uos 1dio file sistemi w 2005 06

Fakultet informacijskih tehnologija

[email protected]

Uvod u operativne sisteme :: Workshop

Copyright by: FIT 1

Datum: 11:03:2006

Uvod u OPERATIVNE SISTEME :: Workshop

Pregled workshopa Kao to ste mogli proitati (Syllabus za studente DL-a) workshop iz ovog predmeta

je podijeljen u dvije oblasti: Windows i Linux. U prvom dijelu semestra studenti e upoznati oblast Microsoft Windows-om tanije Windows XP, te novostima koje donosi Windows Vista. Odnosno upoznati emo se sa Microsoft file sistemom, instalacijom operativnog sistema, te nekim od naeih greki i problema na WinXP operativnom sistemu.

Cilj ovih labaratorijskih vjebi je da studente upozna sa sa Microsoft Windows XP

operativnim sistemom, te se on uvjeba za rad na njemu i omogui mu dovoljno znanje za instaliranje, podeavanje, administraciju i rjeavanje sitnih problema koji nastaju na ovom operativnom sistemu.

U drugom dijelu semestra upoznati emo se sa Linux-om kao desktop operativnim

sistemom. Upoznati emo se sa: raznim linux distribucijama, file sistemom, instalacijom linux-a, komandnom linijom, grafikim okruenjem, te osnovnom administracijom i odravanjem ovog operativnog sistema.

Studentima u drugom dijelu ovog semestru e biti omoguen shell pristup na Linux

raunar koji e se nalaziti na FIT-u radi uvjebavanja pojedinih komandi i mogunosti rada u Linux komandnoj liniji. Svi studenti koji ele shell pristup potrebno je da se jave na mail [email protected] radi dobijanja potrebnih informacija. Svi oni koji su nestrpljivi besplatan Linux shell pristup moete dobiti ovdje.

ISO image za neku od distribucija Linux moete dobiti na FIT-u ili ga skinuti sa

Intreneta npr. www.linuxiso.org. Korisnici ADSL BiHnet-a putem free zone mogu neke od distribucija skinuti sa ftp://ftp.bih.net.ba/pub/linux/

Sva pitanja u vezi workshopa moete slati na mail: [email protected]

asist. Adel Handi


[email protected]


Copyright by: FIT 2

1. File Sistemi 1.1. Uvod U prvom semestru iz Workshopu na predmetu Uvoda u IT nauili smo kako sastaviti

raunar od hardware-skih komponenti. U ovom semesteru taj raunar postaviti emo u funkciju, odnosno instalirati emo na njega operativni sistem. Prvo stvar koja e se desiti nakon to upalimo raunar jeste da POST (Power On Self Test) testira sve nae komponente (CPU. Memoriju, I/O ureaje, itd), nakon uspjeno zavrenog POST-a, ita se MBR (Master Boot Recorda) odnosno pokree se boot loader iz MBR-a ili ukoliko je prazan ita se boot loader sa prve aktivne partcije.

Napomena: Od redosljeda boot sekvence (CDROM, HDD, Floppy ili samo HDD) koju

smo postavili u BIOS-u, zavisiti e gdje e POST prvo pogledati za boot loader, odnosno sa kojeg ureaja e bootati sistem. O ovome vie u sljedeoj sedmici.

1.2. MBR Svaki disk mora imati tano definiranu poetnu taku gdje se nalaze kljune informacije

o njemu, kao npr koliko particija ima, kakve su to particije (master partition table - glavnu particijsku tabela) te informaciju koju BIOS iskorisiti nakon POST-a da pokrene operativni sistem (boot kod master boot code). Ova poetna taka se naziva MBR master boot record, tj. glavni boot zapis. On je lociran na 1 sektoru, cilindru 0 i glavi 0.

Kao to znamo (Uvod u IT - Workshop) sektori se kreiraju i mapiraju kada se hard disk formatira na niskom nivo low level formatiranje. Low level formatiranje ne rade korisnici nego se hard diskovi low level formatiraju ve u tvornicama. Prilikom low level formatiranja sektori su kreirani i zapisivani uzastopno na trake diska. Veliina kreiranog sektora je 512 bajta (4096 bita). Kada je sektor kreiran i zapisan na disk vri se verifikacija ispravnosti, proces verfikacije podrazumijeva pisanje 512 bajta (4096 bita) podataka na disk tako da se provjeri jel sve OK.

