ut buv, duin ," ++.

&ostoj 1 glavn gru- %ostiju. 2ug %osti su, %a%o sa+ naziv %a, izdun, blago -ovijni ta%v gra/ da a-sorbuju -ritisa%. 3u s-adaju non i run %osti %ao i %osti -rstiju. 4rat%%osti su tvrtast i dbl. 4orn a% u runo+ zglobu i %orn sto-ala u lan%u su %rat% %osti.5-raviln %osti s razli%uju -o vliini i obli%u. 5alaz s na licu i l/i+a. Ravn %osti -o-utrbara, lobanj i lo-atica tit vitaln organ.

*%lt daj tlu vrstinu, -rua oslonac za -rivrivanj +iia i titi ostljiv organ (ula inrvni sist+). 5astaj od +zodr+a i nalazi s u unutranjosti tla (ndos%lt). 6 to%u

volutivnog razvia %i+nja%a naj-r s javio s%lt vzivn -rirod (horda) %oji j %asnijza+njn hrs%aviavi+, odnosno %otani+ s%lto+. rs%aviav s%lt i+aju najnii %i+njaci(%oloust, hrs%aviav rib), do% ostali %i+njaci -ov od %oljoriba i+aju %otani s%lt. 6to%u +brionalnog razvia s%lt s ta%o/ naj-r javlja u vzivnoj 7or+i, a %asnij s za+njuj-rvo hrs%aviavi+, a zati+ i %otani+ t%ivo+. *%lt j -o gra/i vrlo slian %od svih%i+nja%a. 5jga ini:


47/85

osovinski skelet

skelet ekstremiteta(&%ova)

krni (visceralni)skelet

koni skelet

Osovinski skelet

Osovinski skelet $ini7

ki$menica i

glaveni skelet

re,ra i

gr&%na kost

Glaveni skelet

?laveni skelet

sa$injavaj&7

lo,anja i

vili$no - je'i$nia"arat.

Lobanja

$obanja obuhvata i titi

+oza% i glavn uln organ.Vilino 8 jzini a-arat nastaj od%rnog (viscralnog) s%lta. 9vajs%lt j najslonij gra/n dos%ltnog sist+a. 4od%olousta lobanja j uglavno+vzivn -rirod, a vili nisu


48/85

razvijn. 4od niih riba (aj%ula) j hrs%aviava i 7or+iraju s vilic. &ov od viih riba -anadalj u voluciji lobanja j sastavljna od vg broja sraslih %ostiju. 4od svih riba ona jn-o%rtno vzana za %i+nicu to -ogoduj -robijanju %roz vodu. 4od %o-nnih %i+nja%aobrazovan j -o%rtan zglob iz+/u lobanj i %i+nic. 5a lobanji s obrazuju -otiljaniglnjvi (zglobni nastavci) %oji zalaz u odgovarajua udubljnja na -rvo+ %i+no+ -rljnu.

Vodoz+ci i sisari i+aju dva, a g+izavci i -tic jdan n-aran -otiljani glanj.

Vilino - jezini aparat

%rni s%lt s sastoji od "8; -ari %rnih lu%ova %oji i+aju ulogu -odu-iraa %rga. 4odsvih %i+anja%a -rva dva %rna lu%a stu-aju u vzu sa lobanjo+ i gub -rvobitnu ulogu zatit ioslonca %rga. &rvi od njih j vilini (+andibularni) lu% %oji -odu-ir i uo%viruj usni otvor, adrugi j jzini (hioidni) lu% %oji slui %ao oslonac jzi%u, a osi+ toga -ovzuj -rvi lu% salobanjo+. 4od viih riba s u gornjoj vilici obrazuj %vadratna %ost, a u donjoj vilici artu%ularna

%ost -a s -r%o ovih %ostiju zglobljavaju gornja i donja vilica.

