čUpravljačko č d tračunovodstvoPetnaesta nedeljaPetnaesta nedelja

predavanjepredavanje Červrtak 26.05.2011.

LOGOLOGO

Nedelja (2011) Тema/aktivnost .j ( )

XIII (26.05.)- BUDŽETIRANJE KAO SASTAVNI DEOUPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVAUPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

- RAČUNOVODSTVENO PLANIRANJE IČANALIZA U FUNKCIJI RAČUNOVOD-

STVA ODGOVORNOSTI- Cilj ovog poglavlja je izučavanje:

LOGOLOGO

Budžetiranje kao sastavni deo upravljačkog računovodstvaračunovodstva

Budžetiranje treba posmatrati kao sastavni deo j pkratkoročnog (operativnog) planiranja i kao takvo predstavlja sastavni deo sistema upravljačke p j p jkontrole preduzeća i otuda predmet proučavanja u okvirima upravljačkog računovodstva. p j g

Drugim rečima, budžetiranje predstavlja konstitutivni element upravljačkogkonstitutivni element upravljačkog računovodstva.

LOGOLOGO

Upravljačko ili menadžersko računovodstvo različito se definiše i neulazeći ovoga u šire grazmatranje samih definicija, a za potrebe ovog predavanja, ukazuje se na razlike između p j , jfinansijskog i upravljačkog računovodstva i aktivnosti koje upravljačko računovodstvo j p jobuhvata.

LOGOLOGO

Dimenzija Informacije finansijskog računovodstva

Informacije upravljačkog računovodstva

1 2 3

ObaveznostObavezno po zakonu Naobavezno i menadžment odlučuje

po slobodnom izboru o uspostavljanju upravljačkog računovodstva

Celishodnost Preduzeća odlučuju da li će vođenje računovodstva poveriti drugome

Menadžment ocenjuje da li je za prikupljanje i obradu informacija potrebno uvesti upravljačko računovodstvoračunovodstvo

Formalizovanost Formalizovano Neformalizovano

Dokumentaciona osnova Zasnovano na knjigovodstvenoj dokumentaciji

Zasnovano na podacima i izveštajima iz finansijskogdokumentaciji izveštajima iz finansijskog računovodstva, ali i na procenama i informacijama koje ne treba da budu dokumentovane

j č j ć j j č j ć jVremenska usmerenost Ne uključuje buduće događaje Uključuje buduće događaje

Forma prezentacije Jednoobrazno Po slobodnom izboru

Korisnici Namenjeno korisnicima izvan d ć

Usmereno prema menadžmentu i jč šć ij d t k i i ipreduzeća najčešće nije dostupno korisnicima

izvan preduzeća

Rokovi izveštavanja Propisano zakonom odnosno ugovoreni

Po potrebi

LOGOLOGOIzvor: Lucey,T., Management Information Sustems, DP Publications, London, 1989.

Minimalnu sadržinu upravljačkog računovodsta čini:

korišćenje, adaptacija i interpretacija finansijskih j , p j p j jizveštaja za potrebe menadžmenta u ostvarivanju njegovih upravljačih aktivnosti,j j g p j ,

obračun troškova i učinaka sa kalkulacijom, računovodstveno planiranje i kontrola računovodstveno planiranje i kontrola

(budžetiranje),t b fit li t b d š j cost benefit analiza za potrebe donošenja

poslovnih odluka.

LOGOLOGO

Područja primene i problem efikasnosti b dž t kbudžetskog procesa

Budžetiranje je složen proces koji je najčvršće j j p j j jpovezan sa upravljačkim računovodstvom, ali je reč o jednom multifunkcionalnom problemu koji j p jje se tiče svih poslovnih funkcija u preduzeću koje obezbeđuju budžetski materijal.j j j

Budžetiranje se u užem smislu poistovećuje sa računovodstvenim planiranjem dok širemračunovodstvenim planiranjem, dok širem smislu ono uključuje računovodstveno planiranje i kontrolui kontrolu.

LOGOLOGO

Budžetiranje podrazumeva propisivanje procedure i postupaka, određivanje nosilaca p p p , jbudžetskog procesa, kao i pripreme, usklađivanja, revidiranja i odobravanja budžeta. j , j j

Nosioc budžetskog procesa u manjim preduzećima je jedno lice a u većimpreduzećima je jedno lice, a u većim preduzećima sa složenijom vlasničkom, upravljačkom i organizacionom strukturom to jeupravljačkom i organizacionom strukturom to je odeljenje za budžet (plansko odeljenje).

LOGOLOGO

Budžetiranje predstavlja sasatavni deo plansko-kontrolnog procesa kroz koji se vrši prevođenje ciljeva i izabranih strategija u formu profitnih planova (budžeta).

Strategijski (dugoročni) i taktični (kratkoročni) g j ( g ) ( )profitni planovi uglavnom se razvijaju istovremeno.

Strategijski planovi su dugoročni, globalni, i pripremaju se na višim nivoima menadžmenta.pripremaju se na višim nivoima menadžmenta.

LOGOLOGO

Neretko, naročito u većim i složenijim preduzećima, strateško planiranje rezultirapreduzećima, strateško planiranje rezultira dugoročnim planovima, koji predstavljaju globalne projekcije očekivanih finansijskihglobalne projekcije očekivanih finansijskih performansi preduzeća.

Ovakvi planovi sastavljaju se na nivou preduzeća Ovakvi planovi sastavljaju se na nivou preduzeća i strateških poslovnih jedinica (SBU).

U okviru taktičnog (kratkoročnog) planiranja U okviru taktičnog (kratkoročnog) planiranja operacionalizuju se aktivnosti sadržane u strategijskim planovimastrategijskim planovima.

LOGOLOGO

Operativno (kratkoročno) budžetiranje obuhvata:1. Parcijane (podržavajuće) budžete (budžet prodaje,

budžet proizvodnje, budžet nabavke, budžet troškova direktnog materijala, budžet troškova direktnog rada, b dž t štih t šk i d j b dž t t škbudžet opštih troškova proizvodnje, budžet troškova prodatih proizvoda, budžet troškova prodaje, budžet troškova opšteg upravljanja i administracije budžettroškova opšteg upravljanja i administracije, budžet troškova istraživanja i razvoja, budžet troškova finansiranja i operacionalizaciju kapitalnog budžeta) i

2. Master (glavni, svodni) budžet (projektovani bilans uspeha, projektovani bilans stanja, projektovani bilans novčanih tokova i projektovani izveštaj o tokovima kapitala).

LOGOLOGO

Uloga budžeta je višestruka i brojna su područja upotrebe na kojima oni dolaze do izražaja:

Planiranje – sastavni deo plansko kontrolnog procesa, gde je budžet formalno kvantitativni izraz.

Koordiniranje – brojne aktivnosti na različitim orgnizacionim nivoima i njihovo povezivanje u opšti (master) budžet Aktivnosti delova se usklađuju na taj(master) budžet. Aktivnosti delova se usklađuju na taj način da parcijalni interesi budu stavljeni u funkciju ostvarivanja celine.j

Komuniciranje – podesno sredstvo za prenošenje informacija horizontalno (sredstvo sagledavanje mesta i uloge drugih delova preduzeća i sagledavanja mesta i uloge delova u ostvartivanju ciljeva preduzeća kao

li ) i tik l ( d d l i b t )celine) i vertikalono (odozgo na dole i obrnuto).

LOGOLOGO

Kontrola – budžeti su benčmark (kriterijum, oslonac, polazište) za procenu (kontrolu) ostvarenja. Ona se

j k k l d čj ( ) d i iostvaruje kroz kontrolu područja (centra) odgovornosti i kontrolu menadžmenata. Budžeti su osnova za poređenje planiranog sa ostvarenim identifikovanjepoređenje planiranog sa ostvarenim, identifikovanje odgovornosti i preduzimanje korektivnih akcija tzv. povratna (feedback) kontrola. Sem nje moguća je i tzv. p ( ) j g jpredhodna kontrola (feedworward) kontrola.

