unicef / ecd brochure

okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u bosni i hercegovini

ОКВИРНА ПОЛИТИКА УНАПРЕЂЕЊА РАНОГ РАСТА И РАЗВОЈА ДЈЕЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

FRAMEWORK POLICY FOR EARLY CHILDHOOD DEVELOPMENT IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

bosna i hercegovinaVijeće ministara

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНАСавјет министара

bosnia and herzegovinaCouncil of Ministers

Uz podršku / supported by

3

suMMarY

INTRODUCTIONCURRENT SITUATION ASSESSMENTPRINCIPLESOBJECTIVES AND PLAN OF ACTIONCONCLUSION

САДРЖАЈ

УВОДОЦЈЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

ПРИНЦИПИЦИЉЕВИ И ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊА

ЗАКЉУЧАК

511313943

sadrŽaj

UVODOCJENA POSTOJEĆEG STANJA

PRINCIPICILJEVI I PRAVCI DJELOVANJA

ZAKLJUČAK

410303842

KAZALO

UVODOCJENA POSTOJEĆEG STANJAPRINCIPICILJEVI I SMJERNICE DJELOVANJAZAKLJUČAK

.........................................................................................................................................................................

4OKVIRNA POLITIKA UNAPREĐENJA RANOGRASTA I RAZVOJA DJECE U BOSNI I HERCEGOVINI

FRAMEWORK POLICY FOR EARLY CHILDHOODDEVELOPMENT IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

“Strane ugovornice UN Konvencije o pravima djeteta svjesne su značaja međunarodne saradnje za poboljšanje uslova života djece u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju, podsjećajući se da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima proklamovale da djetinjstvu pripada posebna briga i pomoć.”1

uvodDokument Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u BiH (u daljnjem tekstu: Okvirna politika) nastao je kao rezultat dugogodišnje saradnje i iskustava Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske, Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine i UNICEF-a Bosne i Hercegovine.

Upravni odbor projekta Jačanja sistema socijalne zaštite i inkluzije djece u BiH (u daljnjem tekstu: SPIS program) je na svojoj šestoj sjednici održanoj 25.10.2010. godine u Banjoj Luci, usvojio zaključak da se pristupi izradi dokumenta Okvirna politika.

Rano djetinjstvo je najvažnija faza cjelokupnog životnog razvoja čovjeka. Rana iskustva u djetinjstvu utiču na zdravlje, razvoj i obrazovanje do kraja života. Postoje jednostavni i djelotvorni načini koji mogu osigurati optimalni razvoj djeteta. Investiranje

1 Konvencija o pravima djeteta - Preambula, usvojena na Glavnoj skupštini Ujedinjenih naroda 20. novembra 1989. godine

“Strane ugovornice UN Konvencije o pravima djeteta svjesne su značaja međunarodne suradnje za poboljšanje uvjeta života djece u svim zemljama, posebice u zemljama u razvoju, podsjećajući se da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima proklamirale da djetinjstvu pripada posebna briga i pomoć.”1

uvodDokument Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u BiH (u daljnjem tekstu: Okvirna politika) nastao je kao rezultat dugogodišnje suradnje i iskustava Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske, Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine i UNICEF-a Bosne i Hercegovine.

Upravni odbor projekta Jačanja sustava socijalne zaštite i inkluzije djece u BiH (u daljnjem tekstu: SPIS program) je na svojoj šestoj sjednici održanoj 25.10.2010. godine u Banjoj Luci, usvojio zaključak da se pristupi izradi dokumenta Okvirna politika.

Rano djetinjstvo je najvažnija faza cjelokupnog životnog razvoja čovjeka. Rana iskustva u djetinjstvu utječu na zdravlje, razvoj i obrazovanje do kraja života. Postoje jednostavni i djelotvorni načini koji mogu osigurati optimalni razvoj djeteta. Investiranje

1 Konvencija o pravima djeteta - Preambula, usvojena na Glavnoj skupštini Ujedinjenih naroda 20. studenog 1989. godine

5ОКВИРНА ПОЛИТИКА УНАПРЕЂЕЊА РАНОГРАСТА И РАЗВОЈА ДЈЕЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ


.........................................................................................................................................................................

“The State Parties to the UN Convention on the Rights of the Child, recognizing the importance of international co-operation for improving the living conditions of children in every country, in particular in the developing countries; recalling that, in the Universal Declaration of Human Rights, the UN has proclaimed that childhood is entitled to special care and assistance...”1

introduction Document Framework Policy for Early Childhood Development in BiH (hereinafter in the text: Framework Policy) is a result of a long term cooperation and experiences of the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina, the Government of the Federation of Bosnia and Herzegovina, the Government of the Republic of Srpska, the Government of Brcko District of Bosnia and Herzegovina, and Unicef in Bosnia and Herzegovina.

At its 6th meeting, held on 25 October 2010 in Banja Luka, the Steering Committee of the Project Enhancing the Social Protection and Inclusion System for Children in Bosnia and Herzegovina (hereinafter in the text: SPIS Programme) adopted a conclusion to launch activities towards development of a Framework Policy document.

Early childhood is the most important phase of the entire development of a person. Early childhood

1 Convention on the Rights of the Child – Preamble, adopted at the UN General Assembly on 20th November 1989

“Стране уговорнице УН Конвенције о правима дјетета свјесне су значаја међународне сарадње за побољшање услова живота дјеце у свим земљама, посебно у земљама у развоју, подсјећајући се да су Уједињене нације у Универзалној декларацији о људским правима прокламовале да дјетињству припада посебна брига и помоћ.”1

УВОДДокумент Оквирна политика унапређења раног раста и развоја дјеце у БиХ (у даљем тексту: Оквирна политика) настао је као резултат дугогодишње сарадње и искустава Савјета министара Босне и Херцеговине, Владе Федерације Босне и Херцеговине, Владе Републике Српске, Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине и УНИЦЕФ-а Босне и Херцеговине.

Управни одбор пројекта Јачања система социјалне заштите и инклузије дјеце у БиХ (у даљем тексту: SPIS програм) је на својој шестој сједници одржаној 25.10.2010. године у Бањој Луци, усвојио закључак да се приступи изради документа Оквирна политика.

Рано дјетињство је најважнија фаза цјелокупног животног развоја човјека. Рана искуства у дјетињству утичу на здравље, развој и образовање до краја живота. Постоје једноставни и дјелотворни начини који могу обезбиједити оптимални развој дјетета.

1 Конвенција о правима дјетета - Преамбула, усвојена на Главној скупштини Уједињених народа 20. новембра 1989. године

.........................................................................................................................................................................



u djecu je važan dio ekonomije, jer povećava vjerovatnoću da će djeca biti više uključena u redovno školovanje i postati odrasle osobe sa boljim zdravljem, višim prihodima i većim stepenom socijalne uključenosti.

Razdoblje ranog razvoja djece nudi posebnu priliku da se naprave pravovremene intervencije i time izbjegnu ili ublaže problemi u kasnijem razvoju. S obzirom da u ovom periodu života posebnu ulogu imaju roditelji/staratelji, društvena zajednica je dužna osigurati podršku u toj osjetljivoj fazi. Vidljivo je da su promjene u protekle dvije decenije ostavile trag na ulogu porodice u Bosni i Hercegovini i da je neophodno osmisliti usluge koje podržavaju roditelje/staratelje u osjetljivoj fazi ranog djetinjstva i odrastanja djece.

Pod utjecajem globalizacijskih procesa javlja se potreba za osmišljenim programima koji podržavaju mogućnost izbora u balansiranju između posla i obaveza prema porodici. Poznato je da zdrava, sretna i zadovoljna djeca prije postaju odgovorni odrasli pojedinci koji imaju dovoljno kapaciteta i mogućnosti da doprinesu stvaranju koherentnog i prosperitetnog društva. Stoga ulaganje u programe za djecu i porodice ima dalekosežne pozitivne efekte na cjelokupno društvo.

Dobar početak omogućava da djeca razviju sve svoje potencijale, a dobiti koje cjelokupno društvo ima od ulaganja u djecu jesu, između ostalog, povećanje produktivnosti, veći obuhvat obrazovanjem, veća socijalna uključenost te smanjeni izdaci u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

u djecu je važan dio ekonomije, jer povećava vjerovatnoću da će djeca biti više uključena u redovito školovanje i postati odrasle osobe sa boljim zdravljem, višim prihodima i većim stupnjom socijalne uključenosti.

Razdoblje ranog razvoja djece nudi posebnu priliku da se naprave pravovremene intervencije i time izbjegnu ili ublaže problemi u kasnijem razvoju. S obzirom da u ovom razdoblju života posebnu ulogu imaju roditelji/skrbnici, društvena zajednica je dužna osigurati potporu u toj osjetljivoj fazi. Vidljivo je da su promjene u protekle dvije decenije ostavile trag na ulogu obitelji u Bosni i Hercegovini i da je neophodno osmisliti usluge koje podržavaju roditelje/skrbnike u osjetljivoj fazi ranog djetinjstva i odrastanja djece.

Pod utjecajem globalizacijskih procesa javlja se potreba za osmišljenim programima koji podržavaju mogućnost izbora u balansiranju između posla i obveza prema obitelji. Poznato je da zdrava, sretna i zadovoljna djeca prije postaju odgovorni odrasli pojedinci koji imaju dovoljno kapaciteta i mogućnosti doprinijeti stvaranju koherentnog i prosperitetnog društva. Stoga ulaganje u programe za djecu i obitelji ima dalekosežne pozitivne učinke na cjelokupno društvo.

Dobar početak omogućava da djeca razviju sve svoje potencijale, a dobiti koje cjelokupno društvo ima od ulaganja u djecu jesu, između ostalog, povećanje produktivnosti, veći obuhvat obrazovanjem, veća socijalna uključenost te smanjeni izdaci u zdravstvu i socijalnoj skrbi.



.........................................................................................................................................................................

experiences affect health, development and education for the rest of one’s life. There are simple and efficient ways that can provide for optimum child development. Investing in children is an important segment of the economy, since it increases the possibility for more children to get included in regular education and thus become healthier adults with higher income and higher degree of social inclusion.

The period of early childhood development provides a good opportunity to make a timely intervention and thus avoid or mitigate problems in later development. Considering that parents/ foster parents play a crucial role in this period of life, the society has a duty to provide support in this delicate phase of life. It is evident that the changes in the last two decades have left a trace on the role of a family in Bosnia and Herzegovina making it necessary to design support services for parents/ foster parents in the delicate phase of early childhood development.

Under the influence of the globalisation processes, there is an emerging need for programmes designed to support a choice in balancing between work and family duties. It has been proven that healthy, happy and contented children are more likely to become responsible adults who have sufficient capacities and abilities to contribute towards creating a coherent and prosperous society. Therefore, investing in child and family programmes has far-reaching positive effects on the entire society.

A good start enables children to develop all their potentials, and the benefits for the society of investing in children include, inter alia, increased productivity, higher

Инвестирање у дјецу је важан дио економије, јер повећава вјероватноћу да ће дјеца бити више укључена у редовно школовање и постати одрасле особе са бољим здрављем, вишим приходима и већим степеном социјалне укључености.

Период раног развоја дјеце нуди посебну прилику да се направе правовремене интервенције и тиме избјегну или ублаже проблеми у каснијем развоју. С обзиром да у овом периоду живота посебну улогу имају родитељи/старатељи, друштвена заједница је дужна обезбиједити подршку у тој осјетљивој фази. Видљиво је да су промјене у протекле двије деценије оставиле траг на улогу породице у Босни и Херцеговини и да је неопходно осмислити услуге које подржавају родитеље/старатеље у осјетљивој фази раног дјетињства и одрастања дјеце.