4od vodoz+aca ostaj isti zglob donj i gornj vilic i dolazi do -ot-unog srastanja gornjvilic sa lobanjo+. 6sld toga, jzini lu%, -r%o %oga s vza iz+du lobanj i vilicaostvarivala, gubi tu 7un%ciju i od njgovog dla nastaj +ala %ost u srdnj+ uhu nazvana%olu+la. 4olu+lu i+aju i g+izavci i -tic, do% %od sisara ona odgovara uzngiji (jdna od trislun %oic).

4od g+izavaca, u zavisnosti od naina ishran %osti vilinog s%lta +ogu biti -o%rtno+/usobno zglobljn ili n-o%rtn i vrst. 4od z+ija i gutra %oj hvataju -o%rtan -ln sv

su %osti -o%rtno zglobljn %a%o +/usobno ta%o i sa lobanjo+.


49/85

4i+nica j sastavljna iz -o%rtno zglobljnih %i+nih -rljnova %oji obrazuju vrst alastian osovins%i s%lt to %i+njaci+a o+oguava brzo i raznoli%o %rtanj (tranj,g+izanj, s%a%anj, ltnj). &rljnovi s obrazuju o%o hord %oja j %od sisara vo+ardu%ovana -a s njni -osldnji ostaci nalaz u vzivno+ t%ivu iz+/u -rljnova. 4od%olousta s javljaju sa+o hrs%aviavi zaci %i+nic. 4od niih riba (aj%ula) j -ot-uno

razvijna, ali j hrs%aviava, do% j %od %oljoriba i ostalih %i+nja%a -ot-uno o%otala.

Graa kimenog prljena

Na "rljen& se ra'lik&je telo sa koga "ola'i "ar %onji/ "ar gornji/ l&kova i nekolikonastavaka 'a me&so,no 'glo,ljavanje "rljenova. ?ornji l&ci okr&&j& ki$men&mo%in& srastaj& i'na% nje o,ra'&j&i je%an ne"aran trnoliki nastavak. 6onji l&ci seko% ko"neni/ ki$menjaka re%&k&j& i svo%e na %vojne nastavke na koje se oslanjaj&re,ra. >roj ki$meni/ "rljenova se ra'lik&je ko% ra'li$iti/ gr&"a ki$menjaka "a i/tako n"r. ko% 'mija moe ,iti i "reko :00.

egionalna di!erencijacija kimenice

,rljenovise & i'vesnoj meri me&so,no ra'lik&j& 'avisno o% regiona ki$menice &kome se nala'e o%nosno 'avisno o% &nkcije koj& vre. *o% ri,a se &o$avaj& samo%va regiona7

tr&"ni (nose re,ra) i

re"ni.

*o% s&vo'emni/ ki$menjaka ki'menicaje i'%eljena na @ regiona7

1. vratni3 ko% sisara ($oveka) i/ ima A "rvi (atlas) ima i'gle% "rstena ma komese nala'i je%no ili %va &%&,ljenja 'a 'glo,ljavanje sa "otilja$nim glenjevima%r&gi (e"istroe&s) nosi '&,oliki nastavak koji 'ala'i & "rsten atlasa koji semoe oko njega okretati (okretanje glave)

2. grudni3 ima i/ 12 ko% $oveka nose re,ra

. slabinski3 ima i/ @

:. krsni3 ima i/ @ i ko% $oveka s& srasli & krsn& kost

@. repni3 ima o% %o B ko% $oveka se o% 'akrljali/ "rljenova o,ra'&jetrti$na kost

Grudni ko


50/85

4od viih %i+nja%a (g+izavci, -tic i sisari) rbra s vzuju za %i+nicu i za grudnu %ost-a s ta%o obrazuj grudni %o. 9n i+a vli%og znaaja u -rocsu disanja (+nja s za-r+inagrudn du-lj), a osi+ toga j i oslonac -rdnji+ udovi+a.

"kelet udova

*o% ki$menjaka s& se & tok& evol&cije ra'vili "arni i ne"arni &%ovi. Ne"arni &%ovi s&'ast&"ljeni samo ko% kolo&sta i ri,a & vi%& ne"arni/ "eraja. Ne"arna "eraja ri,a s&leno re"no i analno %ok s& gr&%na i tr,&na "arna.

