Un iv er z itet S ingidunum

Beograd, 2014.

ww

w.singidunum

.ac.rs

Turizam je postao jedno od najznaajnijih podruja ekonomske aktivnosti danas u svetu sa velikim ueem u nacionalnim ekonomijama kako u razvijenim zemlje, tako i u zemljama u razvoju.Za preduzee je znaajno sprovoenje ekonomske analize i ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzea koji se sagledavaju kroz odnose njegovih rezultata i ulaganja, odnosno kroz ostvarivanje konkurentske efikasnosti, a svodi se na izuavanje ekonomskih zakonitost koje deluju na rad i poslovanje razliitih privrednih subjekata u hotelijerstvu i turizmu. Preduzee koje je finansijski snano lake moe prevazii promene u okruenju i okruenje e imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost adekvatnog pozicioniranja.Ekonomska analiza sagledava poslovanje preduzea sa aspekta efektivnosti i efikasnosti tog poslovanja. Finansijska analiza poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu podrazumeva istraivanje i kvantificiranje funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea.

EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA

PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU

Vesna SpasiSlobodan erovi

EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA

PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU

Vesna SpasiSlobodan erovi

EKO

NO

MSK

O-FIN

AN

SIJSKA

AN

ALIZA

PO

SLOV

AN

JA

PR

EDU

ZEA

U H

OTELIJER

STVU

I TUR

IZMU

Vesna SpasiSlobodan

erovi

9 788679 125330

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment

Vesna Spasi

Slobodan erovi

ekonomsko-finansijska analiza poslovanja preduzea

u hotelijerstvu i turizmu

Drugo izdanje

Beograd, 2014.

ekonomsko-finansijska analiza poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu

Autori:dr Vesna Spasidr Slobodan erovi

Recenzenti:dr Krunoslav aidr Goranka Kneevidr Dragan Nikoli

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:dr Milovan Stanii

Priprema za tampu:Novak Njegu

Dizajn korica:Aleksandar Mihjalovi

Godina izdanja:2014.

Tira:800 primeraka

tampa:Mladost GrupLoznica

ISBN: 978-86-7912-533-0

Copyright: 2014. Univerzitet SingidunumIzdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.

III. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Autori u ovoj knjizi, interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz kon-cepta ekonomske i finansijske analize poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu, kao i znaaj primene ekonomsko finansijske analize, kao jednog od osnovnih faktora ostvarivanja trajne diferentne prednosti i strategije trinog pozicioniranja. U knjizi se istie znaaj i prepoznavanje ekonomsko finansijske analize, kao jednog od najvanijih resursa i potencijala u poslovanju preduzea na turbulentnom turistikom tritu, ali i znaaj upravljanja ekonomijom i fi-nansijama u ostvarivanju vizije, misije i strategijskih ciljeva i pravaca razvoja u preduzeima iz domena hotelijerstva i turizma.

Autori analiziraju i istrauju povezivanje savremenih teoretskih stavova iz oblasti ekonomsko finansijske analize, kao i njihove praktine primene u preduzeima hotelske i turistike delatnosti. Najznaajniji deo i za praksu apli-kativan deo knjige su brojni primeri i stavovi autora, koje je mogue primeniti u hotelijerstvu i turizmu, a u zavisnosti od stepena razvijenosti, konkretne situacije u preduzeu i u zavisnosti od stanja na turistikom i finansijskom tritu.

Autori oekuju, da ova knjiga koja je pred ocenom i kritikom analizom celokupne naune i strune javnosti, kao i onih koji su stekli praktina znanja i iskustva iz ove oblasti, svojim kritikim sagledavanjem ove problematike, sugestijama i predlozima, daju doprinos izuavanju i razvoju ekonomsko fi-nansijske analize u oblasti hotelijerstva i turizma. Autori oekuju da e knjiga naii na povoljne reakcije svojim teoretskim i aplikativnim doprinosom i da e u svakom sluaju osveiti i dopuniti postojeu strunu literaturu o ovoj oblasti.

Knjiga je, pre svega, namenjena studentima osnovnih studija Univerziteta Singidunum u Beogradu, Fakulteta za turistiki i hotelijerski menadment, kao i svima onima koji se bave ekonomsko finansijskom analizom u hotelijerstvu i turizmu ili ele da spoznaju koje su to nove tendencije u ovoj oblasti uopte, pa i u naoj zemlji.

PREDGOVOR

IV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Autori se iskreno zahvaljuju svima onima koji su zasluni za nastanak ove knjige, mnogim koleginicama i kolegama i mnogobrojnim prijateljima koji su svojom pozitivnom podrkom uticali na ostvarivanje kreativnih napora autora. Posebnu zahvalnost upuujemo master ecc. Nikici Radovi koja je imala str-pljenja i volju da nam ukazuje na odreene greke i propuste tokom izrade ovog teksta, kao i da uradi celokupnu korekciju teksta.

Takoe, veliku zahvalnost dugujemo recenzentima Prof. dr Krunoslavu aiu, Prof. dr Goranki Kneevi i dr Draganu Nikoliu na predlozima, suge-stijama i kritikim primedbama koje su nam upuivali tokom izrade ove knjige, jer bez njihovog doprinosa ova knjiga ne bi bila ovakva kakva je.

Zahvalnost dugujemo i rektoru Univerziteta Singidunum Prof. dr Milova-nu Staniiu i Prof. dr Slobodanu Unkoviu koji su svojom vizijom, naunim i ljudskim pristupom, davali svakodnevnu podrku i podsticaj za nastanak ove knjige i uopte radu na Univerzitetu Singidunum.

Beograd, Autori decembar 2012. god. Prof. dr Vesna Spasi

Prof. dr Slobodan erovi

V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Predgovor IIIUvod 1

I - DEO

ULOGA I ZNAAJ EKONOMSKO-FINASIJSKE ANALIZE U

POSLOVANJU PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU

1. TEORIJSKE OSNOVE EKONOMSKO - FINANSIJSKE ANALIZE PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 5

1.1. Znaaj ekonomsko - finansijske analize preduzea u hotelijerstvu i turizmu 51.2. Ekonomska analiza poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu 9 1.2.1. Pojmovno odreivanje ekonomske analize 9 1.2.2. Ciljevi ekonomske analize 9 1.2.3. Predmet ekonomske analize 111.3. Fiansijski menadment turistikih i hotelskih preduzea 12 1.3.1. Pojam i znaaj finansijskog menadmenta 12 1.3.2. Ciljevi i zadaci finansijskog menadmenta 14 1.3.3. Organizacija finansijske funkcije u strukturi preduzea u hotelijerstvu i turizmu 161.4. Metode izuavanja ekonomske i finansijske analize 18

2. TURISTIKA TRANJA 22

2.1. Definisanje turistike tranje 222.2. Determinante tranje 25 2.2.1. Analiza tranje 26 2.2.2. Osnovne determinante tranje 262.3. Elastinost turistike tranje 27 2.3.1. Dohodovna elastinost tranje 28 2.3.2. Cenovna elastinost tranje 292.4. Merenje turistike tranje 332.5. ivotni ciklus proizvoda 36

SADRAJ

VI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II - DEO

EKONOMSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA U

HOTELIJERSTVU I TURIZMU

3. UKUPAN PRIHOD, PROSEAN PRIHOD I MARGINALNI PRIHOD PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 45

3.1. Ukupan prihod 47 3.2. Prosean prihod 49 3.3. Marginalni prihod 50 3.4. Kriva ukupnog, prosenog i marginalnog prihoda 51 3.5. Upravljanje ukupnim prihodima 53 3.6. Faktori koji utiu na ostvarivanje ukupnog prihoda 56

4. TROKOVI PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 59

4.1. Pojam i sadrina trokova 59 4.1.1. Pojam i vrste izdataka 61 4.1.2. Pojam rashoda 62 4.1.3. Vrste rashoda 63 4.2. Znaaj trokova 63

5. OSNOVNI (PRIRODNI) TROKOVI PROIZVODNO - USLUNOG PROcESA HOTELSKOG PREDUZEA 66

5.1. Trokovi materijala 67 5.1.1. Nabavka materijala 68 5.1.2. Trokovi materijala za izradu 70 5.1.3. Kalo, rasip, kvar i lom u hotelijerstvu 73 5.1.4. Vrste materijala za izradu 74 5.1.5. Trokovi ostalog materijala (reijskog) 785.2. Trokovi rada 805.3. Trokovi amortizacije 80 5.3.1. Obraun amortizacije 81 5.3.2. Metodi obrauna amortizacije 84 5.3.3. Ponovna procena korisnog veka trajanja sredstava 89

6. OSTALE VRSTE TROKOVA U PREDUZEIMA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 93

6.1. Klasifikacije trokova 93 6.1.1. Fiksni i varijabilni trokovi 96 6.1.2. Proseni i marginalni trokovi 99

VII. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6.1.3. Apsolutno fiksni i relativno fiksni trokovi 100 6.1.4. Vrste varijabilnih trokova 1036.2. Primena koncepta strukture trokova u preduzeima u turizmu 103 6.2.1. Analiza dinamike fiksnih i varijabilnih trokova

kod turistikih agencija i organizatora putovanja 106 6.2.2. Trokovi prema poslovnom odluivanju

(inkrementalni i neotklonjivi trokovi) 1096.3. Sezonska neusklaenost trokova u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 110

7. EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 117

7.1. Produktivnost u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 117 7.1.1. Analiza produktivnosti u hotelijerstvu 117 7.1.2. Faktori produktivnosti rada 119 7.1.3. Pokazatelji produktivnosti rada u hotelskim preduzeima 122 7.1.4. Neka pitanja primene savremene tehnologije i porasta

produktivnosti rada kod turoperatora i turistikih agencija 1247.2. Ekonominost u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 126 7.2.1. Faktori ekonominosti u poslovanju hotelskih preduzea 127 7.2.2. Merenje i dinamika ekonominosti u hotelskim preduzeima 133 7.2.3. Najvaniji faktori ekonominosti u poslovanju turoperatora 1357.3. Znaaj i analiza rentabilnosti preduzea u turizmu i hotelijerstvu 137 7.3.1. Znaaj rentabilnosti 137 7.3.2. Merenje rentabilnosti 138 7.3.3. Analiza rentabilnosti 142

8. FORMIRANJE cENA U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 153

8.1. Cene u hotelijerstvu 155 8.1.1. Metod mare 155 8.1.2. Metod 1 $ za 1000 157 8.1.3. Metod odozdo na gore (The Boton Up Model) 158 8.1.4. Metod Hubarttova formula 159 8.1.5. Utvrivanje minimalne cene hotelskih soba 1628.2. Formiranje cena paket aranmana 1638.3. Neke specifinosti u formiranju cena u javnom sektoru u turizmu 166

VIII. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III - DEO

FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA U

HOTELIJERSTVU I TURIZMU

9. FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 171

9.1. Finansijski poloaj preduzea 1719.2. Analiza finansijskih izvetaja 172 9.2.1. Bilans stanja (balance sheet) 174 9.2.2. Bilans uspeha (income statment) 187 9.2.3. Izvetaj o zadranom profitu 194 9.2.4. Izvetaj o tokovima gotovine 195 9.2.5. Izvetaji o promenama na kapitalu 198 9.2.6. Napomene uz finansijske izvetaje 200 9.2.7. Specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektoru 207

10. POKAZATELJI POSLOVANJA U PREDUZEIMA

U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 210

10.1. Racio analiza 210 10.1.1. Pokazatelji likvidnosti 211 10.1.2. Pokazatelji aktivnosti ili efikasnosti upravljanja 215 10.1.3. Pokazatelji finansijske strukture 222 10.1.4. Pokazatelji rentabilnosti 224 10.1.5. Pokazatelji trine vrednosti 228

IV - DEOBUDETIRANJE I IZRADA BIZNIS PLANA U

TURIZMU I HOTELIJERSTVU

11. BUDETIRANJE U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 235

11.1. Budetiranje u hotelskim preduzeima 23811.2. Specifinosti procesa budetiranja u turistikim organizacijama u Srbiji 246 11.2.1. Budetiranje na nivou lokalnih turistikih organizacija 248 11.2.2. Praktian primer finansijskog plana Turistike organizacije Srbije 249

