SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

SKRIPTA

LOGISTIKA U SAOBRAAJU

Predava: dr Marko Vasiljevi

.

Sadraj:

1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea 2. Sistem logistike preduzea 3. Logistika strategija i koncepcija preduzea 4. Logistika transporta 5. Logistika skladita i komisioniranja 6. Logistika nabavke (snabdjevanja) 7. Logistika proizvodnje 8. Logistika distribucije 9. Logistika uklanjanja ostatka procesa proizvodnje 10. Organizaciona struktura logistike preduzea 11. Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logistici 11. Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logistici

2

1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea - Istorijski razvoj logistike - Pojam i definicija - Primjena i znaaj logistike Pojmovi logistika,marketing logistika i poslovna logistika kao i logistika u saobraaju odnosi se na skupove aktivnosti vezane za upravljanja tokovima sirovina materijala od mjesta proizvodnje do potronje. Logistika predstavlja proces planiranja,sprovoenja i kontrole:nabavke,odravanja,skladitenja,transporta,informacija i prodaje sa ciljem njihovog poboljanja. - Primjena logistike datira duboko u prolosti jo od vremena pojave prvobitnog organiziovanog zanatstva. - Rije logistika u smislu kakva se danas primjenjuje upotrijebljena je oko 1800 god.vezana za odreena pozadinska obezbjeenja tj.vojna snabdijevanja. Korijen rijei logistika se nalazi u grkoj rijei logos koja ima sljedea znaenja:misao,zamisliv,plan,isplaniran i izreen. - Rije logistika takoe znai vjetina raunanja pomou slova (umjesto cifara),algebra,vjetina pravljenja zakljuaka,sposobnost zakljuivanja ili vojno znaenje nauka koja ui kako se proraunavaju vrijeme i prostor koji su potrebni da bi se izveo kakav taktini pokret. - Rije logistika je objanjena i kao Cjelokupan proces planiranja,obezbjeenja,kontrole i evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima (intendanska i tehnika sluba),organizacija transporta (saobraajna sluba) i rada odravanja postrojenja oruanih snaga (vojna industrija,ratna privreda i dr.). - Neki smatraju da je naziv dobila od latinske rijei logista,kojom su nazivani inovnici koji su obavljali administrativne poslove u rimskim legijama. - 1948 god.AMA (Amerika marketing asocijacija) usvojila je definiciju logistike.Logistika predstvlja kretanje i rukovanje robom od momenta proizvodnje do momenta potronje ili korienja. -1985 god.CLM logistiko udruenje definie logistiku kao proces planiranja,primjene i kontrole efektivnosti i efikasnosti tokova (skladitenja sirovina,zaliha u procesu prerade gotovih proizvoda,usluga i sa njima povezanih informacija,od mjesta njihovog porijekla do mjesta potronje,sve u cilju prilagoavajui zahtjevima potroaa. - Centar za izuavanje transporta u sastavu uvenog MP da je odgovor da je logistika upravljenje tokovima materijala,informacija,novca i ideja putem usklaivanja procesa u lancima snabdijevanja i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u pogledu mjesta,vremena i pakovanja. Pri tome se precizira da izvorno znaenje pojma logistika upuuje na tri osnovne operacije koje uveavaju vrijednost (cijenu) dobara.To su operacija promjene mjesta koja povlai trokove transporta,operacija savladavanja vremena koju prate trokovi skladitenja i operacija poruivanja prema kojoj se roba pakuje u eljene koliine. 3