Под утицајем глобализационих процеса јавља се потреба за осмишљеним програмима који подржавају могућност избора у балансирању између посла и обавеза према породици. Познато је да здрава, сретна и задовољна дјеца прије постају одговорни одрасли појединци који имају довољно капацитета и могућности да допринесу стварању кохерентног и просперитетног друштва. Стога улагање у програме за дјецу и породице има далекосежне позитивне ефекте на цјелокупно друштво.

Добар почетак омогућава да дјеца развију све своје потенцијале, а добити које цјелокупно друштво има од улагања у дјецу јесу, између осталог, повећање продуктивности, већу обухватност образовањем, већа социјална укљученост те смањени издаци у

.........................................................................................................................................................................



Bosna i Hercegovina je sukcesijom preuzela UN Konvenciju o pravima djeteta2. Ova Konvencija svakom djetetu garantuje neotuđivo pravo na život, rast i razvoj. Bosna i Hercegovina se kao ugovornica obavezala da će svakom djetetu garantovati najviši mogući standard zdravlja, obrazovanja i društvene zaštite. Odredbe UN Konvencije o pravima djeteta su ugrađene u relevantne zakone Federacije BiH, kantona u Federaciji BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta BiH.

U prilogu ovog dokumenta nalaze se Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije Bosne i Hercegovine, usvojena na sjednici Vlade Federacije BiH 11.05.2011. godine i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period 2011.- 2016. godine, koja je usvojena na sjednici Vlade Republike Srpske 24.03.2011. godine.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine je na 3. sjednici održanoj 07.03.2012. godine, donijelo Odluku o usvajanju Okvirne politike unapređenja ranog rasta i razvoja djece u BiH, uz preporuku Ministarstvu civilnih poslova BiH, da u saradnji sa nadležnim entitetskim i drugim resornim tijelima, poduzme aktivnosti u vezi sa izradom strategije za ovu oblast.

Okvirna politika je objavljena u Službenom glasniku BiH broj 36/12.

2 Službeni list RBiH, 25/93

Bosna i Hercegovina je sukcesijom preuzela UN Konvenciju o pravima djeteta2. Ova Konvencija svakom djetetu jamči neotuđivo pravo na život, rast i razvoj. Bosna i Hercegovina se kao ugovornica obvezala da će svakom djetetu jamčiti najviši mogući standard zdravlja, obrazovanja i društvene zaštite. Odredbe UN Konvencije o pravima djeteta su ugrađene u relevantne zakone Federacije BiH, kantona u Federaciji BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta BiH.

U privitku ovog dokumenta nalaze se Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije Bosne i Hercegovine, usvojena na sjednici Vlade Federacije BiH 11.5.2011. godine i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za razdoblje 2011.- 2016. godine, koja je usvojena na sjednici Vlade Republike Srpske 24.3.2011. godine.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine je na 3. sjednici održanoj 07.03.2012. godine, donijelo Odluku o usvajanju Okvirne politike unapređenja ranog rasta i razvoja djece u BiH, uz preporuku Ministarstvu civilnih poslova BiH, da u suradnji s nadležnim entitetskim i drugim resornim tijelima, poduzme aktivnosti u vezi s izradom strategije za ovu oblast.

Okvirna politika je objavljena u Službenom glasniku BiH broj 36/12.

2 Službeni list RBiH, 25/93



.........................................................................................................................................................................

enrolment in education, greater social inclusion, and reduced spending on health care and social care.

Bosnia and Herzegovina has, through succession, taken over the UN Convention on the Rights of the Child2. This Convention guarantees every child the inalienable right to life, growth and development. Bosnia and Herzegovina, as a State Party, has pledged to guarantee every child the highest attainable standard of health, education and social care. The provisions of the UN Convention are incorporated into relevant laws of the Federation of BiH, Cantons in the Federation of BiH, the Republic of Srpska, and Brcko District BiH.

Attached to this document is the Policy for Early Childhood Development in the Federation of Bosnia and Herzegovina adopted by the Government of the Federation of BiH on 11 May 2011, and the Policy for Improving Early Childhood Development in the Republic of Srpska for the period 2011-2016, adopted by the Government of the Republic of Srpska on 24 March 2011.

The Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina, at its 3rd session held on March 7th 2012, has made a Decision on adoption of Framework policy for early childhood development in Bosnia and Herzegovina. The Council recommends the Ministry of Civil Affairs of Bosnia and Herzegovina to undertake activities to develop a strategy plan for this area in cooperation with relevant entity and other competent authority bodies.

The Framework policy is published in the Official Gazette of BiH No 36/12.

2 Official Gazette of RBiH, 25/93

здравству и социјалној заштити.

Босна и Херцеговина је сукцесијом преузела УН Конвенцију о правима дјетета2. Ова Конвенција сваком дјетету гарантује неотуђиво право на живот, раст и развој. Босна и Херцеговина се као уговорница обавезала да ће сваком дјетету гарантовати највиши могући стандард здравља, образовања и друштвене заштите. Одредбе УН Конвенције о правима дјетета су уграђене у релевантне законе Федерације БиХ, кантона у Федерацији БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ.

У прилогу овог документа налазе се Политика за унапређење раног раста и развоја дјеце Федерације Босне и Херцеговине, усвојена на сједници Владе Федерације БиХ 11.5.2011. године и Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период 2011 - 2016. године, која је усвојена на сједници Владе Републике Српске 24.3.2011. године.

Савјет министара Босне и Херцеговине је на 3. сједници одржаној 07.03.2012. године, донио Одлуку о усвајању Оквирне политике унапређења раног раста и развоја дјеце у БиХ, уз препоруку Министарству цивилних послова БиХ, да у сарадњи са надлежним ентитетским и другим ресорним тијелима, предузме активности у вези са израдом стратегије за ову област.

Оквирна политика је објављена у Службеном гласнику БиХ број 36/12.

2 Службени лист РБиХ, 25/93

.........................................................................................................................................................................



“Države ugovornice će osigurati da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu o djeci i njihovu zaštitu pridržavaju standarda uspostavljenih od odgovarajućih vlasti, naročito u pogledu sigurnosti, zdravlja, broju i prikladnosti osoblja i odgovarajućeg nadzora nad njima.“ 3

ocjena postojeĆeg stanjaPrihvatajući SPIS program, nadležne institucije na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini izrazile su svoju spremnost i odlučnost da unaprijede postojeće sisteme i da kroz intersektoralno djelovanje rade na suzbijanju siromaštva i isključenosti.

Rano djetinjstvo je dragocjeno doba u kojem se grade temelji kasnijeg zdravlja, razvoja i socijalne integracije. Dijete ima pravo da to doba živi u sigurnom ambijentu porodice i društva kojem pripada. Djeca socijalnu interakciju ostvaruju iz porodičnog okruženja, tako da je njihov socijalni potencijal u velikoj mjeri uslovljen društvenim položajem i socijalnom uključenošću njihovih roditelja. Ključni faktori koji utiču na razvoj djeteta su: prihodi i struktura porodice, stil roditeljskog odgoja, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, socijalne interakcije te ambijent u kojem se dijete razvija i raste.

3 Konvencija o pravima djeteta - Član 3, stav 3

“Države ugovornice će osigurati da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu o djeci i njihovu zaštitu pridržavaju standarda uspostavljenih od odgovarajućih vlasti, naročito u pogledu sigurnosti, zdravlja, broju i prikladnosti osoblja i odgovarajućeg nadzora nad njima.“ 3

OCJENA POSTOJEĆEG STANJAPrihvatajući SPIS program, nadležne institucije na svim razinama vlasti u Bosni i Hercegovini izrazile su svoju spremnost i odlučnost da unaprijede postojeće sustave i da kroz intersektoralno djelovanje rade na suzbijanju siromaštva i isključenosti.

Rano djetinjstvo je dragocjeno doba u kojem se grade temelji kasnijeg zdravlja, razvoja i socijalne integracije. Dijete ima pravo da to doba živi u sigurnom ambijentu obitelji i društva kojem pripada. Djeca socijalnu interakciju ostvaruju iz obiteljskog okruženja, tako da je njihov socijalni potencijal u velikoj mjeri uslovljen društvenim položajem i socijalnom uključenošću njihovih roditelja. Ključni faktori koji utječu na razvoj djeteta su: prihodi i struktura obitelji, stil roditeljskog odgoja, pristup zdravstvenoj skrbi, obrazovanju, socijalne interakcije te ambijent u kojem se dijete razvija i raste.

Područje socijalne zaštite djece i obitelj sa djecom u Bosni i Hercegovini je organizirano sukladno ustavnim nadležnostima kroz institucije sustava.

3 Konvencija o pravima djeteta - članak 3, stavak 3



.........................................................................................................................................................................

“States Parties shall ensure that the institutions, services and facilities responsible for the care or protection of children shall conform with the standards established by competent authorities, particularly in the areas of safety, health, in the number and suitability of their staff, as well as competent supervision.”3

current situation assessMentBy embracing the SPIS programme, relevant institutions at all levels in Bosnia and Herzegovina have demonstrated their readiness and determination to enhance the existing system and, through cross-sector action, to work to end child poverty and social exclusion.

Early childhood is a precious period during which the foundations are built for later health, development and social integration. The child has the right to live this period in a safe family environment and in the society to which the child belongs. Social interaction of children comes out from a family environment, consequently their social potential is largely determined by social position and social inclusion of their parents. The key factors which affect the development of a child are: the income and family structure, the style of family upbringing, access to health protection and education, social interactions, and environment in which a child grows and develops.

3 Convention on the Rights of the Child – Article 3, paragraph 3

“Државе уговорнице ће обезбиједити да се институције, службе и установе одговорне за бригу о дјеци и њихову заштиту придржавају стандарда успостављених од одговарајућих власти, нарочито у погледу сигурности, здравља, броју и прикладности особља и одговарајућег надзора над њима.“ 3

ОЦЈЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊАПрихватајући SPIS програм, надлежне институције на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини изразиле су своју спремност и одлучност да унаприједе постојеће системе и да кроз интерсекторално дјеловање раде на сузбијању сиромаштва и искључености.

Рано дјетињство је драгоцјено доба у којем се граде темељи каснијег здравља, развоја и социјалне интеграције. Дијете има право да то доба живи у сигурном амбијенту породице и друштва којем припада. Дјеца социјалну интеракцију остварују из породичног окружења, тако да је њихов социјални потенцијал у великој мјери условљен друштвеним положајем и социјалном укљученошћу њихових родитеља. Кључни фактори који утичу на развој дјетета су: приходи и структура породице, стил родитељског васпитања, приступ здравственој заштити, образовању, социјалне интеракције те амбијент у којем се дијете развија и расте.

3 Конвенција о правима дјетета- члан 3, став 3

.........................................................................................................................................................................



Oblast socijalne zaštite djece i porodica sa djecom u Bosni i Hercegovini je organizirana u skladu sa ustavnim nadležnostima kroz institucije sistemā. Zakonima Federacije BiH i njenih kantona, Republike Srpske i Brčko distrikta BiH utvrđeni su različiti oblici i prava iz socijalne, dječije i porodične zaštite, koji su zasnovani na principima ljudskih prava, a usmjereni su na određene kategorije djece u stanju socijalne potrebe.

Anex 4 Okvirnog sporazuma za mir u BiH4 predstavlja Ustav BiH koji navodi najviše standarde na polju ljudskih prava, među kojima i UN Konvenciju o pravima djeteta.

Iako Ustav Bosne i Hercegovine, kao i Ustav Republike Srpske, Ustav Federacije BiH i Statut Brčko distrikta BiH posvećuju izuzetnu pažnju zaštiti ljudskih prava i sloboda, to nije dovoljna garancija da će prava biti i ostvarivana.

Ustav Svjetske zdravstvene organizacije naglašava značaj zdravog razvoja djeteta, kao i sposobnosti organiziranja harmoničnog života koje je od suštinske važnosti za pravilan razvoj djeteta. Komisija za socijalne odrednice zdravlja pri Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspostavljena 2005. godine, identificirala je rani razvoj djece kao prioritet svake države5.