12. BUDETIRANJE DOGAAJA 255

12.1. Vrste dogaaja i klasifikacija dogaaja 256 12.1.1. Podela prema veliini dogaaja 256 12.1.2. Podela dogaaja prema obliku i sadraju 257

IX. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12.1.3. Planiranje dogaaja 258 12.1.4. Izrada budeta dogaaja 259 12.1.5. Odreivanje take pokria trokova 264 12.1.6. Analiza novanog toka 265 12.1.7. Izvetavanje 266

13. KAPITALNO BUDETIRANJE 268

13.1. Pojam i klasifikacija kapitalnih izdataka 268 13.1.1. Pojam kapitalnih izdataka i investicionih projekata 269 13.1.2. Klasifikacija kapitalnih izdataka 27013.2. Ocena isplativosti investicija 27113.3. Statike metode ocene investicionih projekata 271 13.3.1. Period povraaja 272 13.3.2. Raunovodstvena stopa prinosa 27413.4. Dinamike metode ocene investicionih projekata 276 13.4.1. Vremenska vrednost novca i diskontni raun 276 13.4.2. Metod neto sadanje vrednosti 279 13.4.3. Racionaliziranje kapitala pomou indeksa profitabilnosti 283

14. IZRADA BIZNIS PLANA U PREDUZEIMA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 287

14.1. Pojam biznis plana 28714.2. Sadraj biznis plana 28814.3. Operativni plan 29014.4. Marketing plan 29214.5. Finansijski plan 29514.6. Primer izrade biznis plana turistike agencije Etnotravel iz Paneva 29914.7. Primer izrade biznis plana rekonstrukcije smetajnih kapaciteta objekta u Gui 311 14.7.1. Uvodne napomene 311 14.7.2. Misija preduzea 311 14.7.3. Ciljevi poslovanja 311 14.7.4. Analiza trita 311 14.7.5. Strategije 312 14.7.6. Projekcija i razvojni planovi 314 14.7.7. Trini aspekti projekta 315 14.7.8. Ekonomska opravdanost projekta 319

Spisak primera, grafikona, tabela i slika 331 O autorima 335

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Savremene tendencije u turizmu koje se, izmeu ostalog, ogledaju u pojavi sofi-sticirane turistike tranje, politikim promenama, razvoju nove tehnologije, segmentaciji trita, globalizaciji, vertikalnoj, horizontalnoj i dijagonalnoj integraciji, ekonomskim integracijama i mnogim drugim vanim dogaanjima, doprinele su sloenosti upravljanja preduzeem u turizmu. Rastu zahtevi za visokim stan-dardima u dizajnu, delotvornosti i sigurnosti proizvoda.

Istraivanja u ovoj knjizi obuhvatila su proces ekonomsko-finansijske analize kao kontinualni proces kojim se preduzea u turistikoj privredi, na adekvatan nain usmeravaju ka uspenom poslovanju u promenljivoj sredini. Akcenat je na bazinim preduzeima turistike privrede kao to su hotelska, restoranska i turistike agencije, kao i na preduzeima i organizacijama u okviru javnog sektora u turizmu.

Zato, danas a i ubudue, da bi osigurali trajni dotok resursa i neprekidni izlazni tok usluga, menaderi u turizmu moraju se prilagoditi svim vrstama promena. Procesi i sloenosti na turistikom tritu, zahtevaju od savremenog turistikog menadera, neprekidan i kontinuirani napor na iznalaenju novih strategija, inoviranju i stvaranju novog turistikog proizvoda, prilagoavanju strategije novim tendencijama, kako bi u potpunosti odgovorili novim zahtevima turista, odrali i unapredili poziciju na tritu i uspeno odgovorili konkurentskim pritiscima i izazovima. Za sve to, osnov je dostignuti stepen ekonomskog razvoja i finansijske sigurnosti preduzea u turizmu.

Ova knjiga je uraena na osnovu nastavnog programa Univerziteta Sin-gidunum, Fakultet za turistiki i hotelski menadment, a za predmete Eko-nomsko finansijska analiza poslovanja hotelskih preduzea i Ekonomsko finansijska analiza poslovanja preduzea u turizmu.

Knjiga je struktuirana u etiri dela i etrnaest glava. Prvi deo pod nazivom Uloga i znaaj ekonomsko - finansijske analize

u poslovanju preduzea u hotelijerstvu i turizmu, sadri dve glave, a u prvoj glavi sagledavamo znaaj ekonomsko finansijske analize, pojmovno odreivanje ekonomske i finansijske analize, predmet i ciljeve, i metode izuavanja ekonomsko finansijske analize. U drugoj glavi razmatramo turistiku tranju, determinante, elastinost i merenje turistike tranje, kao i ivotni ciklus turistikog proizvoda.

UVOD

2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Drugi deo knjige pod nazivom Ekonomska analiza poslovanja predu-zea u hotelijerstvu u turizmu, dat je kroz pet glava. Trea glava knjige obrauje osnovne ekonomske elemente poslovanja preduzea: prihod i vrste prihoda, upravljanje prihodom i faktore koji utiu na ostvarivanje prihoda. etvrta, peta i esta glava drugog dela ove knjige, posveene su analizi trokova preduzea, poev od pojma, sadrine i znaaja trokova, vrste i klasifi kacije trokova, obrauna amortizacije, analize dinamike fi ksnih i varijabilnih trokova, do sezonske neusklaenosti trokova. U sedmoj glavi data je analiza osnovnih ekonomskih pokazatelja u poslo-vanju preduzea turistike privrede produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti. Sledea, osma glava obrauje problematiku formiranja cena u preduzeima turistike privrede, kroz razliite metode formiranja cena u hotelskim preduzeima, (formiranje cena na bazi trokova i tranje i konkurencije, na bazi mare, zatim metod 1$ za 1000, metod odozdo na gore, metod Hubarttove formule), kao i specifi nosti u formiranju cena paket aranmana i u javnom sektoru.

Trei deo knjige posveen je Finansijskoj analizi poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu i obraen je kroz glave devet i deset. U glavi devet dali smo analizu bilansa stanja i bilansa uspeha, analizu izvetaja o zadranom profi tu, izvetaj o tokovima gotovine, napomene uz fi nansijske izvetaje i specifi nost fi nansijskog izvetavanja u javnom sektoru. Glava deset posveena je pokazateljima poslovanja, odnosno racio brojevima.

etvrti deo ove knjige pod naslovom Budetiranje i izrada biznis plana u turizmu i hotelijerstvu, posveen je donoenju budeta u preduzeima turistike privrede. U glavi jedanaest dat je opti pristup procesu izrade budeta, a analizirane su i specifi nosti u izradi budeta hotelskih pre-duzea, kao i budeta turistikih organizacija u Srbiji. Glava dvanaest obuhvata karakteristike u procesu izrade budeta dogaaja, dok su u glavi trinaest analizirana pitanja kapitalnih izdataka, novanih tokova, diskon-tnog rauna, metoda neto sadanje vrednosti i racionalizacije kapitala. Poslednja glava ove knjige, glava etrnaest posveena je metodologiji izrade biznis plana, gde smo i dali konkretne primere izrade biznis plana u hotelskim preduzeima i turistikim agencijama.

5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. TEoRiJSkEoSnovEEkonomSko-FinAnSiJSkEAnAlizEPREDUzEAUHoTEliJERSTvUiTURizmU

nakonitanjaoveglavemoieteda:

objasniteuemujeznaajekonomskofinansijskeanalizeuturizmuihotelijerstvu.

Definietepojamekonomskeifinasijskeanalize.odrediteciljeveekonomsko-finansijskeanalize.objasnitepredmetekonomsko-finansijskeanalize. znatekakvajeorganizacijafinasijskefunkcije.navedeteiobjasnitemetodeizuavanjeekonomsko-finansijskefunkcije.

1.1. znAAJEkonomSko-FinAnSiJSkEAnAlizE

PREDUzEAUHoTEliJERSTvUiTURizmU

Turizam je postao jedno od najznaajnih podruja ekonomske aktivnosti danas u svetu sa velikim ueem u nacionalnim ekonomijama kako u razvijenim zemlje, tako i u zemljama u razvoju. Na turistikom tritu razliiti privredni subjekti pruaju usluge turistima tokom njihovog putovanja i boravka na de-stinaciji. U zadovoljenju potreba turista uestvuju brojni subjekti koji pruaju usluge smetaja, ishrane, prevoza, zabave, rekreacije, organizovanja turistikih putovanja i niz drugih usluga. Sektor turizma karakterie izrazita heterogenost delatnosti koje uestvuju u zadovoljenju potreba turista, uz postojanje velikih razlika u veliini privrednih subjekata i snanu ulogu javnog sektora. Na svetskom turistikom tritu sve vie se ispoljava dominacija multinacionalnih kompanija. Poslednjih decenija u oblasti hotelskog i turoperatorskog poslovanja, kao i u domenu vazdunog saobraaja formirane su velike kompanije koje svojom poslovnom orijentacijom daleko prevazilaze nacionalna trita i ija ekspanzija ima globalna obeleja. Istovremeno, veliko uee u pruanju turistikih usluga imaju mala i srednja preduzea, a brojni su meu njima i privredni subjekti ije poslovanje ima obeleje tzv. mikro-biznisa jer imaju samo od 3 do 5 zaposlenih.

6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pored ispoljene heterogenosti, znaajan broj preduzea na turistikom tritu ima odreenih slinosti kada se radi o pojedinim obelejima poslovanja, kao to su: visoko uee fiksnih trokova, izraena sezonalnost u poslovanju i nepred-vidivi uslovi za sticanje prihoda. To upuuje i na primenu odreenih metoda u analizi trokova i prihoda, formiranju cena, analizi finansijskih izvetaja i razliitih pokazatelja to doprinosi efikasnijem sagledavanju finansijskih aspekata poslo-vanja, kvalitetnijem planiranju i efikasnijem monitoringu ostvarenih rezultata.

Jedno od kljunih pitanja odnosi se na strukturu trokova preduzea u tu-rizmu. Privredni subjekti ija se delatnost zasniva na pruanju usluge prevoza turistima, kao to su aviokompanije, brodske i autobuska preduzea, kao i kom-panije u oblasti eleznikog saobraaja suoeni su sa izrazito visokim ueem fiksnih trokova. Slina obeleja ima struktura trokova hotelskog preduzea ili velikih izgraenih turistikih atraktivnosti, kao to su npr. tematski ili akva parkovi, jer su velika sredstva uloena u obezbeenje potrebnog zemljita, izgrad-nju objekata i nabavku opreme. Dodatni faktor koji oteava poslovanje odnosi se na injenicu da ne postoji mogunost da se pripremljeni proizvodi (sedita u avionima ili hotelske sobe) skladite na zalihama radi prodaje u narednom periodu. Zapravo, neprodati kapaciteti predstavljaju zauvek izgubljenu zaradu, te se nekada za turistike usluge kae da su izrazito kvarljive (perishable). (Beech J., str. 145) To ukazuje da je osnovni cilj ovih kompanija obezbediti maksimalni broj potroaa, odnosno to vei procenat korienja kapaciteta jer e to obezbediti pokrivanje fiksnih torkova i maksimiziranje prihoda. Hotelske i vazduhoplovne kompanije razvile su sofisticirane sisteme iji je cilj obezbeenje maksimalnog profita, a primena koncepta yield menadmenta danas predstav-lja savremeni metod u realizaciji tako postavljenih ciljeva. (Beech J., str. 144) Veliki znaaj koji ekonomija obima ima u postizanju pozitivnih ekonomskih rezultata uticali su na intenziviranje procesa vertikalne i horizontalne integracije na turistikom tritu.