- Meunarodno udruenje za logistiku SOLE preporuuje sledeu definiciju:Logistika je vjetina i nauka upravljanja,ininjeringa i tehnikih aktivnosti u vezi sa zahtjevima,projektovanjem i resursima snabdijevanja i odravanja u podrci ciljeva,planova i operacija. - Logistika funkcija obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za transport i transformaciju proizvoda tamo gdje je i onda kada je to potrebno sa minimum ukupnih trokova. - Logistika je dio operacionih istraivanja i obuhvata studiranje svih problema savladavanje vremena i prostora u procesima proizvodnje,transporta i distribucije proizvoda i prateih usluga. - Kao nauka logistika se bavi istraivanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrkom funkcionisanja sistema u ostvarivanju njihovih ciljeva,funkcija ili operacija.To je multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva poznavanje i praenje dostignua: Informacionih tehnologija Operacionih istraivanja Teorije sistema Teorije upravljanja i organizacije i dr. - U duhu savremenog poslovanja moe se rei da je logistika skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi bre,bolje,efikasnije,kvalitetnije i pravovremeno Just in time. - Cilj logistike se sastoji u poveanju efikasnosti poslovanja putem ubrzavanja cirkulacije angaovanih sredstava.Ovaj cilj se ostvaruje na dva naina: 1) Putem skraivanja prosjenog vremena angaovanja (npr.eliminacijom prepreka koje uzrokuju zastoje unutranjeg transporta i saobraaja uopte,primjenom specifinih metoda). 2) Putem smanjivanja prosjene sume angaovanih sredstava.

ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE- Logistika je bila prisutna jo i u najstarijim vremenima,a naroito je bila prisutna prilikom velikih pokreta naroda. - Najznaajnija primjena saznanja iz logistike prije nego to je sama rije ula u upotrebu svakako je na planu pripreme,podrke najrazliitijih vojnih aktivnosti o emu svjedoe brojni istorijski zapisi. - Veina vladara i vojskovoa u istoriji ne samo da su bili hrabre linosti ve su imali i veoma dobar smisao za organizaciju vojske.Primjenjivali su logistike principe i prije postojanja logistike kao nauke to govori da promjena logistikih elemenata ne samo da ima korijene u prolosti,nego se i odrala do dananjih dana. - Meutim prvi zapisi posveeni logistici poeli su da se pojavljuju teksredinom prolog vijeka u vrijeme kada Piter Draker,poznati biznisekspert,autor i konsultant izjavljuje da je logistika postala mogunost zaorganizacije koje ele da uveaju svoju korporativnu efikasnost. - U civilstvu logistika dobija na znaaju poetkom prolog vijeka kroz rjeavanje problema distribucije poljoprivrednih,transportnih i skladinih problema.70-ih godina logistika prodire u proizvodnju 80-ih u oblasti trgovine i irenje kompjuterske tehnike 90-ih u koncentraciji roba a u dananje vrijeme u oblasti putnikog saobraaja.

4

ZADACI LOGISTIKEZadaci poslovne logistike kao nauke se sastoje u: 1. Identifikacija i praenje kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije,kao i svih inilaca koji ova kretanja uslovljavaju. 2. Istraivanju i analizi identifikovanih kretanja tj.tokova sa stanovita ciljeva poslovnih sistema. 3.Teorijskom uoptavanju zakonitosti principa odvijanja identifikovanih tokova. 4. Definisanje odgovorajuih modela,metoda i tehnika ijom se primjenom u praksi ostvaruje prevazilaenjem vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapreenja efikasnosti sistema. 5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom logistikih modela,metoda i tehnika rada i njihovom daljem usavravanju. Zadaci poslovne logistike kao specifine poslovne funkcije: 1. Snabdjevanje radnih mjesta sa svime to je potrebno za uspjeno izvrenje radnog zadatka. 2. Efikasnom korienju faktora vrijeme. 3. Primjeni logistikih modela,metoda i tahnika rada u oblasti saobraaja (skladitenja,pakovanja,transporta i distribucije). 4. Praenju i analizi podobnosti primjenjenih logistikih modela,metoda i tehnika rada. 5. Obezbjeenju povratnog uticaja primjene logistikih modela i metoda i tehnika rada na dalji razvoj logistike kao nauke. UTICAJ LOGISTIKE NA OEKIVANE REZULTATE Preduzea sa razvijenom logistikom koncepcijom poslovanja i konstituisanom funkcijom logistike mogu raunati na dva vida ekonomskih efekata: 1).Snienju trokova poslovanja koje proizilazi iz smanjenja prosjene sume angaovanih sredstava i optimiranja logistikih trokova. 2).Sa poveanjem obima prodaje (saobraajne usluge)zahvaljujui prednostima koje prua logistiki servis. Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti smanjivanja trokova poslovanja neophodno je: - Kontinuirano praenje dinamike primarnih i sekundarnih logistikih trokova (dopuna org.knjig.evidencije) - Optimiziranje trokova itavog logistikog sistema (primjena kvantitativnih simulacionih modela i raunarske tehnike).

