univerzitet u niŠu prirodno-matematiČki fakultet …€¦ · univerzitet u niŠu...
TRANSCRIPT
UNIVERZITET U NIŠU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
Jovana G. Rančić
Antioksidativna aktivnost ekstrakata dve vrste roda Geum L.
(G. rivale L. i G. rhodopeum Stoj. & Stefanov)
Master rad
Niš, 2015.
UNIVERZITET U NIŠU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
Antioksidativna aktivnost ekstrakata dve vrste roda Geum L.
(G. rivale L. i G.rhodopeum Stoj. & Stefanov)
Master rad
Kandidat Mentor
Jovana G. Rančić 128 Prof. dr Vladimir Ranđelović
Niš, 2015.
UNIVERSITY OF NIŠ
FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS
DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY
Antioxidant activity of extracts from two species of genus
Geum L. (G. rivale L. and G. rhodopeum Stoj. & Stefanov)
Master thesis
Candidate Mentor
Jovana G. Rančić 128 PhD Vladimir Ranđelović
Niš, 2015.
Zahvalnica
Zahvaljujem se svom mentoru prof. dr Vladimiru Ranđeloviću na uloženim
trudu, razumevanju i nesebičnoj pomoći tokom izrade master rada.
Posebnu zahvalnost dugujem doc. dr Jeleni Matejić na stručnoj podršci koju
mi je pružila i velikoj pomoći u toku izvođenja eksperimentalnog rada.
Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici koja je bila uz mene tokom mog
školovanja.
Hvala...
Biografija
Jovana Rančić rođena je 11.03.1991.godine u Nišu. Osnovnu školu ,,Dositej
Obradović" u Nišu završila je 2006. godine sa odličnim uspehom, a gimnaziju
,,Svetozar Marković", završava takođe odličnim uspehom, 2010 godine.
Iste godine upisuje osnovne akademske studije Biologije na Prirodno-
matematičkom fakultetu i završava ih 2013. Odmah potom upisuje master
akademske studije Ekologije i zaštite prirode i završava ih 2015. godine.
Sažetak
U ovom radu je analizirana antioksidativna aktivnost dve vrste roda Geum L.: G. rivale i
G. rhodopeum. Ekstrakcija je vršena na dva načina: klasičan model i ekstrakcija pomoću Sokslet
aparata. Ispitivani su metanolni i etil-acetatni ekstrakti kako bi se utvrdila antioksidativna
aktivnost u zavisnosti od polarnosti rastvarača i u zavisnosti od tipa ekstrakcije.
Za određivanje antioksidativne aktivnosti (DPPH i ABTS-test) kao i određivanje ukupnih
flavonoida korišćena je UV spektrofotometrija. Za dobijanje ukupnih polifenola korišćena je
spektrofotometrijska metoda po Folin-Ciocalteau.
Ključne reči: Geum L., antioksidativna aktivnost, DPPH, ABTS, fenoli, flavonoidi.
Abstract
In this work was analysed the antioxidant activity of extracts of two species from Geum
L. genus: G. rivale and G. rhodopeum. Extraction was done in two ways - clasical extraction and
extraction with Soxlet extractor. It was examined methanol and ethil-acetate extracts to determine
antioxidant activity according to polarity of solvent and type of extraction.
For analysing antioxidant activity (DPPH, ABTS assay) and total flavonoids was used UV
spectrophotometry. For total phenol was used spectrophotometric method of Folin-Ciocalteau.
Key words: Geum L., antioxidant activity, DPPH, ABTS, phenols, flavonoids.
Sadržaj
1. UVOD .................................................................................................................................. .........1
1.1. Opšte karakteristike familije Rosaceae ....................................................................................... 1
1.2. Rod Geum .................................................................................................................................... 2
1.3. Ekstrakti ...................................................................................................................................... 6
1.4. Polifenoli ..................................................................................................................................... 6
1.5. Slobodni radikali ......................................................................................................................... 7
1.6. Antioksidansi ............................................................................................................................... 8
2. CILJ RADA ................................................................................................................................... 10
3. MATERIJAL I METODE ............................................................................................................. 11
3.1. Materijal ..................................................................................................................................... 11
3.1.1. Biljni material .......................................................................................................................... 11
3.1.2. Dobijanje ekstrakata ................................................................................................................ 11
3.1.3. Hemikalije i reagensi ............................................................................................................... 12
3.2. Metode ........................................................................................................................................ 12
3.2.1. Metode za analizu ekstrakata .................................................................................................. 12
3.2.2. Metode za određivanje polifenola ........................................................................................... 12
3.2.2.1. Metode za određivanje ukupnih fenola kolorimetrijski reakcijom po Folin-Ciocalteau...... 12
3.2.2.2. Određivanje ukupnih flavonoida kolorimetrijski ................................................................. 13
3.2.3. Metode za određivanje antioksidativne aktivnosti .................................................................. 13
3.2.3.1. DPPH metoda ....................................................................................................................... 13
3.2.3.2. ABTS metoda ....................................................................................................................... 14
4. REZULTATI ................................................................................................................................. 15
4.1. Određivanje sadržaja polifenola ................................................................................................. 17
4.2. Određivanje sadržaja flavonoida ................................................................................................ 20
4.3. DPPH metoda ............................................................................................................................. 23
4.4. ABTS test ................................................................................................................................... 26
5. DISKUSIJA ................................................................................................................................... 29
6. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................... 31
7. LITERATURA .............................................................................................................................. 33
1
1. UVOD
Od davnina su ljudi koristili biljke za ishranu, kao i u lekovite svrhe zbog svoje
dostupnosti, lečenju mnogih tegoba kao i zbog toga što su jeftine. Koriste se za pravljenje mnogih
lekova. Potrebno je znati kada se beru, suše i način na koji se koriste (Ranđelović i sar., 2012).
Tradicionalna medicina tvrdi da ako se pravilno upotrebe, biljke mogu da izleče sve
bolesti. Rastu svuda, lako se uzgajaju, ne zagađuju okolinu i manje su opasne od veštačkih
sastojaka.
Danas je u upotrebi oko 10 000 vrsta čija se lekovita svojstva stalno istražuju (Ranđelović
i sar., 2012).
1.1. Opšte karakteristike familije Rosaceae
Biljke iz familije Rosaceae su zeljaste ili drvenaste, najčešće višegodišnje, ređe
jednogodišnje. Listovi ovih biljaka su naizmenični, jednostavni ili složeni. Cvetovi su
aktinomorfni i hermafroditni. Grade cvasti koje mogu biti cimozne, grozdaste, metličaste ili
glavičaste, ali mogu se javiti i pojedinačni cvetovi. Imaju 5 zelenih čašičnih listića, često sa
spoljnom čašicom. Imaju takođe 5 kruničnih listića koji alterniraju sa čašičnim. Prašnika ima
mnogo i nalaze se po obodu cvetne lože.Prašnički konci su slobodni. Karpela može biti jedna ili
mnogo, podcvetne, središne ili nadcvetne. Ove biljke imaju 1-2 semena zametka. Plod je orašica,
ahenija, suva koštunica, zbirna orašica ili zbirna koštunica (Josifović, 1972).
Familija Rosaceae sadrži oko 100 rodova sa više od 3000 vrsta, koje imaju kosmopolitsko
rasprostranjenje. Na Balkanu ima 188 vrsta iz ove familije, od kojih je 13 endemita. Ova familija
se deli na 4 podfamilije: Spiraeoideae, Rosoideae, Prunoideae i Maloideae (Tatić i Blečić, 2002).
Neki od rodova iz familije Rosaceae se gaje i služe kao hrana (Malus, Rubus) ili za
ukrašavanje (Rosa).
2
1.2. Rod Geum
Vrste iz ovog roda su višegodišnje, zeljaste biljke sa rizomom. Prizemni listovi i donji
listovi stabljike su lirasto perasti dok su gornji listovi tročlani. Cvetovi su dvopolni, pojedinačni
su ili grade cimozne cvasti. Imaju 5 čašičnih listića i 5 listića spoljne čašice, 5-6 kruničnih listića
koji mogu imati nokatac. Prašnika ima mnogo, kao i karpela koje se nalaze na ispupčenom
nosaču ili nosaču u obliku stubića. Plodovi su orašice sa izduženim ostatkom stubića koji može
biti dlakav (Josifović, 1972).
Geum rivale L.
Geum rivale L. je zbog svoje veličine i crvenkasto-braon cvetova veoma impresivna i
prepoznatljiva vrsta.
To je višegodišnja biljka koja raste do 30 cm visine. Ima debeo i kos rizom čiji je
nadzemni deo pokriven ostacima zalistaka i adventivnim korenima. Iz središta lisne rozete razvija
se stabljika koja je uspravna i u gornjem delu granata i dlakava, smeđe crveno prevučena.
Listovi rozete su perasti i imaju dugačke drške. Sa gornje strane su dlakavi, kao i sa donje
posebno uz lisne nerve. Terminalni listić je 2-5cm dugačak, jajasti i sa tri režnja koji su
nejednako testerasto nazubljeni. Bočni listići su koso jajasti i nepravilno nazubljeni. Donji listovi
stabljike su slični prizemnim listovima dok su gornji tročlani. Zalisci gornjih listova su samo u
donjem delu srasli sa lisnim drškama, dok su zalisci gornjih listova srasli po celoj dužini.
Slika 1.Geum rivale L.
3
Ova vrsta ima 2 do 5 cvetova, koji su viseći sa dugačkim, dlakavim drškama. Čašični
listići su smeđe crveni, trouglasto-lancetasti i dlakavi, ušiljeni, celi ili nazubljeni. Listići spoljne
čašice su linearni i kraći od čašičnih listića. Kruničnih listića ima 5, dugi su 8-15mm, uspravni,
objajasti ili srcasti. Prašnika puno, dok je tučak odvojen i ima više karpela. Plod je ahenija
(Josifović, 1972).