Za preduzee je znaajno sprovoenje ekonomske analize i ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzea koji se sagledavaju kroz odnose njegovih rezultata i ulaga-nja, odnosno kroz ostvarivanje konkurentske efikasnosti, a svodi se na izuavanje ekonomskih zakonitost koje deluju na rad i poslovanje razliitih privrednih subjekata u hotelijerstvu i turizmu. Cilj sprovoenja ekonomske analize je, prema tome, saznanje o mogunostima i stepenu primene principa - ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja za ostvarenje tih rezultata.

Pored toga, izuzetan znaaj za razvoj preduzea turistike privrede ima i fi-nansijska analiza koja proizilazi iz ukupne sloenosti i specifinosti ove delatnosti. Naime, konkurentska pozicija i uspeh preduzea zavisi od brzine i efikasnosti reagovanja na tehnoloke, marketinke i ostale promene. Hotelsko preduzee, kao i druga preduzea koja spadaju u turistiku privredu, moe postignuti poslovni

7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

uspeh samo ako kontinuirano proaktivno deluje, stalno se prilagoavajui dina-mikim kretanjima i turbulentnim promenama. Njegova efikasnost se vrednuje na tritu, u poreenju sa konkurencijom i na tritu kapitala. Preduzee koje je finansijski snano lake moe prevazii promene u okruenju i okruenje e imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost adekvatnog pozicioniranja.

Za hotelijerstvo je karakteristian i razvoj investicionih fondova za nekretnine - REIT (Real Estate Investment Trusts) koji su imali kljunu ulogu u uspehu velikih hotelskih grupa, naroito u SAD i Kanadi. Kombinovano sa drugim izvorima finansiranja, REIT su sutinski izmenili strukturu hotelske delatnosti podelom vlasnitva i upravljanja. Uvoenje novih naina finansiranja stvorilo je i novi tip vlasnika hotela. Vlasnici hotela su nekad bili hotelijeri, danas se oni bave nekretninama. To je stvorilo dva razliita tipa direktora hotela: vlasnike hotela koji su u biznisu i poslovne ljude koji rade u hotelskoj industriji. Prva grupa razvija dugorone strategije i fokusira se na zadovoljstvo potroaa, dok druga donosi odluke zasnovane, pre svega, na kratkoronim finansijskim planovima i usredsreuje svoju aktivnost na investitore.

Ekspanzija velikih globalno orijentisanih kompanija u oblasti turizma i hotelijerstva dovela je i do pojave niza novih pitanja sa kojima se suoavaju menaderi u praksi, a kojima se istovremeno bavi i ekonomska teorija.

O veliini kompanija iz oblasti hotelijerstva govori podatak da samo devet hotelskih grupa ini oko 72% celokupne ponude evropskih lanaca hotela, na elu sa lancima Bass i Accor. Pokret ukrupnjavanja u Evropi je naroito aktivan u paniji sa panskim grupama koje preduzimaju brojna preuzimanja. Isto-noevropske zemlje locirane blizu bogatijih zemalja pokazuju sve vei razvoj i, zajedno sa onima u severnoj Evropi, privlae hotelske kompanije koje tragaju za regionalnim tritima.

U narednih nekoliko godina, oekuje se da hotelski giganti postanu jo vei, prvenstveno kroz znaajan porast franiznih aranmana. Ovaj trend e verovatno pogodovati amerikim kompanijama koje ve dominiraju ovim sektorom. Me-utim, u Sjedinjenim Dravama, pokret ukrupnjavanja ini se da kree drugim putem: REIT i menadmet kompanije dolaze, amerike hotelske grupe se spajaju sa meunarodnim grupama, razne hotelske marke udruuju snage itd.

Internacionalna poslovna orijentacija velikih kompanija dovela je i do niza rizika u poslovanju, kao to je visoka izloenost riziku od meuvalutarnih promena. Takvom riziku su npr. esto izloeni turoperatori zbog prirode svog posla jer su u velikoj meri usmereni na saradnju sa privrednim subjektima iz razliitih zemalja.

Posebno pitanje se otvara i u vezi deviznih odliva koji su posledica trokova vezanih za odreene oblike transfera tehnologije (plaanja kod franizinga ili

8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ugovora o menadmentu). To umanjuje devizni priliv koji ostaje u zemlji do-mainu, ali osim na makroekonomskom nivou, ovo pitanje se moe posmatrati i na mikroekonomskom nivou, sa aspekta trokova koje e imati preduzee koje se opredeljuje za ulogu primaoca strane tehnologije npr. kod franiznih ugovora.

Sloenosti ekonomske i finansijske analize poslovanja subjekata na turisti-kom tritu utie i snano prisustvo javnog sektora koji ima znaajnu ulogu u obezbeenju kvalitetne turistike ponude na destinaciji. Njegov je zadatak u veini zemalja prvenstveno usmeren na obezbeenje saobraajne i komunalne infrastrukture, ali takoe javni sektor preduzima znaajne aktivnosti i u izgradnji objekata turistike infrastrukture namenjenih zadovoljenu potreba turista. U takve objekte spadaju: skijalita, vizitorski centri, turistiki informativni centri, ureena kupalita i plae, wellness i spa centri, tematski i zabavni parkovi, objekti nautikog turizma, izgraeni tereni za razliite sportske aktivnosti, zabavno rekreativne staze i putevi (peake i biciklistike staze, panoramski putevi, vidikovci i odmorita) i slini objekti.

Ono to, meutim, treba naglasiti je da se pri izgradnji razliitih objekata u okviru javnog sektora esto nemaju u vidu samo direktni ekonomski efekti, odnosno dobit koju e ostvariti javno preduzee. U prvom planu su najee ukupni direktni i indirektni efekti koji se mogu postii razvojem turizma na odreenoj destinaciji stvaranje trita za razvoj niza komplementarnih delat-nosti, otvaranje novih radnih mesta i niz drugih pozitivnih efekata.

Turistiko trite karakteristino je i po postojanu brojnih neprofitnih orga-nizacija, kao to su muzeji, umetnike galerije, arheoloka nalazita, manastiri i crkve, istorijski spomenici koje nisu direktno profitno orijentisane, ali koje imaju znaajnu ulogu u privlaenju turista za boravak na odreenim destina-cijama. Drugi znaajan segment u privlaenju turista predstavljaju turistike organizacije, koje u veini zemalja osnivaju dravni organi na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa osnovnim zadatkom da promoviu turizam odreene destinacije. Njihova je uloga veoma znaajna i u formiranju mree informativnih biroa i informisanju turista na destinaciji, a po pravilu se formiraju kao neprofitne organizacije koje najvei deo prihoda ostvaruju iz budeta na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou.

9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.2. EkonomSkAAnAlizAPoSlovAnJAPREDUzEA UTURizmUiHoTEliJERSTvU

Osnova ekonomske analize u turistikim i hotelskim preduzeima je primena ekonomike preduzea. Zato je veoma vano da pojmovno definiemo ekono-miku preduzea i utvrdimo ciljeve i metode ekonomske analize u navedenim preduzeima.

1.2.1.Pojmovnoodreivanjeekonomskeanalize

Pojam ekonomska analiza moemo shvatiti kao zakonitosti koje deluju u ekonomiji i principe ijom primenom se obezbeuje ostvarenje ciljeva ekono-mije, dok raunovodstvo i analiza bilansa svojim metodama utvruju rezultate dejstva ekonomskih zakona i principa ekonomije. Ekonomska analiza proizilazi iz Ekonomike preduzea kao naune discipline koja izuava sva ekonomska zbivanja u reprodukciji, dakle, ekonomiji preduzea. (Bandin T., str. 12). To znai da je ekonomska analiza izvrna funkcija ekonomike preduzea.

Ekonomika preduzea je nauna disciplina koja izuava ekonomiju predu-zea kao konkretnu ekonomsku stvarnost u cilju iznalaenja ekonomskih zakona koji deluju u ekonomiji preduzea, i formulisanja principa, ijom se primenom u organizovanju procesa reprodukcije stvarni rezultati reprodukcije maksimalno pribliavaju objektivno moguim.

Ekonomska analiza sagledava poslovanje preduzea sa aspekta efektiv-nosti i efikasnosti tog poslovanja. Efektivnost poslovanja podrazumeva ostvarivanje ciljeva preduzea na tritu, odnosno proizvoditi robe i usluge za kojim postoji potrebna tranja (raditi prave stvari). Efikasnost podrazumeva ostvarivanja maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja za ostvarivanje tih rezultata (raditi na pravi nain). Ekonomika preduzea je praktina nauka jer polazi od prakse i slui praksi. Ekonomika preduzea uoptava iskustva steena u praksi radi unapreenja postojeih saznanja i zakonitosti i otkriva nova saznanja i nove zakonitosti u vezi sa ukupnim poslovnim procesima u preduzeu. (Kisi S., str.4)

1.2.2.Ciljeviekonomskeanalize

Osnovni cilj ekonomske analize je ostvarivanje ciljeva ekonomije preduzea koji se sagledavaju kroz odnose njegovih rezultata i ulaganja, odnosno kroz ostvarivanje konkurentske efikasnosti, a svodi se na izuavanje ekonomskih zakonitosti koje deluju na rad i poslovanje preduzea turistike privrede. Cilj sprovoenja ekonomske analize je, prema tome, saznanje o mogunostima i stepenu primene principa ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja

10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

za ostvarenje tih rezultata. (Kisi S., str. 4) To podrazumeva maksimiziranje profita, a za vlasnike kapitala on predstavlja ist profit, odnosno neto profit. Po umanjenju neto profita za bonuse, vlasniku kapitala je na raspolaganju zadrani profit koji predstavlja prirast na angaovani kapital, to je bazni cilj vlasnika. Ostvarivanje prinosa na angaovani kapital je u direktnoj vezi sa maksimizi-ranjem trinih cena akcija preduzea na turistikom tritu. Naime, prirast na angaovani kapital privuie budue akcionare, to dovodi do porasta cena akcija. Poveanje trinih cena akcija, poveava kapitalni dobitak i na taj nain se stvara spirala uveanja vlasnikovog kapitala.

Kao najvanije ciljeve poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu moemo navesti:

Poveanje profitabilnosti, Poboljanje poloaja i uea na turistikom tritu, Poveanje produktivnosti, Poveanje ekonominosti, Poveanje rentabilnosti, Unapreenje materijalnih i finansijskih resursa, Tehnoloka konkurentnost, Unapreenje kvaliteta usluga, Proirenje asortimana prodaje, Razvoj menaderskih sposobnosti, Razvoj i motivisanosti zaposlenih, Stvaranje ugleda, imena i ukupnog brenda preduzea.

Na makro nivou, ciljevi ekonomske analize su da izuava karakteristike i za-konitosti koje su zajednike svim preduzeima bez obzira na ulogu u drutvenoj reprodukciji koju obavljaju.

Ostvarivanjem ciljeva ekonomske analize obezbeuje se: formiranje jasnih i loginih ocena i predstava o prirodi i karakteru

poslovanja preduzea kao konkretnog ekonomskog sistema; identifikaciju zakonitosti koje uslovljavaju ponaanje preduzea, kao i

principe, odnosno pravila ponaanja preko kojih se utie na poslovanje preduzea radi ostvarivanja njegovih ekonomskih i drugih ciljeva,

nauna osnova za utvrivanje ekonomskih ciljeva koje bi preduzee trebalo da ostvari da bi opravdalo potrebu svoga postojanja i razvoja, kao i da bi zadovoljilo potrebe trita, a preko njih i svoje potrebe,

nauna osnova za kontrolu ostvarenja ciljeva ekonomije preduzea, odnosno za utvrivanje stepena odstupanja ostvarenih u odnosu na eljene ciljeve,

11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

nauna osnova za sagledavanje preduzea kao sistema ili celine koja je u svom poslovanju povezana direktno ili indirektno sa drugim predu-zeima, i sa privredom drutva u celini. (Kisi S., str. 5)

1.2.3.Predmetekonomskeanalize

Predmet ekonomske analize je samo preduzee i njegovo poslovanje. Podruje i predmet izuavanje ekonomije preduzea, odnosno ekonomske analize su:

ostvareni rezultati poslovanja preduzea, ulaganja u reprodukciju koja su vezana za ostvarenje tih rezultata , odnosi izmeu ostvarenih rezultata i neophodnih ulaganja i ekonomski principi, norme ili pravila poslovanja preduzea.

