upotreba pesticida u proizvodnji...

UPOTREBA PESTICIDA U PROIZVODNJI SUNCOKRETA I NJIHOV UTICAJ NA PELE

Sudimac Maja, Herakovi Radmila, Majstorovi Helena

PSS Institut Tami Panevo

Prezentacija prikazuje Ekonomski tetne organizme suncokreta i potrebu za tretmanima

Registrovani pesticidi u prometu u RS u 2015.

Toksinost registrovanih a.m. Povrine pod suncokretom

173,186.9 hektara u Srbiji 24.100 hektara na teritoriji 4

optina podruje PSS Instituta Tami (Alibunar, Panevo, Kovaica, Opovo)

Rizik od trovanja pelinjih drutava zavisi od toksinosti i mehanizma delovanja pesticida, nainu izloenosti, duini ekspozicije i koliini pesticida.

Potrebe za pesticidnim tretmanima zavise od vrste, prisustva i

intenziteta napada tetnih organizama.

NAJZNAAJNIJE BOLESTI SUNCOKRETA

Volovod - Orobanche Cumana

Plamenjaa suncokreta - Plasmopara halstedii, sin. P.helianthi f. helianthi

Siva pegavost lia - (Septoria helianthi)

Crna pegavost suncokreta - (Phoma macdonaldi)

Sivomrka pegavost stable suncokreta (Phomopsis spp.)

Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum)

Plamenjaa suncokreta - Plasmopara halstedii, sin. P.helianthi f. helianthi

Domaini: suncokret (Helianthus annuus). samonikle biljke pripadaju rodu Helianthus, Artemisia i Xanthium.

Simptomi variraju u zavisnosti od tipa infekcije i vegetativne faze razvoja biljke. Postoje dva osnovna tipa simptoma, u zavisnosti od toga da li je infekcija sistemska ili lokalna.Sistemska infekcija nastaje u fazi klijanja i nicanja. Biljke zaostaju u porastu i postaju krljave. Cvetovi suncokreta ostaju sterilni ili proizvode malo semena koje je zaraeno.

Mere suzbijanja podrazumevaju primenu preventivnih mera za suzbijanje: setva otpornih sorti suncokreta, uklanjanje zaraenih biljaka, primena petogodinjeg plodoreda, uklanjanje samoniklih biljaka.

Crna pegavost suncokreta (Phoma macdonaldi)

Ova bolest je povremeno izazivala vee tete na

ranije gajenim genotipovima suncokreta. Simptomi se ispoljavaju od cvetanja do kraja

vegetacije suncokreta. Parazit napada nadzemne delove biljke, a pegavost poinje da se javlja na dodnjem, najstarijem liu. Pege su razliitog oblika I veliine, a najuoljivije su na stablu. To je najkarakteristiniji simptom ove bolesti. Razvoju ovog parazita pogoduje toplo vreme i visoka vlanost vazduha. Oslabljene biljke prve stradaju, a ranije sejani gui usevi su podloniji napadu.

Setva otpornih hibrida suncokreta je najefikasniji nain suzbijanja ove bolesti. Viegodinji plodored, unitavanje samoniklih biljaka I upotreba zdravog semena takoe .Primena odgovarajuih fungicida takoe moe da smanji zarazu od ove bolesti.


Ova bolest je izazivala velike tete na suncokretu osamdesetih godina I bila je jedna od najdestruktivnijih bolesti suncokreta. Prouzrokovala je velike gubitke u prinosu suncokreta.

Simptomi se javljaju na liu i stablu donjih delova biljaka, uglavnom posle cvetanja suncokreta. Na ivicama starijeg lia nastaju mrke pege koje zahvataju manje ili vee povrine tkiva liski. Nekroza se iri do lisne drke. Jae zaraeno lie se sui I propada. Na stablu suncokreta je najkarakteristiniji simptom ove bolesti, uoljiv je na donjim delovima stable. Zaraeno tkivo kore se razmekava usled ega se jae obolele biljke lako lome i poleu. Glavice zaraenih biljaka ostaju zakrljale, sa sitnim slabo razvijenim I turim semenom.


Setvom otpornijih hibrida, upotrebom zdravog nezaraenog semena, utie se na smanjenje zaraenosti.


Ova bolest se redovno javlja, u pojedinim godinama izaziva velike tete na suncokretu. Trenutno je ova bolest od najveeg ekonomskog znaaja, jer jo uvek ne postoje efikasne mere suzbijanja. Moe da prouzrokuje propadanje semena I klijanaca. Korenska forma bele trulei je najtetniji oblik oboljenja. Javlja se na poetku butonizacije do kraja vegetacije I ispoljava se venjenjem lia I prevremenim uvenuem. Na prizemnom delu stable dolazi do nekrotiranja tkiva I u vlanim uslovima formira se bela navlaka od micelije parazita. Zaraena tkiva se razmekavaju I trunu, u njima se kasnije obrazuju sklerocije gljive, to je najbolji dijagnostiki znak bolesti. Bela trule glavice javlja se krajem cvetanja I kasnije tokom vegetacije suncokreta. Izmeu zaraenih semenki formira se gusta bela micelija gljive, koja se kasnije pretvara u sklerocije.