Iz ovoga moemo zakljuiti da je veliina MBR-a koji se nalazi u 1 sektoru hard diska,

tano 512 bajta. Moe vam i izgledati strano ali ako se neto desi sa ovim naim 1 sektorom (MBR-om) kompletan disk nam je van funkcije.

Offset Opis Veliina

000h Master boot code boot code 446 Bajta 1BEh Zapis 1 particije 16 Bajta 1CEh Zapis 2 particije 16 Bajta 1DEh Zapis 2 particije 16 Bajta 1EEh Zapis 2 particije 16 Bajta 1FEh Boot Record potpis 2 Bajta

Tabela 1. Izgled zapisa u MBR-u

Kako se MBR nalazi na 1 sektoru naeg diska, odnosno na prvih 512 bajta uvijek moemo napraviti njegov backup (dump) i snimiti u neki fajl, koji moemo iskorisiti za prouavanje ili za neku kasniju upotrebu.


[email protected]


Copyright by: FIT 3

Jedan od najlakih naina da napravimo backup (dump) mbr-a je iz linux-a komandom:

dd if=/dev/hda of=/mojmbr.sct bs=512 count=1

dd Unix/Linux komanda skraenica od data dump. Ova komanda se esto korisiti u forenzikoj analizi na Unix/Linux-u kako bi se napravio fiziki backup dokaza. Sintaksa komande je: dd if=/*izvor* of=/*destinacija* *Izvor* je u naem sluaju hard disk koji se nalazi na primarnom IDE kanalu kao master i njegova oznak pod linuxom je /dev/hda *desinacija* je bilo koje mjesto na nasem sistemu, gdje zelite zapisati podatke, u naem sluaju na korijenskom direktoriju u datoteku mojmbr.sct. bs skraenica od bytes, sto znai da elimo kopirati samo prvi sektor tj 512 bajta count jeste broj blokova koji zelimo kopirati, u naem sluaju 1 Napomena: Izmeu horizontalnih linija su stvari navedene isto informativno, trenutno nije potrebno da iz znate ali sigurno e vam kasnije biti od korisiti. No, biti e jos prie o tome.

OFFSET 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F *0123456789ABCDEF* 000000 fa33c08e d0bc007c 8bf45007 501ffbfc *.3.....|..P.P...* 000010 bf0006b9 0001f2a5 ea1d0600 00bebe07 *................* 000020 b304803c 80740e80 3c00751c 83c610fe *.....t....u.....* 000030 cb75efcd 188b148b 4c028bee 83c610fe *.u......L.......* 000040 cb741a80 3c0074f4 be8b06ac 3c00740b *.t....t.......t.* 000050 56bb0700 b40ecd10 5eebf0eb febf0500 *V.......^.......* 000060 bb007cb8 010257cd 135f730c 33c0cd13 *..|...W.._s.3...* 000070 4f75edbe a306ebd3 bec206bf fe7d813d *Ou...........}.=* 000080 55aa75c7 8bf5ea00 7c000049 6e76616c *U.u.....|..Inval* 000090 69642070 61727469 74696f6e 20746162 *id partition tab* 0000a0 6c650045 72726f72 206c6f61 64696e67 *le.Error loading* 0000b0 206f7065 72617469 6e672073 79737465 * operating syste* 0000c0 6d004d69 7373696e 67206f70 65726174 *m.Missing operat* 0000d0 696e6720 73797374 656d0000 00000000 *ing system......* 0000e0 00000000 00000000 00000000 00000000 *................*

0000f0 TO 0001af SAME AS ABOVE 0001b0 00000000 00000000 00000000 00008001 *................* 0001c0 0100060d fef83e00 00000678 0d000000 *...........x....* 0001d0 00000000 00000000 00000000 00000000 *................* 0001e0 00000000 00000000 00000000 00000000 *................* 0001f0 00000000 00000000 00000000 000055aa *..............U.*

Slika 1. Kompletan izgled dumpovanog MBR-a u Hex i ASCII


[email protected]


Copyright by: FIT 4

1.2.1 MBR Tabela particija

Master partition table, odnosno glavna tabela particija se nalazi u okviru MBR-a, i

opisuje logiku podjelu diska. Veliina ove tabele particija je 64 bajta. Ima prostor samo za etiri particije. Zato samo za etiri? Zbog toga to zapis koji je potreban da se opie jedna particija 16 bajta.