Rezultati reprodukcije u turizmu i hotelijerstvu su materijalna dobra i usluge koje preduzee stvara sa ciljem da, preko trita, zadovolji odreene potrebe drutva i svoje vlastite potrebe.

Fiziki obim proizvodnje predstavlja koliinu proizvoda ili usluga odreenog asortimana koji su ostvareni u nekom vremenskom periodu.

Vrednost proizvodnje predstavlja proizvod fizikog obima proizvodnje roba i usluga i prodajnih cena proizvoda.

Preduzea na turistikom tritu prodaju turistike proizvode i usluge i ostvaruju odreena novana sredstva koja predstavljaju protivvrednost za pro-date proizvode ili izvrene usluge. Na taj nain preduzee ostvaruje odreene poslovne prihode.

Pored poslovnih prihoda, preduzee turistike privrede u svom poslovanju ostvaruje odreene rezultate i vrednosti u obliku prihoda od finansiranja ili prihoda od finansijskih transakcija. To su: prihodi od finansijskih ulaganja, kamata i drugih finansijskih transakcija; kao i vanredni prihodi u vidu: vikova, prihoda od nagrada, i slino. Na taj nain se u ovom preduzeu formira ukupan prihod .

Za ostvarenje ukupnog prihoda preduzee iz oblasti hotelijerstva i turizma stvara i odreene poslovne rashode u vidu: trokova materijala, inventara i energije; trokova amortizacije sredstava za rad; trokova rada; kao i odreene rashode koji potiu iz finansijskih transakcija preduzea ili rashode finansiranja i vanredne rashode. Ovo su ukupni rashodi preduzea.

Dobit preduzea je izraz ostvarenih rezultata i osnovni je motiv i cilj poslo-vanja preduzea.

Ulaganja u reprodukciju u sutini predstavljaju ulaganja investicije sa ciljem da se obezbedi konkurentska pozicija, odnosno vea dobit. Elementi ulaganja su: predmet rada ili materijal za reprodukciju, proirenje kapaciteta, osvajanje novih trita, proirenje asortimana i oblika prodaje, sredstva za rad i radna snaga.

12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odnos izmeu rezultata i uloenih inputa izraava stepen uspenosti ostva-renja ciljeva preduzea na turistikom tritu, odnosno izraava efikasnost po-slovanja, ostvarenje prinosa na angaovanje ukupnog materijalnog, finansijskog i ljudskog kapitala.

1.3.FiAnSiJSkimEnADmEnTTURiSTikiHiHoTElSkiHPREDUzEA

1.3.1.Pojamiznaajfinansijskogmenadmenta

U savremenoj finansijskoj teoriji u upotrebi je znaajan broj termini za finansije preduzea koje su uglavnom sinonimi: poslovne finansije, mikro fi-nansije, finansijsko upravljanje, upravljake finansije, finansijski menadment i korporativne finansije. Najee korien termin je finansijski menadment, dok veina finansijskih menadera koristi termin finansijsko upravljanje ili upravljanje finansijama. (Charles R.M., str. 10)

Finansijski menadment se moe definisati kao nauna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog poslovanja u preduzeu kao eko-nomsko-pravnom subjektu privreivanja u robno-novanoj privredi.1

Takoe, neki autori posmatraju finansijski menadment kao funkciju predu-zea koja obuhvata aktivnosti preduzea koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, imajui u vidu osnovni cilj poslovanja. (Kuli M., str. 9)

Pojedini autori ukazuju da bi poslovne finansije, kao nauna disciplina trebalo, pre svega, da daju odgovor na pitanje u vezi veliine iznosa finansijskih sredstava koje bi trebalo uloiti u pojedine oblike fiksne i tekue imovine kao i ulaganje u ukupnu poslovnu imovinu, a zatim da odgovore na pitanje iz kojih izvora bi se ta sredstva mogla pribaviti, tj. kako bi trebalo komponovati finansijsku strukturu i strukturu kapitala hotelskog preduzea. (Nikoli D., str.1)

James C. i koautori istiu da se finansijski menadment tie kupovine, finansiranja i upravljanja imovinom, imajui na umu osnovni cilj poslovanja. (James C., str. 2)

Analizirajui iru literaturu, moemo konstatovati da poslovne finansije (finansijski menadment) u turistikoj i hotelskoj delatnosti izuavaju: zadatke finansijske funkcije; oblike (izvore) finansiranja i cenu kapitala; likvidnost i solventnost; taktiku i strategiju finansiranja; upravljanje poslovnim finansijama (finansijsku politiku, planiranje, organizaciju, evidenciju, kontrolu, analizu i informisanje); planiranje novanih tokova; planiranje i analizu obrtnog kapita-la; instrumente i hartije od vrednosti; finansijske ocene efektivnosti investicija 1 Grupa autora: Leksikon raunovodstva i poslovnih finansija , Savez raunovodstvenih i fman-

sijskih radnika Srbije, Beograd, 1983, str. 744

13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

i investicionih i finansijskih odluka u uslovima rizika i dr. (Nikoli D., str. 1) To podrazumeva da je osnovna odrednica finansijskog menadmenta obezbe-enje stabilnih izvora finansiranja, odnosno pribavljanje i alokacija ogranienih finansijskih resursa zavisno od ciljeva preduzea.

Imajui u vidu veoma razliito definisanje poslovnih finansija od strane ra-zliitih autora, neophodno je istai da se finansijsko upravljanje moe podeliti na dve velike oblasti:

poslovne finansije kao akademska disciplina, i poslovne finansije kao upravljaki koncept. (arki N., str. 9)

Kada imamo u vidu poslovne finansije kao akademsku oblast, onda je fokus na izuavanja tri osnovna aspekta poslovnih finansija, to su:

finansijsko upravljanje, investiranje i analiza rizika, i finansijska trita i institucije.

Kada se imaju u vidu poslovne finansije kao upravljaki koncept, onda treba posebno istai da on podrazumeva upravljaki koncept u preduzeu, pa shodno tome, akcenat se stavlja na izuavanje sledeih aspekata poslovnih finansija:

finansijsko okruenje, finansijski instrumenti, i upravljanje finansijama. (Ivani M., str. 11)

Funkcija odluivanja finansijskog menadmenta moe se podeliti na tri osnovne oblasti:

Odluka o investiranju, Odluka o finansiranju i Odluka o upravljanju imovinom (James C., str. 2)

Znaaj finansijskog menadment u preduzeima turistike privrede pro-izilazi iz ukupne sloenosti i specifinosti ove delatnosti. Naime, poslovanje preduzea u hotelijerstvu i turizmu je pod veoma izraenim uticajem okruenja. Konkurentska pozicija i uspeh preduzea zavisi od brzine i efikasnog reagovanja na tehnoloke, marketinke i ostale promene. Preduzee na turistikom tritu moe postignuti poslovni uspeh samo ako kontinuirano proaktivno deluje, stalno se prilagoavajui dinamikim kretanjima i turbulentnim promenama. Njegova efikasnost se vrednuje na tritu, u poreenju sa konkurencijom, kao i na tritu kapitala. Preduzee koje je finansijski snano lake moe prevazii promene u okruenju i okruenje e imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost adekvatnog pozicioniranja.

Mala i srednja preduzea u turizmu i hotelijerstvu su stalno u procesu vla-snikih promena, u procesu transformacija, akvizicija, zajednikih ulaganja,

14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

stvaranja strategijskih alijansi ili postaju deo velikih preduzea. Pored obez-beenja potrebnog kapitala, preduzeu je potrebna vrhunska efikasnost svih poslovnih funkcija. Proizvodno-uslune operacije (poslovi) se ostvaruju preko etiri elementarne funkcije (proizvodne, nabavne, prodajne i finansijske). S obzirom da finansijski problemi mogu biti uzrok loeg poslovanja, ali da su e-sto i pokazatelj rezultata poslovanja, uspeno poslovanje pretpostavlja efikasnu finansijsku funkciju.

Zato su poslovne finansije od izuzetnog znaaja kako za male i srednje pre-duzetnike (koje se organizuju kao drutvo lica) firme (preduzetnike finansije) tako i za velike, korporativne kompanije koje se osnivaju kao drutva kapitala (korporativne finansije).

1.3.2.Ciljeviizadacifinansijskogmenadmenta

Glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzea po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, a to je isto-vremeno i centralni motiv finansijskog menadmenta. Zbog toga, kreiranje i ostvarivanje politike optimalnih finansijskih plasmana uz dinamiko odravanje optimalnog stepena likvidnosti preduzea predstavlja fundamentalni cilj uprav-ljanja poslovnim finansijama. (Risti ., str. 422)

Sledei, podjednako vaan cilj je maksimiziranje dobitka (profita) preduzea turistike privrede. Ovaj cilj je u direktnoj vezi sa rentabilnou ulaganja jer zahtev za maksimiziranjem profita podrazumeva zahtev za maksimiziranjem prinosa za vlasnike kapitala, odnosno zahtevom za efikasnijim i efektnijim korienjem imovine preduzea.

Uporedo sa ovim ciljem je i cilj maksimiziranja rentabilnosti preduzea, a koji se ostvaruje i kroz maksimiziranje vrednosti investicionog ulaganja preduzea u hotelijerstvu i turizmu.

Maksimiziranje cena akcija preduzea turistike privrede je jedan ali ne i najvaniji cilj koji se u praksi veoma esto koristi. Za to postoje tri praktina razloga:

1. Cene akcija su najvidljivije, prisutne su na berzi i njima se javno trguje;2. Investitori prate vrednost cene akcija i na osnovu toga donose odluke

o potencijalnom investiranju;3. Cena akcija je osnovna i prva mera dobiti akcionara, poto ih mogu

prodati, odnosno unoviti.Cilj finansijske politike preduzea jeste jaanje njegove finansijske snage. Pod

finansijskom snagom preduzea se podrazumeva: (Nikoli D., str. 13)1. trajna sposobnost plaanja,2. trajna sposobnost finansiranja,

15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. trajna sposobnost investiranja,4. trajna sposobnost poveanja imovine akcionara preduzea,5. trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa ostalih stejkhol-

dera preduzea.Uspeno ostvarivanje navedenih ciljeva zahteva od menadmenta finansija

preduzea u hotelijerstvu i turizmu da upravlja procesima: (Nikoli D., str. 6)1. pribavljanja novanih sredstava potrebnih za normalan tok poslovanja

preduzea,2. korienja novanih sredstava u poslovanju preduzea,3. usklaivanja dinamike priliva novanih sredstava sa rokovima dospea

obaveza plaanja prema njihovom izvorima,4. regulisanja novanih tokova i praenje finansijskih odnosa u preduzeu,5. kontrole upotrebe novanih sredstava u krunom toku poslovanja pre-

duzea.Zadaci finansijske funkcije se odnose na: (1)planiranje finansijskih sredstava,

(2)obezbeenje finansijskih sredstava (za nabavnu i proizvodnu funkciju), (3)re-alizaciju proizvoda-usluga i naplatu potraivanja po tim osnovama. Navedeni zadaci finansijske funkcije ukazuju da se tokovi kreu u sledeem nizu: finan-sijska-nabavna-proizvodna prodajna - finansijska funkcija (Slika 1). Ukoliko finansijska funkcija (finansijski menadment) ne raspolae dovoljnim iznosom sopstvenih sredstava, tada ona nabavljaju na eksternom tritu posredstvom poslovnih banaka. Isto tako, mogu biti tokovi usmereni na finansijske odnose izmeu nabavne i finansijske funkcije kada su u pitanju avansi i rabati za vee koliine nabavke, odnosno izmeu prometne i finansijske funkcije kada su u pitanju kasa-skonta za prevremenu naplatu potraivanja. Finansijska funkcija bi trebalo da ima vezu i sa investicionom funkcijom. (Nikoli D., str. 2)

Slika1meusobnapovezanostposlovnihfunkcija

izvor:nikoliD.,Upravljanje finansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,UniverzitetSingidunum,Beograd,2009.,str.2

16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zadaci finansijske funkcije mogu se svrstati u dve osnovne grupe:1. primarne zadatke, koji se odnose na:

pribavljanje novanih sredstava upotrebu (ulaganje) novanih sredstava, usklaivanje roka i imobilizacije sredstava i rokova raspoloivosti izvora,

2. sekundarne zadatke, koji se odnose na: disponiranje novca, kontrolu novanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe sredstava, voenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, finansijsku analizu, finansijsko informisanje.