4 Daytonski sporazum 25.11.1995. parafiran u Daytonu, Ohio USA, a potpisan 14.12.1995. u Parizu

5 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr. 332, avgust 2009.

Zakonima Federacije BiH i njenih kantona, Republike Srpske i Brčko distrikta BiH utvrđeni su različiti oblici i prava iz socijalne, dječje i obiteljske zaštite, koji su utemeljeni na principima ljudskih prava, a usmjereni su na određene kategorije djece u stanju socijalne potrebe.

Anex 4 Okvirnog sporazuma za mir u BiH4 predstavlja Ustav BiH koji navodi najviše standarde na polju ljudskih prava, među kojima i UN Konvenciju o pravima djeteta.

Iako Ustav Bosne i Hercegovine, kao i Ustav Republike Srpske, Ustav Federacije BiH i Statut Brčko distrikta BiH posvećuju izuzetnu pozornost brizi ljudskih prava i sloboda, to nije dovoljna garancija da će prava biti i ostvarivana.

Ustav Svjetske zdravstvene organizacije naglašava značaj zdravog razvoja djeteta, kao i sposobnosti organiziranja harmoničnog života koje je od suštinske važnosti za pravilan razvoj djeteta. Povjerenstvo za socijalne odrednice zdravlja pri Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspostavljeno 2005. godine, identificiralo je rani razvoj djece kao prioritet svake države5.

Krovni dokument Svjetske zdravstvene organizacije, čiji je Bosna i Hercegovina član, predviđa zaštitu i unapređenje zdravlja majki koje se ne može posmatrati odvojeno od zdravlja djeteta, a za što

4 Daytonski sporazum 25.11.1995. parafiran u Daytonu, Ohio USA, a potpisan 14.12.1995. u Parizu

5 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr. 332, kolovoz 2009.



.........................................................................................................................................................................

The area of social protection of children and families with children in Bosnia and Herzegovina is organised through the institutions of the systems, pursuant to constitutional competencies in this field. The laws of the Federation of BiH and its Cantons, the Republic of Srpska and Brcko District BiH have established different forms and rights in the field of social, child and family protection, which are based on the principles of human rights and targeting specific categories of children in social need.

Annex 4 of the General Framework for Peace in BiH4 presents the Constitution of BiH which refers to the highest standards pertaining to human rights, including the UN Convention on the Rights of the Child.

Although the Constitution of Bosnia and Herzegovina, as well as the Constitution of the Republic of Srpska, the Constitution of the Federation of BiH, and the Statute of Brcko District BiH, pay particular attention to protection of human rights and freedoms, that is not a sufficient guarantee that these rights will be fully realised.

The Constitution of the World Health Organisation emphasises the importance of healthy development of the child, as well as of the ability to organise a harmonious life which is essential for proper development of the child. The Commission on Social Determinants of Health within the World Health Organisation, established in 2005, has identified the

4 Dayton Peace Agreement, signed in initials on 25 November 1995 in Dayton, Ohio, USA, and fully signed on 14 December 1995 in Paris

Област социјалне заштите дјеце и породица са дјецом у Босни и Херцеговини је организована у складу са уставним надлежностима кроз институције системā. Законима Федерације БиХ и њених кантона, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ утврђени су различити облици и права из социјалне, дјечје и породичне заштите, који су засновани на принципима људских права, а усмјерени су на одређене категорије дјеце у стању социјалне потребе.

Анекс 4 Оквирног споразума за мир у БиХ4 представља Устав БиХ који наводи највише стандарде на пољу људских права, међу којима и УН Конвенцију о правима дјетета.

Иако Устав Босне и Херцеговине, као и Устав Републике Српске, Устав Федерације БиХ и Статут Брчко дистрикта БиХ посвећују изузетну пажњу заштити људских права и слобода, то није довољна гаранција да ће права бити и остваривана.

Устав Свјетске здравствене организације наглашава значај здравог развоја дјетета, као и способности организовања хармоничног живота које је од суштинске важности за правилан развој дјетета. Комисија за социјалне одреднице здравља при Свјетској здравственој организацији, успостављена 2005. године, идентификовала је рани развој дјеце као приоритет сваке државе5.

4 Дејтонски споразум 25.11.1995. парафиран у Дејтону, Охио УСА, а потписан 14.12.1995. у Паризу

5 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr. 332, август 2009.

.........................................................................................................................................................................



Krovni dokument Svjetske zdravstvene organizacije, čiji je Bosna i Hercegovina član, predviđa zaštitu i unapređenje zdravlja majki koje se ne može posmatrati odvojeno od zdravlja djeteta, a za što je potrebno imati razvijene odgovarajuće servise. Zdravstveni, obrazovni i sistemi socijalne zaštite u Bosni i Hercegovini su decentralizirani i mogu odgovoriti potrebama za oblast ranog rasta i razvoja djece, s tim da se isti na različitim nivoima trebaju unapređivati.

Iako je u Bosni i Hercegovini ostvaren značajan napredak u obnavljanju infrastrukture, kao i u oblastima zdravstvene, vaspitno-obrazovne, socijalne, porodične i dječje zaštite, ekonomski oporavak je spor. Sociokulturološke promjene su dovele do šire informisanosti i većih zahtijeva stanovništva, ali i do narušavanja strukture porodice i rastuće učestalosti različitih vrsta rizičnog ponašanja. One su također i osnovni uzrok nepovoljnih demografskih trendova.

U dokumentima Strateški pravci razvoja obrazovanja u Bosni i Hercegovini sa planom implementiranja, 2008.-2015.6, Strateški pravci razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini7, kao i u Okvirnom zakonu o predškolskom odgoju i obrazovanju u Bosni i Hercegovini8 naznačeno je da je opšti cilj predškolskog odgoja i obrazovanja,

6 Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 63/08

7 Prihvaćen na Trećem obrazovnom forumu, dostupno na http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1


je potrebno imati razvijene odgovarajuće servise. Zdravstveni, obrazovni i sustavi socijalne zaštite u Bosni i Hercegovini su decentralizirani i mogu odgovoriti potrebama za područje ranog rasta i razvoja djece, s tim da se isti na različitim razinama trebaju unapređivati.

Iako je u Bosni i Hercegovini ostvaren značajan napredak u obnavljanju infrastrukture, kao i u područjima zdravstvene, odgojno-obrazovne, socijalne, obiteljske i dječje zaštite, ekonomski oporavak je spor. Sociokulturološke promjene su dovele do šire informiranosti i većih zahtjeva stanovništva, ali i do narušavanja strukture obitelji i rastuće učestalosti različitih vrsta rizičnog ponašanja. One su također i osnovni uzrok nepovoljnih demografskih trendova.

U dokumentima Strateške smjernice razvoja obrazovanja u Bosni i Hercegovini sa planom implementiranja, 2008.-2015.6, Strateške smjernice razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini7, kao i u Okvirnom zakonu o predškolskom odgoju i obrazovanju u Bosni i Hercegovini8 naznačeno je da je opći cilj predškolskog odgoja i obrazovanja, kao integralnog dijela cjelokupnog sustava odgoja i obrazovanja, osiguranje optimalnih i jednakih uvjeta da svako dijete, od rođenja do polaska


7 Prihvaćen na Trećem obrazovnom forumu, dostupno na http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1


http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1






.........................................................................................................................................................................

early childhood development as a priority of every state.5

The umbrella document of the World Health Organisation, to which Bosnia and Herzegovina is a member, provides for the protection and promotion of maternal health, which cannot be viewed separately from the child’s health and which therefore requires that appropriate services be in place. The systems of health, education, and social protection in Bosnia and Herzegovina are decentralised, and they can respond to the needs related to early childhood growth and development, on the condition that they should be improved at different levels.

In spite of significant progress achieved in the renewal of infrastructure in Bosnia and Herzegovina, as well as in the field of health, upbringing and education, social, family and child protection, the economic recovery is quite slow. Socio-cultural changes have led to wider access to information and increased demands of population, but also to undermined structure of the family and increase in frequency of various forms of risk behaviours. They are also the main cause of unfavourable demographic trends.

The documents Strategic Directions for the Development of Education in Bosnia and Herzegovina, with the Implementation Plan 2008-20156, the Bosnia and Herzegovina Preschool

5 World Health Organisation, Early Childhood development, Fact Sheet Nr. 332, August 2009

6 Official Gazette of BiH, No. 63/08

Кровни документ Свјетске здравствене организације, чији је Босна и Херцеговина члан, предвиђа заштиту и унапређење здравља мајки које се не може посматрати одвојено од здравља дјетета, а за што је потребно имати развијене одговарајуће сервисе. Здравствени, образовни и системи социјалне заштите у Босни и Херцеговини су децентрализовани и могу одговорити потребама за област раног раста и развоја дјеце, с тим да се исти на различитим нивоима требају унапређивати.

Иако је у Босни и Херцеговини остварен значајан напредак у обнављању инфраструктуре, као и у областима здравствене, васпитно-образовне, социјалне, породичне и дјечје заштите, економски опоравак је спор. Социокултуролошке промјене су довеле до шире информисаности и већих захтјева становништва, али и до нарушавања структуре породице и растуће учесталости различитих врста ризичног понашања. Оне су такође и основни узрок неповољних демографских трендова.

У документима Стратешки правци развоја образовања у Босни и Херцеговини са планом имплементације, 2008.-2015.6, Стратешки правци развоја предшколског васпитања и образовања у Босни и Херцеговини7, као и у Оквирном закону о предшколском васпитању и образовању у

6 Службени гласник Босне и Херцеговине бр. 63/08

7 Прихваћен на Трећем образовном форуму, доступно на http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1

.........................................................................................................................................................................



kao integralnog dijela cjelokupnog sistema odgoja i obrazovanja, osiguranje optimalnih i jednakih uvjeta da svako dijete, od rođenja do polaska u školu, razvija i ostvaruje pune potencijale i kompetencije, a kroz različite vidove kvalitetnog i profesionalno autonomnog institucionalnog i vaninstitucionalnog predškolskog odgoja i obrazovanja.

Planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci u republici srpskoj vodi se sektorski, pa je potrebno osnažiti postojeću intersektorsku saradnju i koordinaciju i osmisliti nove vidove te saradnje i koordinacije. 9

U Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srpske za period 2010 – 2014.10 kao jedan od strateških pravaca navedena je i reforma predškolskog vaspitanja i obrazovanja i drugih oblika ranog učenja. Uključenost djece predškolskog uzrasta u sistemske procese učenja je od presudnog značaja za formiranje ličnosti opredjeljene stalnom učenju i za postizanje boljih rezultata u obrazovnom procesu. Presudnu ulogu u ovom procesu imaju roditelji/staratelji i institucije lokalne zajednice.

Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srpskoj je podsticanje fizičkog, intelektualnog, socioemocionalnog razvoja, komunikacije, kreativnosti i stvaralaštva djece, učenje zasnovano na iskustvu i interesovanjima, sticanje novih iskustava i proširivanje znanja o

9 Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period od 2011. do 2016. godine, Vlada Republike Srpske, mart 2011.

10 Izrađena u novembru 2009. godine

u školu, razvija i ostvaruje pune potencijale i institucijskog i izvaninstitucijskog predškolskog odgoja i obrazovanja, kompetencije, a kroz različite vidove kvalitetnog i profesionalno autonomnog institucijskog i izvaninstitucijskog predškolskog odgoja i obrazovanja.

Planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci u republici srpskoj vodi se sektorski, pa je potrebno osnažiti postojeću intersektorsku suradnju i koordinaciju i osmisliti nove vidove te suradnje i koordinacije. 9

U Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srpske za razdoblje 2010. – 2014.10 kao jedna od strateških smjernica navedena je i reforma predškolskog odgoja i obrazovanja i drugih oblika ranog učenja. Uključenost djece predškolskog uzrasta u sustavne procese učenja je od presudnog značaja za formiranje ličnosti opredjeljene stalnom učenju i za postizanje boljih rezultata u obrazovnom procesu. Presudnu ulogu u ovom procesu imaju roditelji/skrbnici i institucije lokalne zajednice.