Offset Opis Veliina

00h Trenutno stanje particije (00h=Neaktivna, 80h=Aktivna)

1 bajt

01h Poetak particije - Glava 1 bajt 02h Poetak particije - Cilindar/Sektor 1 rije 04h Tip particije 1 bajt 05h Kraj particje - Glava 1 bajt 06h Kraj particije particije - Cilindar/Sektor 1 rije 08h Broj sektora izmeu MBR-a I prvog sektora u particiji 1 dupla rije 0Ch Broj sektora u particiji. 1 dupla rije

Tabela 2. Izgled zapisa svake particije

Kako imamo samo etiri particije, ova logika struktura moe da se organizuje na ogranieni broj naina. U bilo kojem trenutku, samo ove etri particije mogu biti oznaene kao aktivne i to jedna u jednom trenutku. Samo sa aktivne particije se moe podizati OS. Na naem disku moemo imati etri primarne particije, ili tri primarne particije i jednu proirenu (extended) particiju.

U okviru proirenu (extended) particije mogue je organizovati vie logikih drajvova,

tako da prevazilazimo ovo ogranienje od etri particije. Logiikih particija recimo da je mogue imati na disku onoliko koliko imamo slova u engleskom alfabetu minus slova kod ve zauzetih primarnih particije i floppy pogona. Sa proirene (extended) particije se ne moe podizati operativni sistem. Zauzeti prosotor unutar proirene (extended) particije ne moe se iskorisiti za kreiranje primarne particije.

Radi ovakvih sluajeva, prije instaliranja operativnog sistema i podjele diska na particije

potrebno je dobro osmisliti strukturu i podjelu diska kako u budunosti ne bi imali problema.

Primjer - Problem: Ukoliko imamo disk kapaciteta 120GB, te smo kompletan disk

iskorisiti za kreiranje samo jedne primarne particije na koju smo instalirali operativni sistem. Na tom disku nam se nalazi jo dosta podataka (muzike, filmova, seminarskih, raznih programa i sl) koje smo tekom mukom skupili, negdje oko 80GB. Bilo kakav pad sistema, ponovo formatiranje diska radi bolje organizacije, smanjenjem fragmentacije ili elja za instaliranjem drugog operativnog sistema npr. Linux-a, stvoriti e nam velike probleme.

Kako sauvati 80GB, gdje ih spasiti, snimati ih na CD-ove, DVD-ove, snimiti na drugi raunar, itd??? Ovo e nam sigurno uzeti dosta vremena kakav god nain uzeli da spasimo podatke. Alternativna rjeenja kao to su programi za manipulisanjem nad particijama Partition Magic, Parttion Manager itd. nisu najsigurnije ili najsretnije rjeenje, a kada vam je hard disk pun ni oni nisu od naruite koristi. No, manipulisanje nad particijama sa ovim alatima nikako ne preporuujem, uvijek opasnost od gubitka podataka.

Primjer - Rjeenje: Prije instaliranja samog operativnog sistema trebali smo malo

razmisliti. Ok, imamo HDD od oko 120GB, za sam OS, razne programe, aplikacije, temp, te


[email protected]


Copyright by: FIT 5

normalan rad kreirati emo primarnu particiju od 25GB. Za sve moje ostale podatke kreirati u jo dvije partcije. Jednu primarnu particiju od 80GB (moemo kreirati i extended-proirenu particiju koja e imati jedan logiki drive) od 80GB za podatke (muziku, seminarske, filmove itd ). E sada treu particiju moemo ostaviti jednostavno neformatiranu kao neiskorieten prostor od 15GB za recimo linux u budunosti, ili kreirati jo jednu primarnu particiju od 15GB koju emo moi privremeno korisiti te kasnije obrisati ukoliko nam taj prostor bude trebao za neto drugo (linux).

Napomena: Vrlo bitno je napomenuti, da nakon to kreiramo prvu primarnu particiju

od recimo 25GB, ostatak prostora ne iskoristimo za krieranje jedne extended proirene particije, de onda nju podijelimo na dva logika drajva od 80GB i 15GB. Ovo nije ono to elimo, i trebamo voditi rauna o ovome, jer e nam windows ba to uraditi ako ne budemo pazili. Na slici primjeri izgledaja ovako:

Primarna particija od 120GB C:

HDD 120GB Slika 2.1: Problem sa velikom particijom (Nije ba najbolje!)

