1

Na osnovu ~lana 62 i 63, a u vezi sa ~lanom 135 Zakona o vodama, (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 10/98) i ~lana 2 Zakona o Vladi Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 3/97, 3/98 i 29/00), Vlada Republike Srpske na 39. sjednici odr`anoj 15.08.2001. godine, d o n o s i

U R E D B U

O KLASIFIKACIJI VODA I KATEGORIZACIJI VODOTOKA

1 OPTE ODREDBE

lan 1. Ovom uredbom uspostavaju se kriterijumi za klasifikaciju i vri klasifikacija kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i kategorizacija vodotoka.

lan 2 Klasifikacija i kategorizacija vri se radi harmonizacije i uporedivosti ocene stepena antropogenih zagaujuih uticaja na ekoloku funkciju vode, odreivawa pogodnosti kvaliteta voda vodotka za postojee i planirane upotrebe, uspostavaa cieva kvaliteta za svaki distrikt ili deo renog sliva i posebno radi kontrole uspenosti svih preduzetih mera zatite koje imaju za ci spreavawe pogoraa staa i postepeno poboe i obnovu svih povrinskih voda ukuujui i vetake i jako modifikovane vodotoke.

lan 3 Za potrebe ove redbe korieni izrazi zna~:

status povrinske vode je opti izraz staa povrinskih voda odreen ekolokim i hemijskim statusom ekoloki status vode izraava kvalitet strukture i funkcije akvatinih ekosistema povrinskih voda prirodni ekoloki status znai ekoloki status povrinskih voda koji se postie u sredini koja je potpuno izvan antropogenog uticaja visoki ekoloki status povrinskih voda znai status koji nastaje u sredini bez velikog uticaja udskih aktivnosti hemijski status je izraen stepenom zagaea voda visok hemijski status znai status pri kome u vodi nema tetnih i opasnih supstanci na nivou veem od prirodnog fona dobar hemijski status znai da koncentracije tetnih i opasnih supstanci i drugi fizikohemijski parametri ne prelaze odgovarajue standarde kvaliteta, a trend promena ne ukazuje da e biti prekoraeni u budunosti status podzemne vode je opti izraz staa podzemnih voda i odreen je kvantitativnim i fizikohemijskim statusom kvantitativan status podzemne vode oznaava stepen do koga se podzemna voda stalno direktno i indirektno crpi i promene enog prirodnog obnavaa saprobnost vode je stepen istoe ili zagaea povrinskih voda ustanoven na osnovu sastava indikatorskih vrsta indikatorske vrste organizama obuhvataju ivotiske i bine vrste koje imaju optimalan razvoj pod odreenim uslovima kiseoninog reima, odnosno koncentracije organskog zagaea biotiki indeks je numerika vrednost upotrebena da opie ive komponente akvatinog sistema i slui kao indikator biolokog kvaliteta eutrofikacija je obogaivae vode nutrijentima, naroito jedieima azota i fosfora koji ubrzavaju rast algi i viih biaka to prouzrokuje neeeni poremeaj ravnotee prisutnih organizama u vodi. stepen eutrofije zavisi od intenziteta primarne produkcije akvatine flore u povrinskim vodama i ukuuje oligotrofni, mezotrofni, umereno eutrofni, eutrofni i hipertrofni stepen. opasna supstanca znai svaku supstancu koja predstava rizik za okolinu i zdrave udi jer je toksina, otporna na razgradu, bioakumulativna, kancerogena ili na drugi nain opasna

2

rizik znai kombinovani uticaj verovatno pojave neke opasne supstance i intenziteta pojave prioritetna supstanca oznaava supstancu koja predstava znaajan rizik u vodi ili preko vode za akvatinu sredinu i udi

2 KLASIFIKACIJA KVALITETA POVRINSKIH VODA

an 4 Ovom redbom odreuju se klase voda prema kvalitetu koji podrava ekoloku funkciju datih tipova akvatinih sistema, kao i koriee voda za postojee i planirane upotrebe a odnosi se na sve povrinske (reke, jezera, vetake i jako modifikovane vodotoke) i podzemne vode. Uredba se ne odnosi na mineralne i termalne vode.

lan 5 Klasifikacija povrinskih voda vri se na osnovu dve grupe kriterijuma: optih koji karakteriu ekoloi status vode i kriterijuma specifinih opasnih i toksinih supstanci koje u vodenu sredinu dospevaju kao rezultat razliitih industrijskih i drugih antropogenih aktivnosti.

