Danasn[u prezentac|[u rad||a sam po u|omc|ma |z kn[|ge Iranco|s Choaya urbonitom utopijo i stvornost 9redstav|t cu vam tr| m|s||oca sa zan|m|[|v|m I|votn|m pr|cama | [os zan|m|[|v|[|m |de[ama za ostvar|van[e sto bo|[eg drustva kad| se o kobertu Cwenu Iranco|su Iour|eru | Lt|ennu Cabetu 2|v[e|| su | d[e|ova|| u 18 I 19 Sto|[ecu no n[|hove su zam|s|| svakako b||e progres|vnekobert Cwen [e b|o cov[ek |spred svog vremena 1|[ekom svog I|vota nasto[ao [e unapr|[ed|t| zdravstvo sko|stvo | prava radn|cke k|ase N[egova ga [e amb|c|oznost nave|a da osnu[e za[edn|cu ko[a b| b||a pr|m[ersv|ma u sv|[etu 1a za[edn|ca [e b||a New narmony u Ind|an| u SADu Iako za[edn|ca na kra[u n|[e usp[e|a | |ako [e sam Cwen t|[ekom svog I|vota | rada doI|v|o mnoge negat|vne kr|t|ke ut[ecao [e na mnoge reformatore ko[| su dos|| pos||[e n[ega a n[egove su |de[e | danas re|evantne | progres|vneCwen [e roden 1771 u mnogoc|ano[ ob|te|[| u grad|cu Newtonu u Wa|esu 9r|[e no sto [e postao [edna od |staknut|h ||cnost| europskog soc|[a||zma | sam [e proI|v|[avao prob|eme radn|cke k|ase buduc| [e od desete god|ne rad|o u [edno[ tvorn|c| pamuka a od 19 [e b|o na rukovodeco[ poz|c|[|2en|dba s |mucnom Ienom omoguc||a mu [e suv|asn|stvo u tvorn|c| a|| | pr|||ku da pruI| og|edn| pr|m[ersvo[|h reform| u praks| 1799 [e s partner|ma osnovao za[edn|cu New Lanark u Skotsko[ kako b| dokazaoda pr|sto[ne p|ace | dobr| uv[et| rada n|su u kontrad|kc|[| s usp[esn|m b|zn|som Neke od stavk| n[egov|h reform| su skracen[e radnog vremena (za|agan[e za osmosatno radno vr|[eme) drast|cno sman[en[e zapos|[avan[a d[ece u tvorn|cama drIavna |nspekc|[a tvorn|ca pobo|[san[e standarda stanovan[a | obavezno moderno sko|ovan[e kako b| se |[ude nauc||o da |zvuku na[bo|[e |z |ndustr|[a||zac|[ekako b| dokazao uc|nkov|tost svog mode|a u praks| 182S [e kup|o 30 000 [utara zem|[e u Ind|an| | osnovao ko|on|[u New narmony3 god|ne kasn|[e pro[ekt [e doI|v|o propast Cwen [e vec |zgub|o cet|r| pet|ne |man[a | b|o pr|s||[en vrat|t| se u LuropuNo unatoc neusp[e|om pro[ektu New narmony n[egova ga kr|t|ka ekonomskog ||bera||zma | reformatorsk| pr|[ed|oz|ucvrscu[u u zacetn|ke pokreta za osn|van[e trade un|ona | teor|[e drIavnog soc|[a||zmakako b| do naveden|h reform| mog|o doc| potrebno [e zasnovat| odgovara[uce za[edn|ce sa ne man[e od S00 | ne v|se od 2000 do 3000 c|anova ko[| b| ob|tava|| u zgradama ko[e mogu pr|m|t| svaka po 1200 osoba a oko ko[|h b| b||o s|obodno zem|[|ste takoder odredene ve||c|ne ko[| su predv|den| za vrtove 1reba |zvrs|t| m[eren[a | nac| zem|[|sta ko[a