1.3.3.organizacijafinansijskefunkcijeustrukturipreduzea uhotelijerstvuiturizmu

Najee u preduzeu turistike privrede funkciju finansijskog menadera obavlja posebno struno lice, retko je to generalni menader, osim ako se radi o veoma malom preduzeu. Finansijski menader (CFO)2 je uglavnom direktno odgovoran predsedniku ili glavnom izvrnom direktoru kompanije (CEO)3. U velikim preduzeima iz domena hotelijerstva i turizma, finansijsko poslovanje je u veini preduzea podeljeno na dve organizacione jedinice. (U daljem tekstu e biti data analiza na primeru amerikih kompanija.) Prva je finansijska sluba, a druga je raunovodstvena sluba, i obe slube imaju rukovodioce. Odgovornosti rukovodioca raunovodstva prvenstveno su raunovodstvene prirode. Rauno-vodstvo trokova, kao i prorauni i prognoze, odnose se na internu upotrebu. Spoljni finansijski izvetaji dostavljaju se IRS -u4, komisiji za hartije od vrednosti (SEC) i akcionarima.

Odgovornost rukovodioca finansija deli se na podruja odluivanja koja su obino povezana s finansijskim menadmentom: investicije (ocena ekonomske afektivnosti investicija, upravljanje penzijama) finansiranje (odnosi izmeu komercijalnog i investicionog bankarstva, odnos izmeu investitora, raspodela dividendi) i menadment imovine. (James C., str. 8-9)

2 Glavni finasijski direktor3 Glavni izvrni direktor direktor4 Uprava javnih prihoda SAD, banka ili nadleno dravni organa, zavisno od drave.

17. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Slika2Finansijskimenadmentuorganizacionojstrukturi

Upravni odbor

Predsednik(glavni izvrni direktor)

Potpredsednik za poslovanje

Potpredsednik za marketing

Potpredsednik za finansije(glavni finansijski direktor)

Rukovodilac finansija

- Isplativost ulaganja- Upravljanje gotovinom- Odnosi sa komercijalnim i investicionim bankama- Upravljanje kreditima- Izdaci za dividende- Finansijska analiza- Odnosi sa investitorima- Upravljanje penzijama

Rukovodilac raunovodstva

- Raunovodstvo trokova- Upravljanje trokovima- Obrada podataka- Glavna knjiga (plate, obaveze prema dobavljaima - portaivanja od kupaca)- Izvetavanje za dravne organe- Interna kontrola- Priprema finansijskih izvetaja- Priprema prorauna

izvor:JamesC.,vanHorneiJohnm.Wachowicz,JR.,Osnovi finansijskog menadmenta dva-naesto izdanje,Datastatus,Beograd,2007.,str.9

Organizacija finansijske slube moe biti formirana kao na narednoj slici.

Slika3Finansijeuorganizacionojemipreduzeauhotelijerstvuiturizmu

Bord direkora

Predsednik

Zamenik predsednika za finansije

Kontrolor Blagajna (trezor)

Analiza budeta

PoreziInformaci-oni sistem

Finansij-sko izve-tavanje

Kreditni menad-ment

Upravlja-nje goto-

vinomInvesticije

Finan-sijsko

planiranje

izvor:HornevanC.J.,WachoviczJr.m.J.:Osnove finansijskog menadmenta,mate,zagreb,

2002.,str.7.

18. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4. mEToDEizUAvAnJAEkonomSkEiFinAnSiJSkEAnAlizE

U ekonomskoj i finansijskoj analizi neophodan je interdisciplinarni pristup koji se prvenstveno zasniva na naunim disciplinama kao to su ekonomija, raunovodstvo i statistika ali je isto tako vano primeniti nauna saznanja i metodologiju istraivanja koja se koristi u marketingu.

Ekonomika i finansijska analiza, u svojim naunim istraivanjima koriste, pozitivna nauna saznanja drugih drutvenih i ekonomskih nauka - naune metode, kao i odreene metode koje su posebno znaajne za njen predmet izuavanja - posebne naune metode.

U daljem izlaganju daemo osnovne opte i posebno znaajne metode koje se uobiajeno koriste u ekonomskoj i finansijskoj analizi preduzea u turizmu i hotelijerstvu.

Opte naune metode su dijalektika metoda i metoda opte teorije sistema, kao i odreene metode saznanja: indukcija, dedukcija, analiza, sinteza, i druge metode koje se zasnivaju na posmatranju pojava i procesa (opservaciji).

Dijalektika metoda kao i metoda opte teorije sistema polaze sa stanovita da su sve pojave u prirodi i drutvu meusobno povezane, zavisne i uslovljene, kao i da su u procesima stalnih kretanja i promena.

Indukcija je metod logikog zakljuivanja gde se polazi od pojedinanih i-njenica koje se uoptavaju na osnovu njihove meusobne povezanosti, srodnosti i zavisnosti.

Dedukcija je obrnut postupak od indukcije. Kod ove metode se polazi od postavke da je neka pojava prihvaena kao verovatna jer je u praksi ili u slinim sluajevima potvrena, pa se karakteristika njenog ponaanja uzima kao pravilo i za druge pojedinane sluajeve.

Analiza je metod ralanjavanja celine na delove, odnosno ralanjavanja sloenih pojava i procesa na jednostavnije delove, ralanjavanje sistema na podsisteme.5

Sinteza je metoda grupisanja ili sjedinjavanja pojedinanih delova u celine, podsistema u sistem, radi istraivanja odreene pojave u dinamici. To je metoda kojom se znaajni elementi povezuju u celine koje treba istraivati.

Posmatranje je metod sistematskog praenja odreenih pojava i zbivanja na osnovu ega je mogue uoavati, registrovati i opisati sve injenice koje su znaajne za problem koji se istrauje.65 Analizom se, mogu utvrditi rezultati poslovanja pojedinih poslovnih jedinica hotelskog predu-

zeam ili pojednih hotela u preduzeu, kao i poslovanje sektora u putnikim agencijama koja, na primer, posluju na odreenim geografskim tritima ili po odreenim trinim segmentima (kongresni, lovni, manifestacioni turizam itd.).

6 Tako se moe posmatrati prijem gostiju na recepciji, kvalitet usluge u resetoranu, procedure pripreme menija, utroci u kuhinji, iskorienost sredstava za rad, karakteristike angaovanja sredstava, promene prodajnih cena, promene nabavnih cena, i drugo.

19. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Posebno znaajne naune metode koje se koriste u ekonomskoj analizi po-slovanja preduzea turistike privrede su: komparativna metoda, projektna metoda, metoda procene i dr. Osnovu ovih metoda ine statistika istraivanja i metode kao i raunovodstvene i matematike metode. Statistika istraivanja predstavljaju izvore podataka koji su potrebni za prouavanje ekonomskih pojava i zakonitosti koje se ispoljavaju na domaem i stranom tritu, kod preduzea odreenih delatnosti, grana, grupa i podgrupa. Raunovodstvo i njegove infor-macije su izvori podataka koji se mogu koristiti za prouavanje pojava i procesa u preduzeu koji su vezani za izuavanje efekata ulaganja, rezultata i njihovih odnosa. To su periodini obrauni o poslovanju preduzea, zavrni rauni, i dr. Pored navedenih, koriste se i razliite statistike i matematike metode, kao i metode operacionih istraivanja.

Komparativna metoda se zasniva na uporeivanju srodnih injenica u vre-menskoj i prostornoj dimenziji. Vremenskim uporeivanjem se uoava nastanak i razvitak odreene pojave, odnosno dinamika te pojave. Prostornim uporeivanjem se utvruje identinost ili slinost odreene pojave s pojavom koja se zbivala ili zbila u drugim preduzeima na odreenoj teritoriji (prostoru).

Projektna metoda polazi od injenice da se u sagledavanju postojeeg ili stvarnog stanja mora ukljuiti i predvianje (projektovanje ili planiranje) eljenog stanja. Projektovanjem razvoja pojava i procesa, u skladu sa projektovanim cilje-vima razvoja preduzea, stvaraju se uslovi da se akcije usmere u eljenom pravcu.

Metoda procene se koristi u situacijama kada odreena stanja i procese nije mogue egzaktno sagledati i oceniti. Zbog toga se na osnovu raznih prorauna, na osnovu situacija u prethodnom periodu, kao i na osnovu slinih situacija, vre odreene procene. Ova metoda se znaajno koristi kod procene vrednosti imo-vine i preduzea, kod procene potrebne koliine novca u odreenom, buduem vremenskom periodu i dr.

Pored navedenih metoda u ekonomskoj analizi preduzea u hotelijerstvu i turizmu u velikoj meri koriste i anketnu metodu kao i poseban vid ispitivanja trita stavova, miljenja, elja, potreba i htenja potencijalnih turista i gostiju.

U finansijskom menadmentu se primenjuju i specijalni metodi, kao to su: metod odnosa vrednosti, indeksni metodi i dr., koji vode poreklo iz statistike, kao i ekonometrijski metodi, gde spadaju: bilansni metod, metod trenda, metod viestruke korelacije i komparativni metod. Bilansni metod je veoma znaajan, jer se zasniva na injenicama da se svi prihodi i rashodi, primanja i davanja meu-sobno usaglaavaju i bilansiraju. Primenom metoda trenda na osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu predviaju se budua kretanja. Metodom korelacije na osnovu kvalitativno izabranih meuzavisnih veliina, predviaju se oekivani finansijski tokovi u narednom periodu. Komparativnim metodom vri se uporedno sagledavanje rezultata srodnih preduzea dobijenih korienjem prethodnih metoda.

20. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Objasnite zbog ega je izuzetno znaajna ekonomska fi nansijska analiza u turizmu i hotelijerstvu.

2. Kakva su kretanja na turistikom tritu koja zahtevaju stalnu ekonomsko fi nansijsku analizu?

3. Defi niite ekonomsku analizu i objasnite pojam ekonomske analize.4. Navedite najvanije ciljeve ekonomsko analize.5. Navedite glavne ciljeve ekonomske analize na makro nivou.6. ta ini predmet i podruje izuavanja ekonomske analize?7. Defi niite i objasnite pojam fi nansijske analize.8. Na koje se dve velike oblasti moe podeliti fi nansijsko upravljanje?9. Kada imamo u vidu poslovne fi nansije kao akademsku oblast, na koja tri osnovna

aspekta poslovanja je fokus izuavanja poslovnih fi nansija?10. Na koje tri osnovne oblasti se moe podeliti funkcija odluivanja fi nansijskog me-

nadmenta.11. Koji su osnovni ciljevi fi nansijskog menadmenta?12. ta se podrazumeva pod fi nansijskom snagom preduzea.13. Koji su osnovni zadaci fi nansijskog menadmenta?14. Navedite primarne i sekundarne zadatke fi nansijske funkcije.15. Navedite osnovne karakteristike organizacije fi nansijske funkcije.16. Navedite metode izuavanja ekonomsko fi nansijske analize.17. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fi nansijske analize: dijalektika

metoda, indukcija dedukcija, analiza i sinteza.18. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fi nansijske analize: posmatranje,

komparativna metoda, projektna metoda, metoda procene.19. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fi nansijske analize: bilansni metod,

metod trenda, metod viestruke korelacije i komparativni metod.

21. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bandin T., Ekonomika preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1995.Beech J., Chadwick S., Th e Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow, 2006. avlek N., Turoperatori i svjetski turizam, Golden marketing, Zagreb, 1998.Charles R.M., James R., McGuigan, William J. Kretlow, Contemoparary Financial Ma-

nagement, West Publishing Company, St. Paul, 1982.ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.asopis Turistiki pregled, Beograd, br. 8/2006.Grupa autora: Leksikon raunovodstva i poslovnih fi nansija, Savez raunovodstvenih i fi -

nansijskih radnika Srbije, Beograd, 1983.Ivani M., Upravljanje fi nansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.James C., Van Horne I John M. Wachowicz, JR., Osnovi fi nansijskog menadmenta dva-

naesto izdanje, Data status, Beograd, 2007.Kisi S., Perovi Jovanovi M., Ekonomika preduzea principi i primena, Savremena

administracija, Beograd, 1995.Kukolea S., Ekonomika preduzea I, Informator, Zagreb 1963.Kuli M., Finansijski menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004.Nikoli D., Poslovne fi nansije u hotelijerstvu, VH, Beograd, 2009.Nikoli D., Upravljanje fi nansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,

Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.Rakita B., Meunarodni menadment, Ekonomski fakultet-CID, Beograd, 2003.Spasi V., Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, FTHM, Beograd, 2006.Stutts T.A., Wortman F.J.: Hotel and Lodging Management: An Introduction, John Wiley

& Sons, Inc, New Jersey, 2006.Unkovi S., ai K., Baki O., Savremena kretanja na turistikom tritu, Ekonomski

fakultet CID, Beograd, 2002.arki N., Joksimovi, Upravljanje fi nansijama , Grafoslog, Beograd, 2003.Risti . i Komazec S., Globalni fi nansijski menadment, Via poslovna kola Beograd,

Beograd, 2000.

22. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.TURiSTikATRAnJA

nakonitanjaoveglavemoieteda:

Definieteturistikutranju.navedeteosnovnedeterminanteturistiketranje.objasniteelastinostturistiketranjeinavedetevrsteelastinosti

turistiketranje.

Razlikujetedohodovnuicenovnuelastinostturistiketranje.navedetenainemerenjaturistiketranje.navedetefazeiobjasniteprocesivotnogciklusaproizvoda.

2.1.DEFiniSAnJETURiSTikETRAnJE

Turistika tranja predstavlja jednu od najvanijih komponenti turistikog trita i za njena kvantitativna i kvalitativna obeleja zainteresovani su svi subjekti koji su ukljueni u razvoj turizma. Veliina turistike tranje je osnovni indikator uspenosti odreene turistike destinacije u privlaenju turista. Sve planske aktivnosti razliitih privrednih subjekata u domenu turistike ponude, kao i predstavnika javnog ili privatnog sektora na nivou turistike destinacije, moraju biti zasnovani na istraivanju tendencija u domenu turistike tranje. Znaajan deo aktivnosti javnog sektora u oblasti turizma usmeren je na pove-anje ili kontrolisanje turistike tranje na destinaciji. Korienje raspoloivih fi nansijskih sredstava iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora, odnosno ulaganje u nove proizvode i usluge, u najveoj meri se zasniva na predvianju budue prodaje i prihoda. Osnovu za to predstavljaju ocene budueg kretanja tranje za destinacijom, kao i za pojedinim proizvodima i uslugama koji su deo ponude na destinaciji.

Za praenje i predvianje kretanja tranje neophodno je posedovanje znanja o tome ta je tranja u turizmu, koje su njene glavne determinante i na koji nain se moe predviati njeno kretanje u budunosti. Za takve analize neophodno je raspolagati odgovarajuim bazama podataka koje obezbeuju posebne drav-ne institucije usmerene na prikupljanje i obradu statistikih podataka. esto se neophodne baze podataka obezbeuju i iz drugih izvora, odnosno mogu predstavljati rezultate posebnih, nekada i naruenih, istraivanja koje sprovode specijalizovane agencije, konsalting kompanije i drugi (McIntosh, str. 297-307).

2.TURiSTikATRAnJA

nakonitanjaoveglavemoieteda:

Definieteturistikutranju.navedeteosnovnedeterminanteturistiketranje.objasniteelastinostturistiketranjeinavedetevrsteelastinosti

turistiketranje.

23. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tranja se moe definisati kao spremnost kupaca da pri razliitom nivou cena kupuju razliite koliine jedne robe na odreenom tritu i u odree-nom vremenu (Veselinovi P., str. 114). Tako se zapravo pri definiciji tranje polazi od odnosa izmeu trine cene i traene koliine roba ili usluga. Empi-rijske analize kretanja na tritu pokazale su da su odnosi izmeu tranje i cene regulisani zakonom opadajue tranje. To znai da sa smanjenjem cene neke robe, raste traena koliina i obrnuto, uz uslov da nije dolo do promene ostalih faktora koji takoe mogu uticati na tranju.

Tranja za odreenim proizvodima i uslugama najee se definie kao funkcionalni odnos koji ukazuje na koliine pojedine robe koja bi se kupovala po razliitim cenama, na datom mestu i u odreeno vreme:

Y = f(c)

Kako je broj faktora koji utiu na tranju veliki, to je adekvatnije:

Y = f(X1, X2 , X3 ,..., Xn)

Svrha ustanovljenja funkcije tranje je izraunavanje (sagledavanje) odnosa izmeu tranje i os novnih faktora koji je uslovljavaju. Faktori ko ji odreuju tranju (nezavisne promenljive varijable) se koriste da se proceni efekat promena na tranju (zavisno promenljivu varijablu).

Prema Kotleru Tranja na tritu za proizvodom je ukupni obim koji bi bio kupljen od definisane grupe kupaca u definisanom geografskom podruju, u definisanom periodu vremena, u definisanoj marketing sredini, pri definisanom marketing programu. (Kotler., str. 133)

Neophodno je precizno definisati proizvod za koji se tranja meri. Obim se izraava i u fizikim jedinicama i vrednosno.

Vei marketing napor i ulaganje turistikog preduzea imae za posledicu veu tranju (najpre po poveanoj, a onda po opadajuoj stopi). Potrebno je imati u vidu da postoji limit (ogranienje) u poveavanju tranje. Razlike izmeu trinog minimuma i potencijala trita pokazuje optu marketing osetljivost turistikog preduzea.

Navedeni odnos se moe prikazati i putem krive tranje koja zapravo pred-stavlja geometrijski prikaz funkcije tranje.

24. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tabela1.Tranjazasobama(individualnatranja)-trinesituacije

Trina situacija Cena po sobi Iskazana tranja za sobama

A 5 10

B 4 20

C 3 30

D 2 40

E 1 50

izvor:prilagoenoodstraneautoranaosnovuveselinoviP.,Ekonomija,UniverzitetSingidunum,

Beograd,2010.,str.111

Iz prethodno navedene tabele proizilazi da pri ceni od 5 NJ (novanih jedi-nica) postoji tranja za 10 soba, pri ceni od 4 NJ- 20, ceni od 3 NJ- 30 itd. Na osnovu skale tranje moe se dati kriva tranje. To je prikazano na narednom grafi konu.

Grafikon1akrivaindividualnetranje

izvor:veselinoviP.,Ekonomija,UniverzitetSingidunum,Beograd,2010.,str.111

Na tritu se javlja veliki broj kupaca, pa se nekad tranja iskazuje velikim brojem individualne tranje (prethodni grafi kon), a nekada kao zbirna tranja (turoperatori, putnike agencije, organizatori dogaaja). Tu tranju nazivamo agregatnom tranjom7. Zbirom individualnih tranji dobijamo ukupnu tranju, to emo ilustrovati narednim primerom.

7 Kada za svaki dati nivo cena individualne tranje, saberemo traenu koliinu dobijamo ukupnu tranju koju nazivamo agregatnom tranjom

25. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tabela2Agregatnatranja

Potraivanja koliina (Q)

Trinacena (p)

Kupac (1), d1Kupac (2),

d2Kupac (3),

d3

Ukupna ili agregatnatranja (D)

A 5 10 2 7 19

B 4 15 5 10 30

C 3 20 10 15 45

D 2 30 20 25 75

E 1 40 25 30 95

izvor:veselinoviP.,Ekonomija,UniverzitetSingidunum,Beograd,2010.,112-113

Grafikon1bkrivaagregatnetranje

2.2.DETERminAnTETRAnJE

Prethodna analiza ilustrovala je kretanja na tritu i pokazala da su odnosi izmeu tranje i cena regulisani zakonom opadajue tranje. Kada se radi o turistikoj tranji, mora se naglasiti da su odnosi daleko sloeniji, sobzirom da na njene karakteristike deluje itav niz faktora. U ekonomskoj teoriji, prisutni su razliiti pristupi u analizi i grupisanju faktora tranje zasnovani na razliitim kriterijumima (ekonomski i vanekonomski faktori, statiki i dinamiki faktori, unutranji i spoljni faktori tranje itd.) .

26. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.2.1.Analizatranje

Sa aspekta turistike privrede razlikuju se dve osnovne vrste tranje - primarna i selektivna tranja.

Primarna tranja predstavlja ukupnu tranju grane odnosno ukupnu tranju za turistikim proizvodima i uslugama na odreenom podruju.

Selektivna tranja predstavlja potencijalno trite za turistiko preduzee, odnosno moguu tranju za odreenim turistikim proizvodima i uslugama.

Merenje faktora koji utiu na turistiku tranju vri se na tri naina: promene u broju korisnika turistikog proizvoda i usluga; promene u finansijskoj sposobnosti korisnika promene kupovne moi; promene u potrebama i eljama turista i slobodno vreme.

U analizi tranje sagledava se sadanja i budua tranja, pri emu se polazi od tranje grane (ukupne turistike delatnosti), pa tek onda konkretnog turi-stikog preduzea.

2.2.2.osnovnedeterminantetranje

Je dna od moguih je podela na statike faktore, koji se sporo menjaju i odreuju tranju u datom vremenu (npr. demografski faktori) i dinamike faktore koji se rapidno (naglo) menjaju u vremenu (konkurentska situacija, zahtevi kupaca i sl).

Druga mogua podela faktora koji utiu na tranju je na: unutranje faktore tranje i spoljne faktore tranje.

Broj kupaca, odnosno turista, i njihova sposobnost i spremnost da kupuju proizvod su bitne determinante spo ljanjeg karaktera. ire govorei, pod spolj-nom klimom (klima marketing sredine), podrazumeva se stepen u kome su demografski, politiki, ekonomski, tehnoloki i drugi faktori sredine naklonjeni ili nenaklonjeni ekspanziji tranje za proizvodima turistikog preduzea.

Na narednoj slici (slika br.4) dat je pregled faktora koji utiu na generiku tranju8 i tranju marke. Na generiku tranju utiu dve grupe faktora. Prvi su demografski: rast sta novnitva, migracije, starosna struktura i urbanizacija. Drugi su ekonomski fakto ri: diskrecioni dohodak potroaa i elastinost do-hotka i cena.(Milisavljevi M., str. 128)

Kada se radi o tranji za markom odreenog turistikog preduzea potrebno je takoe razmotriti delovanje dva faktora. Prvi je stepen diferenciranja marke u odnosu na marke drugih proiz voda (imid, cena, tehnologija i sl), a drugi kon-kurencija (proizvodi i usluge kon kurenata i njihove cene). Kako na generiku, tako i na tranju marke bitno utie politika drave (njena regulativa, poreski sistem i zatita potroaa).8 Generiku tranju moemo razumeti kao faktore koji izazivaju opti rast tranje

27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tri osnovna faktora koji utiu na tranju su: cena, dohodak i proizvod, pret-postavljajui da su ostali faktori nepromenjeni (broj kupaca, struktura trita, privredna propaganda i sl).