lan 6 Prvu grupu kriterijuma za klasifikaciju kvaliteta voda ine: op{ti hemijski i fizikohemijski parametri kvaliteta (temperatura, pH, alkalitet, elektrohemijska provodivost, grupe parametara koji karakteriu kiseoniki reim i sadraj hranivih materija), bioloki elementi kvaliteta (sastav, abundanca i biomasa akvatine flore, sastav i abundanca bentikih beskimeaka i zooplanktona, kao i sastav, abundanca i starosna struktura faune riba) i hidromorfoloki elementi koji podravaju dati ekoloki status.

lan 7 Drugoj grupi kriterijuma za klasifikaciju kvaliteta voda pripadaju specifine opasne i toksine supstance koje se utvruju na osnovu toksinosti, otpornosti na razgradu, sklonosti za bioakumulaciju i/ili za koje je dokazano da imaju kancerogena, teratogena i mutagena svojstva ili takva nastaju u vodenom sistemu.

lan 8 Sve specifine supstance utvrene lanom 7 svrstavaju se u dve grupe: prioritene visoko rizine opasne supstance i ostale toksine i opasne supstance. Ova podela vri se prema stepenu rizika za akvatinu okolinu i zdrave udi i proiste, osim od osobina utvrenih ~lanom 7, i od rasprostraenosti u okolini (velika proizvoda i potroa, razliiti putevi dospevaa u akvatinu sredinu, kao i dokaz da se ve nalaze u akvatinim sistemima). Sve visoko rizine supstance koje su sada na listi prioriteta Evropske Unije i Komisije za Dunav (Aneks 2, tabele 1 i 2) podleu posebnom reimu meunarodne kontrole.

lan 9 Ovom redbom u tabeli 3 propisani su cievi kvaliteta za deo prioritetnih visoko rizinih supstanci koje treba postepeno da budu eliminisane iz akvatinih ekosistema. Za grupu ostalih toksinih i opasnih materija za koje ovom redbom nisu dati standardi, ukoliko se ukae potreba, granine vrednosti odreuju se prema posebnoj proceduri koju priprema ministarstvo nadleno za vodoprivredu i propisuje zajedno sa ministarstvima za zdravstvo i zatitu `ivotne sredine.

lan 10 Uzimajui u obzir navedene kriterijume i elemente kvaliteta povrinskih voda, klase kvaliteta odreuju se razliitim kategorijama statusa (visok, dobar, umeren, lo i veoma

3

lo) koje opisuju stepene odstupaa hidromorfolokih, fiziko-hemijskih i biolokih elemenata od onih koji se mogu oekivati u uslovima bez antropogenog uticaja (abela 1). Tabela 1. Normativne definicije ekolokog statusa kvaliteta reka i jezera

VISOK STATUS

Opti elementi: ne postoji ili je vrlo mali antropogeni uticaj na promenu vrednosti fiziko-hemijskih, hidromorfolokih elemenata kvaliteta u odnosu na potpuno neporemeene uslove; vrednosti biolokih elemenata kvaliteta odgovaraju tipu vode pod neporemeenim uslovima ili su oni samo neznatno promeeni Bioloki elementi taksonomski sastav i abundanca fitoplanktona u renim vodama (prosena biomasa za jezera), zooplanktona, makrofita i fitobentosa, kao i fauna bentikih beskimeaka i riba potpuno ili skoro potpuno odgovaraju neporemeenim uslovima; cvetae planktona java se sa uestalou i intenzitetom u skladu sa tip-specifinim fiziko-hemijskim uslovima; odnos osetivih taksona beskimeaka prema neosetivim, kao i nivo ihovog diverziteta ne pokazuje znake promena u odnosu na neporemeene uslove; sve osetive vrste riba specifine za tip vodotoka su prisutne; reprodukcija i razvoj pojedinih vrsta nisu poremeeni Hidromorfoloki elementi reke: koliina i dinamika toka, kao i veza sa podzemnim vodama odraavaju potpuno ili skoro potpuno neporemeene uslove; kontinuitet toka nije poremeen i omoguuje nesmetanu migraciju akvatinih organizama i sedimenta; izgled korita, supstrat, struktura i uslovi priobalnih zona odgovaraju neporemeenim uslovima jezera: koliina i dinamika toka, nivo, vreme zadravaa vode i veza sa podzemnim vodama pokazuju potpuno ili skoro potpuno neporemeene uslove; varijacije dubine, koliine i strukture supstrata, kao i struktura i uslovi jezerske obale odgovaraju u potpunosti ili su blizu neporemeenih uslova Fiziko-hemijski elementi vrednosti fiziko-hemijskih parametara potpuno ili skoro potpuno odgovaraju neporemeenim uslovima; temperatura, pH, alkalitet, reim kiseonika, sadraj ukupnih mineralnih materija i sadraj nutrijenata ne pokazuju znake antropogenog uticaja i nalaze se u dijapazonu koji karakterie neporemeene uslove specifini prioritetni polutanti su ispod granice detekcije najboim analitiim tehnikama ostali specifini polutanti su unutar vrednosti koje karakteriu neporemeene prirodne uslove