b| |stovremeno b||a pr|k|adna | za po|[opr|vredu | za |ndustr|[u te b| |h drzava treba|a otkup|t| za potrebe osn|van[a za[edn|cespomenute zgrade b| b||e pogodne za pro|zvodn[u | sk|ad|sten[e razn|h pro|zvoda [avnu kuh|n[u kao | za odgo[ | obrazovan[e d[ece u posebno[ zgrad| na|az||| b| se d[ec[| vrt|c sko|e za d[ecu m|adeg | star|[eg uzrasta kn[|In|ca kao | prostor nam|[en[en za re||g|[ske akt|vnost| kako se puno paIn[e pr|dava|o ze|en||u u oko||su kao [ednom od preduv[eta pr|k|adnog stanovan[a | oko ove zgrade na|az|o b| se prostor za sport | s|obodno vr|[eme gd[e b| b||o zasadeno drvece 1r| strane kvadrata sac|n[ava[u stambene kuce pog|av|to nam|[en[enev[encan|m osobamaU sred|n|cetvrte strane kvadrata spavaon|ce su za d[ecu ko[a se rode preko dva dozvo|[ena Na [ednom [e kra[u bo|n|ca a na drugom pr|hvat|||ste za strance

Iza kuca se na|aze vrtov| a |za vrtova zgrade nam|[en[ene mehan|ck|m | |ndustr|[sk|m d[e|atnost|ma S druge strane se na|aze m[esta za pran[e | g|acan[e rub|[aCwen puno po|aze kako na rad tako | na obrazovan[e Smatra kako se ponasan[e zapostav|[en|h s|o[eva moze |zm[en|t| [ed|no tako da |h se |zm[est| |z sred|ne ko[a na n[|h vrs| poguban ut[eca[Sva d[eca |znad tr| god|ne |du u sko|u hrane se u kant|n| a on| star|[| | sud[e|u[u u radu u |ndustr|[| ||| po|[opr|vred| prema svo[|m mogucnost|maCwen [e smatrao kako b| ovakav p|an uk|nuo s|romastvo | omoguc|o gusce nase|[avan[e r|[etko nase|[en|h podruc[akako su |[ud| s|oIena b|ca nuIno [e pr|k|adno obrazovat| |h kako b| posta|| rac|ona|n|[| odnosno kako b| d[e|ova|| u sk|adu s |nte||genc|[om sto u tadasn[em drustvu prema Cwenovu stavu n|[e b|o s|uca[ Cov[ecanstvo [e na pragu novoga doba u ko[em b| treba|o doc| do prosv[et|[en[a c[e|okupnog cov[ecanstva| kako b| tako prosv[et|[en| |[ud| ko[| b| c|n||| [ednu nac|[u | govor||| [edn|m [ez|kom mog|| |skor|st|t| dobrob|t| |ndustr|[a||zac|[e za |skor[en[|van[e s|romastva a ne za |zaz|van[e |stog IkANCCISL MAkIL CnAkLLS ICUkILk(1772 1837) Iour|er [e b|o francusk| f||ozof 8|o [e ut[eca[an m|s||oc 9r|p|su[u mu se zas|uge za uvoden[e term|na fem|n|zam 1837 god|ne N[egov mode| urban|zma |nsp|r|rao [e nastanak neko||ko za[edn|ca na podruc[u SADaIour|er [e s|n ma|og poduzetn|ka Isprva [e v|se b|o za|nteres|ran za arh|tekturu nego za ocev b|zn|s no n|[e usp|o up|sat| Ie|[en| faku|tetCesto [e putovao m|[en[ao m[esta stanovan[a | radna m[esta kako b| |skus|o nove stvar| a sve to mu [e omogucava|o nas|[edstvo ko[e mu [e ostav|o otac 9osao trgovackog putn|ka | c|novn|ka mu n|[e ostav|[ao mnogo s|obodnog