Cilj predškolskog odgoja i obrazovanja u Republici Srpskoj je poticanje tjelesnog, intelektualnog, socioemocionalnog razvoja, komunikacije, kreativnosti i stvaralaštva djece, učenje temeljeno na iskustvu i interesovanjima, stjecanje novih iskustava i proširivanje znanja o sebi, drugim ljudima i svijetu potrebnih za daljnje obrazovanje i odgoj i

9 Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za razdoblje od 2011. do 2016. godine, Vlada Republike Srpske, ožujak 2011.

10 Izrađena u studenom 2009. godine



.........................................................................................................................................................................

Upbringing and Education - Strategic Development Directions7, as well as the Framework Law on Preschool Upbringing and Education in Bosnia and Herzegovina8 indicate that the general objective of preschool upbringing and education, as an integral part of the overall education system, is to ensure optimum and equal conditions in order to have every child, from the birth to the school age, develop and accomplish their full potentials and competencies, through various forms of quality and professional autonomous institutional and non-institutional preschool upbringing and education.

Planning and development of programmes related to child care in the republic of srpska is guided by sectors, so it is necessary to strengthen cross-sector cooperation and coordination, and come up with new forms of this cooperation and coordination.9

In the Education Development Strategy of the Republic of Srpska for the period 2010 – 201410, one of strategic directions is the reform of preschool upbringing and education, and other forms of early learning. The inclusion of preschool age children in systemic learning processes is of crucial importance

7 Adopted at the Third Education Forum, available at http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1

8 Official Gazette of BiH, No. 88/07

9 Policy for Improving Early Childhood Development in the Republic of Srpska for the period 2011-2016, Government of the Republic of Srpska, March 2011

10 Developed in November 2009

Босни и Херцеговини8 назначено је да је општи циљ предшколског васпитања и образовања, као интегралног дијела цјелокупног система васпитања и образовања, осигурање оптималних и једнаких услова да свако дијете, од рођења до поласка у школу, развија и остварује пуне потенцијале и компетенције, а кроз различите видове квалитетног и професионално аутономног институционалног и ванинституционалног предшколског васпитања и образовања.

Планирање и израда програма посвећених бризи о дјеци у Републици Српској води се секторски, па је потребно оснажити постојећу интерсекторску сарадњу и координацију и осмислити нове видове те сарадње и координације. 9

У Стратегији развоја образовања Републике Српске за период 2010 – 2014.10 као један од стратешких праваца наведена је и реформа предшколског васпитања и образовања и других облика раног учења. Укљученост дјеце предшколског узраста у системске процесе учења је од пресудног значаја за формирање личности опредјељене сталном учењу и за постизање бољих резултата у образовном процесу. Пресудну улогу у овом процесу имају родитељи/старатељи и институције локалне заједнице.

8 Службени гласник бр. 88/07

9 Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период 2011. до 2016.годинe, Влада Републике Српске, март 2011

10 Израђена у новембру 2009. године



.........................................................................................................................................................................



sebi, drugim ljudima i svijetu potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i uključivanje djece u društvenu zajednicu, poštujući i uvažavajući prava i mogućnosti djece. Republika Srpska je uskladila Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju u Republici Srpskoj11 sa Okvirnim zakonom o predškolskom odgoju i obrazovanju BiH.

U republici srpskoj posebna zaštita porodice, majke i djeteta je Ustavom Republike Srpske12 proglašena za jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda. U skladu sa navedenim, posebna zaštita porodice, majke i djeteta precizirana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu – Prečišćen tekst (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 55/07);

2. Porodični zakon (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 54/02, 41/08);

3. Zakon o dječijoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 4/02-Prečišćen tekst, 17/08, 1/09);

4. Zakon o socijalnoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 106/09);

11 Službeni glasnik Republike Srpske br. 119/08

12 Službeni glasnik Republike Srpske br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03

uključivanje djece u društvenu zajednicu, poštujući i uvažavajući prava i mogućnosti djece. Republika Srpska je uskladila Zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju u Republici Srpskoj11 sa Okvirnim zakonom o predškolskom odgoju i obrazovanju BiH.

U republici srpskoj posebna zaštita obitelji, majke i djeteta je Ustavom Republike Srpske12 proglašena za jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda. Sukladno navedenom, posebna zaštita obitelji, majke i djeteta precizirana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu – Prečišćen tekst (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 55/07);

2. Porodični zakon (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 54/02, 41/08);

3. Zakon o dječjoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 4/02-Prečišćen tekst, 17/08, 1/09);

4. Zakon o socijalnoj brizi (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 106/09);

6. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09);

11 Službeni glasnik Republike Srpske, br. 119/08

12 Službeni glasnik Republike Srpske, br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03



.........................................................................................................................................................................

for development of a personality committed to continuous learning, and achieving better results in the education process. The key role in this process is played by parents/foster parents, and local community institutions.

The goal of preschool upbringing and education in the Republic of Srpska is to promote physical, intellectual, and socio-emotional development, communication, creativity of children, learning based on experience and interests, gaining new experiences and widening knowledge of self, of others, and of the world, which are necessary for further education and upbringing as well as inclusion of children into social community, respecting and accepting the rights and capacities of children. The Republic of Srpska has harmonised the Law on Preschool Upbringing and Education in the Republic of Srpska11 with the Framework Law on Preschool Upbringing and Education in BiH.

In the republic of srpska, special protection of family, mother, and child has been proclaimed, under the Constitution of the Republic of Srpska12, as one of the fundamental human rights and freedoms. According to the above, special protection of family, mother, and child is elaborated through the following laws:

1. Law on Labour – consolidated text (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 55/07);

11 Official Gazette of the Republic of Srpska, No. 119/08

12 Official Gazette of the Republic of Srpska No. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03

Циљ предшколског васпитања и образовања у Републици Српској је подстицање физичког, интелектуалног, социоемоционалног развоја, комуникације, креативности и стваралаштва дјеце, учење засновано на искуству и интересовањима, стицање нових искустава и проширивање знања о себи, другим људима и свијету потребних за даље образовање и васпитање и укључивање дјеце у друштвену заједницу, поштујући и уважавајући права и могућности дјеце. Република Српска је ускладила Закон о предшколском васпитању и образовању у Републици Српској11 са Оквирним законом о предшколском васпитању и образовању БиХ.

У Републици Српској посебна заштита породице, мајке и дјетета је Уставом Републике Српске12 проглашена за једно од основних људских права и слобода. У складу са наведеним, посебна заштита породице, мајке и дјетета прецизирана је кроз сљедеће законе:

1. Закон о раду – Пречишћен текст (Службени гласник Републике Српске, број 55/07);

2. Породични закон (Службени гласник Републике Српске, бр. 54/02, 41/08);

3. Закон о дјечјој заштити (Службени гласник Републике Српске, бр. 4/02-Пречишћен текст, 17/08, 1/09);

11 Службени гласник Републике Српске бр. 119/08

12 Службени гласник Републике Српске br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03

.........................................................................................................................................................................



6. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09);

Sljedeće institucije u Republici Srpskoj su od posebnog značaja za brigu o djeci: Ombudsman za djecu Republike Srpske13, Savjet za djecu Republike Srpske14, Savjet za demografsku politiku Republike Srpske15 i Javni fond za dječiju zaštitu Republike Srpske16.

U Federaciji bosne i hercegovine planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci vodi se sektorski i evidentan je nedostatak intersektorske koordinacije u tom djelovanju, što za posljedicu ima još uvijek nedovoljno ispunjenje svih dječijih potreba. Kako bi se prešlo sa ovakvog pristupa na nove vidove međusektorske integracije i koordinacije i kako bi se poboljšao položaj djece, ključno je angažiranje svih raspoloživih resursa vladinog (na svim nivoima) i nevladinog sektora, porodice i pojedinca. Uključivanje svih segmenata društva podrazumijeva multidisciplinarni pristup u osmišljavanju akcija i mjera koje će biti usmjerene na poboljšanje položaja djeteta17.

13 Službeni glasnik Republike Srpske 103/08



16 Osnovan odlukom Vlade RS 1996., Službeni glasnik Republike Srpske br. 27/96

17 Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji Bosne i Hercegovine, Vlada FBiH, maj 2011.

Sljedeće institucije u Republici Srpskoj su od posebnog značaja za brigu o djeci: Ombudsman za djecu Republike Srpske13, Vijeće za djecu Republike Srpske14, Vijeće za demografsku politiku Republike Srpske15 i Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske16.

U Federaciji bosne i hercegovine planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci vodi se sektorski i evidentan je nedostatak intersektorske koordinacije u tom djelovanju, što za posljedicu ima još uvijek nedovoljno ispunjenje svih dječjih potreba. Kako bi se prešlo sa ovakvog pristupa na nove vidove međusektorske integracije i koordinacije i kako bi se poboljšao položaj djece, ključno je angažiranje svih raspoloživih resursa vladinog (na svim razinama) i nevladinog sektora, obitelji i pojedinca. Uključivanje svih segmenata društva podrazumijeva multidisciplinarni pristup u osmišljavanju akcija i mjera koje će biti usmjerene na poboljšanje položaja djeteta17.

U Federaciji BiH nadležnost u obrazovanju nalazi se na razini kantona, a Federacija BiH koordinira njihove aktivnosti te inicira usklađivanje kantonalnih zakona sa zakonima donesenim na državnoj razini.




16 Osnovan odlukom Vlade RS 1996., Službeni glasnik Republike Srpske br. 27/96

17 Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji Bosne i Hercegovine, Vlada FBiH, svibanj 2011.



.........................................................................................................................................................................

2. Family Law (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 54/02, 41/08);

3. Law on Child Protection (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 4/02 – consolidated text, 17/08, 1/09);

4. Law on Social Protection (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Law on Health Protection (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 106/09);

6. Law on Health Insurance (Official Gazette of the Republic of Srpska, no. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09).

The following institutions in the Republic of Srpska are particularly important for child care: The Ombudsperson for Children of the Republic of Srpska13, the Council for Children of the Republic of Srpska14, the Council for Demographic Policy of the Republic of Srpska15, and the Public Fund for Child Protection of the Republic of Srpska16.

In the Federation of bosnia and herzegovina, the planning and development of programs for children is organised through sectors and there is an apparent lack of cross-sector coordination in

13 Official Gazette of the Republic of Srpska No. 103/08



16 Established by the Decision of the RS Government in 1996, Official Gazette of the Republic of Srpska No.27/96

4. Закон о социјалној заштити (Службени гласник Републике Српске, бр. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Закон о здравственој заштити (Службени гласник Републике Српске, број 106/09);

6. Закон о здравственом осигурању (Службени гласник Републике Српске, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09);

Сљедеће институције у Републици Српској су од посебног значаја за бригу о дјеци: Омбудсман за дјецу Републике Српске13, Савјет за дјецу Републике Српске14, Савјет за демографску политику Републике Српске15 и Јавни фонд за дјечју заштиту Републике Српске16.

У Федерацији Босне и Херцеговине планирање и израда програма посвећених бризи о дјеци води се секторски и евидентан је недостатак интерсекторске координације у том дјеловању, што за посљедицу има још увијек недовољно испуњење свих дјечјих потреба. Како би се прешло са оваквог приступа на нове видове међусекторске интеграције и координације и како би се побољшао положај дјеце, кључно је ангажовање свих расположивих ресурса владиног (на свим нивоима) и невладиног сектора, породице и појединца. Укључивање

13 Службени гласник Републике Српске 103/08



16 Основан одлуком Владе РС 1996., Службени гласник Републике Српске br. 27/96

.........................................................................................................................................................................