DOBAR STATUS

Opti elementi: vrednosti elemenata biolokog kvaliteta pokazuju vrlo malo odstupae koje je rezultat udske aktivnosti ali su odstupaa mala u odnosu na neporemeene uslove Bioloki elementi vrednosti elemenata biolokog kvaliteta vrlo malo odstupaju od neporemeenih uslova kao posledica udskih aktivnosti; postoji blaga promena sastava i abundance taksona fitoplanktona, makrofita i fitobentosa, kao i faune bentikih beskimeaka, zooplanktona i riba u odnosu na tip-specifine zajednice; promene ne ukazuju na ubrzani rast algi, makrofita i fitobentosa kao rezultat nepovonog poremeaja ravnotee organizama u vodotoku ili fiziko-hemijskom kvalitetu vode i sedimenta; moe se pojaviti slabo poveae frekvencije i intenziteta cvetaa tip-specifinog planktona; odnos poremeaja osetivih prema neosetivim taksonima i nivo diverziteta beskimeaka pokazuje blago odstupae od nivoa specifinog tipa; pod antropogenim uticajem na hidromorfoloke i fiziko-hemijske elemente starosna struktura ribe zajednice pokazuje znake poremeaja i u nekim sluajevima i odsustvo reprodukcije i razvoja pojedinih vrsta, kao i izostanak nekih starosnih grupa; svi hidromorfoloki elementi konzistentni su sa dostignutim vrednostima elemenata biolokog kvaliteta Fiziko-hemijski elementi temperatura, pH, alkalitet, kiseonik, sadraj ukupnih mineralnih materija i sadraj

4

nutrijenata ne prelaze granine vrednosti dijapazona koji obezbeuje funkcionisae tip-specifinog ekosistema i postizae vrednosti navedene za elemente biolokog sistema specifini prioritetni polutanti su u koncentracijama koje ne prelaze vrednosti standarda kvaliteta ostali specifini polutanti su u koncentracijama koje ne prelaze vrednosti standarda kvaliteta

UMEREN STATUS

Opti elementi: vrednosti elemenata biolokog kvaliteta za povrinske vode pokazuju umereno odstupae od neporemeenih uslova kao rezultat udske aktivnosti; ova odstupaa su znatno vea nego kod dobrog statusa. Bioloki elementi vrednosti elemenata biolokog kvaliteta pokazuju umereno odstupae u odnosu na neporemene uslove, ali su znatno vee nego kod dobrog statusa; taksonomski sastav itoplanktona, a naroito abundanca umereno se razlikuje od tip-specifinih zajednica i mogu izazvati znatne nepoene poremeaje drugih biolokih i fiziko-hemijskih elemenata (umereno povee frekvencije i intenziteta cvetaa specifinog tipa); sastav vrsta makrofita i fitobentosa razlikuje se umereno od tip-specifinog statusa; kao rezultat antropogenih aktivnosti fitobentike zajednice mogu biti ometane bakterijskim rastom; sastav i abundanca bentikih beskimeaka razlikuje se od specifinog tipa zajednice a osnovne taksonomske grupe specifine za tip zajednice nisu prisutne; poremeaj odnosa osetivih prema neosetivim taksonima i nivo diverziteta beskimeaka bitno su nii od tip-specifinog nivoa i znaajno nii nego kod dobrog statusa; sastav i abundanca ribih vrsta razlikuje se umereno od tip-specifine zajednice; starosna struktura ribe zajednice pokazuje velike znake poremeaja usled antropogenog uticaja na fiziko-hemijske i hidromorfoloke elemente kvaliteta, pa je umereni broj tip-specifinih vrsta odsutan ili je abundanca vrlo niska Hidromorfoloki elementi Reke: hidroloki reim, reni kontinuitet i morfoloki uslovi saglasni su sa dostignutim vrednostima za elemente biolokog kvaliteta Jezera: svi hidromorfoloki elementi saglasni su sa dostignutim vrednostima za elemente biolokog kvaliteta Fiziko-hemijski elementi opti uslovi, specifini prioritetni i drugi specifini polutanti nalaze se u granicama saglasnim s veliinom promena nevedenim za elemente biolokog kvaliteta; zapaa se antropogeni uticaj, ali su koncentracije metala i specifinih organskih materija stalno nie od hroninih vrednosti

