umetnichka fotografija

Copyright Link group

Umetnika fotografija

Uloga fotografije u umetnosti i fotografija kao umetnost

Ono to je prve fotografije inilo tako neuporedivim moda potie iz injenice da predstavljaju prvo sliku susreta maine i oveka. Najzad, pokuaj da se povede sistematska rasprava izmeu umetnosti i fotografije morala je najpre da propadne.

Volter Bendamin, O fotografiji i umetnosti

Slikari su vekovima nastojali da to vernije prikau stvarnost, u emu je fotografija daleko preciznija. Kamera obskura, izum koji je doveo do pronalaska fotgrafije, i sam je u poetku sluio kao alatka u slikarstvu. Nju je koristio Leonardo da Vini, kao i mnogi drugi slikari do pojave fotografije. Fotografski postupak je doveo do velikih promena u umetnosti, posebno u slikarstvu.

Postojanje fotografije bi trebalo da nas odvrati od elje da opisujemo ono to se moe samo od sebe zabeleiti.

Pol Valeri u govoru povodom stogodinjice fotografije

Teodor eriko - Derbi u Epsomu


Fotografija je svojom tanou otkrila sve ono to slikari nisu uspeli da zapaze. Slike konjanika su bile jedan od najreprezentativnijih motiva u slikarstvu kao i konjanike statue. Simbolisale su snagu i slobodu, predstavljajui veliinu moi odreenih vladara. Edvard Mabrid je svojim fotografijama na kojima je zabeleio trkakog konja prikazao najtanije poloaj nogu konja prilikom galopa. Slikari su do tada najee greili prilikom predstavljanja konja u pokretu to se moe videti u delu Teodora erikoa-Derbi u Epsomu. Kako fotografija moe verno prikazati sve ono to opaamo, mnogi slikari su je prihvatili kao pomono sredstvo kojim se mogu skicirati razliiti motivi kako bi se lake preneli na slikarsko platno. Neki od njih su saraivali sa fotografima, a neki su se i sami bavili fotografijom. Ovakav vid odnosa slikarstva i fotografije, gde fotografija slui kao referenca slikarstvu i slikarstvo kao referenca za fotografiju, ostao je u praksi do danas. Kako se fotografija prenosi na druge umetnosti tako i one utiu na fotografiju. Ostvarena je veza izmeu fotografije i knjievnosti, slikarstva, skulpture, arhitekture i drugih umetnikih izraza iz kojih proistiu novi pravci u umetnosti i novi naini izraavanja.

Een Delakroa - Alirke, 1843. Kada je fotografija nastala, u umetnosti je bio aktuelan pravac romantizma, pa su tada fotografi snimali prizore u istom duhu kao slikari tog doba. ivopisne atmosfere sa Istoka i iz severne Afrike, ljudi i odea u neuobiajenim, dinaminim prizorima. Istonjake teme su okupirale i slikare i fotografe, pa su fotografije prenosile stvarnost uz romantiarski poetski doivljaj. Teme koje su obraivane su nosile nazive kao i umetnike slike: Svitanje, Zalazak sunca, Piknik i druge sline nazive. Krajem XIX veka poznati engleski fotograf Piter Emerson je izdao knjigu u kojoj navodi osnovne principe fotografisanja. Knjiga je nosila naziv Pejzana fotografija, a izdata je 1889. godine. Emerson naglaava kako je osnovni princip fotografije otrina fokusa sa neotrim zadnjim ili prednjim planom. Ovi principi su uzeti u odnosu na ljudski vid i uticali su na mnoge fotografe iako se sam Emerson, kasnije, nije uvek pridravao ovih ideja.


Piter Emerson - Ribarenje

Viliam Tarner - Grand kanal Engleski fotografi su pod uticajem tadanjih engleskih slikara, kao to je bio Viliam Tarner, radili sjajne fotografije pejzaa. Portret je bio svuda prisutan i ostao veita tema, radile su se fotografije arhitekture gradova, snimane mrtve prirode i razni bitni dogaaji. Tada je fotografija poela da izlazi iz okvira slikarskih motiva i poela da preuzima dokumentarnu ulogu. Usledila je faza realizma u likovnoj umetnosti gde je fotografija ostvarila veliki uticaj na druge likovne tehnike, koje su ovoga puta od fotografije preuzele njene glavne odlike, otrinu, mo materijalizacije i beleenja detalja. To su bili osnovni postulati realizma, zbog kojih su se slikari veinom bavili i fotografijom. Pomagala im je u prikupljanju skica za studije velikih formata. Pored mnogih velikih majstora evropskog slikarstva, fotografijom su se bavili i nai slikari kao to su bili Paja Jovanovi, ore Krsti i Steva Todorovi o emu svedoi arhiv Muzeja grada Beograda. Fotografi ve obrauju socijalnu tematiku, a vidimo da su teme iz svakodnevnog ivota postale okupacija i slikara realista.


Gustav Le Grej - More i nebo (Normandija, 1856.)