#arni udovi kimenjaka

*astoj s od osnovnog n-o%rtnog dla (ra+ns%i i %arlini -ojas), %oji daj oslonac s%ltu

-o%rtnog dla udova.

#rednji udovi

Ra+ns%i -ojas j %od riba s-ojn sa glavo+, n-o%rtan j. 4od suvoz+nih %i+nja%a, sobziro+ da j glava -o%rtna, njgova vza sa glavni+ s%lto+ j izla -a s on vzuj zagrudnu %ost. Ra+ni -ojas suvoz+nih %i+nja%a sastoji s od tri -arn %osti:

1. lo"atica 3 nala'i se na lenoj strani

2. klj&$nja$a

. korakoi%na kost.

*lj&$na i korakoi%na kost se nala'e na tr,&noj strani i oslanjaj& se na gr&%n& kost.Ove %ve kosti mog& ,iti re%&kovane ili $ak i$e'avaj&. *o% sisara korakoi%na kost jere%&kovana i sve%ena na nastavak na lo"atici na'van gavranov klj&n. *o% neki/sisara (ko"itari 'verovi) $iji se &%ovi je%noliko kre& (na"re% 3 na'a%) i$e'ava iklj&$nja$a "a se nji/ov rameni "ojas sastoji samo o% lo"atice. okretni %eo skeleta"re%nji/ &%ova $ine7

ramenja$a

,ica

lakatna kost

kosti korena ake


51/85

kosti ake

kosti "rstij&

4a ramenski "ojas se 'glo,ljava ramenja$a koja se "reko lakatnog 'glo,a ve'&je sa

,icom i lakatnom kosti. Na nji/ se na%ove'&j& kosti korena ake 3 sitne kosti"oreane & tri ni'a. 4a korenom ake sle%e kosti ake koj& $ine %&e ko$ice $iji ,rojo%govara ,roj& "rstij&. Na nji/ se nastavljaj& sitne kosti "rstij&. >roj "rstij& ko%ki$menjaka "rimarno i'nosi "et.


52/85

ki$menjaka. Ona se "reko kolenskog 'glo,a ve'&je 'a golenja$& i linja$& (sla,ijera'vijena). *o% sisara se na "re%njoj strani kolena nala'i mala kost 3$aica. *orensto"ala se sastoji o% tri ni'a kostij& "ri $em& s& & "rvom ni'& "etna i sko$na kost.Na koren sto"ala se na%ove'&j& %&e kosti sto"ala $iji ,roj 'avisi o% ,roja "rstij&. 4asto"alom sle%e kosti "rstij& $iji je ,roj "rimarno "et.

Ko%ni skelet

4ast&"ljen je ko% ri,a & vi%& krlj&ti smeteni/ & kr'n& koe i ko% kornja$a ikroko%ila & vi%& kotani/ "lo$a koje s& o%o'go "re"okrivene ronim "lo$ama io,ra'&j& oklo".


53/85


54/85

antagonisti%i (n-r. dvoglavi +ii na -rdnjoj strani nadla%ta %od ov%a savija ru%u, a troglavina zadnjoj strani j o-rua). 9si+ odr/nih %onih +iia, %oji -otiu od %todr+a, svi ostalisu +zodr+alnog -or%la. >us%ulatura %i+nja%a sastoji s iz:

8 glat%ih i

8-o-rno 8 -rugastih +iinih vla%ana.

'opreno - prugasti miii-rostiru s -o clo+ tlu, ini vo+a vli%i do u%u-n +as tla8 i do # @, a% i %od novoro/nta. 2a%l, -o-rno 8 -rugasta vla%na izgra/uju +iitlsnog zida, glav, udova, onih +iia i dija7rag+. 4ontroliu -o%rt raznih dlova s%lta,u%ljuujui i uni +ii (sta-dijus) %oji radi na bubnju, siunoj unoj %osti %ao i najvi butni+ii 8 glutus +a%si+us, %oji -ord svoj 7un%cij na butini, %ontroli i zglob %u%a.

