ukloniti seme razdora ^lanovi ovog sindikata otvoreno izra ... sindikata...

$: Ukloniti seme razdora ^lanovi ovog sindikata otvoreno izra ... sindikata nezavisnost/BILTEN...Ukloniti seme razdora VANIH USTAVOM I ME\UNARODNIM KONVENCIJAMA - DA BUDU RAVNOPRAVNI$
GRA

NSK

I SIN

DIK

AT

PREH

RAN

E, U

GO

STIT

ELJS

TVA

TU

RIZM

A,

POLJ

OPR

IVRE

DE

VO

DO

PRIV

RED

E I D

UV

AN

SKE

IND

UST

RIJE

IZDA

NJE

ODB

ORA

PO

VERE

NIK

A IN

STIT

UTA

ZA K

UKUR

UZ “

ZEM

UN P

OLJ

E”/ m

art 2

006.

SIN

DIK

AL

NA

OR

GA

NIZ

AC

IJA

GS

PU

T “

NE

ZA

VIS

NO

ST

” IN

ST

ITU

TA

ZA

KU

KU

RU

Z “

ZE

MU

N P

OL

JE”

OB

RA

]A

SE

JA

VN

OS

TI

I U

PU

]U

JE A

PE

LN

AD

LE

@N

IM D

R@

AV

NIM

OR

GA

NIM

A D

A Z

AU

ST

AV

E [

IKA

NIR

AN

JE

I P

RO

GO

N K

OJI

PR

OT

IV ^

LA

NO

VA

"N

EZ

AV

ISN

OS

TI"

ME

SE

CIM

AS

PR

OV

OD

I D

IRE

KT

OR

IN

ST

ITU

TA

DR

GO

RA

N S

AR

AT

LI]

.

^la

novi ovog s

indik

ata

otv

ore

no izra

`avaju

sum

nju

da s

e n

a o

vakav

na~in

pre

duze}e p

ripre

ma z

a s

um

njivu p

rivati

zaciju. O

vom

e ide u

pri

log i o

dn

os

pre

ma n

a{i

m ~

lan

ovim

a jer

ovakvim

radn

jam

a n

ajv

e}a

pre

pre

ka je jak s

indik

at

i sl

o`n

i ra

dn

ici.

^L

AN

OV

I G

RA

NS

KO

G S

IND

IKA

TA

PU

T "

NE

ZA

VIS

NO

ST

" @

EL

E D

A S

EO

DN

OS

I U

NJI

HO

VO

M P

RE

DU

ZE

]U

NO

RM

AL

IZU

JU T

AK

O [

TO

]E

SE

OS

TV

AR

ITI

MIN

IMU

M G

RA

\A

NS

KIH

I L

JUD

SK

IH P

RA

VA

ZA

GA

RA

NT

O-

VA

NIH

US

TA

VO

M I

ME

\U

NA

RO

DN

IM K

ON

VE

NC

IJA

MA

-

DA

BU

DU

RA

VN

OP

RA

VN

I U

^E

SN

ICI

U @

IVO

TU

PR

ED

UZ

E]

A,

DA

SE

IZ

BO

RE

SA

OS

NO

VN

O P

RA

VO

: D

A M

OG

U D

A P

OS

TA

VL

JAJU

PIT

AN

JA, D

A N

A N

JIH

DO

BIJ

U O

DG

OV

OR

E,

I D

A Z

A T

O N

E B

UD

U K

A@

NJE

NI!

Ukl

onit

i sem

e ra

zdor

a

2 Bilten ODBORA POVERENIKA INSTITUTA ZA KUKURUZ

[IKANIRANJE ZAPOSLENIH I GU[ENJE SINDIKALNIH SLOBODA U INSTITUTU ZA KUKURUZ “ZEMUN POLJE”

HRONIKA SAMOVLA[]AUpravljanje Institutom kao D.P. je reguli-

sano Zakonom o preduze}ima, Statu-tom Instituta i drugim op{tim aktimaInstituta. Organi Instituta su Skup{tina kojubiraju u skladu sa Statutom svi zaposleni uInstitutu, Upravni odbor, koji bira Skup{tinainstituta, Generalni direktor koga biraUpravni odbor i Nadzorni odbor kojeg biraSkup{tina Instituta

Podeljenost kolektiva po~inje martameseca 2004. godine.