LO STATUS Opti elementi vode slabog ekolokog statusa pokazuju vee promene u vrednostima elemenata biolokog kvaliteta a relevantna bioloka zajednica odstupa bitno od normalno prisutne za dati tip; vrednosti hidromorfolokih i fiziko-hemijskih elemenata nastalih kao posledica antropogenih poremeaja konzistentni su s promenama biolokih elemenata; metali i specifine organske supstance povremeno se nalaze u toksinim koncentracijama ali u pogledu trajaa i uestalosti pojave ne izazivaju hronine toksine uslove

VEOMA LO STATUS Opti elementi vode veoma loeg ekolokog statusa pokazuju velike promene elemenata biolokog kvaliteta vode a veliki deo bioloke zajednice znaajno odstupa od normalno prisutnih u neporemeenim uslovima; vrednosti hidromorfolokih i fiziko-hemijskih elemenata nastalih kao posledica antropogenih poremeaja konzistentni su s promenama biolokih elemenata; koncentracije metala i specifinih organskih supstancija stalno su iznad nivoa hroninih koncentracija to stvara stalne toksine uslove

5

lan 11 Klase vetakih i jako modifikovanih vodotoka odreuju se razliitim kategorijama ekolokog potencijala (maksimalan, dobar, umeren, lo i veoma lo) koji opisuju razliite stepene odstupaa elemenata kvaliteta od istih u najsliijem tipu nemodifikovanih vodotoka. Vrednovae uticaja regulacije voda na ekoloki potencijal vetakih i jako modifikovanih voda daje se u Tabeli 2. Tabela 2. Uticaj regulacije voda na ekoloki potencijal vetakih i jako modifikovanih voda (%) vrsta regulacije ili koria vode klase vode vodotoka 1. 2. 3. 4. 5. 1. kori vodne snage 80 2. promena protoka usled antropogenog delovanja

40

3. udeo neregulisanog podruja 100-90 90-75 75-50 50-30

6

ukupne suspendov. materije g.m-3 15 B. KISEONINI REIM rastvoreni kiseonik * x g.m-3 >7.0 7.0-6.0 6.0-4.0 4.0-3.0 1.0 mangan, Mn mg.m-3 400

7

nikl, Ni mg.m-3 ** 0.05-1.0 1.0-2.0 2.0-5.0 >5.0 olovo, Pb mg.m-3 5.0 selen, Se mg.m-3 50 antimon, Sb mg.m-3 50 kalaj, Sn mg.m-3 500 , Zn E2 DRUGE NEORGANSKE SUPSTANCE sulfati gm-3 150 hloridi gm-3 200 fluoridi g.m-3 1.7 cijanidi mg.m-3 20 sulfidi mg.m-3 0.100 slobodni hlor mg.m-3 ** ** 10 F. RADIOAKTIVNOST

ukupna aktivnost mBq/L 2500 2. BIOLOKI STATUS

G1 SANITARNO- MIKROBIOLOKI PARAMETRI broj kolonija aerobnih organotrofa na 220C.

N.mL-1 7.5.105

ukupni koliformi N/100 mL 1.105

fekalni koliformi N/100 mL 5.104 fekalne streptokoke N/100 mL 3.104 G2 BIOLO[KI PARAMETRI

hlorofil-a* x mg.m-3 50

biotiki indeks x 10-9 9-8 8-5 5-3 Pantle-Buck saprob. indeks x

8

Tabela 4.Granine vrednosti pokazatea stepena trofije jezera i akumulacija * parametri parametari se odnosi na 1. klasa 2. klasa 3. klasa 4. klasa 5. klasa

prozirnost vode merena

minimalna godia vrednost

>6 6-3 3-1.5 1.5-0.7

9

Tabela 6. Definicija dobrog hemijskog statusa podzemnih voda generalno dobar status hemijski status podzemnih voda je takav da:

nema proboja termomineralnih voda ili drugih voda koje bi ugroavale dobar status

kvalitativne fiziko-hemijske karakteristike voda zajedno sa sanitarno-bakteriolokim pokazateima zadovoavaju parametarske vrednosti za visok ili dobar status iz tabele 3

ne postoji trend pogoraa fiziko-hemijskog statusa

provodivost promena vrednosti provodivosti nije posledica proboja drugih vrsta podzemnih voda