Prašnici i tučak se razvijaju u različito vreme pa se na taj način sprečava samooplodnja.
Ali se može ukrstiti sa vrstom Geum urbanum i tada nastaje hibrid koji ima žute cvetove a liči
više na G. rivale.
Oprašuje se pčelama.
U divljini uspeva na raznim vlažnim mestima: livade, širokolisne šume, obale reka i
potoka, kanali, vrela i močvare.
Širi se tako što se ahenije lako zakače za odeću ljudi i dlake životinja i na taj način se
prenosi.
Rasprostranjena je u skoro celoj Evropi, osim u Mediteranu, zatim u Centalnoj Aziji i
Severnoj Americi.
Smatra se da koren ima antiseptičko, antiinflamatorno i diaforetičko dejstvo. Infuzum se
koristi za lečenje dijareje i poremećaja jetre, kao i za razne kožne probleme: mrlje, pege, i dr.
Slika 2. Distribucija vrste G. rivale L. http://linnaeus.nrm.se/flora/di/rosa/geum/geumrivv.jpg
4
Geum rhodopeum Stoj.& Stefanov
G. rhodopeum Stoj.& Stefanov je višegodišnja biljka koja ima uspravnu granatu stabljiku
sa kratkim dlakama.
Listovi imaju mekane dlake. Prizemni listovi su lirasti, isprekidano perasti. Terminalni
listić je oko 8 cm dug, bubrežast i nepravilno nazubljen. Listovi stabljike su celi, nazubljeni ili
režnjeviti.
Cvast ima 2-4 cveta koji su krupni i uspravni, sa dugačkim drškama. Cvetovi su žuti.
Karpofor nedostaje.
Orašice su male sa oštrim dlakam. Kljun je pri osnovi dlakav (Josifović, 1972).
Slika 3.Geum rhodopeum Stoj.& Stefanov
5
Slika 4.Distribucija vrste G. rhodopeum Stoj.& Stefanov
Ova vrsta je autohtonog porekla. Endemit je Balkanskog poluostrva. Rasprostranjena je u
Bugarskoj i Srbiji. U Bugarskoj: Rodopi: lokalitet Beglik, rasklon za Novo selo, na putu od
Peštera za Batak; Rodopi: Batak, Dospat; Popovi livadi, tresetišta na putu od Goce Delčeva za
Melnik; Pirin; Sredna Gora. U Srbiji: planina Čemernik: Bratašnica; Vlasina: Žarkovica; Bukova
Glava: Skela, Dejanova reka, Murina reka (Asenov, 1973; Ranđelović i Zlatković, 2010).
Smatra se da je areal kontinuiran a da područje između Srbije i Bugarske još uvek nije
dovoljno istraženo.
Koristi se za jačanje desni i za upale desni i usta (Sarić, 1989; Tucakov, 1986).
6
1.3. Ekstrakti
Upotreba lekovitog bilja stara je koliko i samo čovečanstvo.
Biljne droge se podvrgavaju specifičnom procesu prerade. Ekstrakcijom, destilacijom,
ceđenjem, prečišćavanjem dobijaju se biljni preparati koji se koriste za izradu lekova.
Ekstrakcija je izdvajanje i koncentrisanje određenih sastojaka iz biljnih i životinjskih tkiva
pomoću rastvarača primenom standardne procedure.
Ekstrakti su koncentrovani pripravci koji mogu imati tečnu, polučvrstu i čvrstu
konzistenciju, dobijeni iz biljnih ili animalnih droga. Priprema ekstrakata obavlja se različitim
tehnikama: maceracijom, digestijom, perkolacijom, ekstrakcijom superkritičnim fluidima
(Kovačević, 2004).
Usitnjeni delovi biljke se stavljaju u ekstraktor zajedno sa rastvaračem za ekstrakciju.
Nastaje međuproizvod koji se odvaja od ostataka biljne droge. Ukoliko se u procesu ekstrakcije
koriste tečni ekstragensi nakon filtracije dobija se tečni ekstrakt. Polučvrsti ekstrakt se dobija ako
se sa međuproizvodom nastavi proces uparavanja u vakuum uparivaču. A daljim procesom
sušenja nastaje čvrsti ekstrakt (Savić, 2014).
1.4. Polifenoli
Kod biljaka polifenoli imaju razne funkcije: mogu delovati kao antioksidansi,
antimikrobni agensi, fotoreceptori, atraktanti nekih insekata ili kao zaštita biljnih tkiva od UV
zračenja (Pietta, 2000; Fang i sar., 2002; Heim i sar, 2002). Polifenolna jedinjenja ulaze i u
strukturu ćelijskog zida biljaka u vidu polimera - lignina.
Sadrže bar jedan aromatični prsten sa fenolnim jezgrom u svojoj strukturi, za koji je
vezana jedna ili više hidroksilnih grupa. Polifenolna jedinjenja su raznovrsna po hemijskoj građi,
od prostijih-fenolne kiseline, do kondenzovanih-tanini (Matejić, 2013).
Kod fenola je OH grupa direktno vezana za aromatično jezgro. Javljaju se kao polimerne
kiseline ili glikozilirani estri. Imaju različite funkcije: indukcija fenola kao odgovor na oštećenja,
odbijanje herbivora i sprečavanje širenja patogena (Janićijević i sar, 2008).
7
Flavonoidi
Flavonoidi su prirodna jedinjenja biološkog porekla. U zavisnosti od starosti biljke i
uslova sredine varira i sastav (Cook i Sanman, 1996). Oni su najzastupljenija fenolna jedinjenja
sa 15 atoma ugljenika.
Imaju različite funkcije: biljni pigmenti, štite biljku od UV zračenja, insekata, temperature
i oksidativnog stresa (Andersen i Markham, 2006). Njihovo prisustvo dovodi do prekidanja
slobodno-radikalskih reakcija, pa su prirodni antioksidansi.
1.5. Slobodni radikali
Slobodni radikali su atomi, joni, molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona u
svojoj strukturi. Imaju visoku neselektivnu aktivnost i nestabilni su zbog nesparenih elektrona.
U slobodne radikale se ubrajaju reaktivne vrste kiseonika (ROS) i azota (RNS):
superoksid (O2-), hidroksil (OH), peroksil (RO2), hidroperoksil (HO2), alkoksil (RO), peroksil
(ROO), azot-oksid (NO), azot-dioksid (NO2) i lipid-peroksil (LOO); i ne-radikali: vodonik-
peroksid (H2O2), hipohlorna kiselina (HOCL), ozon (O3), singlet kiseonika (1∆g), peroksinitrat
(ONOO-), azotna kiselina (HNO2), dinitrogen-trioksid (N2O3), lipidni peroksidi (LOOH) (Pham-
Huy i sar., 2008).
Reaktivni slobodni radikali nastaju brojnim reakcijama koje se mogu podeliti na 4 tipa:
- termoliza
- fotoliza
- oksido-redukcioni procesi
- radijacija visoke energije (Piletić i sar., 1993).
Proizvodnju slobodnih radikala podstiču i endogeni i egzogeni oksidansi kojima je
organizam izložen. Egzogeni su: ozon, smog, jonizujuće zračenje (Borozan i sar., 2004). Glavni
endogeni izvor je nepotpuna redukcija kiseonika u mitohondrijama.Ostali izvori su enzimi koji
fiziološki proizvode oksidanse, autooksidacija malih molekula tokom respiracionog praska u
aktiviranim fagocitima tokom inflamatornog odgovora (Halliwell i Gutteridge, 1999; Božić i sar.,
2003; Radovanović i sar., 2004).
8
Slobodni radikali su neophodni za život ali samo u normalnim količinama. Ukoliko se
višak radikala ne neutrališe antioksidansima doći će do lančane reakcije stvaranja slobodnih
radikala koji mogu oštetiti ćelijske zidove, zidove krvnih sudova, proteine, masti i dovesti do
oksidativnog stresa (Vertuani, 2004).
Oksidativni stres
Oksidativni stres je štetno stanje koje nastaje kada postoji višak slobodnih radikala.
Reakcije izazvane slobodnim radikalima dovode do mnogih bolesti:
- kardiovaskularne bolesti: srčana hipertrofija, hipertenzija, šok, trauma
- autoimune bolesti
- bolesti vezane za prevremeno rađanje dece
- plućne bolesti: upala pluća, astma
- tumori i rak dojke i jajnika, leukemija
- gastrointestinalne bolesti: kolitis
- poremećaj bubrega
- dijabetes
- AIDS
- kožne bolesti
- očne bolesti
- neplodnost
- bolesti jetre i pankreasa
(Pham-Huy i sar., 2008; Valko i sar., 2007; Agarwal i Prabakaran, 2005; Pourmorad i sar., 2006;
O'Donovan i Fernandes, 2004; Dufor i sar., 2007).
1.6. Antioksidansi
Antioksidativna zaštita je fiziološki proces koji se u organizmu odvija stalno i sprečava
štetno delovanje negativnih faktora. U procesu stvaranja energije ćelije koriste kiseonik koji u
procesu oksidacije može da stvori nusproizvode-slobodne radikale (Halliwell, 1999).
Antioksidansi mogu biti endogeni i egzogeni. Endogeni nastaju u organizmu, a egzogene
unosimo preko hrane i lekova.