Suzbijanje se izvodi primenom zdravog semena, dezinfikovanog fungicidima. Viegodinjim polodoredom (najmanje 5-6 godina) suncokreta sa biljkama koje ne napada parazit, smanjuje se koliina inokuluma u zemljitu. Obavezno je unitavanje samoniklih biljaka suncokreta u drugim usevima, jer one doprinose odravanju I poveanju infekcionog materijala u zemljitu. Ne postoje otporni hibridi, a tretiranje fungicidima moe da bude opravdano samo u uslovima jaih zaraza.


Korovi nanose velike tete poljoprivrednim usevima takmiei se sa njima za vodu, prostor, svetlost i hraniva. Potencijalni gubitak prinosa procenjuje se na 34% . Ekonomski gubitci procenjuju se u milijardama dolara, zbog snienog prinosa i dodatnih trokova kao to su primena herbicida, trokovi mehanikog suzbijanja i slino.

Suncokret je najizloeniji napadu korova od nicanja pa sve do faze 4 do 6 razvijenih listova. Suncokret ima spor vegetativni porast, to je razlog osetljivosti na prisutnost korova. Nakon estog lista biljke suncokreta brzo razvijaju bujnu nadzemnu masu pa korovi koji niu nakon ne nanose znaajnu tetu.

Korovi nanose velike tete poljoprivrednim usevima takmiei se sa njima za vodu, prostor, svetlost i hraniva. Potencijalni gubitak prinosa procenjuje se na 34% . Ekonomski gubitci procenjuju se u milijardama dolara, zbog snienog prinosa i dodatnih trokova kao to su primena herbicida, trokovi mehanikog suzbijanja i slino.

Suncokret je najizloeniji napadu korova od nicanja pa sve do faze 4 do 6 razvijenih listova. Suncokret ima spor vegetativni porast, to je razlog osetljivosti na prisutnost korova. Nakon estog lista biljke suncokreta brzo razvijaju bujnu nadzemnu masu pa korovi koji niu nakon toga ne nanose znaajnu tetu.

Jednogodinje irokolisne vrste Viegodinje irokolisne vrste

Chenopodium album / loboda Convolvulus arvensis/ ladole

Amaranthus retroflexus / tir Cirsium arvense / palmida

Solanum nigrum / pomonica Rumex crispus / tavelj

Datura stramonium / tatula Symphytum officinale / gavez

Ambrosia artemisiifolia / ambrozija Jednogodinje uskolisne vrste

Xanthium strumarium / iak Echinochloa crus galli / proso korovsko

Abulon theophrasti / teofrastova lipica Setaria glauca / muhar

Sinapis arvensis/goruica Setaria viridis / zeleni muhar

Matricaria chamomilla/kamilica Digitaria sanguinalis / svraica

Stachys annua / istac Viegodinje uskolisne vrste

Sorghum halepense / divlji sirak

Agropyron repens / pirevina

Cynodon dactylon / zubaa

Najvanije agrotehnike mere obuhvataju plodored, gustinu setve i kontrolu plodnosti zemljita.

Mehanike mere obuhvataju obradu zemljita, zatravljivanje, maliranje etvenim ostacima, i sl.

Bioloke mere zatite od korova podrazumevaju korienje ivih organizama u njihovom suzbijanju. U biolokoj borbi protiv korova mogu se koristiti nematode, mikrobioloki agensi (patogene gljive i bakterije), mikotoksini (metaboliti gljiva) i vie biljke kompetitori.

Najznaajniji insekti

Tvrdokrilci Tanymecus dilaticollis, Agriotes ustulatus, A. sputator, Melolontha melolontha

Leptiri Autographa gamma, Mamestra brassicae, Loxostege sticticalis, Vanessa cardui

Klasifikacija prema akutnoj toksinosti za pelu

Stepen otrovnosti LD-50 (g/peli)

Jaka otrovnost

Regostrovani insekticidi u prometu u RS u 2015.

Tiakloprid (Calypso 480 SC) za suzbijanje lisnih vai. Vreme primene : na poetku formiranja kolonija. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 17,3; kontaktna 38,8. III grupa otrovnosti.

Insekticidi za tretiranje semena koji se primenjuju samo u toku dorade semena:

Metiokarb ( Mesurol FS 500) za suzbijanje injaka i kao repelent za ptice. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna 0,325. II grupa otrova. Tiakloprid (Sonido) za suzbijanje injaka i grica. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 17,3; kontaktna 38,8. III grupa otrovnosti. Bifentrin(Semafor 20 ST) za suzbijanje injaka. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 0,1; kontaktna 0,01462. II grupa otrovnosti.