lan 19

Prema graninim vrednostima za pojedine parametre kvaliteta, sve povrinske vode obuhvaene ovom redbom svrstavaju se u 5 klasa - od 1. do 5. Svrstavae kvaliteta renih voda u klase obava se na osnovu uporeea merodavnih vrednosti izraunatih u skladu sa ~lanom 20 i doputenih graninih vrednosti za svaki parametar kvaliteta ( abela 3). Klasa vode jezera i akumulacija odreuje se prema stepenu trofije (granine vrednosti parametara navedene u abeli 4) i dozvoenim koncentracijama opasnih i tetnih materija iz abele 3. Pored hemijskog statusa koji se oceuje prema kriterijumima iz tabela 5 i 6, i graninih vrednosti za hemijske i sanitarno-bakterioloke parametre (abela 3), za podzemne vode oceuje se i kvantitativni status na osnovu monitoringa crpea i praea nivoa podzemnih voda.

lan 20 Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti pojedinih parametara kvaliteta podzemnih i svih povrinskih voda odreenih ispitivaem sa graninim vrednostima za propisane klase (abela 3) odreuju se, zavisno od broja godiih podataka, kao: medijana svih rezultata za svaki parametar (broj uzoraka u toku jedne kalendarske godine

vei od 5 i mai od 12), 90 persentilne vrednosti za sve parametre osim rastvorenog kiseonika i % zasiea za

koje se primeuju 10 persentilne vrednosti (broj uzoraka u toku godine jednak ili vei od 12)

kada je broj godiih uzoraka mai od pet, vrednosti svih parametara u svim serijama treba da zadovoe propisane vrednosti za datu klasu.

Vrednosti iz stava jedan ovoga ~lana koje se dobiju pri ekstremnim uslovima (visoke vode, jake padavine i sli~no), ne uzimaju se u obzir pri godi{woj oceni kvaliteta. Ocena kvaliteta na godioj osnovi vri se prema najnepovonijoj merodavnoj vrednosti za jedan od parametara kvaliteta iz grupa B, C, D1 i D2, E1 i E2 i G1. (abela 3). Do verifikacije indeksa biolokog statusa ( ~lan 13, stav 3), za parametre iz grupe G2 kao merodavna vrednost primeuje se Pantle-Buck-ov saprobni indeks. Za parametre koji pripadaju grupi optih fiziko - hemijskih parametara (A) i radioaktivnosti (F) ocena kvaliteta vri se na osnovu merodavnih vrednosti za svaki parametar.

lan 21 Za ocenu trofinog statusa jezera i akumulacija kao merodavne koriste se godie srede aritmetike vrednosti za sve parametre navedene u tabeli 4 osim prozirnosti, koncentracije hlorofila i % () sadraja kiseonika za koje se koriste i najnepovonije vrednosti za vreme stratifikacije. Za izraunavae sredegodiih vrednosti neophodno je obaviti 8 merea tokom godine u jednakim intervalima - od sredine marta do kraja oktobra i jedno u zimskom periodu.

10

lan 22

Ocena izvrena na godioj osnovi prikazuje se tabelarno za sve parametre a na hidrolokoj karti za grupe parametara B, C, G1 i a iz grupe G2 - indeks Pantle - Buck-a , odnosno indeks biolokog statusa i koncentracija hlorofila - sledeim bojama: 1. kategorija- plavo; 2. kategorija -zeleno; 3. kategorija- uto, 4. kategorija- crveno i 5. kategorija- crno.

lan 23

U sluajevima meu-ntitetskog i meugraninog oceivaa kvaliteta voda merodavna vrednost se odreuje u skladu sa dogovorom. 3. KONTROLA KVALITETA VODA

lan 24 Vlada Republike na predlog ministarstva nadle`nog za poslove vodoprivrede i Republi~ke direkcije za vode donosi generalni Program kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika povr{inskih i podzemnih voda u skladu sa pravilima i prisopisima za tu oblast. Organi odgovorn za upravae distrikt renog sliva, kao i slivu, donos bli`e, konkretne programe i planove sistematskog praea kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika povrinskih i podzemnih voda prema smernicama datim u Pravilniku o nainima merea i ispitivaa voda. Programi distrikta moraju biti usaglaeni sa republi~kim , kao i programi za slivno podruje sa programom tog sliva i republi~kim programom, a stupaju na snagu i primjewuju se nakon, {to se odobre od Ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede.

lan 25 Sistematsko praee kvaliteta voda u nadlenosti je odoprivrednih laboratorija , , (kategorija 2.). Koordinacija rada i obavae nekih specifinih merea i analiza je zadatak vodoprivredne laboratorije (kategorija 1.). U prelaznom periodu, dok se ne oforme laboratorije slivov, Ministarstvo nadleno za vodoprivredu ovlauje laboratoriju koja obava sva ispitivaa povrinskih i podzemnih voda prema godiem programu rada koji donosi . 4. NAMENA VODE

lan 26

Vodama svrstanim u klase od 1. do 5., prema uslovima koriea za razliite namene odgovaraju sledee klase: Klasa 1.