Alokacija resursa – racionalno usmeravanje i korišćenje resursa ka najprofitabilnijim delovima preduzeća.

Eksterno finansiranje – putem sučeljavanja primanja i izdavanja gotovine otkrivaju se i utvrđuju se potrebe za eksternim finansiranjem.

LOGOLOGO

Motivisanje – budžeti su sredstvo za procenu ostvarenja menadžera i sredstvo kojim se može uticati na ponašanje

dž i l ihmenadžera i zaposlenih. Sredstvo komuniciranja sa eksternim grupama – master

l j t d b ti dž b d ć tiplan je potvrda sposobnosti menadžera u budućnosti. Iz napred navedene uloge procesa budžetiranja može se

uočititi da se on nametnuo kao popularan i širokouočititi da se on nametnuo kao popularan i široko korišćen upravljački instrument i da je danas veoma teško i zamisliti neko veće i složenije preduzeće čiji se j p jmenadžment ne oslanja na sistem budžetiranja. Master budžet priprema u USA 91% preduzeća, u Japanu 93%, u Australiji 95%, u UK i Holandiji 100%.

LOGOLOGO

S druge strane, nesumnjivo je da postoje određeni problemi, odnosno izazovi koji stoje pred menadžmentom u toku sprovođenja budžetiranja kao jednog sveobuhvatnog, složenog i veoma j j g g gzahtevnog procesa.

Kao glavna ograničenja (izazovi) prilikom njegovog sprovođenja, a koji su u direktoj vezi sa njegovom efikasnošću p j , j j j g(u smislu odnosa koristi i troškova) najčešće se ističu:

budžetiranje traje i do 12 nedelja godišnje i traži veliko angažovanje nosilaca budžetskog procesa,nosilaca budžetskog procesa,

zahteva integrisanje opštih i posebnih ciljeva, preko strateških i operativnih budžeta. Prema jednom istraživanju samo 27% kompanija ima integrisani sistemkompanija ima integrisani sistem,

traži se brz pristup informacijama i brzo preuređenje budžetskih izveštaja, zamka ogromnih informacionih mogućnosti i preglomazni budžeti problem kod divizionalnih preduzeća traži sebudžeti, problem kod divizionalnih preduzeća, traži se standardizovanje informacija i korišćenje iste terminologije i izveštaja, primena novih sofisticiranih tehnika planiranja i merenja ostvarenja (JIT target cost ABC koncept ABM koncept)ostvarenja (JIT, target cost, ABC koncept, ABM koncept).

LOGOLOGO

Metodološki algoritam za izradu master plana d ćpreduzeća

U procesu budžetiranja nastaju parcijalni ili podržavajući budžeti (planovi) koji omogućavaju razvijanje masterbudžeti (planovi) koji omogućavaju razvijanje master budžeta. Prema tome, parcijalni budžeti su u funkciji razvijanja master budžeta što podrazumeva maksimalnu

kl đ t i đ b dž t ličitih i i ihusklađenost između budžeta različitih organizacionih delova preduzeća i njihovo integrisanje u master budžet.

Metodologija izrade budžeta (kratkoročnih, taktičkih g j ( ,planova), bez pretenzije da prikaže međusobne odnose planova, data je u sledećem algoritmu:

PLAN PRODAJE: Planirana prodajna količina x planirana prodajna cena

LOGOLOGO

PLAN PROIZVODNJE: Plan prodaje + planirane zalihegotovih proizvoda - početnegotovih proizvoda početne zalihe gotovih proizvoda

PLAN TROŠKOVA DIREKTOG MATERIJALAPLAN TROŠKOVA DIREKTOG MATERIJALA: Planirani obim proizvodnje x planirana potrošnja po jediniciplanirana potrošnja po jedinici proizvoda x očekivana nabavnacena

PLAN TROŠKOVA DIREKTOG RADA: Planirani obim proizvodnje x planirani časovi direktog rada x cena rada po času p j p g p

PLAN OPŠTIH TROŠKOVA PROIZVODNJE: Planirani OTP + planirani ukupni časovi direktnog rada x procenjeni opštiplanirani ukupni časovi direktnog rada x procenjeni opšti troškovi proizvodnje po času direktog rada

LOGOLOGO

PLAN NABAVKE: Plan troškova direktog materijala +planirane konačne zalihe direktog materijala - početne zalihe direktog materijala

PLAN TROŠKOVA PRODATIH PROIZVODA: Planirani ukupni ptroškovi proizodnje gotovih proizvoda + početne zalihe gotovih proizvoda - planirane konačne zalihe gotovih proizvoda

PLAN PRODAJE (MARKETINGA)

PLAN OPŠTIH TROŠKOVA UPRAVLJANJA I ADMINISTRACIJE

LOGOLOGO

PLAN TROŠKOVA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

PLAN KAPITALNIH ULAGANJA (koji se nekada svrstava i u master budžet))

MASTER BUDŽET: Projektovani bilans stanja, projektovani bil h i j kt i bil č ih t k

Zaključak

bilans uspeh i projektovani bilans novčanih tokova

Budžetiranje predstavlja široko korišćeno i moćno upravljačko sredstvo koje se izučava u okviru upravljačkog računovodstvaračunovodstva. Ono je sastavni deo plansko kontrolnog procesa putem koga se vrši prevođenje opštih i posebnih ciljeva preduzeća use vrši prevođenje opštih i posebnih ciljeva preduzeća u profitne planove (budžete).

LOGOLOGO

Računovodstvo, odnosno računovodstvene informacije predstavlju metodološku, izveštajnu i informativnu osnovu (podršku) budžetskom procesu Procesosnovu (podršku) budžetskom procesu. Proces budžetiranja obuhvata izradu parcijalnih (podržavajućih) budžeta i njivo usaglašavanje u jedan opšti plan na nivou preduzeća, koji se u ekonomskoj literaturi naziva ,,master plan,,.

Proces budžetiranja i budžeti kao njegov formalno Proces budžetiranja i budžeti kao njegov formalno-kvantitativni izraz imaju široka područja primene u preduzeću, kao što je: planiranje, motivisanje, koordiniranje, komuniciranje, kontrola, alokacija resursa, sredstvo komuniciranja sa eksternim grupama i dr. Međutim i pored široke primene praktična istraživanjaMeđutim, i pored široke primene praktična istraživanja, pogotovo u zemljama tržišne privrede, ukazuju da proces budžetiranja nije imun na određene probleme ( lj čk i ) k ji č t d d it j j(upravljačke izazove) koji često dovode u pitanje njegovu efikasnost u smislu odnosa korisnosti i troškova.

LOGOLOGO

Računovodstveno planiranje i analizau funkciji računovodstva odgovornostiu funkciji računovodstva odgovornosti

Računovodstveno planiranje se bavi projektovanjem, p j p j jsistematizo vanjem, obradom i prikazivanjem podataka koji se odnose na buduće poslovanje

d ćpreduzeća. Dakle, ovaj konstitutivni element upravljačkog

č d t d i k k t k ijračunovodstva odnosi se na ekonomske transakcije preduzeća koje bi tek trebalo da se dese. K j ji i d č d t l i j Krajnji proizvod računovodstvenog planiranja su računovodstveni predračuni koji obuhvataju podatke o predviđenim stanjima ili promenama u budućnostipredviđenim stanjima ili promenama u budućnosti.

LOGOLOGO

Računovodstvena analiza je prosuđivanje i objašnjavanje stanja i uspešnosti poslovanja,

đi j d j d j kutvrđivanje odstupanja od njega, uzroka za taodstupanja i njihovih posledica (prilikom prikaza sistema obračuna po planskim troškovima prikazalisistema obračuna po planskim troškovima prikazali smo vrste odstupanja i način njihovog utvrđivanja, pa to na ovom mestu nećemo ponavljati). p p j )

Formiranje predloga za poboljšanje poslovnih procesa i stanja je, takođe, sastavni deo računovodstvenih analiza.

