uredjaji za pracenje vitalnih funkcija

Ni, April 2015.

UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET

Predmet:

Osnove biomedicinskog inenjeringa

Tema projektnog zadatka:

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Student:

Marko . Ivanovi, 957/11


1

Sadraj

1. Uvod .............................................................................................................................................................. 2

1.1. Pacijent monitori .......................................................................................................................................... 4

1.2. Dodatna oprema .......................................................................................................................................... 4

2. Istorija ureaja za praenje vitalnih funkcija ................................................................................................. 5

3. Primena ureaja za praenje vitalnih funkcija u intenzivnoj nezi ................................................................... 7

4. Komercijalni razvoj kompjuterski zasnovanog monitoringa i intenzivne nege ............................................... 8

5. Raunarski zasnovani grafikoni ...................................................................................................................... 9

6. Zakljuak ..................................................................................................................................................... 10

Literatura:............................................................................................................................................................ 11


2

1. Uvod

Praenje vitalnih funkcija pacijenta je uslov bez kojeg se danas ne moe zamisliti

kliniko leenje. Ureaji za praenje vitalnih funkcija prate rad srca, pritisak, koncentraciju

kiseonika u krvi ...

Profesionalni kliniki ureaji za praenje vitalnih funkcija i defibrilatori su nezamenljivi deo

opreme svakog urgentnog centra i klinike. Ergonomski dizajnirani, sa velikim LCD prikazom i

mogunou prikljuivanja dodatnih sondi i senzora.

Ovi ureaji su zbog svoje preciznosti, prenosivosti, jednostavnosti kao i ekonominosti idealni

su za sve tipove zdravstvenih ustanova. Kvalitetnog TFT ekrana, prate promenu mnotvo

pacijentovih vitalnih funkcija i parametara, nude mogunost meusobnog umreavanja i

centralizovanog praenja parametara vie pacijenata. [1]


3

Kontinuirano merenje parametara pacijenata, kao to su srani ritam i ritam

disanja, krvni pritisak, i mnogi drugi parametri postali su zajednika odlika zbrinjavanja

kritino obolelih pacijenata. Kada je precizno i neposredno odluivanje od presudnog

znaaja za efikasnu negu pacijenata, ureaji za praenje vitalnih funkcija esto se

koriste za prikupljanje i prikazivanje fiziolokih podataka. Sve vie, takvi podaci se

prikupljaju koristei neinvazivne senzore od manje ozbiljno bolesnih pacijenata iz

medicinsko-hirurkih jedinica, poroajnih sala, starakim domovima ili domovima samih

pacijenata za detekciju neoekivane opasnosti po ivot.

Mi obino mislimo da je ureaj za praenje vitalnih funkcija neto to prati i

upozorava nas kada je pacijent kritino bolestan ili u stanju opasnom po ivot. Ureaj za

praenje vitalnih funkcija moe se strogo definisati kao "ponovna ili stalna zapaanja ili

merenja pacijenta, njegove fizioloke funkcije, i funkcije odravanje opreme, u cilju

donoenja odluka, ukljuujui i kada treba dati terapijsku intervenciju, i procena te

intervencije" (Hudson, 1985). Ureaj za praenje vitalnih funkcija ne daje samo

upozorenja kada je pacijent potencijalno ivotno-ugroen. On moe takoe obezbediti

fizioloke ulazne podatke koji se koriste za kontrolu direktno povezanih ureaja za

odravanje zivota. [3]


4

1.1. Pacijent monitori

Pacijent monitor je ureaj koji se koristi za praenje fiziolokih parametara kao to su npr.: EKG, merenje telesne temperature, respiracije, neinvazivnog merenja krvnog pritiska, zasienost krvi kiseonikom, sranog volumena, invazivnog merenja krvnog pritiska i merenja razliitih gasova u krvi (CO2, NO2, O2, i ostale).

Pacijent monitori se koriste u intezivnoj nezi, neonatalnoj i pedijatrijskoj intezivnoj nezi, te u operacionim salama, kako bi medicinskom osoblju konstantno bile dostupne informacije o stanju pacijenta.

Pacijent monitori moraju da budu konstruisani i izraeni tako da se pri normalnim radnim uslovima obezbedi zatita od elektrinog udara, previsoke temperature, praine i vode u kuite predmetnih merila.[2]

1.2. Dodatna oprema

Veliki izbor sondi, senzora, elektroda, manetni za pacijent monitore, kompatibilni sa modelima vodeih svetskih proizvoaa.[2]


5

2. Istorija ureaja za praenje vitalnih funkcija

Najraniji temelji za sticanje fiziolokih podataka datiru od kraja perioda renesanse.