Primarna particija od 25GB

C:


D:

Free 15GB

Slika 2.2: Kreirane dvijeprimarne particije i ostavljeno slobodnog prostora

koji moemo privremeno iskorisiti ako elimo (Za na sluaj ovo je OK)


C:

Prim.part

Od 15GB E:

Slika 2.3: Kreirane tri particije, prva primarn, druga proirena sa jednim logikom particijom i trea primarna koju moemo obrisati

ukoliko budemo trebali (Za na sluaj ovo je OK!)


C:

Slika 2.4: Kreirane dvije particije, prva primarna, druga proirena sa dvije logike

particije. Ovo je za na sluaj nesipravo. Kada izbiemo logiku particiju E:, neemo dobiti slobodan prosotor, opet emo imati zauzet protostor od proirene particije (svijetlozelena

boja) (Za na sluaj u budunosti nije OK!)

Logiki particija unutar proirene particije D:

Logiki particija unutar proirene particije D:

Log. part. E:


[email protected]


Copyright by: FIT 6

1.3. File sistem

File sistem je naziv za logiku strukturu i softverske rutine koje se koriste za

kontrolu pristupa informacijama pohranjenim na hard disku. Openito govorei, kada pohranimo neku informaciju na hard disk u file sistem se upisuje gdje je ta informacija pohranjena. Kako bi inae raunar pronaao informaciju koja je pohranjena na hard disku, ako ne zna gdje da je trai i da li ona uopte postoji?

File sistemi se razlikuju po svojoj strukturi (logika struktura file sistema ima snaan

uticaj na performanse, pouzdanost, mogunosti proirenja i kompaktibilnost samog file sistema), performansama i prema operativnom sistemu koji koristite. Ovisno od toga koji file sistem koristite podaci na hard disku mogu biti pohranjeni na razliite naine, ak i na vie naina na raznim mjestima na hard disku.

1.4 Klasteri

Najmanja jedinica prostora na disku kojoj neki softver moe pristupiti se naziva sektor i kao to smo ve rekli on je low level formatiran na 512 bajta. Svakoj datoteci je mogue dodijeliti individualni broj sektora koliko joj je potrebno. Za primjer pjesmi Lejla hari Mata Harija sa BH EuroSonga koja je kapaciteta 2,8 MB potrebno je dodijeliti 5735 sektora da bi je smjestili na disk [(2,8MB * 1024 KB * 1024 Bajt)/512 veliina sektora = 5735 broj sektora]

Individualni sektori se ne koriste niti u jednom fajl sistemu, a evo zato. Moe

postati vrlo zamreno upravljati diskom kada su datoteke podijeljene u 512-bitne dijelove. 120 GB disk bi tada imao preko 250 miliona individualnih sektora, a voenje evidencije o ovoliko komadia podataka troi puno vremena i resursa. Zbog toga Microsoft kod svojih file sistema grupie sektore u vee blokove podataka (klastere).

Slika 4. Grupisanje sektora u klastere na hard disku Pod klasterima ili alokacijskim jedinicama se smatra specijalna tehnika za dijeljenje

prostora na disku u male komadie (klastere), da bi se balansiralo izmeu potrebe za efikasnom upotrebom diska i performansi. Veliina klastera je odreena veliinom particije. Za FAT (File Allocation Table) file sistem broj (adresa) klastera mora stati u 12 bita za FAT12, 16 za FAT16 i 32 za FAT32.

Vee particije koriste vee klastere. Klasteri se po veliini kreu od 4 sektora kao na slici (2,048 bajta) do 64 sektora (32,768 bajta). U nekim sluajevima se koriste klasteri od 128 sektora (65,536 bajta). Floppy diskovi koriste vrlo male klastere, u nekim sluajevima


[email protected]


Copyright by: FIT 7

koriste klastere velike samo 1 sektor. Sektori u klasterima su poredani kontinuirano (neprekidno), tako da je svaki klaster neprekidni blok prostora na disku. Veliina klastera ima jak uticaj na performanse i iskoritavanje diska, a odreuje se kad se disk particionira tj. veliinom particije. Primjera radi, ako su klasteri na particiji veliine 8KB, 8,000 bajtni file e zauzeti jedan klaster (8,192 bajta na disku) ali ako je file ima 9,000 bajta onda e zauzeti dva klastera 16 KB (16,384 bajta na disku), ali prostor u drugom klasteru nee biti iskoriten do kraja. Zato je veliina klastera vana za maksimalno iskoritavanje prostora na disku jer ako su klasteri vei dolazi do pojave velikog neiskoritavanja prostora na disku jer datoteke nee maksimalno ispuniti klastere. Ova pojava se naziva slack.