MJERE ZA POVEANJE USPJENOSTI POSLOVANJA- Da bi se ostvarile utede na materijalnim trokovima neophodno je: - sistemski usavravati organizaciju funkcije logistike - konstituisati informacioni sistem,odnosno koristiti AOP kao neophodnu podrku funkciji logistike - primjenjivati odgovarajui logistiki instrumentarij. 5

KARAKTERISTIKE LOGISTIKOG KONCEPTA POSLOVANJANajznaajnije karakteristike logistikog koncepta poslovanja jesu: - kooperativnost - fleksibilnost i - inovativnost KOOPERATIVNOST:Sloeniji oblik organizacione strukture preduzea kao i primjenu savremenih metoda rukovoenja (kooperativne i participativne metode). FLEKSIBILNOST:Uslovljena je u obezbjeenju pruanja saobr.usluge uz najnie mogue angaovanje obrtnih sredstava.(Ostvaruje se potpunom debirokratizacijom menadmenta tj.delegiranjem nadlenosti i odgovornosti koje se nalaze to blie kupcu.Fleksibilnost takoe podrazumijeva dobro poznavanje korisnika usluge,univerzalno obuene radnike i timski rad na pripremi i donoenju odluka. INOVATIVNOST:Da svi nosioci aktivnosti u oblasti logistike budu ukljueni u kontinuirani proces inovacije znanja iz sledeih razloga: - poslovna logistika,kao ekonomska disciplina je mlada tako da se veina strunjaka iz prakse nije upoznala s njom tokom kolovanja. - logistika se veoma brzo razvija pa je neophodno kontinuirano savladavanje novih logistikih metoda i tehnika rada. - primjena logistikih metoda i tehnika donosi krupne ekonomske efekt

2. Sistem logistike preduzea () , . : ( , ) (), ; ( ); ; ( ), - ); (, , - ); ( ); 6

, ( ); (); , ( , , , , ; ; ; , ); , (, , , , ); (, , , , ) . () . . , , , , , . , : ( ), ( , ) . : - (-) (). - : . () , , . . . , , . , . . . , GIS GPS . .

7

Struktura nosilaca menadmentskih funkcija

(, , , ) () . , , () . . () . , , . , . , . () , . .

8

, . . . " " , , - , , , , ,

, , : ( ); ; ; . -- (Input-Throughput-Output). .

3. Logistika strategija i koncepcija preduzea

. . , , . - , , . - . , , : . 9

, : , , , ( ), , , , . , : , , . : , , , , , (), , , . , : , , ; . ; , . : , ; , ; , . , , ; , , ; , , .

10

: ; , 10% 25%, . : , AGVS , , , , .

.

; () , . ; .

11

, 3: ; . . 4: l.,mi ; , .

. : ; ; -; ; (). , , . . . - . . . , , , . , , .