9
Protiv slobodnih radikala deluju različite komponente koje uklučuju:
-endogene enzimske anioksidanse
-ne-enzimske, metaboličke i hranljive materije antioksidansa
-metal vezujuće proteine poput feritina, lakoferina, albumina i cerulopezamina
-fitosupstance i fitonutrijente.
Organizam je razvio više endogenih antioksidativnih odbrambenih sistema koji se dele u
dve grupe: enzimski i ne-enzimski. Enzimski sistemi uključuju superoksid dismutazu (SOD),
katalazu (CAT), glutation peroksidazu (GPx), glutation reduktazu (GR), dok ne-enzimski
uključuju: vitamin C, vitamin E i redukovani glutation (GSH) (Jacob, 1995; Harris, 1992).
Od velikog značaja je i grupa prirodnih antioksidanasa-sekundarni metaboliti biljaka.
Biljni proizvodi su bogati antioksidansima i koriste se od davnina za lečenje raznih bolesti. Zbog
toksičnog dejstva sintetičkih antoksidativnih jedinjenja sve više se koriste biljni preparati i lekovi
na bazi bilja.
10
2. CILJ RADA
Ekstrakti biljaka i aktivni metaboliti imaju nekoliko tipova aktivnosti kao što su:
antibakterijska, antifungalna, antioksidativna i antivirusna aktivnost. Različiti biljni produkti se
koriste zbog svog terapeutskog potencijala (Mitscher, 1978; Pvithra i sar., 2010). Alternativna
medicina povećala je interesovanje farmaceuta i botaničara u protekloj deceniji. Biljke su
obezbedile izvor inspiracije za nova jedinjenja lekova, gde su lekovi na bazi bilja doprineli
ljudskom zdravlju i blagostanju (El-Astal i sar., 2005).
Ciljevi ovog rada su:
- Odabir vrsta za analizu i priprema ekstrakta različite polarnosti;
- Ekstrakcija ekstrakаta klasičnom metodom i pomoću Sokslet aparata;
- Određivanje ukupne količine polifenola u ekstraktima reakcijom po Folin-Ciocalteau;
- Određivanje ukupne količine flavonoida u ekstraktima;
- Utvrđivanje antioksidativne aktivnosti ekstrakata DPPH metodom i metodom ABTS
testa i poređenje dobijenih rezultata sa poznatim antioksidansima BHA i Vitaminom C.
11
3. MATERIJAL I METODE
3.1. Materijal
3.1.1. Biljni materijal
Biljni materijal korišćen u ovom radu je ubran i determinisan od strane prof dr. Vladimira
Ranđelovića. Vaučeri se nalaze u Herbarijumu Instituta za botaniku i botaničkoj bašti
,,Jevremovac" (Tabela 1).
Tabela 1.Vaučerski brojevi za vrste G. rivale i G. rhodopeum
Vrsta Poreklo i vreme sakupljanja Vaučerski
broj
Geum rivale L. Prestojčeva mahala, Vlasina,
Jun 2010. 16679
Geum rhodopeum Stoj. &
Stefanov
Prestojčeva mahala, Vlasina,
Jun 2010. 16680
3.1.2. Dobijanje ekstrakata
Osušeni i usitnjen biljni materijal (10 g) ekstrahuje se pomoću dva organska rastvarača
različite polarnosti: metanol i etil-acetat (100 ml). Ekstrakcija se odvija u toku 24 h na tamnom
mestu. Ekstrakcija u prvom i poslednjem satu predviđenog vremena je u ultrazvučnom kupatilu.
Posle filtriranja i ispiranja odgovarajućim rastvaračima vrši se uparavanje ekstrakta do suva
pomoću vakuum uparivača. Ekstrakti se pakuju u bočice i čuvaju na hladnom i tamnom mestu.
Za ekstrakciju po Soksletu korišćeno je 15 g suvog biljnog materijala koji je spakovan u
filter vrećice i ekstrahovan sa 150 ml rastvarača. Prva tri sata ekstrakcija je vršena pomoću
metanola, a zatim je taj isti materijal ekstrahovan još tri sata pomoću etil-acetata. Posle filtriranja
i ispiranja odgovarajućim rastvaračima vrši se uparavanje ekstrakta do suva pomoću vakuum
uparivača. Ekstrakti se pakuju u bočice i čuvaju na hladnom i tamnom mestu.
12
3.1.3. Hemikalije i reagensi
Svi organski rastvarači su „Zorka pharma“ Šabac, Srbija. Galna kiselina, BHA (3-tert-
butil-4-hidroksianizol) i DPPH (2,2-difenil,1-pikril hidrazil) nabavljeni su od Sigma Chemicals
Co. (St Louis, MO, USA). Folin-Ciocalteau fenolni reagens je iz Merck-a (Darmstadt, Nemaĉka).
Anhidrovani natrijum-karbonat (Na2CO3), kalijum-acetat (C2H3KO2), kalijum-peroksidisulfat
(K2O8S2) i L(+)- askorbinska kiselina (vitamin C) su naručeni od AnalaR Normapur (VWR,
Geldenaaksebaan, Leuven Belgija). Aluminijum nitratnonahidrat (Al(NO3)3x9H2O) je dobavljen
od Fluka Hemija AG (Buchs, Švajcerska). ABTS i kvercetin hidrat su iz TCI Europe NV
(Boerenveldsweg, Belgija). Anhidrovani natrijum-sulfat dobavljen je od PRO Analysis (Alkaloid,
Skoplje). Svi rastvarači i supstance su p.a. čistoće.
3.2. Metode
3.2.1. Metode za analizu ekstrakata
Za određivanje antioksidativne aktivnosti (DPPH i ABTS-test), kao i za određivanje
ukupnih flavonoida, korišćena je UV spektrofotometrija.Za dobijanje ukupnih polifenola
korišćena je spektrofotometrijska metoda po Folin-Ciocalteau.
3.2.2. Metode za određivanje polifenola
3.2.2.1. Određivanje ukupnih fenola kolorimetrijski reakcijom po Folin-
Ciocalteau
Ukupni sadržaj fenola u ekstraktima je određen spektrofotometrijski po Folin-Ciocalteau
(Singleton i sar., 1999) sa nekim modifikacijama. Ukratko, 300 µl metanolnog ekstrakta i 1500 µl
1:10 Folin-Ciocalteau reagensa je pomešano i nakon 6 minuta u mraku dodato je 1200 µl Na2CO3
(7,5%). Nakon 2 h stajanja u mraku na sobnoj temperaturi, merena je apsorbanca na 740 nm
talasne dužine. Totalna koncentracija fenola izračunata je na osnovu kalibracione krive galne
kiseline. Podaci su izraženi kao ekvivalenti galne kiseline ekstrakata u proseku od 3 merenja.
13
3.2.2.2. Određivanje ukupnih flavonoida kolorimetrijski
Totalni sadržaj flavonoida određen je korišćenjem Al(NO3)3x9H2O prema proceduri
Woisky i Salatino 1998. godine sa nekim modifikacijama. Uzorak za određivanje pripremljen je
mešanjem 600 µl ekstrakta i 2580 µl smeše (80% C2H5OH, 10% Al(NO3)3x9H2O i 1M
C2H3KO2). Nakon 40 min stajanja na sobnoj temperaturi merena je apsorbanca na 415 nm talasne
dužine korišćenjem spektrofotometra. Sadržaj flavonoida u ekstraktu izračunat je na osnovu
kalibracione krive kvercetin hidrata i izražen kao ekvivalent kvercetina.Merenja su vršena u 3
ponavljanja.
3.2.3. Metode za određivanje antioksidativne aktivnosti
3.2.3.1. DPPH metoda
Antioksidativna aktivnost ekstrakata određena je korišćenjem DPPH. Ovaj
spektrofotometrijski test koristi stabilan radikal DPPH kao reagens. Rastvor ispitivanih ekstrakata
(300 µl; koncentracija ekstrakata između 100 i 300 µg/ml) dodat je u 2700 µl metanolnog
rastvora DPPH (koncentracija 0,04 mg/ml) i nakon mešanja, smeša je ostavljena 30 minuta u
mraku na sobnoj temperaturi. Apsorbanca je merena na 517 nm na spektrofotometru (A1). Svaki
uzorak, kao i vitamin C i BHA meren je u 3 ponavljanja (A0).
Smanjenje apsorpcije DPPH se izražava u %, a izračunava se preko sledeće formule:
% smanjenja apsorpcije (na 517 nm) = (A0- A1) x 100/ A0
A0 - srednja vrednost apsorpcije slepe probe;
A1 - srednja vrednost apsorpcije uzorka
Koncentracije koje smanjuju apsorpciju DPPH rastvora za 50% (EC50) dobijene su sa
kalibracione krive gde je predstavljena zavisnost apsorpcije DPPH rastvora na 517 nm i
koncentracije za svaki uzorak i kontrole. Za određivanje ovih vrednosti korišćen je Origin 7.0
softver.
14
3.2.3.2. ABTS test
Za ABTS test korišćena je metoda po Miller-u i Rice-Evans-u sa modifikacijama. ABTS
rastvor pripremljen je mešanjem 19,2 mg ABTS-a i 5 ml K2O8S2. Smeša je držana 12-16 h na
sobnoj temperaturi u mraku pre korišćenja. ABTS rastvor (1 ml) je razblažen sa 100-110 ml vode
u cilju dobijanja apsorbance 0,7±0,02 na 734 nm. Svež ABTS rastvor je pripremljen za svaku
analizu. Standardni rastvori, 75 µl, mešani su sa 3 ml razblaženog ABTS rastvora i inkubirani 30
minuta na 30oC. Merena je apsorbanca na 734 nm talasne dužine. Za slepu probu korišćena je
voda. Koncentracija antioksidanata izračunata je iz kalibracione krive vitamina C i izražena kao
vitamin C/g suvog ekstrakta. Sva merenja su rađena u 3 ponavljanja i izražena kao prosek 3
merenja ± standardna greška.