Slika4Faktorikojiutiunatranju

Demografski faktori- rast stanovnitva- migracije- starosna struktura- urbanizacijaGenerika tranja

Ekonomski faktori- diskrecioni dohodak- elastinost dohotka i cenaPolitika drave

- regulativa drave- porezi- zatita potroaa Diferenciranje

- imid- cena- tehnologija

Tranja markeKonkurencija

- proizvodi i usluge konkurenata- cene konkurenata

izvor:BradleyF.,Marketing Management, Providing, Communicating and Delivering value,Pren-

tice-Hall,london1995.,str.210

Meutim, postoji ozbiljan pro blem statistikog merenja elastinosti i inten-ziteta tranje. Dva metoda su u iroj upotrebi. Jedan je istorijski pregled kretanja faktora tranje (promene u cenama, dohotku i dr.) i njihov odnos sa tranjom (njenim promenama). Praktine analize se najee svode na merenje odnosa uticaja samo jednog faktora (najee cene) na tranju, dok se za ostale faktore pretpostavlja da su konstantni. Druga vrsta ana liza, dinamike, usmerena je da ustanovi kako potronja pojedinih porodica varira sa dohot kom i drugim fak-torima tranje u datom momentu, a ne u periodu vremena.

2.3.ElASTinoSTTURiSTikETRAnJE

Elastinost predstavlja bitno obeleje turistike tranje ali je neophodno naglasiti odreene specifinosti u mehanizmu funkcionisanja ponude i tranje na turistikom tritu. Visok stepen elastinosti turistike tranje ispoljava se u odnosu na dejstvo ekonomskih i neekonomskih faktora. Meu ekonomskim faktorima koji utiu na kretanje turistike tranje izdvajaju se veliina prihoda stanovnitva i visina cena turistikih usluga.

28. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.3.1.Dohodovnaelastinosttranje

Raspolaganje odreenim prihodima, uz postojanje turistikih potreba, pred-stavlja i primarni uslov za pojavu same turistike tranje. Porast dohotka irokih slojeva stanovnitva posle II svetskog rata u razvijenim zemljama Evrope i SAD predstavljao je jedan od osnovnih faktora pojave masovnih turistikih putovanja.

Sagledavanje i razumevanje odnosa izmeu tranje i dohotka kupaca je bitno za marketing odluke turistikog preduzea. Sa stanovita preduzea dva su odnosa bitna za sa gledavanje - efekat koji promena dohotka ima na tranju i distribuciju tranje od strane kupaca razliitog nivoa dohotka. Neophodno je znati, ne samo promene u ukupnom dohotku, ve i njegove strukturne promene.

Turistima je lake da poveaju potronju u periodima uspona privrede, zaposlenosti i veeg dohotka, nego da je smanje kada doe do opadanja pri-vredne aktivnosti, dohotka i zaposlenosti. Us tanovljena je injenica da turisti pre donose odluke o potronji na osnovu pro senog ili anticipiranog, nego na osnovu tekueg dohotka.

Sklonost turistikoj potronji izraava se u procentu i pokazuje koji deo dohotka pojedi nac, drutvena grupa, ili sloj ili drutvo u celini, troi za podmi-renje potreba line potronje. Sklonost tednji izraava se takoe u procentu i pokazuje koji deo do hotka ostaje po podmirenju potreba line potronje za akumulaciju. Funkcija po tronje je odnos izmeu ukupnih izdataka za linu potronju i raspoloivog linog dohotka u nacionalnoj ekonomiji. Za razumeva-nje odnosa izmeu tranje i dohot ka potrebno je, kao i za merenje tog odnosa, razgraniiti pojmove lini dohodak, raspoloivi dohodak i diskrecioni dohodak. Lini dohodak je ukupni novani do hodak koji su zaposleni u nacionalnoj privredi primili u toku odreenog vremen skog perioda. Raspoloivi dohodak se dobija kada se od linog dohotka odbiju svi porezi i doprinosi, kao i nediskreciona plaanja. To je iznos dohotka raspoloiv za podmirenje potreba line potronje. Diskrecioni dohodak je onaj deo linog dohot ka iznad iznosa potrebnog da se podmire osnovne ivotne potrebe.

Raspoloivi dohodak je determinanta tranje. Meutim, stopa izdataka po-troaa je nezavisan faktor koji faktiki determinie tranju.

Utvrivanje elastinosti tranje za proizvodima turistikog preduzea u za-visnosti od promena dohotka je znaajan indikator za marketing politiku. Ako je koeficijent odreenih proizvoda ili usluga manji od 1, to znai da su promene u izdacima za proi zvode proporcionalno manji nego promene u raspoloivom dohotku kupaca. Ako je koeficijent vei od 1, to znai da su promene u dohotku uslovile relativno vee izmene u izdacima za odgovarajue proizvode. Tako je na osnovu odreenih statistikih ana liza ustanovljeno da luksuzni proizvodi imaju vei koeficijent dohodovne elas tinosti tranje od 1, a proizvodi neophodni za egzistenciju manji od 1.

29. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Danas se jo raspravlja o validnosti Engelovih zakona o odnosu dohotka i po tronje odreenih vrsta proizvoda. Po njemu, sa porastom dohotka:

opada rela tivno uee izdataka za ishranu; relativni udeo izdataka za odeu i obuu ostaje neizmenjen; relativni udeo izdataka za opremu i odravanje stana ostaje nepro-

menjen; relativni udeo izdataka za ostalu potronju raste.

Istraivanja koja su vrena potvrdila su prvi zakon- izdaci za ishranu apso-lutno rastu sa poveanjem dohotka, ali opada njihovo uee u dohotku kupaca. Tanost drugog zakona je do vedena u pitanje poto je ustanovljeno da se kod predmeta za odeu i obuu radi o proizvodima ija je tranja elastina. Za verifi-kovanje treeg zakona jo uvek nema dovoljno empirijskih dokaza. etvrti zakon su verifikovale brojne empirijske studije u veem broju zemalja - sa porastom dohotka poveava se uee izdataka za obrazovanje, kulturu, rekreaciju itd.

Porast prihoda stanovnitva, posebno onog dela koji je spadao u kategoriju diskrecionog dohotka, uticao je na poveanje tranje za turistikim putovanjima. Empirijska istraivanja kretanja u domenu primanja stanovnitva i izdataka namenjenih zadovoljenju turistikih potreba, ukazala su na postojanje pozitivne koleracije, uz znatno bre poveanje navedenih izdataka.

U periodu privrednih recesija dolazilo je do opadanja tranje za turistikim putovanjima. Meutim, u odreenim uslovima ispoljavao se i izvestan stepen rezistentnosti tranje u odnosu na negativno dejstvo faktora koji su posledica pada u prihodima domainstva. Empirijska istraivanja ukazala su i na pojavu time-lage, odnosno postojanja svojevrsnog vremenskog pomaka u reagovanju turistike tranje u odnosu na ispoljena konjukturna kretanja u privredi (ai K., 1980., str. 89-90). Pored toga, u odreenim periodima je dolo do prila-goavanja tranje, pri emu se zbog niih prihoda, stanovnitvo opredeljivalo za boravak na bliim destinacijama, za skraivanje duine putovanja, za izbor jeftinijih vidova smetaja itd. Takva obeleja imala je turistika tranja za vreme nedavne svetske finansijske krize.

2.3.2.Cenovnaelastinosttranje

Cenovna elastinost tranje predstavlja osetljivost tranje na promene cena i moe se definisati kao odnos procentualne (relativne) promene traene koliine proizvoda i procentualne (relativne) promene cena i moe se izraziti na sledei nain:

30. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

D

Es =D

=P D 1P D P

P

gdeje:Es-elastinosttranje,D-tranja,P-cena

izvor:veselinoviP.,Ekonomija,UniverzitetSingidunum,Beograd,2010.,str.116

Koeficijent cenovne elastinosti tranje pokazuje da za 1% promena cene tranja se menja za X % (na primer ako je koeficijent 1, to znai da se za 1 % promene cene turistikih aranmana , tranja za turistikim aranmanima menja se za 1 %). Kada je koeficijent elastinosti vei od 1 tranja je elastina, a kad je manji od 1 onda je neelastina tranja. To znai da kad je koeficijent elastinosti vei od jedinice, promena cena turistikih aranmana ili hotelskih soba izazvae promene u tranji za dati %, a kad je manja od jedan, tranja se nee menjati.

Primer dat u tabeli 1. pokazao je da kada se radi o hotelskim uslugama vai zakon opadajue tranje. Meutim, neophodno je naglasiti da kada se radi o turizmu, tranja moe biti pod snanim uticajem faktora koji mogu pomeriti krivu tranje (nezavisno od kretanja cena konkretnog hotela u prethodnom primeru), meu koje se mogu ubrojati: (Walker R.S, str. 113-114)

Cene soba u drugim hotelima na istoj destinaciji Period u sezoni Raspoloivi dohodak turista Saobraajna povezanost konkretne destinacije (visina cena, dostupnost) Meuvalutarne promene Stepen atraktivnosti same destinacije Oekivanja potencijalnih turista u pogledu kretanja prihoda u budu-

nosti.Dobar primer predstavlja uticaj cena u oblasti vazdunog saobraaja na porast

tranje za hotelskim smetajem na pojedinim destinacijama. Razvoj low-cost avio prevozilaca i izrazito niske cene avio prevoza od sredine 90tih godina na podruju Evrope, uticale su na porast tranje za pojedinim evropskim metro-polama, a tzv. city short break predstavljao je jedan od proizvoda sa najbre rastuom tranjom. To je uslovilo i rast tranje za hotelskim smetajem u velikim evropskim gradovima.

Pored toga, za turistiko trite je karakteristino da u odreenim situacijama tranja ispoljava i paradoksalno kretanje. Zapravo, radi se o situacijama kada sa smanjenjem cene dolazi do opadanja tranje za pojedinim turistikim pro-

31. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

izvodima i uslugama. U ekonomskoj teoriji ova pojava se naziva Veblenovim efektom, a javlja se kod roba koje predstavljaju tzv. statusni simbol za odreene segmente potroaa. Ekskluzivnost je bitno obeleje takvih proizvoda i tranja drutvenih slojeva sa najveim dohotkom e opadati jer je proizvod izgubio eljena svojstva (tzv. snobovski efekat) (Veselinovi, str. 116.).

Gifenov paradoks govori o poveanju potraivane koliine jedne robe kada se cena poveava. Gifen je poetkom XIX veka zapazio da kada raste cena hleba poveava se potranja za hlebom. To je posledica injenice da veliki deo stanovnitva ima nizak realni dohodak. Zbog toga su oni upueni na tzv. inferiorna dobra (kao to je hleb), koja oni kupuju budui da nemaju novca za kupovinu vrednijih tzv. superiornih dobara. Siromaan deo stanovnitva zbog niskog dohotka, nuno je upuen na kupovinu inferiornih dobara. Kada cena tih dobara raste, raste i kupovina istih proizvoda, kako bi kompenzirali jo vee suavanje mogunosti kupovine superiornih dobara (Veselinovi, str. 115.).

Faktori koji dodatno utiu na stepen elastinosti tranje tiu se i odnosa koji postoji kod tzv. zavisnih proizvoda i usluga. U ovu kategoriju se ubrajaju supstituti i komplementarni proizvodi. Supstituti su robe slinih svojstava koje mogu na slian nain zadovoljiti neke ljudske potrebe. (Veselinovi, str. 112.)

Za razumevanje kretanja na turistikom tritu neophodno je imati u vidu i visok stepen supstitucije turistikih usluga. Naime, kada se radi o turistikoj ponudi postoje velike mogunosti supstitucije izmeu pojedinih komponenti (npr. kod komunikativnih faktora izmeu pojedinih grana saobraaja, kod re-ceptivnih faktora izmeu razliitih vrsta i kategorija smetaja na destinaciji, pa i izmeu samih destinacija). Na to posebno utie mobilnost turistike tranje koja je znaajno poveana polovinom 20. veka (masovno korienje putnikih auto-mobila). Pored toga, razvoj vazdunog saobraaja kao rezultat stalnog opadanja trokova doprineo je pribliavanju pojedinih dalekih destinacija. To je uticalo na formiranje novih konkurentskih odnosa i na turistikom tritu, intenzivirajui zapravo proces konkurencije izmeu turistikih destinacija na globalnom nivou. Mobilnost turistike tranje i velika mogunost supstitucije turistikih usluga uticali su na poveanje elastinosti turistike tranje u odnosu na cene.