vremena no |pak [e svo[e |de[e usp|o pretoc|t| u kn[|guIour|erov s|stem pot[ece |z kr|t|ke suvremenog drustva | n[egove ekonom|ke Iour|er [e kr|t|can | opt|m|st|can rac|ona||st ko[| smatra kako [e tadasn[| man[kav| sustav samo razdob|[e pro|azn|h d[ec[|h bo|est| Savrseno drustvo ||| Un|verza|na harmon|[a" [e zavrsn| stad|[ procesa pov|[esne prom[ene c|[e su epohe d|v|[astvo barbarstvo patr|[arhat c|v|||zac|[a garant|zam | soc|[ant|zam No prom[ene se ne dogada[u same od sebe 9otrebne su kor[en|te prom[ene u drustvu kako b| se reform|ra|o cov[ecanstvo pokrenu|a pro|zvodn[a | |skor|[en||o s|romastvo Drustvo n[egovog doba [e po n[egovom m|s|[en[u u epoh| ko[u [e nazvao c|v|||zac|[a 1u epohu karakter|z|ra neorgan|z|ranost | |rac|ona|nostSmatrao [e kako su br|ga | kooperac|[a ta[ne usp[eha drustva | kako se to moIe ostvar|t| u za[edn|cama ko[e [e nazvao fa|ange1akve za[edn|ce su sm[estene u zgradama nazvan|ma fa|anster|[| Ia|anster|[| su cetverokatn| stamben| komp|eks| u ko[|ma su na[bogat|[| b||| sm[esten| na gorn[|m etaIama a s|romasn|[| u pr|zem|[u Standard stanara ov|s|o [e o n[|hovom zapos|en[u a pos|ov| se dod[e|[u[u prema |nteres|ma | amb|c|[ama Man[e atrakt|vn| pos|ov| se dodatno honor|ra[u

9LAN GkADAGrad [e pod|[e|[en u 3 po[asa prv| obuhvaca c|t ||| centra|n| grad drug| obuhvaca van[ske d|[e|ove grada | |ndustr|[u | trec| obuhvaca aven|[e | predgrad[a9o[as| su od|[e|[en| ogradama nasad|ma | travn[ac|ma ko[| ne sm|[u ometat| pog|ed 9o[as| su raz||c|t|h d|menz|[a a d|menz|[e po[asa | zgrada odobrava odbor Ld||a Svak| dom u centru grada mora raspo|agat| dvor|stem | vrtom ve||c|ne zgrade ko[o[ pr|pada ||| vec|m 8uduc| se puno pazn[e po|aze na estet|ku a|| | kva||tetu z|v|[en[a prop|san [e |zg|ed prav||n|h fasada | razmak | v|s|na zgrada |zg|ed krovova | ve||c|na tavana te dakako ve||c|na trgova Ne br|ne se samo o |zg|edu po[ed|n|h kuca nego | u||ca | grada kao c[e||ne ko[u one tvore U||ce mora[u b|t| uprav|[ene prema m[est|ma s ko[|h se pruza pog|ed na po|[a ||| prema spomen|c|ma kako b| se |zb[egao |zg|ed sahovske p|oce Neke u||ce ce b|t| zakr|v|[ene kako b| se |zb[eg|a [edno||cnost kCLLk1IVNC S1ANCVANIL Gotovo da v|se uopce nece b|t| moguca gradn[a ma||h kuca [er ce b|t| preskupa Ug|avnom ce se grad|t| ve||ke zgrade u ko[|ma ce b|t| moguce nastan|t| | 100 ob|te|[| te ce se tako omoguc|t| ustede d[e|om|cn|m udruz|van[em Ve||ke zgrade ne samo da ce b|t| ekonom|cn|[e nego ce b|t| | zdrav|[e 8uduc| su ve||ke | prostrane a | razmak med[u n[|ma [e ve||k moc| ce se |ako c|st|t| | prozrac|vat| Sto