Glavni predmet analize su podaci i informacije koje pruža obračun troškova i analize. Podaci koje obezbeđuje računovodstveno planiranje i analiza neophodni su inputi za sprovođenje kontroleneophodni su inputi za sprovođenje kontrole poslovanja.

LOGOLOGO

Računovodstvo odgovornosti je sistem koji povezuje planove i akcije svakog centra odgovornosti u

d ćpreduzeću.

Centar odgovornosti je deo preduzeća čiji je g j p j jrukovodilac zadužen za konkretni set aktivnosti preduzeća.

Postoje četiri glavna centra odgovornosti:1. centar troškova - njegov rukovodilac je

odgovoran jedino za troškove koji u njemu nastaju; Za računovodstvo odgovornosti (a samim tim i kontrolu poslovanja) potrebni su podaci o visini i strukturi troškova centara troškova, tj. kontrolnih j di i k i d i i i i i t kt ijedinica, kao i podaci o visini i strukturi cene koštanja njihovih usluga.

LOGOLOGO

Ovi podaci su potrebni za utvrđivanje razlika u visini i strukturi troškova između dva ili višeu visini i strukturi troškova između dva ili više sukcesivnih perioda, ili razlika između stvarnih i planiranih troškova itd, kao i zastvarnih i planiranih troškova itd, kao i za preduzimanje odgovarajućih mera za otklanjanje uzroka koji su doveli do ot a ja je u o a oj su do e dopovećanja troškova.

U pojedinim slučajevima treba preduzimati U pojedinim slučajevima treba preduzimati mere i protiv neopravdanog smanjenja troškova ukoliko ono šteti kvalitetutroškova, ukoliko ono šteti kvalitetu proizvoda.

LOGOLOGO

Za skoro svaki trošak može se utvrditi gde je nastao. Za potrebe kontrole bitna je odgovornost za iznos nastalih troškova.

Pri određivanju odgovornosti za nastale troškove i visinu prihoda treba imati u vidu da je uticaj nadležnog rukovodioca delimično ograničen, tj. mora se voditi računa o mogućnosti njihovogmora se voditi računa o mogućnosti njihovogkontrolisanja.

Naime visina troškova i prihoda delom je pod Naime, visina troškova i prihoda delom je poduticajem eksternih faktora, kao što su nabavne ili prodajne ceneprodajne cene.

Takođe, za svaki trošak se može odrediti visina troškova koja je trebala da nastane (standardnitroškova koja je trebala da nastane (standardni troškovi, planski troškovi, itd.).

LOGOLOGO

To su tzv. „metri” sa kojima se porede stvarno nastalitroškovi.

Za visinu stvarno nastalih troškova, tj. za nastanak odstupanja od nekog „metra” (ukoliko su „metri” tačni) odgovorni su ljudi koji rade na radnim mestima jer jedino oniodgovorni su ljudi koji rade na radnim mestima, jer jedino oni mogu da utiču na veće ili manje trošenje.

S obzirom da radni proces može da bude organizovan na različite načine, postoji više različitih nivoa organizovanosti.

Svaki od ovih nivoa može biti centar troškova, tj. K t l j di i Kontrolna jedinica.

Kao najviši nivo pojavljuje se preduzeće, a kao najniži mesto troškovatroškova.

S obzirom da planiranje nije vezano samo za obezbeđenje podataka za potrebe kontrole, već obezbeđuje podatke i za, na primer, poslovno odlučivanje o obezbeđivanju podataka koji se koriste prilikom planiranjaodlučivanje, o obezbeđivanju podataka koji se koriste prilikom planiranja nećemo posebno govoriti, jer se sva ova izlaganja mogu odnositi i na planiranje.

LOGOLOGO

Između ova dva nivoa pojavljuje se više nivoa, zavisno od organizacije preduzeća.

Svi niži nivoi od preduzeća mogu da budu centri troškova, tj. kontrolne jedinice:– delatnosti (proizvodna i neproizvodna),– radna jedinica,– pogon, ..., i– najniža kontrolna jedinica mesto troškova.

O i t i t šk tj k t l j di i d Ovi centri troškova, tj. kontrolne jedinice su pod sistematskom kontrolom obračuna troškova i učinakaučinaka.

To znači da se za njih u toku svakog obračunskog perioda stalno prate stvarniobračunskog perioda stalno prate stvarni troškovi.

LOGOLOGO

Pored navedenih centara mogu postojati i tzv. Kalkulacione jedinice (koje nisu pod sistematskom kontrolom obračuna troškova i učinaka).

To znači da se za njih samo povremeno prate stvarni troškovi i da se za njih ne otvaraju računi

kl i 9u klasi 9. Kalkulacione jedinice obuhvataju grupe mašina ili

ij ilič ličiti t šk ioperacija sa prilično različitim troškovima po jedinici učinka, ali ipak nedovoljno različitim da budu klasifikovane kao mesta troškovabudu klasifikovane kao mesta troškova.

LOGOLOGO

Kalkulacione jedinice su samo sredstvo obezbeđenja realnosti standardnih kalkulacija. j j

U okviru mesta troškova mogu postojati dve ili više kalkulacionih jedinica;više kalkulacionih jedinica;

2. centar prihoda - njegov rukovodilac je odgovoran jedino za prihode koji taj centarodgovoran jedino za prihode koji taj centar ostvaruje;3 fit i t j k dil j 3. profitni centar - njegov rukovodilac je odgovoran i za prihode i za troškove tog centra; i

4. centar investicija - njegov rukovodilac je odgovoran za investiranje, prihode i troškove tog centra.

LOGOLOGO

Značaj upravljačkog računovodstva za rukovodstvo preduzeća proizlazip p

iz činjenice da ono rukovodstvu obezbeđuje podatke neophodne za upravljanje troškovima ipodatke neophodne za upravljanje troškovima i prihodima - jedan aspekt upravljanja troškovima i prihodima je utvrđivanje odgovornosti za njihovprihodima je utvrđivanje odgovornosti za njihov nastanak.

Upravljanje troškovima i prihodima podrazumeva Upravljanje troškovima i prihodima podrazumeva i njihovo planiranje.

LOGOLOGO

Zbog toga postoji čvrsta veza između upravljačkog računovodstva i funkcije planiranja iupravljačkog računovodstva i funkcije planiranja i kontrole u preduzeću.

Za tu povezanost uloga menadžera je Za tu povezanost uloga menadžera je odlučujuća.

U narednom grafikonu prikazan je okvir za U narednom grafikonu prikazan je okvir za planiranje i kontrolu iz kog se može sagledati mehanizam funkcionisanja kontrole na osnovumehanizam funkcionisanja kontrole na osnovu informacija upravljačkog računovodstva, kao i uloga menadžerauloga menadžera.

LOGOLOGO

Grafikon: Računovodstveni okvir za planiranje i kontrolu

LOGOLOGO

Izradom planova rukovodstvo stiče mogućnost da unapred shvati i reši potencijalne probleme i pre nego što se oni pojave.

Brojni su planovi koji se izrađuju. Prema vrsti se mogu podeliti na:

1. poslovne planove:– plan realizacije,– plan proizvodnje,– planovi troškova,– planovi prihoda i dr; i2 fi ij k l2. finansijske planove:– plan kapitalnih izdataka,

planirani bilans stanja– planirani bilans stanja,– plan tokova gotovine i dr.

LOGOLOGO

Ishodište svih navedenih planova je u master planu. Zbog toga na ovom mestu dajemo njegov grafički g g j j g gprikaz: Grafikon: Prikaz master plana

LOGOLOGO

Planiranje zadataka i troškova vrši se pre početka obračunskog perioda. Rukovodstvo preduzeća određuje dužinu perioda za koji se vrši planiranje (mesec, kvartal, godina ili neki duži vremenski period). U k i j i d d j d di jč šć k išć i U praksi je period od jedne godine najčešće korišćeni period, s tim da je poželjno njegovo raščlanjavanje na kraće vremenske periodevremenske periode.

