DEJSTVO FENOLA NA IVI SVET U RECI IBAR I ZDRAVLJE OVEKA

Rezime: Osnova svakog ivog bia na naoj planeti je voda. Koliina vode koja je dnevno potrebna oveku iznosi od 2,5 do 3 litra. Kako broj stanovnika na Zemlji svakodnevno raste, raste i potreba za zdravom pijaom vodom, dok koliine vode na Zemlji ostaju iste ili se njihove vrednosti vremenom smanjuju. Brojna istraivanja o zagaenosti reka, dovela su do rezultata da su reke Srbije sa svojim pritokama jako zagaene, pogotovu otrovnim hemijskim materijama i tekim metalima, koji negativno utiu na floru i faunu renih ekosistema. Slian problem se javio i u reci Ibar, u Rakom okrugu, koja je esto zagaena fenolom, koji naruava njen biljni i ivotinjski svet, ali i zdravlje ljudi u gradovima i naseljima, smetenim uz njegovu obalu. Nekada je Ibar bio lepa i ista reka, a danas je prljav, jer su mu vode zagaene fenolom i drugim otrovnim jedinjenjima, koja u reku utiu iz brojnih industijskih postrojenja. Reka Ibar tee na teritoriji Srbije u duini od 100 km, a posle svoj tok nastavlja ka Crnoj Gori. Gornji tok reke tee teritorijom optine Tutin, od mesta Mehov kr, do jezera u naselju Ribarie, a drugi deo toka tee od naselja Rudnica u optini Raka, do ua reke Ibar u Zapadnu Moravu, u Kraljevu.

Problemi zagaenosti reke poinju na podruju Kosova i Metohije, a nastavljaju se u delu toka, od jalovita u naselju Rudnica, pa preko zagaivaa na podruju optine Novi Pazar. Ibar u gornjem delu sliva do profila Leposavi, biva zagaivan zahvaljujui zagaivaima Pritine, Kosova Polja, TE Obili, Vuitrna i Kosovske Mitrovice. Najvei potencijalni zagaiva Ibra fenolom je TE Obili, ije otpadne vode stiu u Ibar preko reke Sitnice, a fenol u reku dospeva i otpadnim vodama zagaivaa sa podruja Lipljana, Kosova Polja i Leposavia. U donjem toku Ibra od Leposavia prema Kraljevu, fenolna jedinjenja dospevaju otpadnim vodama zagaivaa Novog Pazara, Rake, Baljevca, Ua i Kraljeva. Novi Pazar je svrstan u kategoriju zagaivaa prvog reda po koncentraciji fenola, dok su Raka i Kraljevo dobili poziciju glavnih kontrolnoh stanica zagaivaa. U okviru postojeih objekata postoje i terenske laboratorije opremljene instrumentima za dnevnu analizu i identifikaciju temperature vode i vazduha, mirisa, boje, elektroprovodljivosti, ploveih materija, alkalnosti-kiselosti, isparljivost fenola i pokazatelja kiseonikog reima, a nakon tih analiza uzeti uzorci se radi dalje identifikacije zagaujuih materija nose u centralnu laboratoriju na dalju analitiko-instrumentalnu analizu. U sluaju akcidenata raste bro kontrola.

Fenol je aromatini alkohol i po toksinosti spada u drugu grupu otrova. Nakon ulaska u eliju unitava belanevine i dovodi do smrti elija. Kada se govori o toksinim koncentracijama najotrovniji je ist fenol, koji se udie na mestu istovara, tj. tamo gde nastaje. Kako koa dobro upija fenol, do trovanja najee i dolazi preko koe, pri emu fenol oteuje centralni nervni sistem, jetru i bubrege, a stvaranjem methemoglobina u krvi se spreava prenoenje kiseonika u sve elije organizma. Ukoliko se fenol pojavi u pijaoj vodi govori se o hroninom trovanju. Prvi simptomi, koji nastaju pojavom niskih doza fenola u pijaoj vodi su glavobolja, dijareja, tamno obojena mokraa I malaksalost, dok dua izloenost dejstvu fenola dovodi do ozbiljnijih oteenja bubrega I jetre.

Posledice dejstva fenola na ivi svet nisu pouzdano utvrene, jer su istraivanja o negativnom dejstvu fenola na biljni i ivotinjski svet jako skupa. U reku Sitnicu se godinje uliva oko 100.000 tona m3 otpadnih voda, pri emu su fenolna jedinjenja skoro pa unitila eerihiju koli, koja zajedno sa drugim bakterijama predstavlja prvu kariku u ekolokom lancu ishrane, tako da njeno unitenje ugroava celokupan lanac ishrane planktona, crvia, raia, pueva i koljki. Ukoliko se u vodi nae vie od 290 mg/l fenola uniti se do 50 % populacije algi, a kako su one proizvoai hrane i kiseonika, organizmi kao to su ribe, planktoni i raii, postaju kritino ugroeni.

Dugotrajna istraivanja dovela su do podatka da fenolna jedinjenja tetno deluju i na oveka. Dejstvo fenolnih jedinjenja zavisi i od naina na koji su oni uneti u organizam, putem vazduha ili vode. Inhalaciono unoenje fenola u organizam je tetnije, jer respiratorni epitel nema barijeru, pa fenol direktno deluje na krvne elije, a ukoliko se unosi vodom, ima nekoliko barijera, koje smanjuju dejstvo ovih otrova. Istraivanja su utvrdila da fenoli u dodiru sa hlorom daju hlorfenole, visokotoksina jedinjenja kancerogenog efekata, zbog ega su i ograniene koliine fenola u vodi, jer se voda za pie hlorie, pa su dozvoljene doze po litru vode za pie samo 0,01mg/l. U sluaju poveane koncentracije fenola u vodi i njihovim unoenjem u organizam dolazi do pojave nekroze sa znacima trovanja, vrtoglavica, glavobolja, munina, zatim smetnje u disanju i sranom radu. Prisustvo fenola u pijaoj vodi menja njen ukus i miris. Fenol je materija koja se u roku od 24 asa izlui iz organizma i nema kumulativno dejstvo za razliku od tekih metala.

Ibar je u zoni visokog rizika zagaenja fenolnim materijama, zbog ega je potrebno redovno kontrolisati kvalitet vode Ibra i njegovih pritoka. Nalaenje reenja, koja su trenutno skupa, u budunosti bi se isplatila i na taj nain bi se zatititili flora I fauna, kao i zdravlje ljudi koji ive u gradovima i naseljima uz obale ovih reka. Treba voditi rauna i o mestima, koja se biraju za deponije, jer one ne bi trebale da budu blizu obala reka, a vano je voditi rauna i o otpadnim vodama, koje se isputaju u rene tokove i obezbediti za njihovo preiavanje to vie ureaja i sredstava.Kljune rei: fenol, reka, toksinost, zagaenost, ivi svet