MART Na odrànoj sednici Skup{tine (kojoj je

tog leta isticao mandat) 09.03.2004. tada{njipredsednik dr M. Filipovi} pro~itao ~l. 37Statuta i rekao "da je pravo vreme daSkup{tina pokrene inicijativu za dono{enjeodluke o pokretanju postupka za izbornovog saziva Skup{tine" te je tako i donetaodluka za pokretanje inicijative za dono{-enje odluke o pokretanju postupka za izbornovih ~lanova. (Zna~i nije doneta odluka oraspisivanju izbora niti procedura istih {toobavezuje ~l. 37 Statuta)

U reìji predsednika SamostalnogSindikata \or|a Hadì-Vukovi}a sprovodese kandidacioni zborovi od 22. do 24.marta2004. godine na na~in koji nije bio regu-laran. Tom prilikom je izmanipulisanpredsednik sindikata Nezavisnost MiodragKosti} koji je prihvatio u~e{}e na takosprovodenom kandidacionom zboru. Kosti}je prihvatio odgovornost i javno u procesupred IV Op{tinskim sudom u Beogradu ipriznao krivicu koja je proistekla iz njegoveneobave{tenosti. Zbog toga je pravna slu`baInstituta dostavila Skup{tini starog sazivazahtev 5br73/1 od 31.03.2004. za ukidanje

sprovedenih nezakonitih radnji. A istogdana sa~injen je i zaveden "Zapisnik sa kan-didacionih skupova odrànih u periodu od22-24.03.2004. godine" zaveden 5br74/1,koji predstavlja falsifikat. Ovaj tekst bi posadràju i formi da je istinit, mogao bitiizve{taj o odrànim predizbornim aktivnos-tima, a ni u kom slu~aju merodavan zapis-nik sa kandidacionih skupova. Ovaj zapis-nik je sa~injen post festum od strane pred-stavnika oba sindikata od kojih je sindikatNezavisnost povukao svoj potpis sa nave-denog dokumenta osporavaju}i njegovuzakonitost.

MAJ Tada{nji generalni direktor dr Goran

Todorovi} donosi Pravilnik o radu18.05.2004. godine. Naime, u Institutu jepostojao Pojedina~ni kolektivni ugovor kojije primenjivan do 18.12.2003. godine. Odtog perioda pa narednih {est mesecisindikati su trebali da se usaglase i predloèdirektoru na potpisivanje PKU koji bi biousagla{en sa izmenama i dopunama Zakonao radu. Samostalni sindikat je izbegavao nasve na~ine da sa sindikatom “Nezavisnost”donese predlog za nov PKU sve do majameseca, kada je kona~no predat zajedni~kipredlog (jednog petka, 14.05.2004., {to jebilo kasno jer smo do 18.05. morali imatipotpisan PKU). Zbog toga SamostalniSindikat stupa u {trajk.

Tako|e dana 20.05.2004. godinepredsednik SS \or|e Hadì-Vukovi} pod-nosi inicijativu pred Ustavnim sudom zautvr|ivanje nezakonitosti Pravilnika o raduInstituta koje je doneo 18.05.2004. pod bro-jem 1275/1 direktor dr Goran Todorovi}.

Ovaj zahtev je ODLUKOM USTAVNOGSUDA ODBIJEN I OBUSTAVLJEN POSTU-PAK ZA UTVR\IVANJE NEZAKONITOSTIPOSTUPKA DONO[ENJA PRAVILNIKA

(iza{lo u Slu`benom glasniku broj 20,10.03.2006. - naàlost prekasno )

JUNI - JULIDa bi spre~io nezakonit sled doga|aja,

posebno navedenu izbornu manipulaciju,generalni direktor dr Goran Todorovi} je naosnovu zakonskih ovla{}enja dopisom broj5br88/1 od 09.07.2004. godine uputio pis-meno upozorenje Skup{tini Instituta.Me|utim, Skup{tina je to upozorenje svo-jom Odlukom pod brojem 5 br90/2-1 od12.07.2004.godine ODBILA.

Stru~na slu`ba Instituta dostavljaSkup{tini starog saziva Predlog odluke zaraspisivanje izbora za naredni sazivSkup{tine Instituta po brojem 5br 80/1 od16.06.2004. koju je navedena Skup{tinaodbila da donese. Umesto takve odluke, ~ijije sadràj izri~ito propisan ~lanom 37Statuta, Skup{tina je u julu donela dveodluke.

Da je prilikom izbornog procesa bilonezakonitih radnji svedo~i ~injenica da je izorganizacije navedenih izbora istupiosindikat “Nezavisnost”, na taj na~in {to sepismeno ogradio od nezakonito ~injenihradnji u predizbornoj i izbornoj proceduri.To je u~injeno dopisom svim organimaupravljanja u Institutu broj 5br 94/1 od16.07.2004. godine. Nakon ovoga 13 kandi-data za ~lanove Skup{tine odustalo je odsvojih kandidatura iz istih razloga. To suu~inili aktom 5br. 95/1 od 16.07.2004.godine koji su pojedina~no potpisali.Njihovo odustajanje kandidaciona komisijanije uvaìla nego su ostali na glasa~kim lis-tama.

Dana 26.07.2004. godine Samostalnisindikat sprovodi glasanje za izbor novogsaziva Skup{tine i donosi Izve{taj br 1841/1od 26.07.2004. i Zapisnik br 1840/1 istogdatuma. Glasanje je tako|e bilo nelegalnojer se glasalo i po ku}ama, ~ak i nekolikodana pre, glasa~ki listi}i su bili nepravilnosa~injeni te je tako i izborna komisijapovredila statutarne odredbe.