podzemne i povrinske vode se u svom prirodnom stawu ili posle dezinfekcije mogu koristiti za pie ili u prehrambenoj industriji, kao i povrinske vode za rast i razvoj plemenitih vrsta riba (pastrmka);

Klasa 2. vode koje se posle odreenog tretmana (koagulacija, flokulacija, taloee, filtracija i dezinfekcija) mogu koristiti za pie; vode se u prirodnom stau mogu koristiti za kupae, za sportove na vodi, za rast i razvoj ciprinidnih vrsta riba;

Klasa 3. vode koje se mogu koristiti za pie nakon obimnog tretmana (koagulacija, flokulacija, taloee, filtracija, ozonizacija, adsorbcija na aktivnom ugu i

11

dezinfekcija), vode koje se mogu koristiti u pooprivredi i u industriji koja nema posebne zahteve u pogledu kvaliteta voda i za rast mae plemenitih vrsta riba;

Klasa 4. zagaene vode koje se u predelima sa nedostatkom vode mogu koristiti u nekim industrijama posle odgovarajueg tretmana;

Klasa 5. jako zagaene vode koje se gotovo ne mogu koristiti ni za kakve namene.

5. KATEGORIZACIJA VODOTOKA

lan 27 Ovom Uredbom razvrstavaju se vodotoci, odnosno ihovi delovi i jezera (u daem tekstu vodotoci) prema normativnim definicijama ekolokog statusa kvaliteta voda (~lan 10, abela 1) i doputenim graninim vrednostima parametara kvaliteta (~lan 14, abela 3 i ~lan 16, abela 4) u kategorije utvrene ovom Uredbom.

lan 28 Prema ekolokom kvalitetu voda koji se mora odrati ili postii uvoeem preventivnih mera i najboih ekonomski dostupnih tehnologija sve povrinske i podzemne vode osim poteza Bosne od ua Spree do Modri~e i ua Spre~e razvrstavaju se u prve dve kategorije (abela 7).

Tabela 7. KATEGORIZACIJE VODOTOKA R S SLIV VODOTOK kategorija

Una Una od ranice sa Hrvatskom do ua u Savu 2. Sana od izvora do meu-ntitetske granice 1. Sana od me-ntitetske granice do ua u Unu 2. Japra 2. Vrbas Vrbas od meu-ntitetske e (ispred akumulacije

Boac) do iza vodozahvata Novoselije 2.

akumulacija Boac 2. Vrbas od vodozahvata Novoselije do ua u Savu 2. Crna rijeka 2. Ugar 2. Vrba 2. Bosna Bosna od meu-ntitetske e do ua Spree 2. Bosna od ua Spree do Modrie 3. Bosna od Modr do ua u Savu 2. Usora od izvora do meu-ntitetske e iza Teslia 2. Usora od meu-ntitetske e do ua u Bosnu 2. Sprea od meu-ntitetske e do ua u Bosnu 3. Miacka Paanska 2. Miacka Mokraska 2. Drina Drina celom duinom 2. Sutjeska 1. Bistrica kod Srbia od Mievine 1. ehotina 2. Praa 2. Lim 2. Rzav, granica Srbije () do ua - Viegrad 2. Driaa sa pritokom Jadar 2. Jaa 2. Suica Bratunac od Srebrenice. Potoari 2. Saki potok 2.

12

Sava Sava od ua Une do granice sa Srbijom () 2. Vrbaka kod Gradike 2. Tolisa od meu-ntitetske granice do ua 2. Lukavac 2. Tia 2. Kanal Danica 2. Jadranski sliv

Trebiia od izvora do brane Gorica 1.

Akumulacija Bileko jezero 2. Trebiica nizvodno od brane 2.

lan 29 Izvorita svih vodotoka, kao i pritoke vodotoka iz ~lana 28 i prirodna jezera koji nisu obuhvaeni Tabelom 7 razvrstavaju se u 1. () kategoriju ije vode treba da imaju visok status kvaliteta definisan abelama 1, 3 i 4. Sve podzemne vode, osim prve izdani u podruju nasea, kategoriu se u 1. () kategoriju. Podzemne vode u okviru nasea kategoriu se u 2. () kategoriju. 6.

30 : - 1. 3,

~ 14, - 2. 1. ,

(Desicion 2000/0035(COD)), - 2. 2.