U decembru 2013. godine Evropska komisija je donela odluku o privremenoj zabrani upotrebe neonikotinoida za tretman semena. To se odnosi na sledee aktivne materije klotianidin, tiametoksam i imidakloprid (COMMISSION IMPLEMENTING REGULATION (EU) No 485/2013)

Osim ovih doneta je naknadno i zabrana za a.m. fipronil (COMMISSION IMPLEMENTING REGULATION (EU) No 781/2013)

Zabrana traje do decembra 2015. kada e se doneti odluka o daljoj sudbini ovih a.m. na osnovu naunih istraivanja uticaja na pelinje zajednice.

Regostrovani fungicidi u prometu u RS u 2015.

Karbendazim (Galofungin) koristi se za suzbijanje sivo-mrke pegavosti i bele trulei. Vreme primene je prvi tretman u fazi butonizacije(53-57 BBCH) i drugi kada je otvoreno 10% cvetova (61-63 BBCH). Toksinost za pelu (kontaktno LD50 , u g/peli): > 50. II grupa otrovnosti. Boskalid +dimoksistrobin (Pictor) koristi se za suzbijanje sive trulei i bele trulei. Vreme primene je prvi tretman u fazi butonizacije(55-59 BBCH) i drugi u fazi punog cvetanja (65 BBCH). Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 166; kontaktna 200. III grupa otrovnosti. Azoksistrobin + ciprokonazol (Amistar extra) koristi se za suzbijanje sive trulei, bele trulei i sivo-mrke pegavosti. Vreme primene od poetka butonizacije do cvetanja. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 200; kontaktna > 25. II grupa otrovnosti.

Piraklostrobin (Retengo) koristi se za suzbijanje sive trulei i re. Vreme primene usev u fazi 7 listova do afze kada je svo seme na glavici sive boje i krajnjih dimenzija (16-75 BBCH). Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 310. III grupa otrovnosti.

Iprodion + tiofanat metil (Kubik plus) koristi se za suzbijanje sive trulei. V reme primene kada je usev u fazi cvetanja (61-67/69 BBCH). Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna > 400. III grupa otrovnosti. Prohloraz (Spartak) koristi se za suzbijanje sive trulei. Vreme primene je kada je usev u fazi cvetanja (61-67/69 BBCH). Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 61,1; kontaktna 51,3. III grupa otrovnosti. Pikoksitrobin + Ciprokonazol (Acanto plus) koristi se za suzbijanje pegavosti lista Vreme primene je od butonizacije do cvetanja (53-59 BBCH). Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 310. II grupa otrovnosti. Fungicidi za tretiranje semena (samo u toku dorade semena)

Metalaksil-M (Apron) za suzbijanje plamenjae. Nije toksian za pele. LD50 (48h) kontaktno >200 g/peli, oralno 269,3 g/peli. III grupa otrovnosti. Fludioksonil (Maxim) za suzbijanje sive trulei, bele trulei, crne pegavosti. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna > 101; peroralna >329. III grupa otrovnosti.

Regostrovani herbicidi u prometu u RS u 2015.

S- metolahlor (Dual Gold, Basar, Telus, Agrogold,Mont) za suzbijanje jednogodinjih travnih i irokolisnih korova . Vreme primene posle setve a pre nicanja suncokreta i korova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 85; KONTAKTNA > 200. III grupa otrovnosti. S-Metolarhlor + terbutilazin (Gardoprim Plus Gold, Teragold plus) za suzbijanje jednogodinjih travnih i irokolisnih korova . Vreme primene posle setve a pre nicanja suncokreta i korova. III grupa otrovnosti. Propakvizafop (Agil) za suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene kada su korovi u fazi 3-5 listova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 20; kontaktna > 200. III grupa otrovnosti. Fluazifop P-butil (Fusilade forte, Neptune, Sunce, Viktolade, Floyd, Flupisor, Bevelade extra,). Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je u fazi pre poetka cvetanja useva, a korov u fazi 3-5 listova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna: > 200. III grupa otrovnosti. Fenoksaprop-P-etil (Furore super, Sedef) . Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je u fazi pre poetka cvetanja useva, a korov u fazi 2 lista razvijaena do prvog kolenca. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 1.000; kontaktna > 300. III grupa otrovnosti.

Haloksifop-R-metil (Gallant super) Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je kada su korovi u fazi 3-5 listova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti. Kvizalofop tefuril (Leopard, Pantera, Titanic) Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je kada su korovi u fazi 3-5 listova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti. Kvizalofop-P-etil (Targa super, Quick, Globus, Mura) Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je kada su korovi u fazi 3-5 listova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti. Dimetenamid (Frontier super) Jednogodinji travni i irokolisni. Vreme primene posle setve a pre nicanja useva i korova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna 94; kontaktna > 1.000. III grupa otrovnosti. Kletodim (Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal, Stratus, Kletox). Namenjeni suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih travnih korova. Vreme primene je posle nicanja useva. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): > 100. III grupa otrovnosti.