1625, Santorio, koji je iveo u Veneciji u to vreme, objavio je svoje metode za merenje

telesne temperature primenom termometra i merenja pulsa. Princip za oba ureaja je

osnovan od strane njegovog bliskog prijatelja Galilea. Galileo je razradio jedinstvenu

periodinost klatna merenjem vremenskog perioda ljuljajueg lustera u katedrali u Pizi,

koristei svoj puls kao tajmer. Meutim, rezultati njihove saradnje su bili ignorisani. Prvi

nauni izvetaj merenja pulsa se nije pojavio sve dok Ser Don Flojer nije objavio

"Pulse-Watch", 1707. godine. Prvi objavljen tok groznice pacijenata je iscrtao Ludvig

Traube, 1852. godine. Sa kasnijim poboljanjima sata i termometra, temperatura, puls, i

disanja su postali standardni vitalni znaci.

1896, Scipione Riva-Rocci je uveo sfigmomanometar i dozvolio merenje etvrte

vitalne funkcije, arterijskog krvnog pritiska.

Harvi Cushing, vodei SAD neurohirurg ranih 1900-ih, predvideo je potrebu i kasnije

insistirao na rutinsko praenje krvnog pritiska u operacionoj sali.

Cushing je takoe postavio i dva pitanja poznata ak i na prelazu veka:

(1) Da li smo prikupljali previe podataka?

(2) Da li su instrumenti koji se koriste u klinikoj medicini previe precizni? Ne bi li

aproksimativne vrednosti bile jednako dobre?

Cushing je odgovorio na svoja pitanja, navodei da bi merenje znakova vitalnosti bilo

rutinsko i da bi ta merenja bila vana (Cushing, 1903).


6

Od 1920-ih, etiri vitalne funkcije - temperatura, disanje, puls, i arterijski krvni pritisak - zabeleene su u svim kartama pacijenata. Godine 1903., Vilem Einthoven je osmislio galvanometar za merenje elektrokardiograma (EKG), za koji je nagraen 1924 Nobelovom nagradom za fiziologiju. EKG je postao vaan dodatak klinikog inventara za testiranje akutnnih i hroninih bolesnika. Kontinuirano merenje fiziolokih promena je postalo rutinski deo monitoringa kritino obolelih.

Istovremeno kada je doneto unapreenje monitoringa, javljaju se krupne promene u terapiji poremeaja opasnih po ivot. Brza kvantitativna procena izmerenih fiziolokih i biohemijskih promena postala je neophodna u procesu donoenja odluka, kao i primena novih terapijskih intervencija. Na primer, sada je mogue-i u mnogim sluajevima bitno-da koristi ventilatore kada pacijent ne moe da die samostalno, kardio-bajpas opremu kada pacijent prolazi operaciju na otvorenom srcu, i hemodijalizu kada pacijentu otkazu bubrezi.[3]


7

3. Primena ureaja za praenje vitalnih funkcija u

intenzivnoj nezi Postoji najmanje pet kategorija pacijenata kojima je potrebno fizioloko praenje: 1. Pacijenti sa nestabilnim fiziolokim regulatornim sistemom; na primer, pacijent iji je

respiratorni sistem snien usled predoziranja leka ili anestezije. 2. Pacijenti koji su u stanju ivotne opasnosti; na primer, pacijent iji nalazi ukazuje na

stanje akutnog infarkta miokarda (srani udar). 3. Pacijenti sa visokim rizikom od razvoja stanja koje ugroava ivot; na primer,

pacijenti odmah nakon operacije na otvorenom srcu. 4. Pacijenti u kritinom fiziolokom stanju; na primer, pacijenti sa viestrukim traumama

ili septikim okom. 5. Majka i beba tokom poroaja.

Slika 1. -Medicinska sestra kraj pacijenta na intenzivnoj nezi. Iznad glave medicinske sestre pored kreveta nalazi se monitor koji vri merenje i prikazuje kljune fizioloke podatke, iznad njene leve ruke je pumpa za infuziju, sa njene desne strane je ekran pacijent ventilatora i pored njega je terminalni kompjuter koji se koristi za unos i pregled podataka. (Izvor: dr Reed M. Gardner)


8

Briga o tekom bolesniku zahteva brze i precizne odluke tako da terapija zatite

ivota i spasavanja ivota moe da se primeni. Zbog ovih zahteva, ureaji za intenzivnu negu su postali iroko primenjeni u bolnicama. Takvi ureaji koriste kompjutere gotovo univerzalno u sledee svrhe:

Da stekne fizioloke podatke esto ili neprestano, kao npr, krvni pritisk Da poalje informacije iz sistema podataka na udaljenim lokacijama (npr,

laboratorije i odeljenja radiologije)

Da skladiti, organizuje, i da da izvetaj o podacima Da integrie i povee podatke iz vie izvora Da obezbedi klinika upozorenja i savete na osnovu vie izvora podataka Da funkcionie kao sredstvo za donoenje odluka koje zdravstveni radnici mogu

koristiti u planiranju briga o kritino obolelih Da meri teinu bolesti pacijenata i razvrsta ih Za analizu ishoda intenzivne nege u smislu klinike efikasnosti i isplativosti [3]

4. Komercijalni razvoj kompjuterski zasnovanog

monitoringa i intenzivne nege

Razvoj centralnih stanica i integrisanih aritmijskih sistema baziranih na standardnom mikrokompjuterskom zasnovanom serveru hardverskih i softverskih platformi dovela je do iroke distribucije u klinikom okruenju. Ovi sistemi imaju funkcije baza podataka i analiza ranije rezervisanih za vee sisteme.