15
4. REZULTATI
U radu je analiziran ukupan sadržaj fenola i flavonoida kao i antioksidativna aktivnost
ekstrakata nadzemnog dela i rizoma dve vrste roda Geum L. – G. rivale L. i G. rhodopeum Stoj.
& Stefanov, ekstrahovani dvema različitim metodama (klasičnom ultarzvučnom ekstrakcijom i
ekstrakcijom pomoću Sokslet aparata). Prinos testiranih ekstrakata može se videti u Tabeli 2.
Tabela 2.Prinos ekstrakata.
Prinos suvog biljnog materijala (g)
Klasična
ekstracija
ultrazvukom
Ekstrakcija
Soksletom
Geum rivale
Nadzemni deo
biljke u cvetu
Metanolni ekstrakt 2.884 2.737
Etil-acetatni
ekstrakt 0.135 0.136
Rizom
Metanolni ekstrakt 1.868 0.552
Etil-acetatni
ekstrakt 0.096 0.098
Geum
rhodopeum
Nadzemni deo
biljke u cvetu
Metanolni ekstrakt 0.720 2.200
Etil-acetatni
ekstrakt 0.225 0.137
Rizom
Metanolni ekstrakt 1.668 3.249
Etil-acetatni
ekstrakt 0.072 1.032
Prema dobijenim rezultatima može se zaključiti da je prinos ekstrakata dobijenim Sokslet
ekstrakcijom jednak ili veći u odnosu na prinos dobijen klasičnom ultrazvučnom ekstrakcijom.
Izuzetak je metanolni ekstrakt rizoma vrste G. rivale gde je prinos ultrazvučnom reakcijom bio
mnogo veći u odnosu na prinos Sokslet ekstrakcijom, što se može videti i na Grafiku 1.
16
Grafik 1. Grafički prikaz ekstrakata u gramima.
MeOH
EtOAc EtOAc
MeOH
Nadzemni deo Rizom
17
4.1. Određivanje sadržaja fenola
Analiza ukupnih fenolnih jedinjenja pomoću Folin-Ciocalteu reagensa je najčešće
korišćena metoda za merenje sadržaja polifenola u biljnom materijalu (Singleton i Rossi, 1965).
Ova analiza je bazirana na reakciji transfera elektrona i zapravo meri redukujući kapacitet
uzoraka (Prior i sar., 2005; Huang i sar., 2005). U novije vreme se koristi kao rutinska metoda za
grubu procenu antioksidativnog kapaciteta uzoraka hrane (Roginsky i Lissi, 2005). Folinov
reagens sa polifenolima u blago baznoj sredini (natrijum-hidrogenkarbonat) daje kompleks tamno
plave boje čija se apsorbancija meri na spektrofotometru na talasnoj dužini 740 nm.
Koncentracija ukupnih polifenola u uzorcima izražava se u ekvivalentima galne kiseline (GAE,
mg galne kiseline po l) (Grafik 2) i dobija se tako što su koncentracije dobijene na osnovu
kalibracione krive galne kiseline pomnožene sa faktorom razblaženja.
Grafik 2. Kalibraciona kriva standarda galne kiseline
0 20 40 60 80 100
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
1.4
apsorb
anca
koncentracija galne kiseline (mg/l)
18
Tabela 3. Ukupan sadržaj fenola u ekstraktima nadzemnih delova i rizoma G. rivale i G.
rhodopeum.
Sadržaj ukupnih fenola (740nm) Koncentracija
(mg/ml)
Klasična
ekstracija
ultrazvukom
Ekstrakcija
Soksletom
Geum
rivale
Nadzemni
deo biljke
u cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 26.236±0.057 21.772±0.109
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 0.8128±0.016 21.923±0.041
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 47.044±0.177 36.753±0.084
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 20.637±0.018 25.555±0.035
Geum
rhodopeum
Nadzemni
deo biljke
u cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 26.539±0.054 11.784±0.008
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 5.050±0.011 12.465±0.027
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 47.498±0.050 29.036±0.012
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 21.469±0.012 31.457±0.030
BHA 0.1 63.31±0.001
Vitamin C 0.1 40.91±0.002
Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljanja ±standardna devijacija.
Više fenola imalo je u metanolnim ekstraktima dobijenim ultrazvučnom ekstrakcijom, dok su
etil-acetatni ekstrakti imali više fenola dobijeni Sokslet reakcijom.Rezultati važe kako za
nadzemni deo tako i za rizom obe vrste G. rivale i G. rhodopeum (Grafik 3).
Posmatrajući vrstu G. rivale više fenola ima u rizomu nego u nadzemnom delu, to su pokazali i
metanolni i etil-acetatni ekstrakti dobijeni i ultrazvučnom i Sokslet ekstrakcijom (Tabela 3).
Za vrstu G. rhodopeum dobijeno da fenola ima više u rizomu, što je pokazano i metanolnim i etil-
acetatnim ekstraktima dobijenim ultrazvučnom i Sokslet ekstrakcijom (Tabela 3).
Ako uporedimo rezultate dobijene za ove dve vrste vidimo da ekstrakti G. rhodopeum dobijeni
ultrazvučnom ekstrakcijom imaju više fenola od ekstrakata G. rivale. Međutim, ekstrakti dobijeni
Sokslet ekstrakcijom pokazuju da vrsta G. rivale ima više fenola, osim etil-acetatnog ekstrakta
rizoma koji kod G. rhodopeum ima više fenola (Grafik 3).
19
Grafik 3.Uporedni pregled sadržaja ukupnih fenola u ekstraktima nadzemnih delova i rizoma G.
rivale i G. rhodopeum.
Nadzemni deo Rizom
20
4.2. Određivanje sadržaja flavonoida
Flavonoidi su polifenolna grupa jedinjenja. Oni poseduju određene biološke aktivnosti
kao što su antiinflamatorna, antihepatotoksična, antialergijska, antivirusna i antitumorska
aktivnost. Flavonoidi imaju sposobnost da inhibiraju enzime kao što su aldoza reduktaze i ksantin
oksidaze. Oni su u stanju da efikasno uklanjaju reaktivne vrste kiseonika zbog svojih fenolnih
hidroksilnih grupa što im omogućava dobar antioksidativni potencijal (Cao i sar., 1997). S
obzirom na široku farmakološku i biološku aktivnost, fenoli imaju veći terapijski potencijal.
Prisustvo visokog sadržaja flavonoida i fenola u ekstraktima direktno doprinosi jaku
antioksidativnu aktivnost čija je uloga otklanjanje slobodnih radikala. Metoda koja je korišćena
za utvrđivanje ukupnih flavonoida u ovom radu daje kompleks žute boje čija se apsorbancija meri
na spektrofotometru na talasnoj dužini od 415 nm. Koncentracija ukupnih flavonoida u uzorcima
izražava se preko ekvivalenta kvercetin hidrata (Qu, mg kvercetin hidrata po l) i dobija se tako
što su koncentracije dobijene na osnovu kalibracione krive kvercetin hidrata pomnožene sa
faktorom razblaženja.
Grafik 4.Kalibraciona kriva standarda kvercetina
0 20 40 60 80 100
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
1.4
1.6
apso
rba
nca
koncentracija kvercetina (mg/l)
21
Tabela 4. Ukupan sadržaj flavonoida u ektraktima nadzemnih delova i rizoma G. rivale i G.
rhodopeum.
Sadržaj ukupnih flavonoida (415nm) Koncentracija
(mg/ml)
Klasična
ekstracija
ultrazvukom
Ekstrakcija
Soksletom
Geum
rivale
Nadzemni
deo biljke
u cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 3.846±0.001 2.741±0.001
Etil-
acetatni
ekstrakt
0.1 4.820±0.001 5.276±0.010
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 0.987±0.002 0.662±0.000
Etil-
acetatni
ekstrakt
0.1 1.637±0.001 1.767±0.005
Geum
rhodopeum
Nadzemni
deo biljke
u cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 2.546±0.001 2.352±0.000
Etil-
acetatni
ekstrakt
0.1 11.645±0.020 2.806±0.002
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 1.507±0.002 0.857±0.000
Etil-
acetatni
ekstrakt
0.1 2.092±0.002 1.312±0.009
BHA 0.1 _
Vitamin C 0.1 _
Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljanja ±standardna devijacija
Sadržaj flavonoida je veći u svim ekstraktima koji su dobijeni ultrazvučnom ekstrakcijom izuzev
etil-acetatnog ekstrakta nadzemnog dela i rizoma kod vrste G. rivale (Grafik 5).
Kod vrste G. rivale više flavonoida ima u nadzemnom delu, pokazano i ultrazvučnom i Sokslet
ekstrakcijom obe vrste ekstrakata, dok se u etil-acetatnim ekstraktima nalazi više flavonoida nego
u metanolnim (Tabela 4).
Kod G. rhodopeum je zabeleženo isto kao i kod G. rivale više flavonoida u nadzemnom delu, i u
etil-acetatnim ekstraktima (Tabela 4).
22
Upoređujući rezultate dveju vrste vidimo da ekstrakti dobijeni klasičnom ekstrakcijom sadrže
više flavonoida kod vrste G. rhodopeum, osim metanolnog ekstrakta nadzemnog dela, dok
ekstrakti dobijeni Sokslet ekstrakcijom sadrže više flavonoida kod vrste G. rivale, osim
metanolnog ekstrakta rizoma (Grafik 5).