12

4. Logistika transporta

U savremenim ekonomskim teorijama saobraaj se najee smatra samostalnom oblau materijalne proizvodnje i znaajnom privrednom delatnou. Njegova samostalnost se ogleda u tome to se za organizaciju i izvrenje procesa transporta angauje posebna radna snaga i transportna sredstva Saobraajna delatnost ini jedan od znaajnih faktora drutvene dela-tnosti, koja istovremeno predstavlja satnostalnu privrcdnu oblast, ali i znaajan preduslov za razvoj drugih privrednih oblasti. Saobraaj kao privredna delatnost stimulie razvoj industrije obavlja-jui funkciju prevozioca masovnih koliina proizvoda. Saobraaj znatno utie i na ubrzanje obrta sredstava. Omoguava-njem realizacije roba doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Pobolja-njem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uloena u proizvodnju roba to pre vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje. Saobraaj je, prema tome, organizovano kretanje transportnih jedini-ca. Svaki saobraajni prostor se sastoji od sledeih elemenata: sredstava, oveka, mree i regulative. Polazci od ovih injenica proccs se moe odvijati na kopnu, vazduhu i vodi. Transport predstavlja jedan od kljunih elemenata sa kojima se moe racionalisati. Da bi se uspeno upravijalo transportnim aktivnostima, tre-balo bi poznavati sve vrstc transporta i njihovc karakteristike. Osnovne odrednice transporta su: vreme - zadravanja u transportu i mesto polazite - odredite, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitranji -interni transport. Eksterna podela trcmsporta jc na: drumski, elezniki, vodeni, vazduni i cevovodni. Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane. Na primer, vazduni transport je skup, ali brz. Takode, kod dostave poiljki od prpdavca do kupca, potreban je pretovar najmanjc 2 puta. Unutranji transport predstavlja logistiki proces od izuzetnog znaaja ne samo zato to je on, u stvari, krvotok" organizma preduzea, ve zato to u velikoj meri utie na poslovne rezultate, Veliina ovog uticaja ogleda se u injenici da trokovi unutranjeg transporta iznose od 10 do 90% ukupnih trokova poslovanja. Zadaci unutranjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutranjeg transporta, dostava robe u neotecnom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najnie trokove. Posebna oblast logistikog proraunavanja je reavanje transportnog problema u sluaju kada smo se opredelili za vrstu prevoza. Tako je Peter L. Hammer razvio jedan od najpoznatijih i najce korienih metoda reavanja transportnog problcma. Da bi transport roba bio jeftiniji, logistika razmatra ekonominost iznajmljivanja transporta, oformljavanja sopstvenog transporta ili stupanje u neki od vidova partnerstva sa prevoznicima. Kriterijum pri izboru je sniavanje trokova, podizanje nivoa rada i, u krajnjoj liniji, ostvarivanje veeg profita na due vreme za celu firmu. Tehnikotehnoloki razvoj izaziva razvoj svih vrsta transponporta. Na primer, pretpostavija se da e elezniki transport doiveti pre-porod zahvaJjujui velikom poveanju brzine vozova, ili, npr. savremen prekookeanski prevoz nafte odvija se u ogromnim brodovima bez posade (brodom se upravlja sa sateiita), i drugo 13

Unutranji transportUnutranji transport prcdstavlja logistiki proces od izuzetnog znaa-ja ne samo zato to je on, u stvari, kao krvotok organizma preduzea, ve i zato to u velikoj meri utie na poslovne rezultate. Pod unutranjim transportom podrazumevamo dizanje, prenoenje i odlaganje svake vrste materijala i proizvoda, bez obzira na veliinu, oblik i teinu u proizvodnom procesu. U unutranji transport spadaju i radovi oko planiranja i organizacije te delatnosti i usklaivanje potpune povezanosti izmeu proizvodnje i transporta. Poto su trokovi transporta direktno proporcionalni s vremenom, treba to vreme to vie skratiti. No, to skraenje transportnog vremena.moe se postii organizacijom i mehanizacijom. Skraenje vre-mena kod mchanizacije postie se upotrebom najprikladnijih transportnih sredstava. Transportna sredstva omoguuju utedu na prostoru u radionicama i skladitima, bilo poveanjem brzine kretanja materijala, bilo osloboenjem povrine tla u radionici kao kod krunih prenosa. Mehanizacija unutranjeg transporta omoguuje poveanje uinka kod proizvodnje i znatno poveanje proizvodnosti. Poto u transportu ima dosta praznih hodova, potrebno je rad transportnih sredstava racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va transporta, lokacije skladita i organizacije proizvodnih radionica i radnih mesta. Spoljni transport Osnovni tipovi spoljnog transporta: Kopneni - prema mestu gde se odvija (koji ini drumski i elezniki i neki_drugi); Vodeni - brodski (koji ine plovne reke, jezera, mora i okeani); Vazduni - avionski ili svojevremeno i putem cepelina Potanski, telegrafski i telefonski (PTT), Transport sc deli na sledee oblike: suvozemni vazduni vodeni i izdvojeni oblik: cevni i iare karakteristike Da bi se obavljale saobraajne radnje vezane za prenos rei, vesti i slike koristimo sledea sredstva: telefon, radio, telegraf i televiziju, pa prema tome razlikujemo sledee vrste ovog saobraaja: telegrafski, radiotelegrafski, telefonski (web), televizijski. Prednosti pojedinih oblika transporta ELEZNIKI velika transportna sposobnost nezavisanje od klimatskih prilika niski trokovi na prevoznom putu niski ukupni trokovi za prevoze na srednja i velika odstojanja visok stepen bezbednosti pouzdan, uredan, taan i masovan prevoz energetska tedljivost, ckoloka tolerantnost mogunost primene automatizacijc 14