Za potrebe planiranja i kontrole sve češće se koristi tzv. planiranje u kretanju - radilo bi se o planovima koji suplaniranje u kretanju radilo bi se o planovima koji su raspoloživi za određeni vremenski period, na primer za jednu godinu, s tim da se po isteku svakog meseca plan usklađuje dodavanjem za jedan mesec, tako da je u upotrebi uvek plan za narednih 12 meseci.

LOGOLOGO

Svi nivoi rukovodstva u preduzeću moraju p jrazumeti i podržavati usvojene planove i sve aspekte kontrole njihovih izvršavanja.p j j

Najčešće je centar troškova mesto troškova. Zbog toga ćemo u nastavku prikazati način Zbog toga ćemo u nastavku prikazati način

planiranja zadataka i troškova mesta troškova.

LOGOLOGO

2. Planiranje zadataka i troškova mesta troškova Planiranje zadataka pojedinih mesta troškova prethodi Planiranje zadataka pojedinih mesta troškova prethodi

planiranju njihovih troškova, jer planirani troškovi predstavljaju funkciju planiranih zadataka, a ne obrnuto. p j j j p ,

Pri planiranju zadataka mesta troškova od primarne važnosti je redosled planiranja.

Najpre se planiraju zadaci mesta troškova iz osnovne delatnosti, zatim mesta troškova iz sporedne delatnosti i na kraju, mesta troškova iz pomoćne i neproizvodnih delatnosti. O k d l d j l ič j d liči d tk t Ovakav redosled je logičan, jer od veličine zadatka mesta troškova iz osnovne delatnosti zavise zadaci mesta troškova iz sporedne i mesta troškova iz pomoćne itroškova iz sporedne i mesta troškova iz pomoćne i neproizvodnih delatnosti.

LOGOLOGO

U slučaju pružanja međusobnih usluga između mesta troškova iz pomoćne i neproizvodnihmesta troškova iz pomoćne i neproizvodnih delatnosti planiranje njihovih zadataka treba vršiti simultano.simultano.

Planirani zadaci se iskazuju u jedinicama mere u kojima se iskazuje učinak tih mesta troškovakojima se iskazuje učinak tih mesta troškova.

Za planiranje zadataka mesta troškova iz osnovne delatnosti potrebni su sledeći podaci:delatnosti potrebni su sledeći podaci:– kapacitet mesta troškova i– planirana količina proizvodnje.

LOGOLOGO

Kao kapacitet mesta troškova najčešće se koristi praktični kapacitet, koji predstavlja teorijski, odnosno tehnički k i j ž jkapacitet umanjen za nužne zastoje:

održavanje, remont, praznici i sl. Praktični kapacitet, u suštini, predstavlja količinu usluga

koju nosiocima troškova to mesto troškova može da pruži. Pl i k liči i d j d t lj k liči l Planirana količina proizvodnje predstavlja količinu usluga koju nosiocima troškova to mesto troškova treba da pruži.

Količina planiranih usluga pojedinih mesta troškova izvodi Količina planiranih usluga pojedinih mesta troškova izvodi se iz količine i vrste proizvoda čija se prodaja predviđa u odnosnom obračunskom periodu.odnosnom obračunskom periodu.

Pri tome se moraju imati u vidu i neophodne zalihe na kraju obračunskog perioda, kao i zalihe koje se iz prethodnog g p j p gobračunskog perioda prenose u tekući.

LOGOLOGO

Količinama iz plana prodaje dodaju se neophodno potrebne zalihe na kraju obračunskog perioda, a oduzimaju zalihe na č k b č k i dpočetku obračunskog perioda.

Tako dobijene količine predstavljaju ono što odnosna mesta t šk t b d i d t k b č k i dtroškova treba da proizvedu u toku obračunskog perioda.

U slučaju fazne proizvodnje treba voditi računa i o neusklađenosti kapaciteta pojedinih mesta troškovaneusklađenosti kapaciteta pojedinih mesta troškova, odnosno treba voditi računa o tzv. uskim grlima.

Planiranje zadataka mesta troškova iz sporedne delatnostiPlaniranje zadataka mesta troškova iz sporedne delatnosti je slično planiranju zadataka mesta troškova iz osnovne delatnosti.

Pri tom planiranju treba voditi računa da je zadatak mesta troškova iz sporedne delatnosti uglavnom zavistan od planiranih zadataka i planiranog iskorišćenja kapaciteta mesta troškova iz osnovne delatnosti.

LOGOLOGO

Zbog toga se, kao što smo i rekli, planiranje zadataka mesta troškova iz sporedne delatnosti vrši posle planiranja zadataka mesta troškova iz osnovne delatnosti.Š Što se mesta troškova iz pomoćne delatnosti tiče, njihov planski zadatak se izvodi iz potreba koje za njihovim uslugama imaju sva ostala mestanjihovim uslugama imaju sva ostala mesta troškova, a prvenstveno ona iz osnovne i sporedne delatnostisporedne delatnosti.

Pored toga, treba imati u vidu i okolnost da mesta troškova iz pomoćne delatnosti mogu da rade i zatroškova iz pomoćne delatnosti mogu da rade i za treća lica, sopstveno skladište, sopstvene investicije i za sopstveno investiociono održavanje, j p j ,odnosno da mogu imati i nosioce troškova.

LOGOLOGO

Pri planiranju zadataka mesta troškova iz neproizvodnih delatnosti treba imati u vidu potrebe p pkoje za njihovim uslugama imaju sva ostala mesta troškova, a prvenstveno ona iz osnovne i sporedne , p pdelatnosti.

Kao što smo ranije rekli učinci mesta troškova izKao što smo ranije rekli, učinci mesta troškova iz neproizvodnih delatnosti su pretežno duhovnog karaktera i zbog toga se ne izražavaju ni ukaraktera i zbog toga se ne izražavaju ni u naturalnim, ni u izvedenim jedinicama mere.

Veličina njihovog zadatka izražava se u iznosu Veličina njihovog zadatka izražava se u iznosu njima planiranih troškova. Z d t k t t šk i d j i di i Zadatak mesta troškova iz prodaje se izvodi iz plana prodaje.

LOGOLOGO

Posao planiranje zadataka može se u preduzeću poveriti službi obračuna troškova i učinaka, službi za planiranje ili nekoj sličnoj službi.

Bitno je da subjekt planiranja prilikom planiranja zadataka đ j d i l žb d ć čitsarađuje sa drugim službama u preduzeću, a naročito sa

tehničkim i prodajnim službama preduzeća. Jer te službe raspolažu sa osnovnim parametrima iz kojih Jer, te službe raspolažu sa osnovnim parametrima iz kojih se izvodi plan zadataka mesta troškova.

Smisao planiranja troškova je u tome da se za svako Smisao planiranja troškova je u tome, da se za svako mesto troškova ponaosob utvrdi realna veličina pojedinih vrsta primarnih i sekundarnih troškova koji bi u njemu p j jtrebalo da nastanu, a u vezi sa izvršenjem planiranih zadataka.

LOGOLOGO

Prilikom planiranja troškova mora se, kao i kod planiranja zadataka, poštovati određeni redosled. p j , p

Kod planiranja troškova prvo se planiraju troškovi mesta troškova iz pomoćne i neproizvodnihmesta troškova iz pomoćne i neproizvodnih delatnosti, tzv. prethodnih mesta troškova.

Za sva mesta troškova najpre se planiraju primarni Za sva mesta troškova najpre se planiraju primarni pa potom sekundarni troškovi. Uk lik i đ th d ih t t šk t ji Ukoliko između prethodnih mesta troškova postoji međuzavisnost, do cenovne komponente pojedinih

t k d ih t šk d šl bi čivrsta sekundarnih troškova došlo bi se na način sličan trećoj fazi obračuna po stvarnim troškovima.