Grafik 5. Uporedni pregled sadržaja flavonoida u ekstraktima nadzemnih delova i rizoma G.
rivale i G. rhodopeum
Nadzemni deo Rizom
23
4.3. DPPH metoda
Za ispitivanje antioksidativne aktivnosti ekstrakata dve vrste roda Geum koristili smo
DPPH metodu. DPPH je stabilni slobodni radikal koji ima slobodan elektron na azotu, tako da
molekul ne formira dimere. Ova delokalizacija omogućava pojavu ljubičaste boje, sa
maksimumom apsorpcije na 517 nm. Kada dođe do primanja jednog protona od nekog
antioksidansa redukuje se u hidrazin i dolazi do pojave žute boje i do smanjenja intenziteta
apsorpcije jer se hidrazin ne apsorbuje na toj talasnoj dužini. To smanjenje je proporcionalno
antioksidativnoj aktivnosti supstance. Vrednosti se tumače pomoću ,,efikasne koncentracije" EC.
Vrednost EC50 predstavlja koncentraciju antioksidanta koja je potrebna da smanji
koncentraciju DPPH radikala za 50%. Najniža EC50 vrednost odgovara najvišoj slobodno
radikalskoj ,,sakupljačkoj" aktivnosti. Rezultati antioksidativnih merenja predstavljeni su u
Tabeli 5. Za svaki uzorak postoji kalibraciona kriva, na osnovu koje je dobijena vrednost EC50.
Evidentno je da interakcija potencijalnih antioksidanasa sa DPPH radikalom zavisi od vrste
ekstrakta i koncentracije.
24
Tabela 5. Smanjenja apsorpcije DPPH u ekstraktima nadzemnih delova i rizoma G. rivale i G.
rhodopeum.
DPPH (EC50) Klasična ekstracija
ultrazvukom
Ekstrakcija
Soksletom
Geum rivale
Nadzemni
deo biljke u
cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.203±0.176 0.220±0.250
Etil-acetatni
ekstrakt 2.088±0.162 0.784±0.054
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.108±0.326 0.119±0.335
Etil-acetatni
ekstrakt 0.092±0.127 0.213±0.063
Geum
rhodopeum
Nadzemni
deo biljke u
cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.195±0.027 0.221±0.038
Etil-acetatni
ekstrakt 2.601±0.007 0.593±0.017
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.049±0.154 0.071±0.287
Etil-acetatni
ekstrakt 0.151±0.133 0.050±0.089
BHA 0.09±0.018
Vitamin C 0.05±0.002
Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljanja ±standardna devijacija.
Antioksidativna aktivnost testirana DPPH testom pokazuje da metanolni ekstrakti pokazuju bolju
aktivnost kod ekstrakata dobijenih klasičnom ekstrakcijom, dok je bolja antioksidativna aktivnost
etil-acetatnih ekstrakata pokazana kod ekstrakata dobijenih Sokslet ekstrakcijom. Jedino se etil-
acetatni ekstrakt dobijen ultrazvučnom ekstrakcijom rizoma vrste G. rivale izdvaja kao bolji u
odnosu na isti ekstrakt dobijen Sokslet ekstrakcijom (Grafik 6).
Ovaj test pokazao je da rizom vrste G. rivale ima bolju antioksidativnu aktivnost od nadzemnog
dela. Metanolni ekstrakti su se pokazali boljim od etil-acetatnih, osim kod ekstrakta rizoma
dobijenog ultrazvučnom ekstrakcijom (Tabela 5).
Kod vrste G. rhodopeum dokazano je takođe da rizom ima bolju antioksidativnu aktivnost, kao i
da su metanolni ekstrakti bolji od etil-acetatnih, osim kod ekstrakta rizoma dobijenog Sokslet
ekstrakcijom (Tabela 5).
25
Poređenjem dobijenih rezultata vidimo da ekstrakti vrste G. rhodopeum imaju bolju
antioksidativnu aktivnost, osim etil-acetatnog ekstrakta nadzemnog dela i rizoma dobijenog
ultrazvučnom ekstrakcijom i metanolnog ekstrakta nadzemnog dela dobijenog Sokslet
ekstrakcijom, koji pokazuju bolju antioksidativnu aktivnost kod vrste G. rivale (Grafik 6).
Grafik 6.Uporedni pregled smanjenja apsorpcije DPPH u ekstraktima nadzemnih delova i rizoma
G. rivale i G. rhodopeum.
Nadzemni deo Rizom
26
4.4. ABTS test
U radu je pored DPPH metode, za utvrđivanje antioksidativne aktivnosti, korišćena i
ABTS metoda. Obe metode su odgovorne za prikupljanje slobodnih radikala, jer su njihovi
mehanizmi delovanja slični. ABTS se dobro rastvara kako u vodi tako i u organskim rastvaračima
i reaguje relativno brzo. Kada biljke sadrže antocijanine DPPH metod nije dovoljno precizan, što
nije slučaj sa ABTS testom, naročito kada se apsorpcija meri na 734 nm (Arnao, 2000).
Antioksidativna aktivnost u uzorcima izražava se u ekvivalentima vitamina C (VitC, mg vitamina
C po l) (Grafik 7) i dobija se tako što su koncentracije dobijene na osnovu kalibracione krive
vitamina C pomnožene sa faktorom razblaženja.
Grafik 7. Kalibraciona kriva standarda vitamina C.
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
0.30
0.35
0.40
0.45
0.50
0.55
0.60
0.65
0.70
0.75
ap
so
rba
nca
koncentracija vitamina C (mg/l)
27
Tabela 6. Određivanje antioksidativne aktivnosti pomoću ABTS-a u ekstraktima nadzemnih
delova i rizoma G. rivale i G. rhodopeum.
ABTS (734nm) Koncentracija
(mg/ml)
Klasična
ekstracija
ultrazvukom
Ekstrakcija
Soksletom
Geum
rivale
Nadzemni
deo biljke u
cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 1.000±0.016 0.357±0.007
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 0.103±0.005 1.556±0.017
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 1.550±0.014 0.948±0.013
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 2.517±0.003 1.753±0.003
Geum
rhodopeum
Nadzemni
deo biljke u
cvetu
Metanolni
ekstrakt 0.1 0.740±0.004 0.694±0.018
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 0.029±0.020 1.394±0.013
Rizom
Metanolni
ekstrakt 0.1 1.967±0.012 1.759±0.034
Etil-acetatni
ekstrakt 0.1 1.215±0.030 1.672±0.037
BHA 0.1 2.66±0.005
Vitamin C 0.1 _
Za sve vrednosti računata je srednja vrednost za tri ponavljanja ±standardna devijacija
Antioksidativna aktivnost testirana ABTS testom pokazuje da metanolni ekstrakti pokazuju bolju
aktivnost kod ekstrakata dobijenih klasičnom ultrazvučnom ekstrakcijom, dok je bolja
antioksidativna aktivnost etil-acetatnih ekstrakata pokazana kod ekstrakata dobijenih Sokslet
ekstrakcijom. Jedino se etil-acetatni ekstrakt dobijen ultrazvučnom ekstrakcijom rizoma vrste G.
rivale izdvaja kao bolji u odnosu na isti ekstrakt dobijen Sokslet ekstrakcijom, što se poklapa sa
rezultatima antioksidativne aktivnosti dobijene DPPH metodom (Grafik 8).
Kod vrste G. rivale pokazano je da rizom ima bolju antioksidativnu aktivnost od nadzemnog
dela. Etil-acetatni ekstrakti su se pokazali boljim od metanolnih, osim kod ekstrakta nadzemnog
dela dobijenog ultrazvučnom ekstrakcijom (Tabela 6).
28
Kod vrste G. rhodopeum pokazano je takođe da rizom ima bolju antioksidativnu aktivnost.
Metanolni ekstrakti su se pokazali boljim od etil-acetatnih, osim kod ekstrakta nadzemnog dela
dobijenog Sokslet ekstrakcijom (Tabela 6).
Poređenjem dobijenih rezultata vidimo da ekstrakti vrste G. rivale imaju bolju antioksidativnu
aktivnost, osim metanolnog ekstrakta rizoma dobijenog ultrazvučnom ekstrakcijom i metanolnih
ekstrakata nadzemnog dela i rizoma dobijenih Sokslet ekstrakcijom (Grafik 8)
Grafik 8.Uporedni pregled smanjenja apsorpcije ABTS-a u ekstraktima nadzemnih delova i
rizoma G. rivale i G. rhodopeum.
Nadzemni deo Rizom
29
5. DISKUSIJA
Familija Rosaceae obuhvata oko 120 rodova sa 3300 vrsta. To su žbunovi i zeljaste
višegodišnje biljke, ređe jednogodišnje. Predstavljaju kosmopolite koji su skoncentrisani u
severnom umerenom području. Rod Geum pripada ovoj familiji. Glavne komponente kod ovih
biljaka su tanini, flavonoidi i malo etarskih ulja (Tatić i Blečić, 2002). Geum vrste se koriste u
tradicionalnoj medicini, imaju antivirusno i antiinflamatorno dejstvo, i dobar su antikoagulansi
(Miladinović i sar., 2014).
Upoređujući dobijene rezultate za fenole, vidimo da fenola ima približno isto koliko i kod
BHA i Vitamina C. Metanolni ekstrakti rizoma vrste G. rhodopeum i vrste G. rivale dobijeni
klasičnom ekstrakcijom imaju više fenola nego Vitamin C, ali manje od BHA.
Dobijeni rezultati pokazuju podjednako dobru antioksidativnu aktivnost kao i standardni
antioksidansi BHA i Vitamin C. Postoje i ekstrakti koji pokazuju bolju antioksidativnu aktivnost i
od BHA i od Vitamina C. Takav je metanolni ekstrakt rizoma vrste G. rhodopeum dobijen
klasičnom ekstrakcijom.