Flurohloridon (Racer, Sprinter, Dakota, Bevecer, Resent, Ares, Girasolin, Helion) ). Namenjeni suzbijanju jednogodinjih travnih i irokolisnih korova. Vreme primene posle setve a pre nicanja useva i korova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti. Pendimetalin (Stomp, Dost, Agrostomp, Zanat, Pendisav). Namenjeni suzbijanju jednogodinjih travnih i irokolisnih korova. Vreme primene pre setve uz inkorporaciju. Toksinost za pelu (LD50 , 48 h, u g/peli): > 49,75. III grupa otrovnosti. Pendimetalin + dimetenamid-P (Wing-P). Namenjeni suzbijanju jednogodinjih travnih i irokolisnih korova. Vreme primene posle setve a pre nicanja useva. III grupa otrovnosti. Oksifluorfen (Goal, Galigan) Jednogodinji travni i irokolisni i viegodinji irokolisni Posle setve, pre nicanja useva i korova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 172,48; kontaktna > 200. III grupa otrovnosti. Imazamoks (Pulsar, Listego, Passat, Saltus, Ikarus, Soyasan) Namenjeni suzbijanju jednogodinjih tarvnih i irokolisnih korova i volovoda. Usev u fazi od nicanja do tri para listova. Koristi se u suncokretu otpornom na tribenuron-metil. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna > 25. III grupa otrovnosti.

Flumioksazin (Pledge) Namenjen suzbijanju jednogodinjih travnih i jednogodinjih i viegodinjih irokolisnih korova. Vreme primene kada je usev 2-5 listova a korovi u fazi 2-4 lista. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna > 105. III grupa otrovnosti. Linuron (Afalon teni, Linar, Galolin mono) Jednogodinji irokolisni korovi. Vreme primene posle setve apre nicanja useva i korova. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna > 197; kontaktna > 200. III grupa otrovnosti. Diflufenikan (Pelican, Solaris, Agrofenikan)Namenjen suzbijanju jednogodinjih irokolisnih korova. Vreme primene je tretiranje zemljita posle setve a pre nicanja useva i korova. Toksinost za pelu: Nije toksian ingestijom ili kontaktn za pele. III grupa otrovnosti. Tribenuron metil (Expres)Namenjen suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih irokolisnih korova. Vreme primene kada su jednogodinji korovi u fazi 2-4 lista a viegodinji u fazi rozete. Koristi se u suncokretu otpornom na tribenuron-metil. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti. Terbutilazin (Rezon, Terbis, Radazin) irokolisni korovi. Vreme primene posle setve pa pre nicanja useva a korovi u fazi nicanja. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): oralna i kontaktna > 100. III grupa otrovnosti.

Desikanti

Glufosinal-amonijum (Basta, Sirius)U fazi zrenja kad je seme crne boje. Toksinost za pelu (LD50 , u g/peli): kontaktna > 100. III grupa otrovnosti.

Dikvat-dibromid (Reglon Forte, Didikvat, Dessicash) Vreme primene u vreme tehnoloke zrelosti. II i III grupa otrovnosti.

ZAKLJUAK

Svi uesnici u biljnoj proizvodnji nose deo odgovornosti za uticaj pesticida na pele. Poljoprivredni proizvoai stalnim obukama za bezbednu primenu pesticida moraju biti informisani o tetnom uticaju pesticida na pele i poznavati nivo tetnosti aktivnih materija i vreme tretiranja. Uz pomo strune javnosti, mesnih zajednica i udruenja pelara uspostaviti precizniji nivo informisanja pelara o predstojeim potrebama za hemijskim tretmanima. Takoe procenom rizika, pelari bi trebalo da odaberu najmanje rizinu lokaciju za postavljanje konice, obelee konice podacima o vlasniku i stalno se informiu o aktuelnim trtmanima u oblasti zatite bilja.

Slide Number 1Slide Number 2Slide Number 3NAJZNAAJNIJE BOLESTI SUNCOKRETASlide Number 7Slide Number 8Slide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Najznaajniji insekti Klasifikacija prema akutnoj toksinosti za pelu Regostrovani insekticidi u prometu u RS u 2015. Slide Number 18Slide Number 19Regostrovani fungicidi u prometu u RS u 2015.Slide Number 21Slide Number 22Regostrovani herbicidi u prometu u RS u 2015.Slide Number 24Slide Number 25Slide Number 26Slide Number 27Slide Number 28ZAKLJUAK

upotreba pesticida u proizvodnji...

Documents