DRUMSKI velika gustina saobraajne mree prevoz od vrata do vrata" male, elastine transportne jedinice niski terminalni trokovi visoka ukupna elastinost konkurentni ukupni trokovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima dobra pouzdanost i urednost komercijalna brzina prevoza fleksibilnost i frekventnost ekonominost, pouzdanost male Stete, brzina bolje obezbeenje robe pri prevozu rad lokom celc godine (manje koliine robe) Vodeni najnii trokovi najvea transportna sposobnost velika (neograniena) propusna mo plovnih puteva masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti mala brzina, vcliki teret terminal-terminal dominira U internacionalnom prevozu mali koeficijent odnosa vlastitc teinc i nosivosti Vazduni najvea brzina prevoza prevoz u nedostupne reone visoka bezbednost smanjivanje dmgih trokova logistikc (zaliha i skladitenje) dobra frekventnost sigurnosl roba terminal-terminal (prctovar) Cijevni \visoka pouzdanost veliki kapacitet prevoza visoka produklivnost visoki stepcn inehanizacije radova visok stepen hermetinosti neprekidnost toka niski operativni trokovi masovan transporl tenih i gasovitih energetskih sirovina brzina i sigurnost mala potronja goriva visok stcpcn zatite rohe

Drumski transport se moc podeliti: prema nameni: javni (opti) i za sopstvene potrebe (privatni); prema teritorijalnom obeleju: unutranji i meunarodni; prema nainu organizacije: linijski i slobodni i prema specijalizaciji kapaciteta voznog parka na: transport putnika i transport robe. Prema teritorijalnom obclcju drumski transport se moe podcliti na: Unutranji drumski transport koji podrazumeva autotransporl putnika i robe na teritorije jedne drave i deli se na: gradski transport, prigradski transport, o meugradski transport. 15

Meunarodni drumski tramport putnika i robe koji se ostvaruje izmedu dve ili vie zemalja, pri emu drumsko vozilo prelazi dravnu granicu, a deli se na: pogranini, meuteritorijalni i tranzitni. Prema nainu organizacije drumski transport se deli na: a) Linijski drumski transpori je transport koji se vri na odreenoj relaciji i prevoznom putu, po utvrenom redu vonje i tarifama i deli sc na: stalan, sezonski, povremeni (prema potrebi). b) Drumski transportpo potrebi, od sluaja do sluaja, podrazumeva se transport putnika i robe gde se uslovi transporta odreuju sporazumno izmeu prevoznika i korisnika prevoza, za svaki sluaj ponaosob.

Osnovne mane pojedinih oblika transporta Zelczniki saobraaj: ncelastinost (krutost), visoka cena, Vea potronja goriva po jedinici prevoza, Manja efikasnost korienja kapaciteta u odnosu na vodeni, a znatno vea u odnosu na drumski. Drumski saobraiaj: velika potronja goriva, niska produktivnost rada, . niska efikasnost iskorienja pogonske snage, osetljivost na vremenske neprilike. Drumska prevozna sredstva se koriste najee: na kratkim rastoja-njima, na veim rastojanjima samo za lako kvarljivu robu i za medupo-gonski prevoz. Reni saobraaj: ogranicenost rasporedom rcne mree, mala brzina, podlonost klimatskim uslovima. Reni saobraaj se koristi za prevoz robe velikih specifinih teina za koje nije bitan rok isporuke. Cevni transport: mogunost korienja jednog istog cevovoda za razliite vrste roba. Vazduni saobraaj: nizak koeficijeni iskorienja teine, veliki gubitak energije, velika potronja goriva po jedinici prevozne usluge. Izbor optimalnog transportnog sredstva Pri izboru transporinog sredstva trcba imati u vidu sledce: 16

kretanje jedinica u masi od mesta snabdevanja do distributivnog centra; isporuku pojedinih jedinica robe od distributivnog centra do potroaa.