U Federaciji BiH nadležnost u obrazovanju nalazi se na nivou kantona, a Federacija BiH koordinira njihove aktivnosti te inicira usklađivanje kantonalnih zakona sa zakonima donesenim na državnom nivou. Većina kantona u Federaciji BiH je uskladila zakone sa Okvirnim zakonom o predškolskom obrazovanju u BiH.

U Federaciji bosne i hercegovine zaštita djece i porodice regulisana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu FBiH (Službene novine FBiH br 43/99, 32/00, 29/03)

2. Porodični zakon FBiH (Službene novine FBiH br. 35/05, 41/05)

3. Zakon o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i porodica sa djecom Federacije BiH18 i kantonalni zakoni o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i porodica sa djecom

4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službene novine FBiH, br. 29/97,7/02, 46/10)

5. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Službene novine FBiH, br. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Odluka o utvrđivanju osnovnog paketa zdravstvenih prava (Službene novine FBiH, br. 21/09)

18 Službene novine FBiH br. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09

Većina kantona u Federaciji BiH je uskladila zakone sa Okvirnim zakonom o predškolskom obrazovanju u BiH.

U Federaciji bosne i hercegovine zaštita djece i obitelji regulirana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu FBiH (Službene novine FBiH, br 43/99, 32/00, 29/03)

2. Obiteljski zakon FBiH (Službene novine FBiH, br. 35/05, 41/05)

3. Zakon o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i obitelj sa djecom Federacije BiH18 i kantonalni zakoni o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i obitelj sa djecom

4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službene novine FBiH, br. 29/97,7/02, 46/10)

5. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Službene novine FBiH, br. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Odluka o utvrđivanju osnovnog paketa zdravstvenih prava (Službene novine FBiH, br. 21/09)

18 Službene novine FBiH br. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09



.........................................................................................................................................................................

this field, which, as a consequence, has insufficient fulfilment of all children’s needs. In order to shift from such an approach to new forms of cross-sector integration and coordination and to improve the position of children, the deployment of all available resources of governmental (at all levels of government) and non-governmental sector, families and individuals is essential. The involvement of all segments of society involves multidisciplinary approach in designing actions and measures aimed at improving the position of the child17.

In the Federation of BiH, the competence for education is at the cantonal level, whereas the Federation coordinates their activities and initiates harmonisation of cantonal laws with the laws passed at the state level. The majority of cantons in the Federation BiH have harmonised their laws with the Framework Law on Preschool Education in BiH.

In the Federation of bosnia and herzegovina, protection of families and children is regulated through the following laws:

1. Law on Labour FBiH (Official Gazette FBiH no. 43/99, 32/00, 29/03)

2. Family Law FBiH (Official Gazette FBiH no. 35/05, 41/05)

3. Law on Basis of Social Protection, Protection of Civil Victims of War, and Families with Children

17 Policy for Early Childhood Development in the Federation of Bosnia and Herzegovina, FBiH Government, May 2011

свих сегмената друштва подразумијева мултидисциплинарни приступ у осмишљавању акција и мјера које ће бити усмјерене на побољшање положаја дјетета17.

У Федерацији БиХ надлежност у образовању налази се на нивоу кантона, а Федерација БиХ координира њихове активности те иницира усклађивање кантоналних закона са законима донесеним на државном нивоу. Већина кантона у Федерацији БиХ је ускладила законе са Оквирним законом о предшколском образовању у БиХ.

У Федерацији Босне и Херцеговине заштита дјеце и породице регулисана је кроз сљедеће законе:

1. Закон о раду ФБиХ (Службене новине ФБиХ, бр 43/99, 32/00, 29/03)

2. Породични закон ФБиХ (Службене новине ФБиХ, бр. 35/05, 41/05)

3. Закон о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и породица са дјецом Федерације БиХ18 и кантонални закони о социјалној заштити, заштити цивилних жртава рата и породица са дјецом

4. Закон о здравственој заштити (Службене новине ФБиХ, бр. 29/97,7/02, 46/10)

17 Политика за унапређење раног развоја и развоја дјеце у Федерацији Босне и Херцеговине, Влада Федерације, мај 2011.

18 Службене новине ФБиХ бр. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09

.........................................................................................................................................................................



U brčko distriktu bosne i hercegovine zaštita djece i porodice regulisana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu Brčko distrikta BiH, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br.19/06, 19/07 i 25/08

2. Porodični zakon, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 23/07

3. Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/03, 4/04, 19/07

4. Zakon o dječijoj zaštiti, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/03, 4/04, 21/05

5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 23/07

6. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08

7. Zakon o predškolskom obrazovanju Brčko distrikta BiH, Službeni glasnik BD BiH br. 13/07, 39/08

„Države ugovornice će težiti da majkama obezbijede odgovarajuću zdravstvenu zaštitu prije i poslije porođaja, da roditelji i djeca imaju pristup obrazovanju i da im se daje podrška pri korištenju osnovnog znanja o dječijem zdravlju i prehrani, prednostima dojenja, higijene i ekoloških sanitarija te da razvijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, savjetovanje za roditelje kao i obrazovanje u planiranju porodice i odgovarajuće službe.“19

19 UN Konvencija o pravima djeteta, Član 24 d, e, f

U brčko distriktu bosne i hercegovine zaštita djece i obitelji regulirana je kroz sljedeće zakone:

1. Zakon o radu Brčko distrikta BiH, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br.19/06, 19/07 i 25/08

2. Obiteljski zakon, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 23/07

3. Zakon o socijalnoj skrbi, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/03, 4/04, 19/07

4. Zakon o dječjoj skrbi, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/03, 4/04, 21/05

5. Zakon o zdravstvenoj skrbi, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 23/07

6. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08

7. Zakon o predškolskom obrazovanju Brčko distrikta BiH, Službeni glasnik BD BiH br. 13/07, 39/08

„Države ugovornice će težiti da majkama osiguraju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu prije i poslije porođaja, da roditelji i djeca imaju pristup obrazovanju i da im se daje potpora pri korištenju osnovnog znanja o dječjem zdravlju i prehrani, prednostima dojenja, higijene i ekoloških sanitarija te da razvijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, savjetovanje za roditelje kao i obrazovanje u planiranju obitelji i odgovarajuće službe.“19

19 UN Konvencija o pravima djeteta, članak 24 d, e, f



.........................................................................................................................................................................

of the Federation BiH18 and cantonal laws on social protection, protection of civil victims of war and families with children

4. Law on Health Protection (Official Gazette FBiH no. 29/97,7/02, 46/10)

5. Law on Health Insurance (Official Gazette FBiH no. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Decision on Establishing the Basic Package of Health Entitlements (Official Gazette FBiH no. 21/09)

In the brcko district of bosnia and herzegovina, protection of children and families have been regulated through the following laws:

1. Law on Labour of Brcko District BiH, Official Gazette of Brcko District BiH, no.19/06, 19/07 i 25/08

2. Family Law, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 23/07

3. Law on Social Protection, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 1/03, 4/04, 19/07

4. Law on Child protection, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 1/03, 4/04, 21/05

5. Law on Health Protection, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 23/07

6. Law on Health Insurance, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 1/02, 7/02, 19/07 , 2/08, 34/08

7. Law on Preschool Education of Brcko District BiH, Official Gazette of Brcko District BiH, no. 13/07, 39/08

18 Official Gazette FBiH no. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09

5. Закон о здравственом осигурању (Службене новине ФБиХ, бр. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Одлука о утврђивању основног пакета здравствених права (Службене новине ФБиХ, бр. 21/09)

У Брчко дистрикту Босне и Херцеговине заштита дјеце и породице регулисана је кроз сљедеће законе:

1. Закон о раду Брчко дистрикта БиХ, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр.19/06, 19/07 и 25/08

2. Породични закон, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр. 23/07

3. Закон о социјалној заштити, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр. 1/03, 4/04, 19/07

4. Закон о дјечјој заштити, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр. 1/03, 4/04, 21/05

5. Закон о здравственој заштити, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр. 23/07

6. Закон о здравственом осигурању, Службени гласник Брчко дистрикта БиХ, бр. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08

7. Закон о предшколском образовању Брчко дистрикта БиХ, Службени гласник БД БиХ бр. 13/07, 39/08

.........................................................................................................................................................................



Prema podacima kojima raspolaže Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, 18.869 djece ispod sedam godina je bilo ugroženo porodičnom situacijom, dok je u istoj godini bilo 11.544 djece u stanju različitih socijalno-zaštitnih potreba.20 U programske aktivnosti predškolskog odgoja i obrazovanja u BiH uključeno je devet procenata djece.21

Da bi dijete dostiglo razvojni potencijal u ranom djetinjstvu neophodno je da odrasta u stimulativnom, zaštitničkom i brižnom okruženju. Uloga roditelja/staratelja odnosno porodice u cjelini je od presudnog značaja za rani rast i razvoj djeteta. Da bi svoju ulogu mogli ispuniti roditeljima/starateljima su potrebne specifične informacije, podrška i vještine kako bi mogli pravilno usmjeravati razvoj svoje djece, ali i sopstveni razvoj.

Razvojem pedagogije i psihologije došlo se do saznanja da je predškolska dob presudna faza za učenje, tjelesni, intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj djeteta. Polako nestaju i posljedni ostaci shvatanja da je u ranom djetinjstvu potrebno zadovoljiti samo bazične potrebe djeteta.22 Ulaganje u poticajno i odgovorno roditeljstvo i u rani dječiji

20 Agencija za statistiku BiH, tematski bilten TB 07, Socijalna zaštita 2004-2009, Sarajevo, decembar 2010. godine, str.23

21 Strateški pravci razvoja obrazovanja u BiH sa planom implementiranja, 2008-2015, usvojeni na 51. sjednici Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, 03.06.2008.

22 Strateški pravci razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini, Treći obrazovni forum, novembar 2003

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, 18.869 djece ispod sedam godina je bilo ugroženo obiteljskom situacijom, dok je u istoj godini bilo 11.544 djece u stanju različitih socijalno-zaštitnih potreba.20 U programske aktivnosti predškolskog odgoja i obrazovanja u BiH uključeno je devet procenata djece.21

Da bi dijete dostiglo razvojni potencijal u ranom djetinjstvu neophodno je da odrasta u stimulativnom, zaštitničkom i brižnom okruženju. Uloga roditelja/skrbnika odnosno obitelji u cijelosti je od presudnog značaja za rani rast i razvoj djeteta. Da bi svoju ulogu mogli ispuniti roditeljima/skrbnicima su potrebne specifične informacije, potpora i vještine kako bi mogli pravilno usmjeravati razvoj svoje djece, ali i sopstveni razvoj.

Razvojem pedagogije i psihologije došlo se do saznanja da je predškolska dob presudna faza za učenje, tjelesni, intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj djeteta. Polako nestaju i posljednji ostaci shvatanja da je u ranom djetinjstvu potrebno zadovoljiti samo bazične potrebe djeteta.22 Ulaganje u poticajno i odgovorno roditeljstvo i u rani dječji

20 Agencija za statistiku BiH, tematski bilten TB 07, Socijalna zaštita 2004-2009, Sarajevo, prosinac 2010. godine, str.23

21 Strateške smjernice razvoja obrazovanja u BiH sa planom implementiranja, 2008.-2015., usvojeni na 51. sjednici Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, 3.06.2008.

22 Strateške smjernice razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini, Treći obrazovni forum, studeni 2003.



.........................................................................................................................................................................