Slika 2. - Ureaj za analizu krvi i noni fizioloki monitor

(Izvor: Philips Medical Sistems)


9

U poslednjih nekoliko godina, noni monitor je postao kljuna taka za unos

podataka i prezentacije. U stvari, veina nonih monitoring sistema koji se danas prodaju mogu stei i prikaz podataka iz klinikih laboratorija, nonih laboratorijskih ureaja, i niz drugih ureaja kao to su ventilatori. Naalost svaki od ovih monitora ima svoj vlasniki komunikacioni protokol i emu prikupljanja podataka. Osim toga, elja za snimanje i upravljanje svih klinikih podataka za pacijente u kritinom stanju (ne samo za nadzor podataka pacijenata) dovela je razvoj specijalizovanih informacionih sistema jedinica za intenzivnu negu. Tri velike kompanije su se ukljuile u razvoj takvih kompjuterskih baziranih grafikona i nadzornih sistema:

Philips Medical Systems sa svojim sistemom CareVue (Shabot, 1997),

GE Medical Systems ranije Marqueette Electronics sa centrinosti klinikog informacionog sistema, i

Eclipsys (ranije EMTEK ) sa svojim Continuum 2000 kompjuterskom aplikacijom grafikona (Brimm, 1987; Cooke & Barie, 1998). [3]

5. Raunarski zasnovani grafikoni Tradicionalni medicinski zapis ima nekoliko ogranienja. Problemi loe ili

nefleksibilne organizacije, neitkosti, i manjak fizike dostupnosti su posebno vani za medicinsku dokumentaciju kritino obolelih zbog velikog broja prikupljenih podataka i kratkog roka za mnoge odluke leenja.

Znaaj postojanja jedinstvenog nalaza je pokazan na studiji na LDS bolnici sredinom 1980-ih. Istraitelji su vodili detaljnu evidenciju o podacima koje koriste lekari kada donose odluke o nainu leenja u ok-traume intenzivne nege. Istraitelji su bili iznenaeni to su laboratorijski i krv-gas podaci najee korieni (42 odsto ukupnog broja), s obzirom da su fizioloki noni monitori uvek prisutni na intenzivnoj nezi. Zapaanja kliniara (21 odsto) i lekovi i balans tenosti (22 odsto) se takoe esto koristi. Noni fizioloki monitor ini samo 13 odsto podataka koji se koriste kada se donose odluke o leenju. Ovi nalazi jasno ukazuju na to da podaci iz vie izvora, a ne samo iz tradicionalnih fiziolokih monitoring ureaja, moraju biti dostavljeni i integrisani u jedinstven zdravstveni karton kako bi omoguili efikasno donoenje odluka i tretman na intenzivnoj nezi. [3]


10

6. Zakljuak

Tehnike potekoe, greke u interpretaciji podataka, i poveanje intervencije izazvane kontinuiranim praenjem su potencijalne opasnosti za pacijente koji se nalaze na intenzivnoj nezi. Na osnovu toga moemo da identifikujemo est oblasti u kojima raunari mogu da pomognu u praksi kritine medicine.

1. Svi ureaji za praenje vitalnih funkcija moraju biti sposobni za praenje aritmije.

Noni fizioloki monitori sa mikrokompjuterom sada pruaju odlinu kontrolu aritmije.

2. Invazivni monitoring treba da se obavlja bezbedno. Raunarski zasnovan grafikon invazivnih dogaaja kao to je ubacivanje jednog arterijskog katetra, analiziran u kombinaciji sa podacima iz mikrobioloke laboratorije, moe pomoi da se izbegne infekcija.

3. Generisani podaci treba da budu tani. Raunar moe proveriti da li su podaci koji su uneti razumljivi. Pored toga, prenos podataka i prorauna greke se mogu smanjiti ili eliminisati primenom raunara.

4. Izvedene podatke treba pravilno interpretirati. Raunar moe da pomogne u integraciji podataka iz vie izvora. Pored toga, raunar moe izvesti parametre i takoe moe obezbediti brz, taan, i dosledan nain tumaenja i upozorenja.

5. Terapiju treba bezbedno koristiti. Raunar moe da pomogne lekarima sugeriui terapiju i izrauna odgovarajuu dozu leka.

6. Pristup laboratorijskim podacima treba da bude brz i sveobuhvatan. Raunarske mree obezbeuju brz pristup svim podacima laboratorijskog sistema i moe ak tumaiti rezultate i dati upozorenja.


11

Literatura:

1. http://www.verlab.ba/index.php?option=com_content&view=article&id

=149&Itemid=580 [1]

2. http://www.engel.rs/monitoring.html [2]

3. http://eknygos.lsmuni.lt/springer/56/585-625.pdf [3]

4. http://www.usa.philips.com/healthcare-solutions/patient-

monitoring/patient-monitoring [4]

5. http://en.wikipedia.org/wiki/Monitoring_%28medicine%29 [5]

uredjaji za pracenje vitalnih funkcija

Documents