LOGOLOGO

Posebnu pažnju treba posvetiti planiranju najznačajnijih vrsta primarnih i sekundarnih troškova.

Planiranje troškova bi se vršilo uzimanjem u obzir broja zaposlenih, planiranih bruto cena rada, planirane amortizacije i na osnovu iskustvenih trošenja ostalih materijala i ostalih elemenata potrošnje, obračunatih po planiranim nabavnim cenamaplaniranim nabavnim cenama.

Relativno manje značajne vrste troškova se mogu planirati i iskustvenom metodom pri čemu se naravnoplanirati i iskustvenom metodom, pri čemu se, naravno, moraju imati u vidu i eventualne izmene uslova pod kojima će se poslovati u odnosnom planskom periodu (godini).

Kod planiranja opštih fiksnih troškova najpre se utvrđuje njihov ukupan iznos.

LOGOLOGO

Deljenjem tako utvrđenog iznosa sa zadatkom mesta troškova dobija se planska kvota opštih j p pfiksnih troškova po jedinici zadatka.

Kod proizvodnih mesta troškova planirani opšteKod proizvodnih mesta troškova planirani opšte fiksni troškovi stavljaju se u odnos sa kapacitetom tih mesta troškova koji se izražavakapacitetom tih mesta troškova, koji se izražavaplaniranim časovima izrade, i na taj način se dobija planska kvota po jednom času izrade.dobija planska kvota po jednom času izrade.

LOGOLOGO

Za planiranje opštih varijabilnih troškova neophodno je imati normativ utroška varijabilnih faktora procesa rada

j di i i lpo jedinici usluge. Množenjem normativa sa cenom utvrđuje se njihov iznos

j di i i l ( i j d č i d )po jedinici usluge (na primer po jednom času izrade). Množenjem tako utvrđenog iznosa sa količinom usluga iz

plana proizvodnje (izvedenog iz plana prodaje) dobijajuplana proizvodnje (izvedenog iz plana prodaje) dobijaju se ukupno planirani opšti varijabilni troškovi, i to za svako proizvodno mesto troškova ponaosob.p p

Problematika planiranja pojedinačnih varijabilnih troškova se svodi na utvrđivanje tzv. normativa. Normativi predstavljaju planiranu količinu pojedinih vrsta faktora procesa rada koje po jedinici konačnog učinka treba da

t š d j ć t t škpotroše odgovarajuća mesta troškova.

LOGOLOGO

Produkt tako utvrđenih planiranih količina i planiranih nabavnih cena predstavlja planske pojedinačne varijabilne troškove po jedinici.

Njihovim množenjem sa planiranom količinom konačnih či k d l i d k l i ih j di č ihučinaka dolazi se do ukupno planiranih pojedinačnih

varijabilnih troškova. Pri utvrđivanju normativa treba voditi računa da oni budu Pri utvrđivanju normativa treba voditi računa da oni budu realni, odnosno dostižni.

Preterano niski nedostižni normativi destimulativno utiču Preterano niski, nedostižni, normativi destimulativno utiču na zaposlene, dok ih previsoko utvrđeni normativi uspavljuju, jer obezbeđuju sniženje troškova čak i u slučaju p j j , j j j jnenormalnog trošenja.

U pojedinim slučajevima i mesta troškova iz prodaje mogu imati opšte varijabilne troškove U tom slučaju do njihovog ukupnog iznosa došli bismo množenjemtroškove. U tom slučaju do njihovog ukupnog iznosa došli bismo množenjem kvote tih troškova sa količinom usluga tih mesta troškova izvedenom iz plana.

LOGOLOGO

Posao planiranje zadataka može se u preduzeću poveriti službi obračuna troškova i učinaka, službi za planiranje ili

k j lič j l žbinekoj sličnoj službi. Kao i kod planiranja zadataka, i ovde je bitno da subjekt

l i j ilik l i j d t k đ j d iplaniranja prilikom planiranja zadataka sarađuje sa drugim službama u preduzeću.

Saradnja sa nabavnom službom bi se ogledala u Saradnja sa nabavnom službom bi se ogledala u obezbeđivanju podataka o nabavnim cenama pojedinih faktora procesa rada. p

Od tehničke službe bi se obezbeđivali podaci o normativima utrošaka pojedinih vrsta faktora procesa rada.

Radi se, kako o normativu materijala za izradu, tako i o normativu utrošaka pojedinih varijabilnih troškova po mestima troškova.

LOGOLOGO

U nastavku ćemo na primeru prikazati način izrade kih d d ih lnekih od navedenih planova

Master plan „Konfekcija” d.o.o. Beograd Preduzeće posluje kao samostalni privredni subjekt pod firmom

„Konfekcija” d.o.o. Beograd, sa sedištem u ul. Studntska 10. Preduzeće se bavi proizvodnjom dečje konfekcije.

Poslovni koncept je relativno nov i podrazumeva osvajanje t žišt d d čj d ć i k k lit t i dtržišta ponudom dečje odeće visokog kvaliteta proizvedene po Nemačkoj tehnologiji, uz relativno niske cene.

Preduzeće je registrovano i za trgovinu na veliko proizvodima iz Preduzeće je registrovano i za trgovinu na veliko proizvodima iz svog proizvodnog asortimana.

Preduzeće je takođe registrovano za spoljnotrgovinsko Preduzeće je, takođe, registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje iz delatnosti za koje je registrovano u unutrašnjem prometu.

LOGOLOGO

p

1. Projekcija obima poslovanja i poslovnih prihoda Poslovni prihodi Preduzeća biće projektovani na bazi Poslovni prihodi Preduzeća biće projektovani na bazi

sledećih polaznih stanovišta:1. Obračun prihoda izvršen je na osnovu projektovanog p j p j g

proizvodnog asortimana i cena na dan projekcije.2. Polazne pretpostavke za izradu plana proizvodnje i prodaje

su:su:– Na teritoriji Srbije postoji jaka konkurencija u vidu robe koja

je, najčešće lošijeg kvaliteta i nižih cena.je, najčešće lošijeg kvaliteta i nižih cena. Imajući u vidu da Preduzeće planira osvajanje tržišta kvalitetom, očekuje se prednost nad delom konkurencije u narednim godinama;

– Uglavnom se neće menjati karakteristike tržišta tekstilnihproizvoda Nije realno očekivati značajniji prodor potpunoproizvoda. Nije realno očekivati značajniji prodor potpunonovih tkanina („inteligentnih” tkanina - sa ugrađenim mikroprocesorima, itd.).

LOGOLOGO

Tržište će i dalje pokazivati sezonski karakter, sa promenama izazvanim modnim trendovima. D d š ji t t žišt ih i d t ić i Dosadašnji rast tržišta ovih proizvoda, nastaviće se i u narednom periodu. Taj porast u našoj zemlji biće uslovljen blagim porastom broja stanovnika i rastom realnog g p j gstandarda stanovništva.

– Projektovano je učešće Preduzeća od oko 0.5% na tržištu t k til k f k ij t k d č k j č j ijtekstilne konfekcije, tako da se ne očekuje značajnije reagovanje ostalih konkurenata. Prodaja će se uglavnom vršiti na teritoriji Srbije. j jPosmatrano na nivou celog Preduzeća predviđa se blagi porast obima poslovanja, tako da se u petoj godini

j k ij d ti t d 17 79 % d č t iprojekcije dostigne porast od 17.79 % u odnosu na početni instalisani kapacitet. U narednim godinama projektovanog perioda predviđen jeU narednim godinama projektovanog perioda predviđen je blagi fizički porast obima poslovanja.