(latka vlaknagrad +ii unutranjih organa, crva, bubrnih i -olnih odvoda, zida

%rvnih sudova i %onu +us%ulaturu. 3lsni +iii %olousta i riba, %ao i +iii u to%u+brionalnog razvia viih %i+nja%a, -rdstavljni su sa dv uzdun tra% na bo%ovi+a tla.9v tra% su -odljn -o-rni+ -rgrada+a (+ios-ta+a) na vi broj sg+nata (+io+ra).

"truktura mii&a

&o-rno 8 -rugasti tra%asti +ii +o da s uoi %ao sno- gru-isanog t%iva, -ovzanog u

%o+-ltnu clinu. 5aj+anji do ovog t%iva 8 baza radn clin +iia 8 su 7ila+nti a%tin i+iosin, toli%o siuni da ih j +ogu vidti sa+o -o+ou +i%ros%o-a. &rotins% su gra/ isto s nazivaju %ontra%tilni -rotini. >iii s %ontrahuju -o duini, %ada svi 7ila+nti +iosina-ro/u -ord 7ila+nata a%tina.

Aila+nti s gru-iu u +io7ibril. z+/u njih nalaz s ostaci +iinog goriva u obli%ugli%ogna i uobiajni -roizvo/ai nrgij, +itohondrij, gd s %isoni% i hrana sagorvaju unrgiju.

>io7ibrili s dalj gru-iu u +iina vla%na. 2o sva% lij do-ir nrvno vla%no %oj ih

-o%r, %ada j -otrbno.

>iina vla%na s sa+a gru-iu u sno-ov obavijn vzivni+ t%ivo+, -o-ut izolacij naba%arni+ ica+a za struju. >anji +ii +o da s sastoji od sa+o n%oli%o sno-ova vla%ana,do% %ru-niji +ii +o da s sastoji od stotin sno-ova vla%ana.

Co +ii j obavijn vla%nasti+ t%ivo+, %ao do strujnog %abla sa vi ica.


55/85

5rvi -rolaz niz %i+u od +otori%ih dlova (%oji %ontroliu -o%rt) do %or +ozga ido-iru iz %i+ u -ojdinan nrv, -a do razliitih +iia. %o +ii n+a svoj nrv, on gubis-osobnost da s %ontrahuj i -oinj da -ro-ada.

5a -ovrini +iia s nalaz dlovi, gd s nrvi vzuju za +ii. *truja nrvnog i+-ulsa,

%ada stign do +iia, j vo+a +ala, do% su strujn -ro+n %oj s davaju u +iii+a, %adas %onta%uju, na -ri+r, -rilino vli% ta%o da j -otrbna n%a vrsta -ojaavanja. &rnosi+-ulsa %ontra%cij odigrava s u -osbnoj -loi +otori%og %raja na +stu, gd dolazi do%onta%ta iz+/u nrvnog i +iinog vla%na. *trujni i+-uls, %oji id do nrva, n sti+uli +iidir%tno v osloba/a -rnosnu h+i%aliju %oja s zov actil 8 holin, i+ s izaziva%ontra%cija.

"naga mii&a

*li'anje #lamenata miosina "reko #lamenata aktina je kom"leksan "roces & kojemserije /emijski/ ve'a nastaje i "reki%a se. 4a to je "otre,na energija koja se %o,ijasagorevanjem kiseonika i /rane & mito/on%rijama a $&va se i "renosi kao sloeno

je%injenje D+ ,ogato visokoenergetskim osatom. *ontrakcija miia "o$inje


56/85

%o"iranjem kalcij&ma & miine elije kro' veliki ni' cev$ica mikrot&,&la koje"rola'e i'me& mio#,rila.

>iii, ta%o/, sadr gru-u vla%ana, %oja rgistruju snagu %ontra%cij i onih, unutar ttiva,%oj vod od +iia do %ostiju, %oji +r istzanj. 9va in7or+acija, %oja s -onovo u-uuj u

+oza%, j bitna za %ontrolu +iin a%tiivnosti.