Najefikasnije sredstvo transporta u ovom sluaju je avionski prevoz, ako je koliina robe koja treba da se doprema manja od A, drumski (teret-ni) transport izmeu A i B jedinica, clezniki transport za koliine izmedu B i C jedinica i sopstveni vozni park za koliine koje premauju obim od C jedinica. Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne usluge i specificnosti koliine robe, koje e biti uredno otpremljene. Ako je za robu vana brzina i fleksibilnost u isporuci, transport e se obavljati kamionima, a roba e se prevoziti kamionskim koliinama. Ako je brzina veoma vana, a koliina robe veoma mala, superiomija je avion-ska isporuka. Osnovni kriterijumi za izbor oblika transporta Kapacitet / transportna sposobnost Brzina transporta Tanost i urednost transporta Bezbednost i sigurnost transporta Prilagodljivost / fleksibilnost transporta Ekonominost/trokovi transpona

Sa aspekta kapacitet / transportna sposobnost za prevoz pojedinih obiika transporta je sledea: eleznicom vagonima kapaciteta 25 tona 5-6 voznih slubenika Drumskim vozilinta kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona' Vodenim transportom u pomorskom saobraaju brodovi imaju nosivost i do 500000 tona Avio tratisport do500putnika do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona Sa aspekta brzine transporta razlikuju se: tehnika brzina (potencijalna) brzina putovanja-komercijalna brzina vonje Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta podrazumeva da se isporui neoteena roba nedegradirana (kvarljivost i drugo) U tom smislu bezbednost je najvia u eleznikom i avio saobraaju, a najnia u drumskom transportu. Aspekt tanosti i urednosti transporta podrazumeva: vreme iransporta red vonje to se tie prilagodijivosti / fleksibilnosti transporta moe se rei da je: elezniki transporl krut drumski fleksibilan (to vai i sa aspekta vremena i kapaciteta tran-sporta) 17

Ekonominost/trokovi transportaMoe se rei da je optimalno podruje primenc drumskog saobraaja za: prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od proizvodaa, skladita do eleznice ili pristanita, prevoz na vea rastojanja brzo kvarljive iii skupocene robe, prevoz vezan za opsluivanje meupogonskih procesa u industriji, graevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara OBLIKTRANSPORTA %CENEpot/kmAvio21,88Drumski7,70Zelezniki1,43Vodeni0,30Cevovodnicevni0,27 Drumski transport ima iroke mogunosti prevoza, a najvie je pogo-dan za brz prevoz masovne robe na kratka i srednja rastojanja izmedu proizvodnih mesta utovara i istovara i u tzv. prevozu ,,od vraia do vrata. Tada su njegovi jedinini trokovi manji nego eleznikim prevozom. Njegova karakteristika je spremnost za prevoz u svakom trenutku u razli-itim putnim uslovima. Prednosti su i brzi prevoz veih grupa putnika, aulobusima, na kratka i srednja rastojanja, pri niskim jedininim trokovima prevoza, laka izme-na trase vonje, brz prevoz pri relativno visokim jedininim troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i krajnje take individualno odredeni, zavis-no od potreba. Drumski transport zahvaljujui svojim tehnoloko-ekonomskim svoj-stvima i uslovima razvoja primene u poslednje 3-4 decenije je u velikom broju zemalja prestigao eleznicu. Moe se rei da je 1950. godine svaki pedeseti stanovnik Evrope ras-polagao automobilom, a danas svaki trei. Principi u transportu Na dananjem stepenu razvijenosti saobraajne tehnike potrebe za prevozom mogu se zadovoljiti korienjem usluga veeg broja vidova transporta. Na transportnom tritu prisutna je stalna konkurencija odre-denih vidova transporta. Trokovj organizacije saobraaja i transporta su stavke koje su stalno prisutnc u ukupnim trokovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog loga se naroito vodi rauna da se izabere najpovoljniji nain, prevoza i manipu-lisanja robom, a isto tako da se saobraajni transporini trokovi svedu na najmanju mcru. Da bi se ovo gorc navedeno ostvarilo, pri organizaciji saobraaja, transporta robe, manipulisanje njome, kao njeno skladitenje, moraju se primeniti odredeni principi. Primena principu elastinog prilagoavanja prevoza Elastinost u korienju transportnog sredstva sastoji se u mogunos-ti pojedinih transportnih (saobraajnih) grana da uz svoje karakterislike mogu da vre odreenc prevoze, a sve prema poirebama tih prevoza. Na primer: saobraajni kapacitet eleznikog i renog saobraaja nam ukazu-je da on ne moe tako elastino prevoziti svaku robu za sebe, i u cilju racionalnih kapaciteta mora da ih skuplja i otprema odreenim tehnoto-kim procesom. Preuzcle vagonske poiljke po pravilu znaajan deo vre-mena moraju ekati na formiranje vozova za pojedine pravce prevoza. Saobraajna preduzea drumskog saobraaja svojom strukturom mogu lake da se prilagodavaju. Prema koliini robe tnogu na raspolaga-nje stavljati kamione razliite nosivosti i 18

robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod eleznice. elezniki prevoz je znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na drumski. Iz ovog proizilazi da su elasticnost prilagoavanja kapacitetom i vremenska prilagodavanja saobraajnog kapaciteta zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod i/bora vida transporla. Primena principa ekonominosti puta Cilj ovog principa je da se saobraaj odvija to kraim putem, tj. da transportno sredstvo pree najkrai put u opsluivanju. Primena principa ekonominosti brzine Svaki savremeni korisnik od saobraajnog preduzea zahteva da mu se prevoz izvri u to kraem roku, da roba provede to manje vremena na putu od poiljaoca do primaoca. Brzina prevoza svih saobraajnih sred-stava se neprekidno poveava i ona naroito rasle sa porastom kapaciteta pojedinih saobraajnih sredstava kao to su poboljanje ili skraenje saob-raajnog puta, brzina utovara i istovara robe, uvoenjem (ipizacije i sta-ndardizacije u opremu za saobraaj kao i automatizacijom i mehanizacijom u saobraajnoj tehnologiji. Kad govorimo o brzini saobraajnih sredstava, kao faktoru koji utie na kvaiitet prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu sposobnost pojedi-nih saobraajnih grana, treba da razlikujemo: maksimalno moguu brzinu koju jedno saobraajno sredstvo prema svojim lehnikim karakteristikama moe da dostigne (tu se misfi na tehniku brzinu); brzinu vonje (to je prosena brzina kojom jedno saobraajno sredstvo vozi); komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to je brzina kojom se roba ili putnik prevozi od polazne stanice do uputnog mesta). Da bi do izraaja mogle doi tchnikc brzine pojedinih saobraajnih sredstava, potrebno je organizacijom prevoza obezbediti to bolji i povo-Ijniji odnos izmedu maksimalne tehnike brzine i brzine vonje sa jedne strane, a sa druge sirane brzina vonje i brzina putovanja tj. komercijalna brzina. Svakom korisniku je veoma vano vreme pulovanja robe od momen-ta kad napusti poiljaoca do isporuke primaocu, ij. bitna mu je komerci-jalna, a ne tehnika brzina. Pri sve veim zahtevima koje privreda i stanovnitvo postavljaju daljem razvitku saobraajne tehnike u pogledu brzine i putovanja tj. pre-vo/a robe, br/ina prevo^a igra sve znaajniju ulogu u odluivanju koris-nika prevoza pri izboru transportnog sredstva. Primena principa ekonominosti snage Ovaj princip se pre svega odnosi na pogonsku snagu transportnog sredstva i radnu snagu u opsluivanju. Kada dode do preoptereenja tran-sportno sredstvo se unitava, a radna snaga radnika se iscrpljuje, a isto lako premalo optercenje nije ekonomino. Iz ovog vidimo da e princip ekonominosti biti ispunjen onda kada sc kapacitet iransportnog sredstva i mogunost radne snage bude koristila prema dozvoljenim i ve planiranim normativima. lzbor samog saobraajnog sredstva naroito utie na funkciju ovog principa. Primena principa prostornog dejstva