Ranija istraživanja pokazala su da se kod vrste Geum rivale nalaze polifenoli koji su
analizirani pomoću HPLC. Otkriveno je da je u osušenom korenu u visokoj koncentraciji prisutna
elagična kiselina. Izmerena je antioksidativna aktivnost dvema metodama - pomoću DPPH, i
kretala se od 0,72 do 4,40 mM ekvivalenata/kg osušenog korena, i ABTS testom, od 1.50 do 6,60
mM ekvivalenata/kg osušenog korena (Oszmiansky i sar., 2005). Ispitivani su i nadzemni i
podzemni delovi vrste Geum rivale. Izolovani su tilirozid, galična i elagična kiselina, i steroli iz
nadzemnog dela biljke. Identifikovano je 11 fenonih kiselina u nadzemnom delu i 8 fenolnih
kiselina u podzemnom delu biljke (Owczarek i Gudej, 2013).
Kod vrste Geum rhodopeum izolovano je ulje iz osušenih nadzemnih delova.
Identifikovana su 64 jedinjenja, a glavna komponenta je bisabolol (Miladinović i sar., 2014).
Iz literature može se zaključiti da je najviše istraživana vrsta Geum japonicum. Iz ove
vrste je izolovan novi triterpen, geumonoid, čija je struktura objašnjena na osnovu 1D, 2D NMR i
30
MS spektroskopske analize. Geumonoid je pokazao inhibitornu aktivnost prema HIV-1 proteazi
(Xi Xu i sar., 2000). Frakcije metanolnog ekstrakta vrste Geum japonicum dovela je do otkrića
novog elagitanina - gemina G, zajedno sa još 6 drugih jedinjenja. Na osnovu spektroskopske
analize određene su im strukture. Rezultati su pokazali jaku inhibitornu aktivnost jedinjenja na
masne kiseline, antioksidativnu aktivnosti, slabe citotoksične efekte (Liu i sar., 2009). Li i sar.
(2006) izolovali su 5 jedinjenja iz vrste Geum japonicuma. Otkrili su da stimulišu proces
angiogeneze i kardiomiogeneze, smanjenje veličine infarkta, razvoj novih krvnih sudova i
regeneraciju miokarda.
U iranskoj medicini za lečenje dijareje i drugih gastrointestinalnih oboljenja koristi se
Geum kokanicum. Istraživanja su pokazala antivirusne efekte na CMV, HSV, HSV II.
Hidrodestilacijom dobijeni su isparljivi sastojci, njih 17, među kojima su glavni eugenol i
mirtenol (Faramarzi i sar., 2008).
U Čileu se Geum quellyon koristi za lečenje zubne neuralgije, zapaljenja želuca i kao
diuretik i afrodizijak. Russo i sar. (2005) ispitivali su antioksidativnu aktivnost metanolnog
ekstrakta korena i antikancerogeno dejstvo na debelo crevo adenokarcinoma ćelije i na ćelije raka
prostate. Testovi su pokazali inhibitorni efekat na sve humane ćelije raka ispitivanih.
Trpevski i sar. (2008) pokazali su da su mnoge biljke Makedonije među kojima i Geum
coccineum L. bogate rastvorljivim fenolima.
Shahani i sar. (2011) vršili su ispitivanje na vrsti Geum iranicum i došli do saznanja da
nadzemni deo sadrži kao glavne komponente palmitinsku i linoleinsku kiselinu, dok koren sadrži
eugenol i mirtenol.
Iz svega navedenog možemo primetiti da su biljke iz roda Geum, koje rastu kako kod nas
tako i u svetu, bogati izvor jedinjenja koja se mogu koristiti u terapijske svrhe.
31
6. ZAKLJUČAK
Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti sledeće:
Više fenola imalo je u metanolnim ekstraktima dobijenim ultrazvučnom ekstrakcijom, dok su
etil-acetatni ekstrakti imali više fenola dobijeni Sokslet ekstrakcijom.
Najveći sadržaj fenola je zabeležen kod metanolnog ekstrakta rizoma vrste G. rhodopeum
dobijenog klasičnom ekstrakcijom, a najmanji kod etil-acetatnog ekstrakta nadzemnog dela
vrste G. rivale dobijenog klasičnom ekstrakcijom.
Sadržaj flavonoida je veći u svim ekstraktima koji su dobijeni ultrazvučnom ekstrakcijom
izuzev etil-acetatnog ekstrakta nadzemnog dela i rizoma kod vrste G. rivale.
Najveći sadržaj flavonoida zabeležen je kod etil-acetatnog ekstrakta nadzemnog dela vrste G.
rhodopeum dobijenog klasičnom ekstrakcijom, a najmanji kod metanolnog ekstrakta rizoma
vrste G. rivale dobijenog Sokslet ekstrakcijom.
Antioksidativna aktivnost testirana DPPH testom pokazuje da metanolni ekstrakti pokazuju
bolju aktivnost kod ekstrakata dobijenih klasičnom ekstrakcijom, dok je bolja antioksidativna
aktivnost etil-acetatnih ekstrakata pokazana kod ekstrakata dobijenih Sokslet ekstrakcijom.
Najveću antioksidativnu aktivnost ima metanolni ekstrakt vrste G. rhodopeum dobijen
klasičnom ekstrakcijom, a najmanju etil-acetatni ekstrakt nadzemnog dela vrste G.
rhodopeum dobijen klasičnom ekstrakcijom.
Antioksidativna aktivnost testirana ABTS testom pokazuje da metanolni ekstrakti pokazuju
bolju aktivnost kod ekstrakata dobijenih klasičnom ultrazvučnom ekstrakcijom, dok je bolja
32
antioksidativna aktivnost etil-acetatnih ekstrakata pokazana kod ekstrakata dobijenih Sokslet
ekstrakcijom.
Najveću antioksidativnu aktivnost ima etil-acetatni ekstrakt rizoma vrste G. rivale dobijen
klasičnom ekstrakcijom, a najmanju etil-acetatni ekstrakt nadzemnog dela vrste G.
rhodopeum dobijen klasičnom ekstrakcijom.
Dobijeni rezultati pokazuju podjednako dobru antioksidativnu aktivnost kao i standardni
antioksidansi BHA i Vitamin C.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da se vrste roda Geum (G. rivale i G. rhodopeum)
mogu koristiti kao prirodni antioksidansi, ali pre toga poželjno je analizirati hemijski sastav
kao i toksičnost, pa se zatim ove biljke mogu uvrstiti u prirodne antioksidanse.
33
7. LITERATURA
Agarwal, A., Prabakaran, S.A., 2005: Mechanism, measurement and prevention of oxidative
stress in male reproductive physiology. - Indian Journal of Experimental Biology 43: 963-974.
Andersen, Ø.M., Markham, K.R., 2006: FLAVONOIDS-Chemistry, Biochemistry and
Applications. - CRC Press Taylor & Francis Group.
Antal, D.S., 2010: Medicinal plants with antioxidant properties from Banat region (Romania): A
rich pool for the discovery of multi-target phytochemicals active in free-radical related disorders.
- Analele Universitatii din Oradeo - Fascicula Biologie 7(1): 14-22.
Arnao, M.B., 2000: Some methodological problems in the determination of antioxidant activity
using chromogen radicals: A practical case. - Trends in Food Science and Technology 11: 419-
421.
Asenov, I., 1973: Rod Geum L. In: Jordanov, D. (ed.): Flora na Narodna Republika Bulgaria, V.
– Izdatelstvo na BAN. Sofia. pp. 189-205.
Blois, M.S., 1958: Antioxidant determination by the use of stabile free radical. – Nature 181:
1199-1200.
Božić, T., Stevanović, J., Kovačević, M., Jović, S., Lukić, S., Petakov, M., Borozan, S.,
Mijačević, Z., Knežević, M., Bulajić, S., 2003: Toluene mediated oxidative stress and
granulomonocittopoesis. - Acta Veterinaria 53(4): 201-210.
Bondet, V., Brand-Williams, W., Berset, C., 1997: Kinetics and mechanisms of antioxidant
activity using the DPPH-free radical method, LWT. - Food Science and Technology 30: 609-615.
Borchardt, J.R., Wyse, D.L., Sheaffer, C.C., Kauppi, K.L., Fulcher, R.G., Ehlke, N.J., Biesboer,
D.D., Bey, R.F., 2008: Antimicrobial activity of native and naturalized plants of Minnesota and
Wisconsin. - Journal of Medicinal Plants Research 2(5): 98-110.
Borozan, S., Đurđić, V., Stajković, S., 2002: Slobodni radikali i antioksidativna odbrana. -
Zbornik predavanja XXIII Seminara za inovacije znanja veterinara: 121-131, Beograd.
Borozan, S.Z, Gadjanski-Omerović, G.N, Stajković, S.S., 2004: Effects of ionizing radiation on
antoxidant system in human erythrocytes. - Central European Journal of Occupational and
Environmental Health 10(1): 12-7.
Brand-Williams, W., Cuvelier, M.E., Berset, C., 1995: Use of a free radical method to evaluate
antioxidant activity. LWT. - Food Science and Technology 28: 25-30.
34
Cao, G., Sofic, E., Prior, R.L., 1997: Antioxidant and pro-oxidant behaviour of flavonoids:
Structure activity relationships. - Free Radical Biology & Medicine 22: 749-760.
Ćetković, G.S., Čanadonović-Brunet, J.M., Đilas, S.M., Tumbas, V.T., Markov, S.L., Cvetković,
D.D., 2007: Antioxidant potential, lipid peroxidation inhibition and antimicrobial activities of
Satureja montana L., subsp. kitaibelli extracts. - International Journal of MolecularSciences 8:
1013-1027.