1.5. FAT12, FAT16, FAT32

FAT je napravio Bill Gates u februaru 1976. Razvio ga je za verziju Basic-a koja je mogla pohranjivati podatke na floppy diskove i koristio je 12-bitne brojeve da oznai klastere u FAT-u. Kasnije je Gates kupio prava na file sistem i preprogramirao ga da bi napravio prvu verziju DOS-a i FAT koji je koristio 16-bitne brojeve da oznai klastere u FAT-u. FAT file sistem je najee koriten file sistem izmeu kasnih '80 i kasnih '90. Da bi se napravila razlika izmeu ova dva FAT-a i nasljednika FAT32 prijanji FAT-ovi su dobili naziv FAT12 i FAT16. Kada se kae samo FAT najee se misli na FAT16.

Kako su proizvoai diskova su poeli proizvoditi diskove toliko velike da ih FAT16 nije mogao formatirati u jednoj particiji, Microsoft je kreirao FAT32.

Nova verzija FAT-a je poboljani FAT16/VFAT file sistem. Nazvan je FAT32 jer koristi

32-bitne brojeve da oznai klastere u FAT za razliku od FAT16. Ovaj file sistem je dozvoljavao kreiranje velikih samostalnih particija, gdje je FAT16 bio ogranien na 2 GB. Takoer, smanjio se je i neiskoritenost prostora, jer je koristio manje klastere od FAT16.

Atribut FAT12 FAT16 FAT32

Korisiti se za Diskete Manji diskovi iparticije Srednji i veliki diskovi

Veliina FAT-a 12 bits 16 bits 28 bits

Max broj klastera 4,086 65,526 ~268,435,456

Veliina klastera koja se korisiti

0.5 KB to 4 KB 2 KB to 32 KB 4 KB to 32 KB

Makismalna veliina particije 16,736,256=16MB 2,147,123,200=2GB oko 2^41= 2TB

Slika 1. Tabela usporedbe FAT file sistema

Maksimlanu velinu particije moemo jednostavno izraunati na sljedei nain: max. broj klastera * max. broj sektora * veliina sektora = max. veliina particije


[email protected]


Copyright by: FIT 8

1.5.1 FAT32 veliina klastera

Prilikom kreiranja particija na FAT32 file sistemu, ponekad je potrebno razmisli o sljedeem. Ukoliko recimo kreiramo particiju od 17GB, dobiti u veliinu klastera od 16KB, a bavimo se recimo web dizajnom, znai imati emo dosta manjih datoteka, slika i sl od 5-6 KB. Ovo moe dovesti do nepotrebnog slacka (objanjeno kod klastera neiskoristvost prostora), tako da je bolje kreirati particiju od 15GB gdje e veliina klastera biti 8KB, te samim time vea iskoristivost prostora.

Veliina klastera

Minimalna veliina particije

Maksimalana veliina particije

4 KB 0.5 GB 8 GB

8 KB 8 GB 16 GB

16 KB 16 GB 32 GB

32 KB 32 GB !?

Tabela 3. Veliina kalstera u zavisnosti od

particije FAT32 file sistem

1.6 NTFS (New Technology File System) NTFS file sistem je napravljen za Windows NT, a u sebi sadri kombinaciju performansi,

pouzdanosti i kompatibilnosti kojih nema u FAT file sistemu. Postoje dvije verzije NTFS file sistema: NTFS 1.1/4.0 (1.1 je nazvan 4.0 zbog WindowsNT 4.0) i 5.0. Samu struktura NTFS file sistema je vrlo teka za opisati. Dosta funkcija i mogunosti su iste ili sline kao i kod FAT file sistema ali je struktura i organizacija NTFS file sistema kompliciranija. NTFS fajl sistem ima puno prednosti nad FAT32 fajl sistemom, te ga treba korisiti u bilo kojoj prilici, danas skoro da nema opravdanja da korisitite FAT32 file sistem nasparam NTFS-a. Ukoliko va Windows XP instalirate na FAT32 smanjiti e te mu mogunosti u mnogome. Sam Windows 2000/XP OS nee vam dati da kreirati vee particije od 32GB na FAT32 file sistemu iako je to teoretski mogue, natjerati e vas da korisiti NTFS.