“State Parties shall take appropriate measures to ensure appropriate pre-natal and post-natal health care for mothers, for parents and children to have access to education and are supported in the use of basic knowledge of child health and nutrition, the advantages of breastfeeding, hygiene and environmental sanitation, and to develop preventive health care, guidance for parents and family planning education and services.”19

According to data available from the Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina for 2009, 18,869 children were threatened by their family situation, whereas, during the same year, 11,544 children were in a situation of various social-protection needs.20 Only nine per cent of children in BiH are included in the programme activities of preschool upbringing and education.21

In order for children to achieve their full potential in early childhood, they need to grow in a stimulating, protective and caring environment that promotes their potential. The role of parents/guardians, or families in general is critical for early child development and growth. In order to fulfil their role, parents need specific information, support and skills to be able to properly direct the development of their

19 Convention on the Rights of the Child – Article 3, paragraph 3

20 Agency for Statistics BiH, Thematic newsletter TB 07; Social Protection 2004-2009, Sarajevo, December 2010, pg 23

21 Strategic Directions for the Development of Education in Bosnia and Herzegovina with the Implementation Plan 2008-2015, BiH Council of Ministers, June 2008

„Државе уговорнице ће тежити да мајкама обезбиједе одговарајућу здравствену заштиту прије и послије порођаја, да родитељи и дјеца имају приступ образовању и да им се даје подршка при коришћењу основног знања о дјечјем здрављу и прехрани, предностима дојења, хигијене и еколошких санитарија те да развијају превентивну здравствену заштиту, савјетовање за родитеље као и образовање у планирању породице и одговарајуће службе.“19

Према подацима којима располаже Агенција за статистику Босне и Херцеговине за 2009. годину, 18.869 дјеце испод седам година је било угрожено породичном ситуацијом, док је у истој години било 11.544 дјеце у стању различитих социјално-заштитних потреба.20 У програмске активности предшколског васпитања и образовања у БиХ укључено је девет процената дјеце.21

Да би дијете достигло развојни потенцијал у раном дјетињству неопходно је да одраста у стимулативном, заштитничком и брижном окружењу. Улога родитеља/старатеља односно породице у цјелини је од пресудног значаја за рани раст и развој дјетета. Да би своју улогу

19 УН Конвенција о правима дјетета члан 24 д, е, ф

20 Агенција за статистику БиХ, тематски билтен ТБ 07, Социјална заштита 2004-2009., Сарајево, децембар 2010. године, стр.23

21 Стратешки правци развоја образовања у БиХ са планом имплементације, 2008-2015, усвојени на 51. сједници Савјета министара Босне и Херцеговине, 03.06.2008.

.........................................................................................................................................................................



rast i razvoj najbolja je investicija koju društvo može učiniti i to je jedan od načina da se prevaziđe problem siromaštva i socijalne isključenosti.

Kroz uspostavu integriranih centara ranog dječijeg rasta i razvoja na lokalnom nivou, uvode se integrirane usluge u oblasti društvene brige o djeci. Institucije u Bosni i Hercegovini, u saradnji sa UNICEF-om i nevladinim organizacijama razvijaju centre za rani rast i razvoj djece. 23

Dokument Okvirna politika treba podržati opredjeljenje svih institucija u Bosni i Hercegovini da se posvete poboljšanju okruženja u kojem odrasta svako dijete.

23 U Bosni i Hercegovini je, do sada, otvoreno sedam pilot centara: Bileća, Foča, Kiseljak, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad Sarajevo i Tuzla.

rast i razvoj najbolja je investicija koju društvo može učiniti i to je jedan od načina da se prevaziđe problem siromaštva i socijalne isključenosti.

Kroz uspostavu integriranih centara ranog dječjeg rasta i razvoja na lokalnoj razini, uvode se integrirane usluge u području društvene brige o djeci. Institucije u Bosni i Hercegovini, u suradnji sa UNICEF-om i nevladinim organizacijama razvijaju centre za rani rast i razvoj djece. 23

Dokument Okvirna politika treba podržati opredjeljenje svih institucija u Bosni i Hercegovini da se posvete poboljšanju okruženja u kojem odrasta svako dijete.

23 U Bosni i Hercegovini je, do sada, otvoreno sedam pilot centara: Bileća, Foča, Kiseljak, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad Sarajevo i Tuzla.



.........................................................................................................................................................................

children, and their own development.

The development of education and psychology came up with the findings that the preschool age is a crucial stage for learning, physical, intellectual, emotional and social development of the child. The last traces of understanding according to which only basic needs of the child need to be satisfied in early childhood are gradually dying out.22 Investing in supportive and responsible parenting and early childhood growth and development is the best investment a society can make, and one of the ways to overcome the problem of poverty and social exclusion.

Through the establishment of Integrated Early Childhood Development Centres at local level, the integrated services in the field of social care for children are being introduced. The institutions in Bosnia and Herzegovina, in cooperation with UNICEF and non-governmental organisations are developing Centres for Early Childhood Growth and Development23.

The Framework Policy document aims to support the commitment of all institutions in Bosnia and Herzegovina to work towards improving the environment in which every child grows up.

22 BiH Preschool Upbringing and Education - Strategic Development Directions, Third Education Forum, November 2003

23 In Bosnia and Herzegovina, there are seven pilot centres opened so far: Bileća, Foča, Kiseljak, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad Sarajevo and Tuzla.

могли испунити родитељима/старатељима су потребне специфичне информације, подршка и вјештине како би могли правилно усмјеравати развој своје дјеце, али и сопствени развој.

Развојем педагогије и психологије дошло се до сазнања да је предшколска доб пресудна фаза за учење, физички, интелектуални, емоционални и социјални развој дјетета. Полако нестају и посљедњи остаци схватања да је у раном дјетињству потребно задовољити само базичне потребе дјетета.22 Улагање у подстицајно и одговорно родитељство и у рани дјечји раст и развој најбоља је инвестиција коју друштво може учинити и то је један од начина да се превазиђе проблем сиромаштва и социјалне искључености.

Кроз успостављање интегрисаних центара раног дјечјег раста и развоја на локалном нивоу, уводе се интегрисане услуге у области друштвене бриге о дјеци. Институције у Босни и Херцеговини, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и невладиним организацијама развијају центре за рани раст и развој дјеце. 23

Документ Оквирна политика треба подржати опредјељење свих институција у Босни и Херцеговини да се посвете побољшању окружења у којем одраста свако дијете.

22 Стратешки правци предшколског васпитања и образовања у Босни и Херцеговини Трећи образовни форум, новембар 2003

23 У Босни и Херцеговини је, до сада, отворено седам пилот центара: Билећа, Фоча, Кисељак, Котор Варош, Лакташи, Нови Град Сарајево и Тузла.

.........................................................................................................................................................................



principiOkvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini, kao ispoljavanje socijalne odgovornosti i senzibiliteta društva i države prema djeci i porodicama sa djecom, zasniva se na slijedećim principima:

1. princip najboljeg interesa djetetaU svim aktivnostima koje se tiču djece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tijela, najbolji interes djeteta mora imati prioritetni značaj.24

Efikasna primjena principa najboljeg interesa djeteta u najranijoj fazi razvoja djeteta ostvaruje se u porodici, zato porodica djeteta mora biti u centru pažnje intervencija proizašlih iz ovoga dokumenta. Ovo je osnovni princip i suština je bilo koje akcije društva usmjerene ka interesu djeteta.

2. princip nediskriminacijeBosna i Hercegovina je, u skladu sa Konvencijom o pravima djeteta, dužna da obezbijedi provedbu odgovarajućih mjera zaštite djece od svih oblika diskriminacije po osnovu pola, nacionalnosti, religijske pripadnosti, kulture, jezika ili izraženog mišljenja ili uvjerenja djetetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.25 U skladu s tim, prema svakom djetetu će se postupati s punim angažovanjem i odgovornosti u sprovođenju programa intervencije.

24 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, Član 3.1.

25 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, Član 2.2.

principiOkvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini, kao ispoljavanje socijalne odgovornosti i senzibiliteta društva i države prema djeci i obiteljma sa djecom, zasniva se na sljedećim principima:

1. princip najboljeg interesa djetetaU svim aktivnostima koje se tiču djece, bez obzira da li ih poduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativna tijela ili zakonodavna tijela, najbolji interes djeteta mora imati prioritetni značaj.24

Učinkovita primjena principa najboljeg interesa djeteta u najranijoj fazi razvoja djeteta ostvaruje se u obitelji, zato obitelj djeteta mora biti u centru pozornosti intervencija proizašlih iz ovoga dokumenta. Ovo je osnovni princip i suština je bilo koje akcije društva usmjerene ka interesu djeteta.

2. princip nediskriminacijeBosna i Hercegovina je, sukladno Konvenciji o pravima djeteta, dužna osigurati provedbu odgovarajućih mjera zaštite djece od svih oblika diskriminacije po osnovu spola, nacionalnosti, religijske pripadnosti, kulture, jezika ili izraženog mišljenja ili uvjerenja djetetovih roditelja, zakonskih skrbnika ili članova obitelji.25 Sukladno tomu, prema svakom djetetu će se postupati s punim angažiranjem i odgovornosti u provođenju programa intervencije.

24 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, članak 3.1.

25 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, članak 2.2.



.........................................................................................................................................................................

principlesThe Document Framework Policy for Promotion of Early Childhood Development in Bosnia and Herzegovina, as a manifestation of social responsibility and sensitivity of the society and the state to children and families with children, is based on the following principles:

1. the principle of the bests interest of the child

In all actions concerning children, whether undertaken by public or private social care institutions, courts of law, administrative authorities or legislative bodies, the best interest of the child shall be a primary consideration.24

The efficient application of the principle of the best interest of the child in the earliest stage of the child’s development is realised in the family, therefore, the family of the child has to be the focus of attention of the interventions resulting from this document. This is the basic principle and the essence of any action of the society oriented towards the child’s interest.

2. the principle of non-discrimination Pursuant to the Convention on the Rights of the Child, Bosnia and Herzegovina is obliged to ensure the implementation of appropriate measures to protect children from all forms of discrimination based on gender, ethnicity, religious affiliation, culture, language or expressed opinion or beliefs

24 Convention on the Rights of the Child, I Part, Article 3.1.

ПРИНЦИПИОквирна политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Босни и Херцеговини, као испољавање социјалне одговорности и сензибилитета друштва и државе према дјеци и породицама са дјецом, заснива се на сљедећим принципима:

1. Принцип најбољег интереса дјететаУ свим активностима које се тичу дјеце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тијела, најбољи интерес дјетета мора имати приоритетни значај.24

Ефикасна примјена принципа најбољег интереса дјетета у најранијој фази развоја дјетета остварује се у породици, зато породица дјетета мора бити у центру пажње интервенција произашлих из овога документа. Ово је основни принцип и суштина је било које акције друштва усмјерене ка интересу дјетета.

2. Принцип недискриминацијеБосна и Херцеговина је, у складу са Конвенцијом о правима дјетета, дужна да обезбиједи провођење одговарајућих мјера заштите дјеце од свих облика дискриминације по основу пола, националности, религијске припадности, културе, језика или израженог мишљења или увјерења дјететових родитеља, законских

24 Конвенција о правима дјетета, I дио, члан 3.1.

.........................................................................................................................................................................



3. princip holističkog pristupa Harmoničan i zdrav razvoj djeteta nije moguć bez uvažavanja djetetove individualnosti. Princip holističkog pristupa baziran je na intervencijama koje će uključiti sveobuhvatnu procjenu potreba, ograničenja i potencijala djeteta, te omogućiti zadovoljenje istih.

Intervencije proizašle iz ovog dokumenta, a namijenjene djeci, moraju biti tako kreirane da mogu odgovoriti na izazove koje sa sobom donose različite faze razvoja djeteta. Prepoznavanje različitih potreba djeteta u zavisnosti od razvojnih faza, podrazumjeva stvaranje optimalnih temelja zdravlja, obrazovanja i socijalne integracije djeteta.

4. princip učešća korisnikaUključivanje roditelja/staratelja i djece u planiranje, organizovanje, izvođenje i monitoring programa i usluga predstavlja preduslov uspješnosti društvene intervencije namijenjene djeci, a posebno u oblastima zdravlja, obrazovanja, socijalne, porodične i dječije zaštite. Često je neophodna saradnja sa širom društvenom zajednicom, nevladinim organizacijama i medijima da bi se obezbijedila šira društvena podrška za neka sistemska poboljšanja u ovoj oblasti.