Cheeseman, K.H., Slater, T.F., 1993: An introduction to free radical biochemistry. - British
Medical Bulletin 49: 481-493.
Cook, N.C., Samman, S., 1996: Flavonoids-Chemistry, metabolism, cardioprotective effects, and
dietary sources. - Nutritional Biochemistry 7: 66-76.
Dashek, W.V., 2006: Biomoleculs II: Biologicaly important moleculs. In: Dashek, W.V.,
Harrison, M. (eds.): Plant cell biology. - Science Publishers. Enfield, USA. pp. 76-106.
Dimitrijević, D., 2014: Analiza hemijskog sastava i antioksidativne aktivnostiekstrakata duda
(Morus spp., Moraceae), PhD thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.
Dowidar, A.E., Loutfy, M.H.A., Kamel, E.A., Ahamed, A.H.M., Hafez, H.H.L., 2003: Studies on
the Rosaceae I - Seed and/or Achene Macro and Micromorphology. - Pakistan Journal of
Biological Sciences 6(20): 1778-1791.
Dufor, D., Pichette, A., Mshvildadze, V., Bradette-Heber,t M., Lavoie, S., Longtin, A., Laprise,
C., Legault, J., 2007: Antioxidant, anti-inflammatory and anticancer activities of methanolic
extracts from Ledum groenlandicum Retzius. - Journal of Ethnopharmacol 111: 22-28.
El-Astal, Z.Y., Ashour, A.E.R.A., Kerrit, A.A.M., 2005: Antimicrobial activity of some
medicinal plant extract in Palestine. - Pakistan Journal of Medical Sciences 21: 187-193.
Fang, Y.Z., Yang, S., Wu, G., 2002: Free radicals, antioxidants and nutrition. – Nutrition 18: 872-
879.
Faramarzi, M.A., Moghimi, M., Monsef-Esfahani, H.R., Shahverdi, A.R., Khodaee, S., 2008:
Chemical composition and antimicrobial activity of essential oils from Geum kokanicum. -
Chemistry of Natural Compounds 44(6): 811-813.
Gajić, M., 1972: Rod Geum L. In: Josifović, M. (ed.): Flora SR Srbije IV. - Srpska akademija
nauka i umetnosti. Beograd. pp. 72-76.
Halliwell, B., Gutteridge, J.M.C., 1999: Free radicals in biology and medicine. - Clarendon Press,
Oxford.
35
Handa, S.S., Khanuja, S.P.S., Longo, G., Rakesh, D.D., 2008: Extraction technologies for
medicinal and aromatic plants. - ICS UNIDO, Trieste.
Harborne, J.B., Williams, C.A., 2000: Advances in flavonoid research since 1992. –
Phytochemistry 55: 481-504.
Harris, E.D., 1992: Regulation of antioxidant enzymes. - Journal of Nutrition 122: 625-626.
Heim, K.E., Tagliaferro, A.R., Bobilya, D.J., 2002: Flavonoid antioxidants: chemistry,
metabolism and structure-activity relationships. - The Journal of Nutritional Biochemistry 13:
572-584.
Heo, J.C., Son, M., Woo, S.U., Kweon, M.A., Yoon, E.K., Lee, H.K., Choi, W.S., Cho, K.J., Lee,
S.H., 2008: A fraction of methylene chloride from Geum japonicum Thunberg inhibits tumor
metastatic and angiogenic potential. - Oncology reports 19: 1399-1403.
Huang, D., Ou, B., Prior, R.L., 2005: The chemistry behind antioxidant capacity assays. - Journal
of Agricultural and Food Chemistry 53: 1841-1856.
Jacob, R.A., 1995: The integrated antioxidant system. - Nutrition Research 15: 755-766.
Jančić, P., 2002: Botanika farmaceutika. - JP Službeni list SRJ, Beograd.
Janićijević, H.S., Kenić, J., Arsić-Komljenović, G., 2008: Antioksidantni potencijal biljke
matočina (Mellitis Melisophyllum). - Praxis Medica 36(3-4): 083-087.
Kahkonen, M.P., Hopia, A.I., Vuorela, H.J., Rauha, J.P., Pihlaja, K., Kujal, T.S., Heinonen, M.,
1999: Antioxidant activity of plant extracts containing phenolic compounds. - Journal of
Agricultural and Food Chemistry 47: 3954-3962.
Koleva, I., Van Beek, T.A., Linssen, J.P.H., De Groot, A., Evastatieva, Lj.N., 2002: Screening of
plant extracts for antioxidant activity: a comparative study on three testing methods. -
Phytochemical Analysis 13: 8-17.
Kovačević, N., 2004: Osnovi farmakognozije.Treće izdanje. - Institut za farmakognoziju,
Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srpska školska knjiga, Beograd.
Li, M., Yu, C.M., Cheng, L., Wang, M., Gu, X., Lee, K.H., Wang, T., Sung, Y.T., Sanderson,
J.E., 2006: Repair of Infarcted Myocardium by an Extract of Geum japonicum with Dual Effects
on Angiogenesis and Myogenesis. - Clinical Chemistry 52(8): 1460-1468.
Liu, H., Li, J., Zhao, W., Bao, L., Song, X., Xia, Y., Wang, X., Zhang, C., Yao, X., Li, M., 2009:
Fatty Acid Synthase Inhibitors from Geum japonicum Thunb. var. chinense. - Chemistry &
Biodiversity 6: 402-410.
36
Marin, P. D., 2003: Biohemijska i molekularna sistematika biljaka. - NNK International,
Beograd.
Matejić, J., 2013: Biološka aktivnost etarskih ulja i ekstrakata odabranih vrsta iz familije
Apiaceae, PhD thesis, - Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Miladinović, D., Ilić, B., Matejić, J., Ranđelović, V., Nikolić, D., Mihajilov-Krstev, T.,
Mladenović, I., 2014: Chemical composition of the essential oil of Geum rhodopeum. - Chemistry
of Natural Compounds 50(5): 926-928.
Miller, N., Rice-Evans, C., 1997: Factors infuencing the antioxidant activity determined by the
ABTS radical cation assay. - Free Radical Research 26: 195-199.
Ming, D.S., Jiang, R.W., But, P.P.H., Towers, G.H.N., Yu, D.Q., 2002: A new compound from
Geum rivale L. - Journal of Asian Natural Products Research 4(3): 217-220.
Mitić, M. 2011: Kinetika degradacije fenolnih jedinjenja hidroksil radikalima, PhD thesis, -
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.
Mitscher, L. A., 1978: Plant derived antibiotics. - Journal of Chromatography Library 15: 463-
477.
Monties, B., Lignins, U., 1989: Methods in plant biochemistry. In: Dey, P.M., Harborne, J.B.
(eds.): Botanisce jahrbucher syst. - Academic Press. London, UK. pp. 113-157.
O’donovan, D.J., Fernandes, C.J., 2004: Free radicals and diseases in premature infants. -
Antioxidants & Redox Signaling 6: 169-176.
Oszmiansky, J., Wojdylo, A., Lamer-Zarawska, E., Swiader, K., 2005: Antioxidant tannins from
Rosaceae plant roots. - Food Chemistry 100: 579-583.
Owczarek, A. & Gudej, J., 2013: Investigation into biologically active constituent of Geum rivale
L. - Acta Poloniae Pharmaceutica-Drug Research 70(1): 111-114.
Pancner, M. 2014: Antioksidativna aktivnost ekstrakata odabranih vrsta roda Peucedanum L.,
Master thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.
Panizzi, L., Catalano, S., Miarelli, C., Cioni, P.L., Campeol, E., 2000: In vitro antimicrobial
activity of extracts and isolated constituents of Geum rivale. - Phytotherapy Research 14(7): 561-
563.
Pešić, V. 2014: Antioksidativna aktivnost ekstrakata odabranih taksona roda Seseli L., Master
thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.
Petrović, S., Mijin, D., Stojanović, N., 2005: Hemija prirodnih organskih jedinjenja. -
Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd.
37
Pham-Huy, L.A., He, H., Pham-Huy, C., 2008: Free radicals, antioxidants in disease and health. -
International Journal of Biomedical Science 4: 89-96.
Pietta, P.G., 2000: Flavonoids as antioxidants. - Journal of natural products 63(7): 1035-1042.
Piletić, M. V., Milić, B. Lj., Đilas, S. M., 1993: Organska hemija II deo. - Prometej, Novi Sad.
Pourmorad, F., Hosseinimehr, S.J., Shahabimajd, N., 2006: Antioxidant activity, phenol and
flavonoid contents of some selected Iranian medicinal plants. - African Journal of Biotechnology
5: 1142-1145.
Prior, R.L., Wu, X., Schaich, K., 2005: Standardized methods for the determination of
antioxidant capacity and phenolics in foods and dietary supplements. - Journal of Agricultural
and Food Chemistry 53: 4290–4302.
Proestos, C., Chorianopoukos, N., Nychas, G.J., Komaitis, M., 2005: RP-HPLC analysis of the
phenolic compounds of plant extracts. Investigation of their antioxidant capacity and
antimicrobial activity. - Journal of Agricultural and Food Chemistry 53: 1190-1195.
Pvithra, Vani Karsha, Bhagya Lakshmi, 2010: Antibacterial avtivity of black pepper (Piper
nigrum Linn.) with special reference to its mode of action. - Indian Journal of Natural Products
and Resources 1: 213-215.
Radovanović, A., Stevanović, J., Gledić, D., 2004: Apoptoza kao način prirodnog odumiranja
ćelija jajnika. - Veterinarski glasnik 58(1-2): 43-54.