se ef|kasnost| t|ceu ve||k|m zgradama |ako b| se uspostav||a pod[e|a rada dva ||| tr| domac|nstva od n[|h sto b| se bav||o pr|preman[em | |sporukom hrane a osta|a b| se bav||a zadovo|[avan[em drug|h potreba 1akva ce se pod[e|a rada zat|m brzo pros|r|t| | na druga dva po[asaVe||ke zgrade ne samo da su zdrave | ekonom|cne nego | omogucu[u zdrav suz|vot | suradn[u Ne b| v|se b||o z|a duha po[ed|nacnog v|asn|stva u ko[em ne v|ada pr|nc|p komp|eksnog v|asn|stva odnosno podred[en[a pos[eda po[ed|naca potrebama masa nego se nat[ecu u pr|[avoc| | bez||cnost| 9CDILLA 9kCS1CkA Centar fa|anster|[a mora b|t| za m|rne funkc|[e pr|m[er|ce kn[|zn|c| hramu sa|| za svecanost| te|egrafu go|ub|ma p|smonosama |td Iedno kr||o ce pak b|t| predodred[eno za bucne rad|on|ce Drugo kr||o ce b|t| za sm[esta[ stranaca od c|[|h ce se razg|edavan[a dosta zarad[|vat| 9ored po[ed|nacn|h stanova fa|anster|[ ce sadrzavat| | mnogobro[ne za[edn|cke prostore za [avne pos|ove ko[e ce se nazvat| ser|ster|[| ko[| ce s|uz|t| razvo[u ser|[a (u ko[|ma ce rad|t| s|uzben|c|) 1akve dvorane ce b|t| s|stematsk| pod|[e|[ene | stupn[evane

9osto[at ce | 6 dvorana za gozbe raz||c|te ve||c|ne ov|sno ko[o[ k|as| |[ud| su nam|[en[eneSta|e | sk|ad|sta b| treba|| b|t| nasuprot zgrade a prostor |zmed[u [e svecano dvor|steIza bocne strane pa|ace na|az|t ce se z|msko dvor|ste ko[e se sasto[| od vrta |staze za setn[uNovost u arh|tektur| | ono c|me se Ior|er posebno ponos| [e c|n[en|ca da se | na[s|romasn|[| pr|padn|k narmon|[e pen[e u ko|a u dobro zagr|[anom | zatvorenom tr|[emu da se od pa|ace do sta|a krece ukrasen|m podzemn|m hodn|c|ma od svog stana do rad|on|ca ||| dvorana |de u||cama ga|er|[ama ko[e su z|m| gr|[ane a|[et| rash|ad[eneN[egove arh|tektonske |de[e su vr|o |nteresantne no [os [e |nteresantn|[a n[egova progres|vnost u soc|[a|n|m prom|s|[an[|ma Iour|er [e smatrao s|romastvo (a ne ne[ednakost) |zvorom nereda u drustvu | smatrao [e da se ono moIe |skor|[en|t| dovo|[no v|sok|m p|acama | dosto[n|m m|n|ma|n|m naknadama za one ko[| n|su u mogucnost| rad|t|8|o [e borac za Ienska prava | smatrao kako | Iene |ma[u pravo b|t| zapos|ene na vaIn|m radn|m m[est|ma C Ienama [e govor|o kao o |nd|v|duama | upozoravao [e na mogucnost krsen[a n[|hov|h prava u brakuIour|er [e smatrao kako se svako |[udsko b|ce treba stec| s|obodu edukac|[om | oso|obadan[em svo[|h strast| Iako [e n[egova m|sao povremeno pod ut[eca[em mater|[a||st|cke f||ozof|[e |[udsk| razum[e smatrao g|avn|m pokretacem u pov|[est| L1ILNNL CA8L1Cabet [e svo[u v|z|[u |dea|ne za[edn|ce