Navedeni princip je izuzetno važan jer omogućava uspostavljanje dvosmjerne komunikacije, pruža lakši način djeci i njihovim porodicama da aktivno učestvuju u donošenju odluka, postavljanju ciljeva, promoviše povjerenje između djeteta, porodice te odgovornih lica i institucija, te se stvara veći osjećaj kontrole.

3. princip holističkog pristupa Harmoničan i zdrav razvoj djeteta nije moguć bez uvažavanja djetetove individualnosti. Princip holističkog pristupa baziran je na intervencijama koje će uključiti sveobuhvatnu procjenu potreba, ograničenja i potencijala djeteta, te omogućiti zadovoljenje istih.

Intervencije proizašle iz ovog dokumenta, a namijenjene djeci, moraju biti tako kreirane da mogu odgovoriti na izazove koje sa sobom donose različite faze razvoja djeteta. Prepoznavanje različitih potreba djeteta u ovisnosti od razvojnih faza, podrazumjeva stvaranje optimalnih temelja zdravlja, obrazovanja i socijalne integracije djeteta.

4. princip sudjelovanja korisnikaUključivanje roditelja/skrbnika i djece u planiranje, organiziranje, izvođenje i monitoring programa i usluga predstavlja preduvjet uspješnosti društvene intervencije namijenjene djeci, a posebice u područjima zdravlja, obrazovanja, socijalne, obiteljske i dječje zaštite. Često je neophodna suradnja sa širom društvenom zajednicom, nevladinim organizacijama i medijima da bi se osigurala šira društvena potpora za neka sustavna poboljšanja u ovom području.

Navedeni princip je izuzetno važan jer omogućava uspostavu dvosmjerne komunikacije, pruža lakši način djeci i njihovim obiteljma da aktivno sudjelovanje u donošenju odluka, postavljanju ciljeva, promovira povjerenje između djeteta, obitelji te odgovornih osoba i institucija, te se stvara veći osjećaj kontrole.



.........................................................................................................................................................................

of the child’s parents, legal guardians or family members25. In accordance with this, every child will be treated with full concern and responsibility in implementation of the intervention programme.

3. the principle of holistic approach Harmonious and healthy child development is not possible without accepting the individuality of the child. The holistic approach principle is based on interventions that will include a comprehensive assessment of needs, constraints and potentials of the child, and enable their fulfilment.

The interventions resulting from this document, aimed for children, have to be designed in such a way to respond to challenges that occur in different developmental stages of children. Identification of different needs of the child, depending on the phase of development, implies creation of the optimum foundations for health, education, and social integration of the child.

4. the principle of the beneficiary participation

The involvement of the parents/legal guardians and the children in planning, organisation, implementation and monitoring of the programs and services is an important prerequisite for successful social interventions targeting children, especially in the areas of health, education, social, family and child protection. Cooperation with wider social community, non-governmental organisations and

25 Convention on the Rights of the Child, I Part, Article 2.2.

старатеља или чланова породице.25 У складу с тим, према сваком дјетету ће се поступати с пуним ангажовањем и одговорности у провођењу програма интервенције.

3. Принцип холистичког приступа Хармоничан и здрав развој дјетета није могућ без уважавања дјететове индивидуалности. Принцип холистичког приступа базиран је на интервенцијама које ће укључити свеобухватну процјену потреба, ограничења и потенцијала дјетета, те омогућити задовољење истих.

Интервенције произашле из овог документа, а намијењене дјеци, морају бити тако креиране да могу одговорити на изазове које са собом доносе различите фазе развоја дјетета. Препознавање различитих потреба дјетета у зависности од развојних фаза, подразумјева стварање оптималних темеља здравља, образовања и социјалне интеграције дјетета.

4. Принцип учешћа корисникаУкључивање родитеља/старатеља и дјеце у планирање, организовање, извођење и мониторинг програма и услуга представља предуслов успјешности друштвене интервенције намијењене дјеци, а посебно у областима здравља, образовања, социјалне, породичне и дјечје заштите. Често је неопходна сарадња са широм друштвеном заједницом, невладиним организацијама и медијима да би се обезбједила шира друштвена подршка за нека системска побољшања у овој области.

25 Конвенција о правима дјетета , I дио, члан 2.2.

.........................................................................................................................................................................



5. princip intersektoralnosti i multidisciplinarnosti

Poboljšanje intersektoralnog i multidisciplinarnog pristupa problemu ranog razvoja i rasta djece je od ključne važnosti.

Mjere i aktivnosti koje se poduzimaju u oblastima ranog rasta i razvoja djece, od otkrivanja slučaja, preko procjene potreba, planiranja postupaka zaštite do podrške i tretmana djeteta, moraju se bazirati na intersektorskom pristupu, što uključuje interakciju stručnjaka iz oblasti koje su usmjerene na brigu o djetetu. Dokument Okvirna politika treba potaći odgovorne na svim nivoima vlasti da unaprijede intersektorsku saradnju.

6. princip blagovremenostiIskustva ranog djetinjstva imaju, općenito, duboki uticaj na pojedinca kroz život. Kritični period u razvoju djece je vremenski period u kojem se pokazuje pojačana osjetljivost na uticaje okoline te se određene funkcije razvijaju u skladu s proživljenim iskustvima i u skladu s faktorima koji utiču na rast i razvoj djece. Ukoliko dijete nije izloženo određenim stimulusima u tačno određeno vrijeme ili nema adekvatne elementarne uvijete razvoja, razvoj određenih funkcija kasnije u životu može postati gotovo nemoguć.

Blagovremena detekcija, dijagnostika i intervencija uopće, a posebno kad je u pitanju zaštita djeteta, predstavlja imperativ za djelovanje i organizaciju sistema brige o djeci. Od blagovremenosti intervencije neposredno ovisi i konačni rezultat brige o djetetu, tako da je ovaj princip izuzetno značajan.

5. princip intersektoralnosti i multidisciplinarnosti

Poboljšanje intersektoralnog i multidisciplinarnog pristupa problemu ranog razvoja i rasta djece je od ključne važnosti.

Mjere i aktivnosti koje se poduzimaju u područjima ranog rasta i razvoja djece, od otkrivanja slučaja, preko procjene potreba, planiranja postupaka zaštite do potpore i tretmana djeteta, moraju se bazirati na intersektorskom pristupu, što uključuje interakciju stručnjaka iz područja koje su usmjerene na brigu o djetetu. Dokument Okvirna politika treba potaći odgovorne na svim razinama vlasti unaprijediti intersektorsku suradnju.

6. princip blagovremenostiIskustva ranog djetinjstva imaju, općenito, duboki utjecaj na pojedinca kroz život. Kritično razdoblje u razvoju djece je vremensko razdoblje u kojem se pokazuje pojačana osjetljivost na utjecaje okolice te se određene funkcije razvijaju sukladno proživljenim iskustvima i sukladno faktorima koji utječu na rast i razvoj djece. Ukoliko dijete nije izloženo određenim stimulansima u točno određeno vrijeme ili nema adekvatne elementarne uvjete razvoja, razvoj određenih funkcija kasnije u životu može postati gotovo nemoguć.

Blagovremena detekcija, dijagnostika i intervencija uopće, a posebice kad je u pitanju zaštita djeteta, predstavlja imperativ za djelovanje i organizaciju sustava brige o djeci. Od blagovremenosti intervencije neposredno ovisi i konačni rezultat brige o djetetu, tako da je ovaj princip izuzetno značajan.



.........................................................................................................................................................................

media is often needed too in order to ensure wider community support for some systemic improvements in this area.

This principle is extremely important since it enables establishment of the two-way communication, makes it easier for children and their families to take an active role in decision making, setting the goals, promoting trust between the child, the family and the responsible persons and institutions, and creates a stronger sense of control.

5. the principle of cross-sector and multidisciplinary approach

The improvement of cross-sector and multidisciplinary approach to the issue of early childhood development and growth is of critical importance.

Measures and actions undertaken in the areas of early childhood development and growth, starting from detection of cases, to assessment of needs, the planning of protection, support and treatment of children, must be based on a cross-sector approach, involving an interaction of experts in the fields focusing on child care. The Framework Policy document should stimulate the decision makers at all government levels to improve cross-sector cooperation.

6. the principle of timeliness Early childhood experiences in general have a deep impact on the individual throughout the entire life. The critical period in a child’s development is the time when a child shows stronger sensitivity

Наведени принцип је изузетно важан јер омогућава успостављање двосмјерне комуникације, пружа лакши начин дјеци и њиховим породицама да активно учествују у доношењу одлука, постављању циљева, промовисања повјерење између дјетета, породице те одговорних лица и институција, те се ствара већи осјећај контроле.

5. Принцип интерсекторалности и мултидисциплинарности

Побољшање интерсекторалног и мултидисциплинарног приступа проблему раног развоја и раста дјеце је од кључне важности.

Мјере и активности које се предузимају у областима раног раста и развоја дјеце, од откривања случаја, преко процјене потреба, планирања поступака заштите до подршке и третмана дјетета, морају се базирати на интерсекторском приступу, што укључује интеракцију стручњака из области које су усмјерене на бригу о дјетету. Документ Оквирна политика треба подстаћи одговорне на свим нивоима власти да унаприједе интерсекторску сарадњу.

6. Принцип благовременостиИскуства раног дјетињства имају, уопштено, дубоки утицај на појединца кроз живот. Критични период у развоју дјеце је временски период у којем се показује појачана осјетљивост на утицаје околине те се одређене функције развијају у складу с проживљеним искуствима и у складу

.........................................................................................................................................................................



7. princip porodičnog kontinuitetaPorodica je prirodno okruženje za pravilan rast i razvoj djeteta. Sve intervencije koje su usmjerene na brigu o djetetu, a u kojima je sadržana okolnost izdvajanja djeteta iz porodice, moraju sadržavati mehanizam za supstituiranje porodičnog okruženja djeteta, odnosno mjere koje će ublažiti posljedice izdvajanja djeteta iz porodice.

7. princip obiteljskog kontinuitetaObitelj je prirodno okruženje za pravilan rast i razvoj djeteta. Sve intervencije koje su usmjerene na brigu o djetetu, a u kojima je sadržana okolnost izdvajanja djeteta iz obitelji, moraju sadržavati mehanizam za supstituiranje obiteljskog okruženja djeteta, odnosno mjere koje će ublažiti posljedice izdvajanja djeteta iz obitelji.



.........................................................................................................................................................................

to environmental influences and specific functions develop in line with the survived experiences and the factors that influence growth and development of children. If the child is not exposed to specific stimuli in a specific time, or does not have adequate elementary conditions for growth, development of these specific functions may become almost impossible later in life.

Timely detection, diagnostics and intervention in general, and especially when it comes to protecting children, is an imperative in terms of action and organisation of a child care system. Timeliness of intervention is directly related to the final outcome of child care efforts, making this principle extremely important.

7. the principle of family continuity The family is the natural environment for the proper growth and development of the child. All interventions targeting children, and which involve the removal of the child from the family, must include a mechanism for substituting family environment, i.e. the measures to mitigate the consequences of a separation from the family.

с факторима који утичу на раст и развој дјеце. Уколико дијете није изложено одређеним стимулансима у тачно одређено вријеме или нема адекватне елементарне услове развоја, развој одређених функција касније у животу може постати готово немогућ.

Благовремена детекција, дијагностика и интервенција уопште, а посебно кад је у питању заштита дјетета, представља императив за дјеловање и организацију система бриге о дјеци. Од благовремености интервенције непосредно овиси и коначни резултат бриге о дјетету, тако да је овај принцип изузетно значајан.