1.6.1 NTFS funkcije i prednosti

1.6.1.1. Kompresija

Kao i FAT file sistem NTFS podrava kompresiju podataka. Ali za razliku od FAT, koji moe samo kompresovati itavu particiju, NTFS ima file-baziranu kompresiju koja mu omoguava da kompresuje bilo koju datoteku ili direktorij na particiji neovisno o drugim. Kompresija datoteka se preporuuje samo za one datoteke koje ne koristite esto jer svaki put kad pristupite toj datoteci sistem mora da je dekompresuje.

1.6.1.2. Enkripcija

Encrypting file system (EFS) enkripcijski file sistem. Kao to i samo ime kae, enkriptira vane podatke prije nego ih pohrani na particiju, bez pravog dekripcijskog kljua podacima se ne moe pristupiti. Ovo onemoguava da neko jednostavno podigne sistem sa floppy diska i pristupi vanim podacima na hard disku. Sistem koristi asimetrinu


[email protected]


Copyright by: FIT 9

enkripciju, javni klju i privatni klju algoritam. Sistem radi tako to korisnik ima privatni i javni klju. Javni moe znati bilo ko, a privatni ne. Kada se datoteka kriptira koristi se javni klju. Da bi se dekriptirao potreban je privatni klju. EFS uva privatne kljueve da bi osigurao da samo osoba koja je kriptirala datoteku moe da je dekriptira.

1.6.1.3. Kvote diska

Kvote diska daju mogunost da se odredi tano koliko neki korisnik moe upotrijebiti

prostora na particiji. Mogue je postaviti krajnji - hard i upozoravajui - soft kapacitet. Kad korisnik dostigne krajnju razinu ne doputa mu se da zauzima vie prostora, dok upozoravajui, kao to i ime kae, upozorava da e uskoro dostii doputenu razinu.

1.6.1.4. File- and folder-level security Sa NTFS file sistemom, moe se ograniiti pristup pojedinim datotekama ili

direktorijima. Tako da odreeni korisnici sistema ne mogu pristupi nekim datotekama, odnosno da ih ne mogu obrisati ili pisati u njih i sl.

1.6.2. NTFS veliina klastera

Veliina klastera

Minimalna veliina particije

Maksimalana veliina particije

512 bajta ? < 512 MB

2 KB 513 MB 1024 MB

4 KB 1025 MB 2048 MB

8 KB 2049 MB >?

Tabela 4. Veliina kalstera u zavisnosti od

particije NTFS file sistem


[email protected]


Copyright by: FIT 10

1.6.7. Dual-boot

Ako na istom raunaru koristite vie operativnih sistema, morat ete na nekima od svojih primarnih particija koristiti FAT. Sve programe ili podatke kojima treba pristupati vie operativnih sistema smjetenih na tom raunaru treba pohranjivati na FAT32. Odnosno primarna particija na koju instalirate va prvi sistem treba biti FAT16/FAT32, da bi je mogli proitati i DOS/Win95/WinMe/Win2000/WinXP. Meutim, podaci na FAT16 ili FAT32 particijama nisu ni na koji nain zatieni svatko tko ima pristup raunaru moe itati, mijenjati ili ak izbrisati bilo koju datoteku pohranjenu na FAT32 particiji. Stoga nemojte pohranjivati povjerljive datoteke na diskove ili particije formatirane FAT32 fajl sistemom.

Danas manje vie je nepotreban dual-boot dva Microsoft operativna sistema ali da objasnimo relacije izmeu file sistema i operativnih sistema kod ovog dual-boot-a.

U dual-boot na NTFS primarnoj particiji kod Microsoft desktop OS-a jedino mogu biti operativni sistemi Win2000 i WinXP.

Na FAT16/32 primarnoj particiji u dual-boot-u mogu biti sa jedne strane DOS/Win95/Win98/WinMe, sa druge ili Win2000/WinXP ili oba. I to redosljedom da se prvo instaliraju stariji operativni sistemi odnosno DOS/Win95/Win98/WinMe pa tek onda Win2000/WinXP koji e instalirati poslije svoj NT loader. Windows 2000 ili XP e sa starih oeprativnih sistema (DOS/Win95/Win98/WinMe) boot loader koji je zapisan ili MBR-u ili na prvoj primarnoj aktivnoj particiji snimiti u datoteku msdos.bak koju e kasnije pozivati iz svog NT loadera ukoliko to bude potrebno, tj da se boota neki od starih DOS/Win95/Win98/WinMe operativnih sistema. U dual boot-u nikada ne mogu biti niti jedan od DOS/Win95/Win98/WinMe operativnih sistema meu sobom, ne na klasian nain.