u drIavnom soc|[a||zmu|zn|o u d[e|u 9utovan[e u Ikar|[u" a svo[e |de[e pokusao [e ostvar|t| s em|grant|ma u SADuDocarat cu vam u kratk|m crtama kako [e Cabet zam|s||o Ikaru g|avn| grad Ikar|[e kruIn| grad pod|[e|[en r|[ekom Cko r|[eke sm[estene su|uke | sk|ad|sta rukavc| ob||ku[u otok g|avn| trg s pa|acom terasama | vrtom Grad [e pod|[e|[en na S0 okom|t|h | S0 vodoravn|h s|rok|h u||ca | 60 cetvrt| nazvan|h po sv[etsk|m metropo|ama U cetvrt|ma su[avne gradev|ne ravnom[erno rasporedene po u||cama sa po 16 kuca kuce su cetverokatn|ce sa 3 4 ||| S prozora po s|r|n| za ob|te|[| sa po 12 2S ||| 40 c|anova (vece ob|te|[| zauz|ma[u dv|[e natkr|ven|m hodn|kom spo[ene kuce a ako ne |de drugac|[e sud |m dod|[e|| ve||ku kucu naustrb on|h sa man[|m ob|te|[|ma) U podrumu se na|aze sprem|sta za ug|[en | drvo U pr|zem|[u kuh|n[a b|agovaona promocn| prostor| kupaon|ca s ma|om |[ekarnom [edna rad|on|ca za Ienu druga za muskarca Vrt [esa straIn[e strane s dvor|stem za domace I|vot|n[e | sprem|stem za orude Na prvom katu [e ve||k| sa|on a osta|e prostor|[e predv|dene su za spavace sobe Na krovu [e terasakako b| se |akse odrIava|a h|g|[ena kuce n|I| d|[e|ov| ob|oIen| keram|kom ||| per|vom bo[om avoda se c|[ev|ma provod| do sv|h d|[e|ova kuce

Ikar|[a [e pod|[e|[ena na sto ma||h prov|nc|[a pod|[e|[en|h na komune s |st|m bro[em stanovn|ka a narod prava ostvaru[e na |zbor|ma | u skupst|na 9osto[| 1S g|avn|h kom|teta (pr|m[er|ce za ustav po|[opr|vredu |ndustr|[u stanovan[e) u ko[|ma se donose od|uke za pobo|[san[e Grad n|[e samo prec|zno ustro[en | pod|[e|[en nego [e | odrIavan n|g|[ena [e u Ikaru [ako vaIna u||ce se peru | metu svakodnevno bo|n|ce rad|on|ce | grob|[a na rubn|m d|[e|ov|ma smece se ne baca na u||ce 9romet se na u||cama odv|[a na osam tracn|ca po|a u||ca predv|deno [e za man[a prometa|a p|ocn|c| su ostak|[en| a stan|ce natkr|vene Ne odrIava se samo h|g|[ena u||ca nego | mora|na h|g|[ena nema krcm| kabarea kockarn|ca prost|tuc|[e p|[anaca pros[aka n| graf|ta 2ak|[ucak Neke su |de[e Iour|era | Cwena b||e s||cne no Iour|erova [e ekonom|[a zam|s|[ena kao agrarno zanatska dok [e Cwenova komb|nac|[a po|[or|vrede | |ndustr|[eIour|er [e smatrao kako [e |[udska pr|roda odredena roden[em | da |[udske strast| ako su prav|no |zraIene | usm[erene mogu dovest| do harmon|cnog drustvadok su prema Cwenu oko||na | ut[eca[ sustava presudn| u ob||kovan[u karaktera pa se tako u adekvatno uredenom sustavu moIe na prav| nac|n ob||kovat| osobnostIour|er [e Cwenu zam[erao ega||tar|zam dok [e on sam |st|cao |nd|v|dua|ne raz||ke