.

31 : - " " (" ", 42/67), - "

" (" ", 19/80 - " " " ", 3/66 7/66.

32 " ". : 02/1-020- /01, : 15.08. 2001.

13

NEKS 1

Analitike metode ispitivaa parametara navedenih u abeli 3 ~lana 14 parametri dimenzije analitika metoda A. OPTI PARAMETRI pH jedinice pH elektrohemijska, in situ alkalitet g CaCO3.m-3 volumetrijska. titracija kiselinom ukupna tvrdoa g CaCO3.m-3 volumetrijska. kompleksometrijski elektroprovodivost S.cm-1 elektrohemijska, in situ ukupne vrste materije g.m-3 gravimetrijska ukupne suspendovane materije g.m-3 gravimetrijska posle filtracije kroz membranski

filtet veliine pora 0.45 m sulfati g.m-3 gravimetrijska hloridi g.m-3 titrimetrijska, merkurimetrijska titracija

B. KISEONINI REIM rastvoreni kiseonik gO2

.m-3 elektrohemijska, in situ zasiee vode kiseonikom (%) elektrohemijska, in situ presiee vode kiseonikom (%) elektrohemijska, in situ BPK5 gO2

.m-3 metoda razblaea, inkubacija 5 dana na 200C; kiseonik se odreuje elektrohemijski

HPK gO2.m-3 oksidacija sa kalijum-dihromatom. spektrofotometrijska

HPK gO2.m-3 oksidacija sa KMnO4. titrimetrijska C. NUTRIJENTI

amonijani azot g.m-3 spektrofotometrijska sa Nessler-reagensom nitritni azot g.m-3 spektrofotometrijska (naftilamin i sulfanilna kis.)nitratni azot g.m-3 spektrofotometrijska.redukcija sa Cd do NO2- ukupni azot g.m-3 metoda po Kjeldahlu-u ukupni fosfor g.m-3 spektrofotometrijska sa askorbinskom kiselinom

D. PRIORITETNE SUPSTANCE IZ COUNCIL DIRECTIVE. 86/280/EEC gasna hromatografija

E. OSTALE TOKSINE I OPASNE MATERIJE E.metali i druge neorganske supstance fluoridi mg.m-3 spektrofotometrijska cijanidi mg.m-3 spektrofotometrijska sa piridinom i barbiturnom

kiselinom sulfidi mg.m-3 spektrofotometrijska aluminijum mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS arsen mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kadmijum mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS ukupni hrom mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS bakar mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS

gvoe mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS iva mg.m-3 AAS - hladne pare mangan mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS nikl mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS olovo mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS selen mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS antimon mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kalaj mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kobalt mg.m-3 AAS-plamena tehnika srebro mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS cink mg.m-3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS

E2. ostale toksine materije fenolni indeks mg.m-3 spektrofotometrija sa 4 aminoantipirinom benzen mg.m-3 gasna hromatografija toluen mg.m-3 gasna hromatografija ksilen mg.m-3 gasna hromatografija formaldehid mg.m-3 gasna hromatografija

anjonski deterenti mg.m-3 spektrofotometrijska sa metilenplavim mineralna ua mg.m-3 IR-spektrofotometrija F. RADIOAKTIVNOST

14

ukupna aktivnost mBq.L-1 brojae suvog ostatka vode GM brojaem G1 sanitarno - mikrobioloki parametri broj kolonija aerobnih organotrofa na 220C

N.mL-1 broj izraslih kolonija na 220 C( 48h) na podlozi za ukupan broj

ukupni koliformi N/100 mL metoda najverovatnijeg broja (NBK. 370C; podloge andrade laktoza peptonski bujon i MacConky bujon); membranska filtracija tergitol laktoza i endo agar

fekalni koliformi N/100 mL metoda najverovatnijeg broja (NBK. 440C; podloge andrade laktoza peptonski bujon i MacConky bujon); membranska filtracija tergitol laktoza i endo agar

fekalne streptokoke N/100 mL metoda membranske filtracija; podloga na Na-azidom i 2.3.5- trifeniltetrazolijumhloridom na 37o i potvrdna podloga eskulin-azid agar na 44oC u toku 48 ~

G1 bioloki parametri hlorofil-a mg.m-3 spektrofotometrijska. ekstrakcija vruim metanolom biotiki indeks - sastav indikatorskih vrsta Pantle-Buck-ov indeks - sastav i relativna frekvenca indikatorskih vrsta indeks biolokog statusa - sastav i abundanca fitoplanktona,fitobentosa

makrofita i bentikih invertebrata, sastav, abundanca i starosna struktura faune riba