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

U narednoj tabeli dat je uporedni pregled mogućeg kapaciteta i obima proizvodnje u 20h7. godini u kojoj je projektovan najveći obim proizvodnjeprojektovan najveći obim proizvodnje.Tabela: Projekcijа proizvоdnоg kаpаcиtеtа

LOGOLOGO

Iz tabele se može zaključiti da i u godini kada je projektovan najveći obim proizvodnje on ne prelazi mogućiprojektovan najveći obim proizvodnje, on ne prelazi mogući proizvodni kapacitet preduzeća.Tabela: Projekcija prihoda za period 20x3 – 20x7. godinaj j p p g

LOGOLOGO

LOGOLOGO

2. Projekcija finansijskih prihoda2. Projekcija finansijskih prihoda

Preduzeće uglavnom neće imati ni dugoročnih, g g ,ni značajnijih kratkoročnih potraživanja po osnovu kredita.

Zbog toga ne vršimo projekciju budućih finansijskih prihodafinansijskih prihoda.

Naime, oni se u budućem periodu mogupojavljivati sporadično i u neznatnim iznosimapojavljivati sporadično i u neznatnim iznosima.

LOGOLOGO

3. Projektovanje poslovnih rashoda

U okviru poslovnih rashoda projektovanje ćemo vršiti za sledeće grupe troškova:1. troškovi materijala za izradu,2. troškovi ostalog materijala,3. troškovi energije,4. troškovi popravke,5. troškovi rezervnih delova,6 troškovi alata i inventara6. troškovi alata i inventara,7. troškovi vode i komunalnih usluga,8. troškovi zarada,9. troškovi PTT usluga,10. troškovi zakupa,11. troškovi reklame,12. troškovi časopisa,13 troškovi amortizacije13. troškovi amortizacije,14. troškovi naknada: dnevnica, upotreba putničkog automobila,15. troškovi zdravstvenih pregleda,16. troškovi advokatskih i intelektualnih usluga,17. troškovi higijensko tehnička zaštita – HTZ i18. troškovi doprinosa poslodavca.

LOGOLOGO

1. Troškovi materijala za izradu

Troškove materijala za izradu čine troškovi platna (štofa) i pomoćnih materijala za izradu. ( ) j

Njihovo projektovanje izvršeno je na osnovu plana poslovanja i dosadašnjeg prosečnog odnosa visine ove vrste troškova i ostvarenih prihoda.

Ovi troškovi su projektovani kao 100% varijabilni troškovi. Na osnovu normativa i projekcije obima proizvodnje izračunati su troškovi materijala po

digodinama. Projektovani troškovi materijala za izradu za periodu

d 5 di ć i 17%od 5 godina su povećani za 17%, srazmerno povećanju prihoda od prodaje.

LOGOLOGO

Tabela: Plan troškova materijala za izraduTabela: Plan troškova materijala za izradu

LOGOLOGO

2. Troškovi ostalog materijala2. Troškovi ostalog materijala

Troškovi ostalog materijala su projektovani g j p jiskustveno u poređenju sa drugim firmama.

Troškove ostalog materijala smo projektovali zaTroškove ostalog materijala smo projektovali za period od 5 godina na osnovu srazmernog povećanja troškova materijala za izradupovećanja troškova materijala za izradu.

LOGOLOGO

3. Troškovi energije3. Troškovi energije

Troškovi energije su projektovani imajući u vidu i g j p j jprojektovani obim poslovanja.

Najveće stavke troškova energije su električnaNajveće stavke troškova energije su električna energija i dizel gorivo.

Ovi troškovi su projektovani za period od 5 Ovi troškovi su projektovani za period od 5 godina kao relativno varijabilni troškovi. D ij k ji k i ti j j Deo energije koji se koristi za grejanje projektovan kao fiksni trošak.

LOGOLOGO

4. Troškovi popravke4. Troškovi popravke

Projekcija troškova popravki izvršena je j j p p jiskustveno, uzimajući u obzir i projektovani obim poslovanja. p j

Ovi troškovi su projektovani za period od 5 godina kao varijabilni troškovigodina kao varijabilni troškovi.

Troškovi se odnose na popravke opreme.

LOGOLOGO

5. Troškovi rezervnih delova Troškovi rezervnih delova su nastali u odnosu na Troškovi rezervnih delova su nastali u odnosu na

projektovani obim poslovanja. R i d l i d k j Rezervni delovi se odnose na opremu koju Preduzeće koristi u procesu proizvodnje (šivaće

ši ši č j l )mašine, mašina za sečenje, pegla na paru). Projektovani su kao varijabilni troškovi uz

povećanje od 5% u periodu od 5 godina.

LOGOLOGO

6. Troškovi alata i inventara (otpis 100%)6. Troškovi alata i inventara (otpis 100%)

Troškovi alata i inventara nastaju na osnovu korišćenja j jrezervnog kompleta ( lom, kvar) , koji ide uz svaku mašinu i projektovani su kao relativno varijabilni troškovi za period od 5 godina . U tom periodu ovi troškkovi su povećani za 15%.

Tabela: Projekcija troškova sitnog inventara

LOGOLOGO

7. Troškovi vode i komunalnih usluga7. Troškovi vode i komunalnih usluga

Troškovi vode i komunalnih usluga planirani su g pna osnovu postojeće

površine objekata i broja zaposlenih a odnosepovršine objekata i broja zaposlenih , a odnose se na korišćenje vode za pranje

i piće Direkcija plaća komunalne usluge za i piće. Direkcija plaća komunalne usluge za smeće. Svi ovi troškovi su rela-ti ij bil k kt i i d d 5 tivno varijabilnog karaktera i za period od 5 godina su povećani za 5%.

LOGOLOGO

8. Troškovi zarada Troškovi zarada projektovani su na osnovu broja Troškovi zarada projektovani su na osnovu broja

radnika, stepena stručne spreme i Zakonom propisanog minimalnog ličnog dohodka.propisanog minimalnog ličnog dohodka.

Za period od 5 godina troškovi zarada su se povećavali 75% u odnosu na prihod od prodaje.povećavali 75% u odnosu na prihod od prodaje.

Tabela: Plan troškova zaposlenih

LOGOLOGO

9. Troškovi PTT usluga9. Troškovi PTT usluga

Troškovi PTT usuga planirani su iskustveno i na g posnovu korišćenja raspoloživih tehničkih komponenti kojima Preduzeće planira da sklapap j p pposlove.

Predviđeni troškovi su relativno fiksniPredviđeni troškovi su relativno fiksni. U planiranom periodu od 5 godina troškovi PTT

usluga su povećani za 14%usluga su povećani za 14%.

LOGOLOGO

10. Troškovi zakupa Troškovi zakupa projektovani su na osnovu Troškovi zakupa projektovani su na osnovu

kvadrature zgrade, lokacije gde se zgrada nalazi i na osnovu ugovora o zakupui na osnovu ugovora o zakupu.

Projektovani su za period od 5 godina i fiksnog su karaktera Kao prilog daje se ugovorsu karaktera. Kao prilog daje se ugovor.

Tabela: Projekcija troškova zakupa

LOGOLOGO

11. Troškovi reklame11. Troškovi reklame Troškovi reklame su nastali na osnovu potreba marketing

kampanjekampanje. Projektovani su za period od 5 godina kao fiksni trošak.

Tabela: Projekcija troškova reklamej j

LOGOLOGO

12. Troškovi časopisa12. Troškovi časopisa

Troškovi časopisa su projektovani u periodu od 5 p p j pgodina na osnovu pretplate na Službeni glasnik RS i Informativno poslovni centar (IPC) fiksnog p ( ) gsu karaktera.

LOGOLOGO

13. Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije s obzirom da Preduzeće Troškovi amortizacije, s obzirom da Preduzeće

primenjuje proporcionalni metod obračuna amortizacije tretirani su kao fiksni troškovi štoamortizacije, tretirani su kao fiksni troškovi štoznači da za period od 5 godina njihov iznos se ne manjane manja.