19

Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine saobraajne grane svojim sredstvima saobraaja pokriju to veu teritoriju jednog podruja. Primemi principa ttrednosti i tanosti prevoza Urednost je veoma znaajan princip pri obavljanju transportnog pre-voza za korisnike saobraajnih usluga zbog toga to oni moraju znati kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tanost prevoza podrazumeva obavljanje procesa pre-voza svakodnevno, u tano odredeno vreme, po redu vonje. Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na eleznici najkrae traju, pa je zbog toga urednost i tanost eleznikog transporta u prednosti u odnosu na druge saobraajne grane. Reni saobraaj usled duih prekida rada u zimskom periodu ne moe da prui redovan transport gotovih proi-zvoda od proizvodaa do potroaa. Primena principa bezbednosti prevoza Bczbednost prevoza na pojedinim transportnim sredstvirna je jedan od vrlo znaajnih tehnikib, ekonomsko-eksploatacionih faktora svih sao-braajnih grana. Bezbednost transporta se najee iretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u putnikom saobraaju; isto tako u robnom je takoe vana sigumost robe u prevozu, poto svaki korisnik eli da roba stigne neoteena primaocu. Saobraajna sredstva su danas, usavravanjem konstrukcije i izgrad-njom specijalnih transportnih sredstava, u slanju da obezbede siguran prevoz skoro svih vrsta roba. U savremenim uslovima u svetu najvii stepen bezbednosti realjzuje se u vazdunom i eleznikom, a najnii u drumskom transportu. Prtmena principa ekonominosti prevoza Ekonominost prevoza, tj. cena prevoznih usluga po pojedinim tran-sportnim sredstvima igra znaajnu ulogu prilikom izbora vida transporta od strane korisnika saobraajne usluge. Ekonominost prevoza znai tenju da se raspoloivim sredstvima i radnom snagom stvori to vei uinak, tj. da se jedna odredena vrednost pustigne uz to manji utroak radne snage, orua za rad i predmeta rada. Trokovi transporta znatno optereuju cenu robe korisnika saobra-ajne usluge tako da se uteda na njima pozitivno odraava na njegovu rcntabilnost poslovanja i konkurentnost na tritu. Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru vida transporta korisniku u interesu da plati to manje na ime trokova Iransporta (prevoza). Primena kooperacije u ciljti unapreenja transporta FCooperacija je oblik zajednikog rada u istim ili povezanim procesi-ma proizvodnje. U transportnim procesima postoji prosta i sloena koope-racija najvie se koristi sloena kooperacija. [po uzoru na 17] Prilikom odluivanja o ostvarivanju koopcracije izmedu pojedinih oblika transporta potrebno je uzeti u obzir sledee faktore koji utiu na transportne trokove: gustina (odnos teina/zapremina), stepen natovarenosti (iskorienje transportnog prostora), tekoe pri rukovanju (trokovi ruenog pretovara i sl.), 20

odgovornost (trokovi obezbedenja - osiguranja: skupa roba nakit, novac, opasne materije i dr.), konkurencija (utic na cenu transporta, npr. ukoliko se povea potreba za nekom vrstom transporta, onda e izvrioci tih usluga podii cene), zakoni i propisi, sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu ria ietnji-zimski period), mesto (podruje) iransporta (npr. domai ili strani transporl). Kooperacija izinedu uesnika u transportu jc vaan preduslov za ekonomino izvrenje transportnog zadatka koji se u savremenom poslo-vanju sve ee primenjuje. Spajanjc podruja rada dva ili vie uesnika u transportu ostvaruje maksimalno snienje trokova transporta.

21