15

2. 1. LISTA PRIORITETNIH SUPSTANCI U POLITICI VODE24

red. Lista Evropske Unije Decision 2000/ 0035 (COD) broj CAS broj EU broj naziv

1 15972-60-8 240-110-8 alahlor 2 120-12-7 204-371-1 antracen 3 1912-24-9 217-617-8 atrazin 4 71-43-2 200-753-7 benzen 5 n.a. n.a. bromirani difenileter25 6 7440-43-9 231-152-8 Cd i egova jediea 7 85535-84-8 287-476-5 C10-13-hloralkani25 8 2921-88-2 220-864-4 hlorfenvinfos 9 2921-88-2 220-864-4 hlorpirofos

10 75-09-2 200-838-9 dihlorometan 11 107-06-2 203-458-1 1.2-dihloroetan 12 117-81-7 204-211-0 di(2-etilheksil)ftalat (DEHP) 13 330-54-1 206-354-4 diuron 14 116-29-7 204-079-4 endosulfan

959-98-8 n.a. alfa-endosulfan 15 118-74-1 204-273-9 heksahlorbenzen 16 87-68-3 201-765-5 heksahlorbutadien 17 608-73-1 210-158-9 heksahlorcikloheksan

58-89-9 200-401-2 gama-izomer. Lindan 18 34123-59-6 251-835-4 izoproturon 19 7439-92-1 231-100-4 Pb i egova jediea 20 7439-97-6 231-106-4 Hg i ena jediea 21 91-20-3 202-049-5 naftalen 22 7440-02-0 231-111-4 Ni i egova jediea 23 25154-52-3 246-672-0 nonilfenoli

104-40-5 203-199-4 4-(para)-nonilfenol 24 1806-24-4 217-302-5 oktilfenoli

140-66-9 n.a. (para-tert-oktilfenol) 25 n.a. n.a. poliaromatini ugovodonici

50-32-8 200-028-5 benzo(a)piren 205-99-2 205-911-9 benzo(b)fluoroanten 191-24-2 205-883-8 benzo(g.h.i)perilen 207-08-9 205-916-6 benzo(k)fluoroanten 206-44-0 205-912-4 fluoroanten 193-39-5 205-893-2 indeno(1.2.3-cd)piren

26 608-93-5 210-172-5 pentahlorobenzen 27 122-34-9 204-535-2 simazin 28 87-86-5 201-778-6 pentahlorfenol 29 688-73-3 211-704-4 tributil kalaj jediea

36643-28-4 n.a. tributil kalaj-katjon 30 12002-48-1 234-413-4 trihlorbenzen

120-82-1 204-428-0 1.2.4-trihlorbenzen 31 67-66-3 200-663-8 trihlormetan (hloroform) 32 1582-09-8 216-428 trifluralin

24 Gde se navodi grupa jediea. U zagradi je dat referentni parametar. Kontola e biti usmerena na individualne supstance bez prejudiciraa ukuivaa drugih reprezenata 25 Ove grupe ukuuju veliki broj pojedinanih jediea. Za sada. Indikativni parametri ne mogu biti dati ; n.a. -nije primenivo

16

2 Lista specifinih supstanci predloena od ICPDR za r. Dunav

naziv specifine supstanci ukune u monitoring

voda sediment

antracen + arsen + + atrazin + metaboliti + benzo(a) pirern + + benzo (b) fluoranten + benzo(g.h.i) perilen + benzo (k) fluoranten +

bakar i egova jediea + + 2.4 D +

kadmijum i egova jediea + + hrom i egova jediea + + DDT + metaboliti + + Di (2-3tilheksil)ftalat + + 1.2 -dihloroetan + dihlorometan + diuron + endosulfan + + fluoranten + + heksahlorbenzen + + heksahlorbutadien + + heksahlorcikloheksan + + idenol (1.2.3-d) )piren + olovo i njegova jediea + + iva i ena jediea + + naftalen + +

nikl i egova jediea + + nonilfenol + + oktilfenol + +

PCBs + pentahlorbenzen + + pentahlorfenol + + simazin +

tributilin jediea + trihlorobenzen + + trihloretan + trihloretilen + trihlormetan + trifluralin +

cink i egova jediea + Preliminarna lista za Dunav ukuuje skoro sve prioritetne supstance iz tabele 1 ovog Priloga kao i nekoliko supstanc karakteristinih za Dunavski sliv ( arsen. hrom. bakar cink i ihova jediea; DDT; 2.4 D; tributilin jediea; tihloretan i trihloretilen) za koje su ovom redbom propisani standardi kvaliteta.