Tabela: Projekcija troškova amortizacije

LOGOLOGO

LOGOLOGO

14. Troškovi naknada: dnevnica, upotreba putničkog automobilaautomobila

Troškovi naknada: dnevnica, upotreba putničkog , p p gautomobila nastali su na osnovu planiranih službenih putovanja i projektovani su kao relativno varijabilni p j p j jtroškovi. Pošto dolazi u posmatranom periodu od 5 godina do povećnja proizvode samim tim povećanje g p j p p jtroškova naknada za 8%.

Tabela: Projekcija troškova službenih putovanja

LOGOLOGO

15. Troškovi zdravstvenih pregleda15. Troškovi zdravstvenih pregleda

Troškovi zdravstvenih pregleda su fiksnog karaktera p g gi projektovani su u periodu od 5 godina na osnovu prava zaposlenih koji proizilaze iz kolektivnog p p j p gugovora.16 Troškovi advokatskih i intelektualnih usluga16. Troškovi advokatskih i intelektualnih usluga

Troškovi advokatskih i intelektualnih usluga nastaju na osnovu zastupništva koje je vlasnik daona osnovu zastupništva, koje je vlasnik dao advokatu. P j kt i k fik i t šk i Projektovani su kao fiksni troškovi.

LOGOLOGO

17. Troškovi higijensko tehničke zaštite - HTZ

Troškovi higijensko tehničke zaštite su fiksnog karaktera i projektovani su za periodu od 5 p j pgodina po važećem Zakonu o zaštiti radnika na radu.

18. Troškovi doprinosa poslodavca Troškovi doprinosa poslodavca su projektovani u Troškovi doprinosa poslodavca su projektovani u

iznosu od 16,3% bruto zarada.**

* *

LOGOLOGO

Na narednoj strani dat je tabelarni prikaz projekcije poslovnih rashoda.

Napomena: Poređenjem stope ukupnog rasta troškova sa stopom ukupnog rasta poslovnihtroškova sa stopom ukupnog rasta poslovnih prihoda vidi se da je deo troškova projektovan kao fiksan, relativno fiksan i relativno varijabilne.fiksan, relativno fiksan i relativno varijabilne.

To se može uočiti poređenjem stope rasta svake pojedine vrste troškova sa ukupnom stopom rastapojedine vrste troškova sa ukupnom stopom rasta poslovnih prihoda.

Tim poređenjem se može konstatovati da smo Tim poređenjem se može konstatovati da smo jedino troškove materijala za izradu projektovali kao čiste” varijabilne troškovekao „čiste” varijabilne troškove.

LOGOLOGO

Projekcija troškova za period 20x3-20x7. godine

LOGOLOGO

LOGOLOGO

4. Пројектовање финансијских расхода4. Пројектовање финансијских расхода

Финансијске расходе пројектујемо на основу потреба за финансирањем трајних обртних средставафинансирањем трајних обртних средстава.Табела: Обрачун трајних обртних средстава и трајних извора из текућег пословања у 000 дин.

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

Dakle, za finansiranje redovnog poslovanja , j g p jPreduzeće bi zbog nedostatka neto obrtnih sredstava moralo da se kratkoročno finansijski jzaduži, ili da prolongira plaćanje obaveza iz čega bi proizašle odgovarajuće kamate. p g j

Za projekciju troškova kamata korišćene su realne kamatne stope od 10% na godišnjemrealne kamatne stope od 10% na godišnjem nivou.

LOGOLOGO

5. Projektovanje bilansa uspeha, bilansa stanja ibilansa novčanih tokova

Na osnovu istraživanja prezentiranih u prethodnim tabelama, gde su prikazaniprethodnim tabelama, gde su prikazani projektovani prihodi, rashodi i na osnovu podataka o ulaganja u osnovna i obrtna sredstvapodataka o ulaganja u osnovna i obrtna sredstva (i dezinvestiranju), sintetizovaćemo tri bilansna pregleda:pregleda:1. bilans uspeha,2. bilans stanja i2. bilans stanja i3. bilans novčanih tokova.

LOGOLOGO

1. Bilans uspeha Bilans uspeha je osnova za ocenu profitabilnosti p j p

budućeg poslovanja. Preduzeće u projektovanom periodu ostvarujePreduzeće u projektovanom periodu ostvaruje

gubitak u prvoj godini, dok u ostalim projektovanim godinama ostvaruje dobitakprojektovanim godinama ostvaruje dobitak.

Tabela: Bilans uspeha za projektovani period u din.

LOGOLOGO

Napomena: Porez na dobit računat je na osnovu Z k d bit d ćZakona o porezu na dobit preduzeća.

LOGOLOGO

2. Bilans stanja

Bilans stanja nam služi da u projektovanom periodu sagledamo investiranja odnosno dezinvestiranja u stalna i obrtna sredstva, povećanje i smanjenje obaveza, a sve u cilju sastavljanja Bilansa novčanih tokova.

a) Projekcija trajnih sredstava Predvićeno je investiranje u opremu, dok invensticije u građevinskePredvićeno je investiranje u opremu, dok invensticije u građevinske

objekte i zemljište nisu predviđene.b) Projekcija obrtnih sredstava Projekcija obrtnih sredstava izvršena je u okviru projekcije trajnih obrtnih Projekcija obrtnih sredstava izvršena je u okviru projekcije trajnih obrtnih

sredstava. Pri toj projekciji nije projektovana značajnija promenakoeficijenta obrta zaliha, potraživanja ni novčanih sredstava.

) P j k ij k tk č ih bv) Projekcija kratkoročnih obaveza Projekcija kratkoročnih obaveza izvršena je u okviru projekcije trajnih

obrtnih sredstava. Pri toj projekciji nije projektovana promena njihovih k fi ij t b tkoeficijenata obrta.

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

LOGOLOGO

3. Биланс новчаних токова Пројектовани Биланс новчаних токова дат је уПројектовани Биланс новчаних токова дат је у наредној табели:

Табела: Биланс новчаних токова заТабела: Биланс новчаних токова за пројектовани период

LOGOLOGO

Na osnovu dobijenih projektovanih Bilansa stanja i Bilansa uspeha utvrdićemo nekoliko ključnihi Bilansa uspeha utvrdićemo nekoliko ključnih pokazatelja koji treba da ukažu na realnostizvršenih projekcijaizvršenih projekcija.

U nastavku dajemo prikaz visine pojedinih pokazatelja po godinama projekcijepokazatelja po godinama projekcije.

Tabela: Projektovani finansijski pokazatelji kti i lik id ti i t bil tiaktive, pasive, likvidnosti i rentabilnosti

Preduzeća u periodu od 20x3. do 20x7. godine

LOGOLOGO

LOGOLOGO

6. Finansijska analiza projektovanog poslovanja Preduzeća (ocena finansijskog bonineta Preduzeća)Preduzeća (ocena finansijskog bonineta Preduzeća)

Analiza i ocena finansijskog boniteta Preduzeća je moguća na bazi brojnih pokazatelja finansijske analize koji su indetifikovanibazi brojnih pokazatelja finansijske analize koji su indetifikovani od strane ekonomske teorije, a prihvaćeni od privredne prakse. Za potrebe analize poslovanja Preduzeća korišćeni su

j ž iji k t lji fi ij k li k t i inajvažniji pokazatelji finansijske analize konstruisani na osnovu projekcije računovodstvenih izveštaja ovog Preduzeća u periodu od 20x3. do 20x7. godine u cilju dobijanja što realnije

št lik j fi ij k t kt i fik tiopšte slike njegove finansijske strukture i efikasnosti poslovanja.

Korišćeni pokazatelji svrstani su u nekoliko grupa:p j g p1. indikatori vertikalne strukture aktive,2. indikatori vertikalne strukture pasive,3 indikatori likvidnosti3. indikatori likvidnosti,4. indikatori rentabilnosti.