[email protected]



1.6.8. NTFS vs FAT (Usporedna tabela)

Kriterij NTFS 5 NTFS FAT32 FAT16

Operativni sistem Windows 2000 Windows XP

Windows NT Windows 2000 Windows XP

Windows 98 Windows ME

Windows 2000 Windows XP

DOS Sve verzije Microsoft

Windows-a

Ogranienja

Max. veliina particije

2TB 2TB 2TB 2GB

Max. broj datoteka Skoro neogranien Skoro neogranien Skoro neogranien ~65000

Max. veliina datoteke

Ograniava ga veliina particije

Ograniava ga veliina particije 4GB 2GB

Max. broj klastera Skoro neogranien Skoro neogranien 268435456 65535

Max. duina imena datoteke

(u karakterima) Do 255 Do 255 Do 255

Standardno - 8.3

Proireno - do 255

Mogunosti file sistema

Unicode imena fileova

Unicode set karaktera

Unicode set karaktera

Sistemski set karaktera

Sistemski set karaktera

Kopija sistemskih unosa

MFT kopija MFT kopija FAT kopija FAT kopija

Lokacija boot sektora Prvi i zadnji sektori Prvi i zadnji

sektori Prvi sektor Prvi sektor

Atributi fileova Standardni +

dodatno napravljeni

Standardni + dodatno

napravljeni Standardni Standardni

Kompresija Da Da Ne Ne

Enkripcija Da Ne Ne Ne

Dozvole objekata Da Da Ne Ne

Disk kvote Da Ne Ne Ne

Prazni fileovi Da Ne Ne Ne

Specijalne funkcije Da Ne Ne Ne

Performanse

Ugraena sigurnost Da Da Ne Ne

Povrat podataka Da Da Ne Ne

Performanse Male na malim particijama i

obrnuto

Male na malim particijama i

obrnuto

Velike na malim particijama i

obrnuto

Najvee na malim

particijama i male na velikim

Ekonomija prostora na disku

Maksimalna Maksimalna Prosjena Minimalna na

velikim particijama

Fault Tolerance Max Max Minimal Average


[email protected]



1.6.9. LINKOVI - Dodatni linkovi za detaljnije prouavanje Zato NTFS? http://www.ntfs.com/data-integrity.htm http://www.winplanet.com/winplanet/reports/572/1/ http://www.microsoft.com/TechNet/winnt/filesyst.asp http://www.microsoft.com/windowsxp/home/using/productdoc/en/ntfs.asp http://www.microsoft.com/hwdev/tech/storage/ntfs-preinstall.asp http://www.microsoft.com/windowsxp/home/using/productdoc/en/choosing_between_NTFS_FAT_and_FAT32.asp http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles%2Farchive%2Fl0809%2F15l09%2F15l09%2Easp Maksimalna veliina datoteke i particije http://www.microsoft.com/technet/prodtechnol/winxppro/reskit/prkc_fil_tdrn.asp http://www.microsoft.com/hwdev/tech/storage/ntfs-preinstall.asp http://www.microsoft.com/TechNet/winnt/filesyst.asp http://support.microsoft.com/?KBID=184006 http://support.microsoft.com/?KBID=118335 http://support.microsoft.com/?KBID=224526 http://support.microsoft.com/?KBID=240672 http://www.jsiinc.com/subi/tip4100/rh4173.htm http://www.windows2000faq.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=13720 http://www.windows2000faq.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=27253 http://www.dalantech.com/ubbthreads/showflat.php?Cat=&Board=construction&Number=31642&page=0&view=collapsed&sb=5&o=&fpart=1 http://linux-ntfs.sourceforge.net/ntfs/concepts/clusters.html http://www.pcguide.com/ref/hdd/file/ntfs/ http://www.comptechdoc.org/os/windows/win2k/win2kfiles.html Razni file sistemi http://www.microsoft.com/technet/prodtechnol/winxppro/reskit/prkc_fil_tdrn.asp http://support.microsoft.com/?KBID=307881 http://support.microsoft.com/?KBID=154997 http://www.win2000mag.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=3675&pg=1 http://www.microsoft.com/TechNet/prodtechnol/winxppro/reskit/prba_dwp_eqmn.asp http://www.pcguide.com/ref/hdd/file/ntfs/ http://www.comptechdoc.org/os/windows/win2k/win2kfiles.html


[email protected]