Komplementarni proizvodi i usluge su oni koji su povezani u procesu potronje. Takva zavisnost postoji izmeu cena ski-pasa i tranje za hotelskim smetajem u planinskim ski-centrima u zimskom periodu.

Pored toga, mora se naglasiti da odnosi u kretanju cena i turistike tranje nisu uvek tako jednostavni, pri emu treba imati u vidu veliku heterogenost turistikih proizvoda. Tako se za tranju za poslovnim putovanjima moe pre rei da se u veini sluajeva ponaa kao neelastina, dok je kod turistikih pu-tovanja ispoljena daleko vea elastinost. (Walker R.J. str. 116). Takoe, kod

32. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

turistikih putovanja ispoljavaju se znaajne razlike. Radi ilustracije se moe navesti i razlika u ponaanju turistike tranje kada se radi o ponudi paket aranmana namenjenih masovnom tritu i ponudi turistikih aranmana na-menjenih turistima sa specijalnim interesovanjima. Kod aranmana kao to su klasina letovanja na mediteranskim destinacijama tranja po pravilu pokazuje visoku cenovnu elastinost zbog brojnih paket aranmana iste ili sline sadri-ne koji su ponueni na tritu. Specijalni aranmani namenjeni uim trinim segmentima sa specifinim zahtevima, znaajno su meu sobom diferencirani i izbor turista je prvenstveno opredeljen specifinim obelejima proizvoda, a cene su u drugom planu.

U narednoj tabeli dat je kratak prikaz koeficijenata cenovne elastinosti za pojedine karakteristine turistike proizvode.

Tabela3koeficijenticenovneelastinostituristiketranje

Vrsta proizvoda Koeficijent cenovne elastinosti

Putovanja u inostranstvo -1,80

Usluge klasinih restorana -2,30

Avionski prevoz kod turistikih putovanja -1,52

Avionski prevoz kod poslovnih putovanja -1,15izvor:WalkerR.J.,WalkerT.J.,Tourism Concepts and Practices,PearsonEducation,newJersey,

2011.,str.115

Dobijeni koeficijenti rezultat su empirijskih istraivanja koja su vrena na pojedinim tritima, a pokazuju da je najvei stepen elastinosti prisutan kod tranje za uslugama u klasinim restoranima u odnosu na promene cena. Tako-e je potvren i stav da tranja za uslugama avio prevoza pokazuje vei stepen elastinosti u odnosu na promene cena kada se radi o turistikim putovanjima u odnosu na poslovna putovanja.

Brojni vanekonomski faktori mogu snano delovati na kretanja turistike tranje, pri emu najee utiu na njeno preusmeravanje ka manje rizinim destinacijama. Tokom poslednjih decenija negativno dejstvo imali su faktori kao to su ratovi i politike krize, prirodne katastrofe, epidemije, a poslednjih godina i meunarodni terorizam.9

Za vremensku distribuciju turistike tranje karakteristina je sezonska kon-centracija u veini podruja u toku letnje sezone. Tome doprinosi i delovanje 9 Poetak novog milenijuma je bio obeleen velikim tekoama sa kojima je bila suoena turistika

privreda, posebno na podruju SAD, kao i vodee svetske kompanije iz oblasti vazdunog saobra-aja. Posledice teroristikog napada na poslovni centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine bile su katastrofalne, kao to je to bio sluaj sa jednim od najveih avio-prevoznika - Suissair-om.

33. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

pojedinih faktora koji nisu vezani za klimatske osobine pojedinih podneblja, kao to su raspored godinjih odmora, kolskih raspusta, pa i steene navike sta-novnitva u pogledu naina provoenja odmora. Za veinu privrednih subjekata to utie na vrstu i intenzitet poslovnih operacija koje se odvijaju u pojedinim periodima godine, kao i na potrebu za dodatnim angaovanjem tzv. sezonske radne snage. Pored toga, znaajan je uticaj koncentracije tranje u toku sezone na diferenciranje cena pojedinih turistikih usluga.

Najsloeniji problem se odnosi na pravilno dimenzioniranje kapaciteta turi-stike ponude u mestima sa izrazitim sezonskim oscilacijama tranje jer od toga u velikoj meri zavisi rentabilnost poslovanja preduzea. Neki oblici aktivnosti su pod direktnim uticajem klimatskih faktora, kao to je na primer visina snenog pokrivaa najvaniji faktor koji odreuje duinu sezone u skijakim centrima. Vei skijaki centri danas koriste mogunost vetakog osneavanja da bi pro-duili sezonu skijanja i privukli turiste zainteresovane za ovaj vid turizma. Uticaj sezone i neravnomernost u prilivu i odlivu finansijskih sredstava tokom godine, namee potrebu za posebnim oprezom u domenu finansijskog planiranja tokova novanih sredstava.

2.4.mEREnJETURiSTikETRAnJE

Postoji nekoliko naina merenja tranje i iskazivanja njene veliine kroz fizike i finansijske pokazatelje. Kao najvaniji indikatori koriste se:(McIntosh R.S., str. 299)

1. Broj posetilaca2. Broj noenje ili broj dnevnih posetilaca3. Veliina potronje.

Brojposetilacailibrojdolazakaturista

Broj posetilaca ili broj turista koji dolazi na destinaciju predstavlja osnovni indikator turistike tranje na odreenom podruju. Iako je na prvi pogled jednostavno sagledati broj turista koji dolaze na odreenu destinaciju u okviru ovog sagledavanja nailazi se na odreene tekoe. Najjednostavnije se dobijaju podaci koji se odnose na posetioce koji prelaze dravne granice jer se radi o prometu koji se regularno prati i iskazuje kroz zvanine statistike publikacije u gotovo svim zemljama. Praenje turistike tranje kada se radi o domaim posetiocima moe nailaziti na odreene tekoe. Najee se broj dolazaka na neku destinaciju moe sagledati na osnovu broja putnika koji su koristili sredstva javnog putnikog saobraaja (avion, brod, autobuski prevoz), ali ako veina domaih turista na odreenu destinaciju dolazi privatnim automobilom,

34. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

onda takvi podaci nee biti raspoloivi. Broj prodatih ulaznica na skijalitima ili vizitorskim centrima takoe moe predstavljati indikator koji se moe koristiti kao relativno pouzdan pokazatelj o poseti zimskom turistikom centru ili nekoj turistikoj atraktivnosti.

Kod merenja turistike tranje putem ovog indikatora treba imati u vidu da u turizmu postoji razlika izmeu izletnika koji na turistikom podruju borave krae od 24 asa i turiste koji po definiciji boravi due od 24 asa, odnosno ostvaruje noenje.

Brojnoenjailibrojdnevnihposetilaca

Podaci o broju noenja turista ili broju dnevnih posetilaca imaju mnogo vei znaaj u odreenim fazama planskih aktivnosti. Na osnovu ovog poslednjeg indikatora, mogu se dobiti podaci o broju noenja kada se broj turista pomnoi prosenom duinom boravka. U tom sluaju tranju (T) bismo mogli iskazati na sledei nain: (McIntosh R.S., str. 301)

T = (broj posetilaca) x (prosean broj dana ili noi na destinaciji)

Pri tom, podaci o broju noenja ili broju dnevnih posetilaca nemaju podjednak znaaj za sve nosioce odluka o izgradnji novih objekata namenjenih turistima na nekoj destinaciji. Kada se radi o hotelima ili drugim tipovima smetajnih objekata, najvei znaaj e imati podaci o broju noenja turista na destinacijama. Takve informacije neophodne su svim nosiocima odluke o izgradnji novih hotela ili drugih smetajnih objekata. Ali, podaci o dnevnim posetiocima takoe mogu biti od velike vanosti. Pri planiranju ureenja prostora namenjenih gradskim plaama ili sportsko-rekreativnim centrima, kao i prateih javnih objekata, kao to su parkinzi na primer, za projektante i nosioce investicionih odluka od mnogo veeg znaaja je predvianje broja dnevnih posetilaca.

Potronjaturista

Bez sumnje je da turistika potronja ima najvei znaaj kao indikator turi-stike tranje, ali javljaju se najvee tekoe upravo pri nastojanju da se odredi njena veliina i struktura. Takvi podaci su rezultat posebno organizovanih istraivanja, pa i tada postoji opasnost zbog mogue neobjektivnosti turista ispitanika (elja da se sakrije stvarna potronja ili jednostavno nekada turista i ne moe precizno da se seti ukupne potronje).

Na osnovu istraivanja o potronji turista koja se vre na pojedinim destina-cijama najee se vri procena ukupne turistike potronje mnoenjem broja dnevnih poseta ili broja noenja sa prosenim trokovima po danu ili po noenju.

35. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tako se turistika tranja moe iskazati vrednosno:

T = (broj dnevnih poseta ili broj noenja) x (prosena potronja po danu/noenju)

(McIntosh R.S., str. 301)

Pored merenja i ocene veliine postojee tranje, za planere veliku vanost ima i predvianje njenog budueg kretanja. Projekcije tranje se uobiajeno vre uz korienje nekoliko statistikih i metoda ekonomske analize kao to su, trend, regresija, Delfi metod i slini.

Iako je planerima prvenstveno bitno sagledavanje tranje za proizvodima i uslugama odreenog preduzea, u turizmu je veoma vano sagledati i kretanje tranje za konkretnom destinacijom. Osnovne determinante tranje za puto-vanjem u odreenu turistiku destinaciju zasnovane su na spremnosti potenci-jalnih turista za putovanjem i na atraktivnosti same destinacije. Na spremnost potencijalnog turiste za putovanjem i na donoenje konkretne odluke deluju brojni faktori koji se mogu grupisati u geografske, demografske, psihografske, kao i line osobine turiste.

Pri analizi atraktivnosti same destinacije neophodan je kompleksan pristup jer je u ovom sluaju rezultat dejstava razliitih faktora kao to su: ekonomska udaljenost, kulturne razlike, cene turistikih usluga na destinaciji, kvalitet uslu-ga na destinaciji, efektivnost promotivnih aktivnosti i sezonalnost. (McIntosh R.S., str. 298)

Ekonomska udaljenost zavisi od potrebnog vremena i finansijskih sredstava da bi se iz emitivnog podruja dolo do turistike destinacije i nazad. to je ova udaljenost vea, tranja za konkretnom destinacijom e biti manja. Razvoj avionskog saobraaja tokom druge polovine 20. veka znaajno je skratio vreme potrebno za putovanje, a smanjivanje cena u ovoj grani saobraaja uticalo je na znaajno poveanje tranje za tzv. dalekim destinacijama. Razvoj low-cost avio prevozilaca i izrazito niske cene avio prevoza od sredine 90tih godina na podruju Evrope, uticale su na porast tranje za pojedinim evropskim metropolama i na znaajne promene u raspodeli tranje na evropskom tritu u celini.

Kulturne razlike nesumnjivo predstavljaju faktor koji utie na stepen atrak-tivnosti odreene destinacije i po pravilu ukoliko postoje vee razlike izmeu emitivnog i receptivnog podruja, tranja e biti manja. Ali, u turizmu mogu biti uspostavljeni i suprotni odnosi. Velike kulturne razlike mogu predstavljati faktor atraktivnosti za pojedine grupe turista koji ele nova i drugaija iskustva. U prilog ovome govori porast interesovanja turista za nepoznate destinacije kao to je npr. Tibet.

36. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Visina cena razliitih usluga na destinaciji utie na nivo tranje, odnosno po pravilu se ispoljava elastinost tranje u odnosu na cene usluga (koja je ve prethodno objanjena).

Vii kvalitet usluga na destinaciji pozitivno deluje na privlaenje tranje. Posebno je znaajno da kvalitet usluga na destinaciji deluje kao faktor koji e podsticati lojalnost potroaa jer to obezbeuje dugoroni poslovni uspeh ra-zliitim subjektima na destinaciji. Postizanje zadovoljstva potroaa uslugama na destinaciji predstavlja kompleksan zadatak, ali je vrlo vano i pitanje usme-ravanja pr