LOGOLOGO

1. Vertikalna struktura aktive1. Vertikalna struktura aktive U strukturi aktive Preduzeća u posmatranom periodu

stalna imovina pokazivaće ravnomerno učešće (ustalna imovina pokazivaće ravnomerno učešće (u proseku 14%) i kretanje.

Celokupnu stalnu imovinu činiće osnovna sredstva Celokupnu stalnu imovinu činiće osnovna sredstva. Učešće obrtne imovine u ukupnoj aktivi imaće

t ć j i di di ( čneznatno povećanje iz godine u godinu (prosečno učešće oko 86%).

U prvoj godini dominiraće učešće zaliha i potraživanja, koje će se drastično razlikovati od ostalihprojektovanih godina.

LOGOLOGO

LOGOLOGO

2. Vertikalna struktura pasive2. Vertikalna struktura pasive

Učešće kapitala u pasivi Preduzeća u posmatranom periodu neće pokazivati značajnije oscilacije, jer se svake godine učešće kreće oko 58% s tim da će ipak postojati t d ij i i l ttendencija minimalnog rasta.

Što se tiče učešće obaveza Preduzeća u pasivi (pokazatelj zaduženosti) očekivaće se opadanje učešća(pokazatelj zaduženosti) očekivaće se opadanje učešća obaveza iz 20x3.godine u 20x4. godinu, i to u velikoj meri, dok se kasnije može očekivati ponovni rast učešća , j pobaveza, ali u mnogo manjoj meri.

Ukupno gledano, procenjuje se da neće biti velikihodstupanja u posmatranom periodu.

LOGOLOGO

LOGOLOGO

3. Likvidnost Preduzeća3. Likvidnost Preduzeća Indikatori likvidnosti se koriste kao inicijalni

pokaztelji sposobnosti Preduzeća da likvidira pokaztelji sposobnosti Preduzeća da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti.

Oni su usmereni na utvrđivanje i ocenu O su us e e a u đ a je oce ufinansijskog stanja Preduzeća na kratak rok.

U okviru pokazatelja likvidnosti kretanje racia p j jopšte likvidnosti neće pokazivati tendenciju povećanja vrednosti, tj. u svakoj godini iznosiće oko 2. Imajući u vidu da se vrednost 2 smatra donjom granicom likvidnosti, to znači relativno

d lj j ći t št lik id tizadovoljavajući stepen opšte likvidnosti.

LOGOLOGO

Gotovo identičan trend kretanja pokazuje indikator tekuće likvidnosti koji će se u posmatranom periodu kretati oko 0.90 što znači da će svaki dinar kratkoročnih obaveza biti pokriven sa 0.90 likvidnih

d tsredstava. Ako se zna da vrednost ovog racia iznad 1

k j ž lj fi ij k t kt dpokazuje poželjnu finansijsku strukturu ovde se, dakle, radi o relativno zadovoljavajućoj likvidnosti PreduzećaPreduzeća.

LOGOLOGO

4. Rentabilnost Preduzeća4. Rentabilnost Preduzeća

Preduzeće je, osim u prvoj godini, poslovalo sa j p j g pdobitkom čije učešće u ukupnom prihodu neće biti značajnije (do 3%), što govori o relativno

li i i t d bitk dmalim iznosima neto dobitka u odnosu na ukupno ostvarene prihode Preduzeća. S d t i t i d č ki ć S druge strane, u istom periodu očekivaće se značajnije učešće neto dobitka u ukupnoj aktivi.Uč šć t bitk j j kt j di i Učešće neto gubitka u prvoj projektovanoj godini u ukupnom prihodu biće minimalno (oko -0.34%), dok će u ukupnoj aktivi biti nešto veće (okodok će u ukupnoj aktivi biti nešto veće (oko -2.63).

LOGOLOGO

LOGOLOGO

Zaključna ocena budućeg finansijskog položaja

Na osnovu izvršene finansijske analize jposlovanja Preduzeća za projektovani petogodišnji period može se generalno p g j p gkonstatovati da će indikatori poslovanja Preduzeća biti relativno zadovoljavajući.j j

LOGOLOGO

Zaključak Master planaZaključak Master plana Cilj izrade Master plana je bio sagledavanje mogućnosti

poslovanja firme Konfekcija” d o o Beograd u perioduposlovanja firme „Konfekcija d.o.o, Beograd u periodu od.20x3. do 31.12.20x7. godine, a naročito u 20h3. godini, tj. prvoj godini projekcije.

Izradom Plana došlo se do sledećih zaključaka:1. U prvoj godini poslovanja neto novčani tok će biti negativan u

iznosu od 761 hiljade dinara Mogući način prevazilaženja ovogiznosu od 761 hiljade dinara. Mogući način prevazilaženja ovog problema su:

– uzimanje kredita u iznosu od oko 800.000 dinara sa rokom u a je ed a u osu od o o 800 000 d a a sa o ovraćanja od najmanje 12 meseci; ili

– prolongiranje plaćanja obaveza što bi moglo da ugrozi l j P d ć ć šć t k jposlovanje Preduzeća sa mogućnošću prestanka njegovog

rada.

LOGOLOGO

2. U ostalim godinama projekcije novčani tok je pozitivan sa tedencijom porasta;

3. U prvoj godini Preduzeće će poslovati sa gubitkom u iznosu od 64 hiljade dinara, dok bi u ostalim projektovanim godinama ostvarivalo dobitak, tako da bi u 20h7 godini projektovani d bit k i i 1 007 hilj d didobitak iznosio 1.007 hiljade dinara;

4. Da bi Preduzeće zauzelo dobar položaj na t žišt d j t žišti b k i đtržištu prodaje, tržištima nabavke i među konkurentima, potrebno je da ima dobru marketinšku strategiju fleksibilnu organizacijumarketinšku strategiju, fleksibilnu organizaciju, da je uvek spremno da na vreme reaguje na svaku promenu koja će se desiti na tržištu.svaku promenu koja će se desiti na tržištu.

LOGOLOGO

5. Preduzeće će u projektovanom periodu, p j p ,zahvaljujući dobroj tehničkoj opremljenosti i dobro organizovanoj i kvalifikovanoj radnoj snazi g j j jbiti u mogućnosti da nesmetano obavlja poslove na koje utiču ovi faktori.j

LOGOLOGO

Orijentaciona pitanja1 B dž ti j k t i d lj čk1. Budžetiranje kao sastavni deo upravljačkog

računovodstva2 Minimalnu sadržinu upravljačkog računovodsta2. Minimalnu sadržinu upravljačkog računovodsta

čini:3 Područja primene i problem efikasnosti budžetskog3. Područja primene i problem efikasnosti budžetskog

procesa4. Operativno (kratkoročno) budžetiranje obuhvata:4. Operativno (kratkoročno) budžetiranje obuhvata:5. Uloga budžeta je višestruka i brojna su područja

upotrebe na kojima oni dolaze do izražaja:p j j6. Kao glavna ograničenja (izazovi) prilikom njegovog

sprovođenja, a koji su u direktoj vezi sa njegovom efikasnošću (u smislu odnosa koristi i troškova) najčešće se ističu:

LOGOLOGO

Orijentaciona pitanja7 M t d l ški l it i d t l7. Metodološki algoritam za izradu master plana

preduzeća8 R č d t l i j i li8. Računovodstveno planiranje i analiza

u funkciji računovodstva odgovornosti9 R č d t d ti j i t k ji9. Računovodstvo odgovornosti je sistem koji

povezuje planove i akcije svakog centra odgovornosti u preduzećuodgovornosti u preduzeću.

10. Planiranje zadataka i troškova mesta troškova11 P j k ij bi l j i l ih ih d11. Projekcija obima poslovanja i poslovnih prihoda12. Projektovanje poslovnih rashoda

LOGOLOGO

ŽHVALA NA PAŽNJI!

LOGOLOGO