FAT16 vs FAT32 http://msdn.microsoft.com/library/partbook/win98dh/filesystemsfat16versusfat32.htm http://msdn.microsoft.com/library/partbook/win98dh/fatfat32ntfsfilesystems.htm http://www.microsoft.com/windows2000/en/datacenter/help/choosing_between_NTFS_FAT_and_FAT32.htm FAT vs NTFS: http://www.ntfs.com/ntfs_vs_fat.htm http://www.winplanet.com/winplanet/reports/572/1/ http://faq.arstechnica.com/link.php?i=1227 http://www.microsoft.com/technet/prodtechnol/winxppro/reskit/prkc_fil_tdrn.asp http://www.microsoft.com/windows2000/en/datacenter/help/choosing_between_NTFS_FAT_and_FAT32.htm http://www.win2000mag.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=3455 http://msdn.microsoft.com/library/partbook/win98dh/fatfat32ntfsfilesystems.htm http://www.microsoft.com/TechNet/winnt/filesyst.asp http://www.microsoft.com/TechNet/prodtechnol/winntas/tips/winntmag/optntfs.asp http://support.microsoft.com/?KBID=100108 http://support.microsoft.com/?KBID=140365 http://msdn.microsoft.com/library/periodic/period97/w9p9794.htm http://arstechnica.com/paedia/n/ntfs/ntfs4-1.html http://www.execsoft.com/tech-support/NT-articles/article.asp?F=1997051210.htm http://support.microsoft.com/?KBID=183090 http://www.win2000mag.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=8294 http://www.microsoft.com/Office/ORK/2000/Five/75t3_2.htm http://msdn.microsoft.com/library/officedev/off2krk/75t3_2.htm http://www.microsoft.com/windowsxp/expertzone/columns/russel/october01.asp

NTFS mogunosti: http://www.ntfs.com/ http://www.winplanet.com/winplanet/reports/572/1/ http://www.pcguide.com/ref/hdd/file/ntfs/ http://www.microsoft.com/hwdev/tech/storage/ntfs-preinstall.asp http://support.microsoft.com/?KBID=183090 http://support.microsoft.com/?KBID=253845 http://support.microsoft.com/?KBID=198904 http://msdn.microsoft.com/library/psdk/winbase/fsys_538t.htm http://msdn.microsoft.com/library/periodic/period00/management.htm http://msdn.microsoft.com/library/en-us/dnw2k/html/ntfs5.asp


[email protected]



Konvertovanje u NTFS mogunosti: http://support.microsoft.com/?KBID=307881 http://support.microsoft.com/?KBID=214579 http://support.microsoft.com/?KBID=237399 http://support.microsoft.com/?KBID=266118 http://support.microsoft.com/?KBID=197627 http://support.microsoft.com/?KBID=198904 http://www.microsoft.com/hwdev/tech/storage/ntfs-preinstall.asp

NTFS veliina kalstera: http://support.microsoft.com/?KBID=140365 http://support.microsoft.com/?KBID=231756 http://www.microsoft.com/technet/prodtechnol/winxppro/reskit/prkc_fil_tdrn.asp http://www.microsoft.com/hwdev/tech/storage/ntfs-preinstall.asp http://www.jsiinc.com/sube/tip2100/rh2120.htm

Poboljanje NTFS performansi http://www.jsiinc.com/suba/tip0200/rh0213.htm http://www.windows2000faq.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=13749 http://support.microsoft.com/?KBID=130694 http://support.microsoft.com/?KBID=265069 http://www.microsoft.com/technet/prodtechnol/winxppro/reskit/prkc_fil_punq.asp

Oporavak sistema http://support.microsoft.com/?KBID=119467 http://support.microsoft.com/?KBID=223188

Kopiranje NTFS permisija http://www.sans.org/rr/win/NTFS.php

Podrka za velike ATAPi diskove (>137GB) http://support.microsoft.com/?KBID=305098 http://support.microsoft.com/?KBID=303013

Dodatni alati: FSUTIL ................. Native XP Utility NTFSINFO ............... http://www.sysinternals.com/ntw2k/source/ntfsinfo.shtml NTFSDOS ................ http://www.sysinternals.com/ntw2k/freeware/NTFSDOS.shtml Napomena: Ne zaboravite test koji je definisan u krakom pregledu ve u etvrtak (16.03.2006) od 18h do 18.15h

Sljedei dio: Instalacija i pokretanje Windows XP-a

uos 1dio file sistemi w 2005 06

Documents