7. Принцип породичног континуитетаПородица је природно окружење за правилан раст и развој дјетета. Све интервенције које су усмјерене на бригу о дјетету, а у којима је садржана околност издвајања дјетета из породице, морају садржавати механизам за супституисање породичног окружења дјетета, односно мјере које ће ублажити посљедице издвајања дјетета из породице.

.........................................................................................................................................................................



ciljevi i pravci djelovanjaPostizanje najviših standarda u oblasti ranog rasta i razvoja djece u BiH, odnosno stvaranje uslova koji će svakom djetetu u Bosni i Hercegovini omogućiti da svoje potencijale razvija u punom kapacitetu, u uslovima sretnog djetinjstva i zdravog porodičnog okruženja, ostvariće se kroz sljedeće pravce djelovanja:

1. promocija jačanja porodice i efikasnog roditeljstva/starateljstva

1.1.Raditi na jačanju roditeljskih/starateljskih kompetencija u oblasti brige i poticanja ranog razvoja djeteta, s posebnim akcentom na socijalno isključene grupe;

1.2.Razvijanje modela integrisanog pristupa ranom rastu i razvoju djece

2. povećanje efikasnosti sistema društvene brige o djeci, unapređenjem intersektorske saradnje

2.1.Stvarati sigurno okruženje u kojem se dijete rađa, raste, razvija, hrani, igra, uči i živi;

2.2.Unapređenje sistemā prikupljanja, obrade, praćenja i analiziranja podataka o indikatorima relevantnim za oblast ranog rasta i razvoja koji će se koristiti za donošenje odluka, procjene učinka mjera sistemā, kako bi se omogućilo adekvatnije koncipiranje programa, zakona i drugih propisa, u skladu sa standardima Evropske Unije;

ciljevi i sMjernice djelovanjaPostizanje najviših standarda u području ranog rasta i razvoja djece u BiH, odnosno stvaranje uvjeta koji će svakom djetetu u Bosni i Hercegovini omogućiti da svoje potencijale razvija u punom kapacitetu, u uvjetima sretnog djetinjstva i zdravog obiteljskog okruženja, ostvarit će se kroz sljedeće smjernice djelovanja:

1. promicanje jačanja obitelji i učinkovitog roditeljstva/skrbništva

1.1.Raditi na jačanju roditeljskih/skrbničkih kompetencija u području brige i poticanja ranog razvoja djeteta, s posebnim akcentom na socijalno isključene skupine;

1.2.Razvijanje modela integriranog pristupa ranom rastu i razvoju djece

2. povećanje učinkovitosti sustava društvene brige o djeci, unapređenjem intersektorske suradnje

2.1.Stvarati sigurno okruženje u kojem se dijete rađa, raste, razvija, hrani, igra, uči i živi;

2.2.Unapređenje sustava prikupljanja, obrade, praćenja i analiziranja podataka o indikatorima relevantnim za područje ranog rasta i razvoja koji će se koristiti za donošenje odluka, procjene učinka mjera sustava, kako bi se omogućilo adekvatnije koncipiranje programa, zakona i drugih propisa, sukladno standardima Europske unije;



.........................................................................................................................................................................

objectives and plan oF action Achieving the highest standards in the field of early childhood growth and development in BiH, and the creating conditions for every child in Bosnia and Herzegovina to develop his/her potentials to their full extent, in the conditions of a happy childhood and enjoying a sound family environment, will be realised through the following course of action:

1. promotion of strengthening of the family and efficient parenting/guardianship

1.1.Work on strengthening parental/guardianship competencies pertaining to care and stimulation of early childhood development, with particular emphasis on socially excluded groups;

1.2.Developing the model of integrated approach to early childhood growth and development.

2. increasing the effectiveness of social child care system, towards the improvement of cross-sector cooperation

2.1.Create a safe environment in which the child is born, raised, develops, is being nourished, plays, learns and lives;

2.2.Improve the system of data collection, processing, monitoring and analysis with respect to indicators relevant to the area of early childhood growth and development which will be used for the purposes of decision-making, assessment of system’s measures performance in order to provide for more adequate designing of programs, laws

ЦИЉЕВИ И ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊАПостизање највиших стандарда у области раног раста и развоја дјеце у БиХ, односно стварање услова који ће сваком дјетету у Босни и Херцеговини омогућити да своје потенцијале развија у пуном капацитету, у условима срећног дјетињства и здравог породичног окружења, оствариће се кроз сљедеће правце дјеловања:

1. Промоција јачања породице и ефикасног родитељства/старатељства

1.1.Радити на јачању родитељских/старатељских компетенција у области бриге и подстицања раног развоја дјетета, с посебним акцентом на социјално искључене групе;

1.2.Развијање модела интегрисаног приступа раном расту и развоју дјеце.

2. Повећање ефикасности системā друштвене бриге о дјеци, унапређењем интерсекторске сарадње

2.1.Стварати сигурно окружење у којем се дијете рађа, расте, развија, храни, игра, учи и живи;

2.2.Унапређење системā прикупљања, обраде, праћења и анализирања података о индикаторима релевантним за област раног раста и развоја који ће се користити за доношење одлука, процјене учинка мјера системā, како би се омогућило адекватније конципирање програма, закона и других прописа, у складу са стандардима Европске уније;

.........................................................................................................................................................................



2.3.Daljnje usklađivanje legislative i strateških dokumenata sa odredbama međunarodnih dokumenata iz oblasti ljudskih prava, te podsticanje efikasne primjene istih;

2.4.Raditi na razvijanju integrisanih modela društvene brige o djeci, u skladu sa potrebama i mogućnostima lokalnih zajednica;

2.5.Povećavati obuhvat djece predškolskim odgojem i obrazovanjem, uz individualni pristup i kontinuirano praćenje rasta i razvoja djece;

2.6.Kreiranje „protokola o intersektorskoj saradnji“ kojim bi se utvrdili načini postupanja pojedinih aktera društvene brige o djeci;

2.7.Unapređenje saradnje i partnerstava sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom

3. unapređenje strukturalnih i funkcionalnih kapaciteta institucija društvene brige o djeci

3.1.Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta usluga u oblastima zdravlja, vaspitanja, obrazovanja, socijalne i porodične zaštite;

3.2.Kontinuirano usavršavanje profesionalaca i edukacija roditelja/staratelja i javnosti o značaju ranog rasta i razvoja djece;

3.3.Uspostavljanje standardizovanih procedura, planova i programa rane detekcije i intervencije kroz unapređenje rada institucija društvene brige o djeci, uz favorizovanje holističkog pristupa korisniku.

2.3.Daljnje usklađivanje legislative i strateških dokumenata sa odredbama međunarodnih dokumenata iz područja ljudskih prava, te poticanje učinkovitije primjene istih;

2.4.Raditi na razvijanju integriranih modela društvene brige o djeci, sukladno potrebama i mogućnostima lokalnih zajednica;

2.5.Povećavati obuhvat djece predškolskim odgojem i obrazovanjem, uz individualni pristup i kontinuirano praćenje rasta i razvoja djece;

2.6.Kreiranje „protokolā o intersektorskoj suradnji“ kojim bi se utvrdili načini postupanja pojedinih aktera društvene brige o djeci;

2.7.Unapređenje suradnje i partnerstava sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom.

3. unapređenje strukturalnih i funkcionalnih kapaciteta institucija društvene brige o djeci

3.1.Unapređivanje dostupnosti i kvalitete usluga u područjima zdravlja, odgoja, obrazovanja, socijalne i obiteljske zaštite;

3.2.Kontinuirano usuvršavanje profesionalaca i edukacija roditelja/skrbnika i javnosti o značaju ranog rasta i razvoja djece;

3.3.Uspostava standardiziranih procedura, planova i programa rane detekcije i intervencije kroz unapređenje rada institucija društvene brige o djeci, uz favoriziranje holističkog pristupa korisniku.



.........................................................................................................................................................................

and other regulations, in line with the European Union standards;

2.3.Further harmonise the legislation and strategic documents in line with relevant provisions of international human rights documents, and encourage their efficient application;

2.4.Work towards developing the integrated models of the social child care system, in accordance with the needs and capacities of the local communities;

2.5.Increase the coverage of children with preschool upbringing and education, through an individual approach and continuous monitoring of child development and growth;

2.6.Create a “protocol on cross-sector cooperation“, which would determine the mode of action of the individual actors in the social child care;

2.7.Improve cooperation and partnership with non-governmental organisations and private sector.

3. improving structural and functional capacities of child care institutions

3.1.Improve access to and the quality of health care services, upbringing and educational, social and family protection services.

3.2.Continuous training of professionals and education of parents/guardians and the public on the importance of early childhood growth and development;

3.3.Establish standardised procedures, plans and programmes for early detection and interventions through improved functioning of child care institutions and by giving preference to holistic approach to beneficiaries.

2.3.Даље усклађивање легислативе и стратешких докумената са одредбама међународних докумената из области људских права, те подстицање ефикасне примјене истих;

2.4.Радити на развијању интегрисаних модела друштвене бриге о дјеци, у складу са потребама и могућностима локалних заједница;

2.5.Повећавати обухват дјеце предшколским васпитањем и образовањем, уз индивидуални приступ и континуирано праћење раста и развоја дјеце;

2.6.Креирање „протоколā о интерсекторској сарадњи“ којим би се утврдили начини поступања појединих актера друштвене бриге о дјеци;

2.7.Унапређење сарадње и партнерстава са невладиним организацијама и приватним сектором.

3. Унапређење структуралних и функционалних капацитета институција друштвене бриге о дјеци

3.1.Унапређивање доступности и квалитета услуга у областима здравља, васпитања, образовања, социјалне и породичне заштите;

3.2.Континуирано усавршавање професионалаца и едукација родитеља/старатеља и јавности о значају раног раста и развоја дјеце;

3.3.Успостављање стандардизованих процедура, планова и програма ране детекције и интервенције кроз унапређење рада институција друштвене бриге о дјеци, уз фаворизовање холистичког приступа кориснику.

.........................................................................................................................................................................



zakljuČakDokument Okvirna politika, kao i Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije BiH i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period 2011.-2016. omogućiti će izradu dugoročnih planskih dokumenata čija će okosnica biti zaštita i poštivanje prava najmlađih stanovnika u Bosni i Hercegovini.

Brčko distrikt Bosne i Hercegovine će svoje aktivnosti u oblasti ranog rasta i razvoja djece usmjeravati u skladu sa dokumentom Okvirna politika.

zakljuČakDokument Okvirna politika, kao i Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije BiH i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za razdoblje 2011.-2016. omogućit će izradu dugoročnih planskih dokumenata čija će okosnica biti zaštita i poštovanje prava najmlađih stanovnika u Bosni i Hercegovini.

Brčko distrikt Bosne i Hercegovine će svoje aktivnosti u području ranog rasta i razvoja djece usmjeravati sukladno dokumentu Okvirna politika.



.........................................................................................................................................................................

conclusionThe Framework Policy Document, the same as Policy for Early Childhood Development of the Federation of Bosnia and Herzegovina and the Policy for Improving Early Childhood Development in the Republic of Srpska for the period 2011-2016 will provide for development of the long-term planning documents, whose backbone will be protection and respect of the rights of the youngest population in Bosnia and Herzegovina.

Brcko District of Bosnia and Herzegovina will guide its activities related to early childhood growth and development in line with the Framework Policy Document.

ЗАКЉУЧАКДокумент Оквирна политика, као и Политика за унапређење раног раста и развоја дјеце Федерације БиХ и Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период 2011-2016. омогућиће израду дугорочних планских докумената чија ће окосница бити заштита и поштовање права најмлађих становника у Босни и Херцеговини.

Брчко дистрикт Босне и Херцеговине ће своје активности у области раног раста и развоја дјеце усмјеравати у складу са документом Оквирна политика.

Ova publikacija je urađena uz pomoć Evropske unije.“Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine,Vlade Republike Srpske, Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine i ni u kom slučaju ne predstavlja stanovišta Evropske unije”.

unicef / ecd brochure

Documents