Ranđelović, V., Matejić, J., Mitić, Z., 2012: Praktikum iz sistematike i ekologije lekovitih biljaka.
- Grafičko izdavačko preduzeće PUNTA i Biološko društvo ,,Dr Sava Petrović", Niš.
Ranđelović, V., Zlatković, B., 2010: Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. - Prirodno-
matematički fakultet, Niš.
Rice-Evans, A., Miller, N., Paganga, G., 1997: Antioxidant properties of phenolic compounds. -
Trends in Plant Science 2: 152-159.
Roginsky, V., Lissi, E.A., 2005: Review of methods to determine chain-breaking antioxidant
activity in food. - Food Chemistry 92: 235–254.
Russo, A., Cardile, V., Lombardo, L., Vanella, L., Vanella A., Garbarino, J.A., 2005: Antioxidant
activity and antiproliferative action of methanolic extract of Geum quellyon Sweet roots in human
tumor cell lines. - Journal of Ethnopharmacology 100: 323-332.
Sarić, M., 1989: Lekovite biljke SR Srbije. - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd.
Savić, Lj., 2014: Metode ekstrakcije biljnih materijala: Uporedna analiza cirkulatorne ekstrakcije
i ekstrakcije primenom superkritičnog ugljen-dioksida. - Lekovite sirovine 34: 93-103.
38
Sener, B., Bingol, F., Erdogan, I., Bowers, W.S., Evans, P.H., 1998: Biological activities of some
Turkish medicinal plants. - Pure and Applied Chemistry 70(2): 403-406.
Shahani, S., Monsef-Esfahani, H.R., Hajiaghaee, R., Gohari, A.R., 2011: Chemical Composition
of Essential Oil and Hydrolat of Geum iranicum Khatamaz. - Journal of Essential Oil Research
23: 29-33.
Singleton, V.L., Orthofer, R., Lamuela-Raventos, R.M., 1999: Analysis of total phenols and other
oxidation substrates and antioxidants by means of Folin-Ciocalteu reagent. - Methods in
Enzimology 299: 152-178.
Singleton, V.L., Rossi, J.A., 1965: Colorimetry of total phenolics with phosphomolybdic-
phosphotungstic acid reagents. - American Journal of Enology and Viticulture 16(48): 144-158.
Smedmark, J.E. & Eriksson, T., 2002: Phylogenetic Relationships of Geum (Rosaceae) and
Relatives Inferred from the nrITS and trnL-trnF Regions. - Systematic Botany 27(2): 303-317.
Stojković, M., 2014: Antioksidativna aktivnost, fenolni i mineralni sastav biljnih vrsta:
Gerranium macrorhizum L., Allium ursinum L., Stachys germanica L. i Primula veris L., PhD
thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.
Strack, D., 1997: Phenolic metabolism. In: Dey, P.M., Harborne, J.B. (eds.): Plant biochemistry. -
Academic Press. New York. pp. 387-437.
Tatić, B., Blečić, V., 2002: Sistematika i filogenija viših biljaka. (Drugo izdanje). - Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Tepe, B., Donmez, E., Unlu, M., Candas, F., Daferera, D., Vardar-Unlu, G., Polissou, M.,
Sokmen, A., 2004: Antimicrobial antioxidative activities of the essenttal oils and methanol
extracts of Salvia cryptanta (Montbret et Aucher ex Benth) and Salvia multicaulis (Vahl.). - Food
Chemistry 84:519-525.
Trpevski, M., Lozanovska, I., Talevska, A., Ugurovska, D., Spasenoski, M., Pavlova, V.,
Gadžovska S., 2008: Phenolic and flavonoid contents of some medicinal plants from Jablanica
Mt., Republic of Macedonia. - Proceedings of the III Congress of Ecologists of the Republic of
Macedonia with International Participation 8: 40-46, Struga.
Tucakov, J., 1986: Lečenje biljem. - Izdavačka radna organizacija ,,Rad", Beograd.
Valko, M., Leibfritz, D., Monco,l J., Cronin, M.T.D., Mazur, M., Telse,r J., 2007: Free radicals
and antioxidants in normal physiological functions and human disease. -The International
Journal of Biochemistry and Cell Biology 39: 44–84.
39
Veličković, J. 2013: Hemijska analiza i antioksidativna aktivnost ekstrakata odabranih biljnih
vrsta bogatih fenolnim jedinjenjima, PhD thesis, - Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u
Nišu.
Verporte, R., Memelink, J., 2002: Engineering secondary metabolite production in plants. - Plant
Biotechnology Journal 13: 181-187.
Vertuani, S., Angusti, A., Manfredini, S., 2004: The antioxidants and pro-antioxidants network:
an overview. - Current Pharmaceutical Design 10: 1677–94.
Vollmann, C. & Scbultze, W., 2006: Composition of the root essential oils of several Geum
species and related members of the subtribus geinae (Rosaceae). - Flavour and Fragrance
Journal 10(3): 173-178.
Wink, M., 2003: Evolution of secondary metabolites from an ecological and molecular
phylogenetic perspective. - Phytochemistry 64: 3-19.
Winkel-Shirley, B., 2002: Biosynthesis of flavonoids and effects of stress. - Plant Biology 5: 218-
223.
Woisky, R., Salatino, A., 1998: Analysis of propolis: some parameters and procedures for
chemical quality control. - Journal of Apicultural Research 37: 99-105.
Wollenweber, E., 1994: Flavones and flavonols. In: Harborne, J. B. (ed.): The flavonoids:
advances in research since 1986. - Chapman & Hall. Cambridge, UK. pp. 259-335.
Xi Xu, H., Ming, D.S., Dong, H., But, P.P.H., 2000: A new Anti-HIV Triterpene from Geum
japonicum. - Chemical & Pharmaceutical Bulletin 48(9): 1367-1369.
Xi Xu, H., Zeng, F.Q., Wan, M., Sim, K.Y., 1996: Anti-HIV Triterpene Acids from
Geumjaponicum. - Journal of Natural products 59(7): 643-645
.
Прилог 5/1
ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
НИШ
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:
Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: монографска
Тип записа, ТЗ: текстуални / графички
Врста рада, ВР: Mастер рад
Аутор, АУ: Јована Ранчић
Ментор, МН: Владимир Ранђеловић
Наслов рада, НР: Антиоксидативна активност екстраката две врсте рода Geum L. (G.
rivale L.i G. rhodopeum Stoj. & Stefanov)
Језик публикације, ЈП: српски
Језик извода, ЈИ: енглески
Земља публиковања, ЗП: Р. Србија
Уже географско подручје, УГП: Р. Србија
Година, ГО: 2015.
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.
Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
39 страна; 4 слике; 6 табела; 8 графика
Научна област, НО: Биологија
Научна дисциплина, НД: Биологија
Предметна одредница /Кључне речи, ПО: Geum L., антиоксидативна активност, ДППХ, АБТС, феноли,
флавоноиди
УДК 542 : 451.1 + 582.711.71
Чувасе, ЧУ: Библиотека
Важна напомена, ВН:
Извод, ИЗ: У овом раду је анализирана антиоксидативна активност две врсте рода Geum L.: G. rivale i G. rhodopeum. Екстракција је вршена на два начина: класичан модел и екстракција помоћу Сокслет апарата. Испитивани су метанолни и етил-ацетатни екстракти како би се утврдила антиоксидативна активност у зависности од поларности растварача и у зависности од типа екстракције. За одређивење антиоксидативне активности (ДППХ и АБТС-тест) као и за одређивање укупних флавоноида коришћена је УВ спектрофотометрија. За добијање укупних полифенола коришћена је спектрофотометријска метода по Folin-Ciocalteau.
Датум прихватања теме, ДП: 23.09.2015.
Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник: др Јелена Матејић, доцент Медицински факултет, Ниш
Члан: др Зорица Шарац, доцент ПМФ, Ниш
Члан, ментор: др Владимир Ранђеловић, редови професор ПМФ, Ниш
Прилог 5/1
ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
НИШ
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT: monograph
Type of record, TR: textual / graphic
Contents code, CC: master thesis
Author, AU: Jovana Rančić
Mentor, MN: Vladimir Ranđelović
Title, TI: Antioxidant activity of extracts from two species of genus Geum L.(G. rivale L. and G. rhodopeum Stoj. & Stefanov)
Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: English
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: Serbia
Publication year, PY: 2015
Publisher, PB: author’s reprint
Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.
Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
39 p.; 4 pictures; 6 table; 8 graphics
Scientific field, SF: Biology
Scientific discipline, SD: Biology
Subject/Key words, S/KW: Geum L., antioxidant activity, DPPH, ABTS, phenols, flavonoids
UC 542 : 451.1 + 582.711.71
Holding data, HD: Library
Note, N:
Abstract, AB: In this work was analysed the antioxidant activity of extracts of two species from Geum L. genus: G. rivale and G. rhodopeum. Extraction was done in two ways- clasical extraction and extraction with Soxlet extractor. It was examined methanol and ethil-acetate extracts to determine antioxidant activity according to polarity of solvent and type of extraction. For analysing antioxidant activity (DPPH, ABTS assay) and total flavonoids was used UV spectrophotometry. For total phenol was used spectrophotometric method of Folin-Ciocalteau.
Accepted by the Scientific Board on,
ASB:
23.09.2015.
Defended on, DE:
Defended Board,
DB:
President: PhD Jelena Matejić, Assistant Professor of Faculti of medicine in Nis
Member: PhD Zorica Šarac, Assistant Professor of Science in Nis
Member,
Mentor:
PhD Vladimir Ranđelović, Professor of Science in Nis
Образац Q4.09.13 - Издање 1