Klod Mone - Impresija-Raanje sunca Zasieni vernim prikazivanjem stvarnosti, u slikarstvu i u fotografiji se javlja novi pravac, impresionizam. Slikari impresionisti su odstupili od upotrebe fotografije u procesu stvaranja slike i pokuali da direktno na platnu u prirodi zabelee igru svetlosti. Oni su umesto srebrnih soli koje se koriste u fotografiji koristili uljane boje da bi uinili isto ono to fotogrfske ploe stvaraju kada se izloe svetlosti. Slike iz ovog perioda odlikuje pretapanje boja i linija ime se gubi preciznost, a dobija svetlosni efekat. Ovog puta slikarske ideje podstiu fotografe da i sami odstupe od pravila stvaranja otre slike i poigraju se sa mekim fokusom i grubim papirima, na kojima se dobijao efekat koji podsea na slikarsko platno. Zatim su krenuli i da crtaju po fotografijama ime se fotografija najvie pribliila slikarstvu. Ovakve fotografije su vie liile na umetnike slike.


Dord Deivison - Polje luka Poetak XX veka je oznaio umetnost fotografije osnivanjem Meunarodnog drutva umetnikih fotografa i razvojem razliitih umetnikih pravaca u fotografiji koji su ostali u tesnoj vezi sa slikarstvom. Fotografije postaju priznate kao zasebni umetnika dela podjednako kao slike ili skulpture. Naputaju se tradicionalni naini komponovanja i odbacuju se tradicionalni motivi. Londonski salon je organizovao meunarodne izlobe fotografije i sve do I Svetskog rata ostao najznaajniji centar umetnike fotografije.

Izumevanje fotografije zadalo je smrtni udarac starim nainima izraavanja i u slikarstvu i u poeziji, u kojoj se pojavilo automatsko pisanje.

A. Breton


Filip Halsman - Dali Atomikus, 1950.

Maks Ernst

Knjizi bogato ilustrovanoj fotografijama cilj je da odstrani sve opise.

Breton u predgovoru za katalog izlobe Maksa Ernsta

Dva velika umetnika otvaraju u Njujorku galeriju koja postaje novi centar savremenih umetnikih tendencija. Galerija 291 koju su osnovali Alfred tiglic i Edvard tajhen je okupljala evropske avangardne umetnike i dala odlinu bazu za razvijanje novih pravaca u


kojima je fotografija odigrala bitnu, moda ak i vodeu ulogu. Izgubila se predmetnost na fotografiji, pojavili su se apstraktni subjektivni prikazi koji su bili lini izraz fotografa. Ovakva tendencija se pojavila jo u impresionizmu to su kasnije prihvatili i ekspresionisti. Kubizam, futurizam, dadaizam i nadrealizam su doneli eksperimente u kojima se proimalo slikarstvo i fotografija. Slikari su eksperimentisali sa fotografijom, a fotografi sa razliitim postupcima prilikom snimanja i razvijanja fotografija. U Evropskim tokovima su nadrealizam, ruska avangarda i kola Bauhaus najvie uticali na isticanje znaaja fotografije. Oni poinju da stvaraju fotografije bez fotoaparata direktno na fotopapiru uvodei tako konceptualnu praksu u fotografiju. Razvojem savremenih pravaca u umetnosti XX veka, fotografija postaje sredstvo izraavanja koje svedoi o umetnikim praksama tog doba i daje podlogu za dizajnerska reenja. Hteo bih da budem fotografski aparat!

izjava Endija Vorhola, 70. godina XX veka

Filip Halsman, Endi Vorhol Veina umetnikih pravaca koji se i danas razvijaju kao to su konceptualna umetnost, lend art, bodi art, umetnost performansa, umetnost instalacija u prostoru, umetnost grafita, strit art, umetnost murala i drugih oblika savremene umetnosti, imaju tendenciju da umetnost priblie obinom oveku i njihovo postojanje je kratkorono. Ovde fotografija dobija ulogu koja ima znaaj u tome to svedoi o umetnikim praksama novog doba koje da nije fotografije i videa, mogu biti potpuno zaboravljene.


Performans Jozefa Bojsa Paralelno sa razvojem novih pravaca u umetnosti, u fotografiji se razvijao i trend beleenja ljudi i dogaaja gde fotografija postaje sredstvo novog gledanja na svet. Dokumentarna fotografija se ne mora baviti umetnou, ona ima svoju praktinu primenu, postaje svedok politikih zbivanja, drutvenih promena, socijalnih uslova. Ovde se ponovo javlja tenja da se objektivno prikae stvarnost, ali su odreeni autori ipak zastupali ideju da fotografi moraju subjektivno da prepoznaju i zabelee trenutke iz ivota. Dokumentarna fotografija sa autorskim izrazom dobija novu umetniku vrednost i sama po sebi predstavlja umetniko delo u ovoj oblasti. Ovaj stil je u fotografiji odigrao znaajnu ulogu vodei fotografe da i danas razmiljaju u ovom pravcu. Princip subjektivnog gledanja na odreenu tematiku je doneo niz razliitih autora i mogunost da se iste teme neogranieno prikazuju, bilo da je u pitanju portret, reportana ili reklamna fotografija.

Sebastian Salgado

umetnichka fotografija

Documents