'ii&i kopneni( kimenjaka

relaskom na ko"neni na$in ivota %ola'i %o "romena & m&sk&lat&ri7

8 za %rtanj -o -odlozi najvi znaaj dobijaju udovi -a su njihovi +iii snano razvijni= uvzi sa ti+, sg+ntisanost tlsnih +iia u znatnoj +ri izava i dolazi do 7or+iranja

-ojdinih +iia= (sg+ntacija s i dalj +o uoiti na trbuno+ -ravo+ +iiu=

8 u vzi sa razvi+ grudnog %oa, razvili su s +/urbarni +iii.

8 %od sisara j trbuna +us%ulatura -odljna na grudnu i trbunu usld izdvajanja grudndu-lj od trbun -ojavo+ dija7rag+=


57/85

8 %od -tica j naroito ja%o razvijn grudni +ii (+. -ctoralis) %oji i+a znaaja za ltnj.

8 od +iia %rnog a-arata riba, %od %o-nnih %i+nja%a su s zadrali +iii %oji -o%rudonju vilicu, +iii drla i gr%ljana i +iii %oji s ras-or/uju o%o oiju, usta, uiju, naobrazi+a= ovi +iii in -o%rt lica i daju +u izraz.

4od sisara j is-od %o razvijn jdan +iini sloj %oji obrazuj -ot%onu +us%ulaturu ija juloga -o%rtanj %o. 4od ov%a i -ri+ata su -osbno dobro razvijni -ot%oni +iii vrata iglav %oji ustvuju u -o%rti+a +i+i% lica. Vo+a dobro razvijnu -ot%onu +us%ulaturu i+an-r. j %oji s, zahvaljujui njoj, +o saviti u %lu-.

0ervni sistem

%vaki put! kad bilo ta uradimo! na nervni sistem se diskretno ukljuuje na svaki stupanj

radnje. &vaj sistem je najkompleksnija i najvanija mrea komunikacije i kontrole. Nervni

sistem je od sutinske vanosti za vid! sluh! nau percepciju bola! kontrolu pokreta!regulaciju telesnih )unkcija! poput varenja i disanja! kao i za razvijanja miljenja! jeziko

izraavanje! pamenje i donoenje odluka.


58/85

5rvni sist+ obzbdujusaglaavanj organiz+aivotinj sa s-oljanjo+ srdino+%roz staln i brz ra%cij na-ro+n u toj srdini i

%oordinaciju dlovanja organiz+a%ao clin.

5rvni sist+ j u osnoviizgra/n od nurona (nrvnihlija) %oji -rdstavljaju njgovDradn dlovD i glavn 7un%cijnrvnog sist+a u-ravo obavljajunuroni. 5jihova 7un%cija j

slina 7un%ciji ica u slonojl%trinoj +ri. 9ni +ogu-ratiti -ro+n u s-oljanjoj srdini (drai, sti+ulusi) i %ao odgovor na njih gnrisati i -rnositiin7or+aciju u vidu brzog talasa d-olarizacij lijs% ++bran (nrvni i+-uls) do 7%tornihlija. 2a%l, nuroni -ri+aju signal u jdno+ dlu nrvnog sist+a i -rnos ih u drugi do,gd +ogu da s -rnsu i dalj na drug nuron ili da -roizvdu n%u radnju, %ao to j


59/85

%ontra%cija +iinih vla%ana.

Neuronisu ostljiv lij, +ogu la%o da s ott ili unit zbog -ovrd, in7%cij, -ritis%a,h+i%alija ili ndostat%a %isoni%a. tavi %a%o nuroni n +ogu da s obnavljaju %ada sujdno+ unitni, ta%vi -or+aji i+aju ozbiljn -osldic.

5astana% i volucija nurona su vzani za u-otrbu -otncijala svih lija da %ontroliu%oncntracij jona sa dv stran -laz+a ++bran. Vrovatno j jdinstvna %ara%tristi%anurona njihov %o

uvod u evoluciju

Documents