Na osnovu navedenog "zapisnika"izvr{ena je verifikacija kandidata za ~lanoveSkup{tine odlukom broj 5br 82/2-3 od08.07.2004. i izvr{en njihov nezakonit izborna izborima koji su zakazani istom odlukomi koji su odràni 26.07.2004. godine.

Skup{tina, ne uvaàvaju}i predlogstru~ne pravne slu`be, donosi dve odluke ito odluku 5 br82/2-2 od 08.07.2004. kojomje stavljena van snage odluka br 5-71/2-3 od26.04.2004. koja se odnosi na pokretanjeinicijative za dono{enje odluke o pokretanjupostupka za izbor ~lanova novog sazivaSkup{tine i odluku pod brojem 5 br.71/2-4od 08.07.2004.god. o pokretanju postupkaza izbor ~lanova novog saziva Skup{tineInstituta za mandatni period 2004-2009.godine. Predsednik Skup{tine je radio podpritiskom predsednika Samostalnog sindi-kata i ~lanstva koji je bio u {trajku. Oveodluke nisu uskla|ene sa ~l. 37 Statuta jerorgan koji ih je doneo uporno je izbegavao

2004

Jedan od prepoznatljivih simbolaZemuna svakako predstavlja i svetski

~uven i priznat Institut za kukuruz. Kad jedavne 1945. godine osnovan pod nazivom"Savezni zavod za oplemenjavanje iproizvodnju bilja" nalazio se daleko odgrada, izme|u Novosadskog puta i prugeBeograd - Zagreb, okruèn samo njivama.Dana{nji naziv Institut za kukuruz -"Zemun polje" dobijen je 1959. godine, aposle nekoliko godina u neposrednoj blizi-ni je niklo istoimeno novostambeno nasel-je. Od tada, okolina se urbanizuje, tako daje Institut sada sa svih strana okruènnaseljima i industrijskim pogonima.

Ipak, sa preko 13.000 tona semenskogkukuruza, koji se proizvedi na oko 1.400hektara u dve ekonomije - u Zemun polju iKrnje{evcima, i jo{ 3.000 hektara u koope-raciji, zemunski Institut je zadrào vode}u

poziciju. Osim snabdevanja doma}egtrì{ta izvozi se u republike biv{eJugoslavije (BiH, Slovenija i Makedonija),u Gr~ku, Tursku, Poljsku, a najzna~ajnijiizvoz je i dalje u Ukrajinu, Rusiju iKazahstan. Ukupna vrednost godi{njeproizvodnje iznosi oko 18 miliona evra.Institut predstavlja zna~ajan privrednipotencijal, jer, iako je nau~na institucija,sam se finansira, a dotacije se dobijajusamo za posebne, naru~ene istraìva~keprograme. U Institutu radi oko 350zaposlenih, vi{e od stotinu stru~njaka, odkojih su 33 doktora nauka, 22 magistra i 50inènjera. Do raspada SFRJ institut jepredstavljao i me|unarodni nau~ni i obra-zovni centar u ovoj oblasti. Godinama su setu obu~avali i specijalizirali kadrovi izcelog sveta, sa svih kontinenata.

INSTITUT ZA KUKURUZ je Zemun u~inio poznatim u celom svetu

Nau~nici koji su umeli da zarade

3

da donese Odluku za raspisivanje izb-ora. To izbegavanje je bilo smi{ljenoda bi grupa u okviru Samostalnogsindikata instituta koja je organizo-vala i sprovela vanstatutarnu proce-duru kandidovanja i glasanja zaSkup{tinu Instituta mogla manip-ulisati izborima i u novi sazivSkup{tine, mimo volje ve}ine dovestisvoje pristalice, {to je i u~injeno, a {toje imalo za posledicu nelegalan inezakonit izbor novog sazivaSkup{tine Instituta.

AVGUST Zbog navedenih nezakonitosti

ostavke na ~lanstvo u Skup{tini (jersu prethodno 16.07.2004 podnelizahteve za odustajanje od kandida-ture) podnose dva ~lana 10.08.2004.te tako procesi rada iz kojih su pred-loèni nisu ni zastupljeni, {to je opet usuprotnosti sa ~lanom 37 Statuta.

SEPTEMBARPosle nezakonitog izbora Skup{tine,

posebno se isti~e nezakonita odluka novogsaziva Skup{tine, za izbor nova tri ~lanaUpravnog odbora Instituta koja je doneta13.09.2004. godine Upravni odbor (sad unovom sazivu predsednik Petar Piper,~lanovi: dr Jelena Levi}, dr DragicaIvanovi}, dr Mirjana Vuleti}, dr NenadDeli}, mr Goran Stankovi}, Milica \inovi}Trifunovi}, ~iji je suprug izabran zapredsednika Skup{tine Instituta) odlazi(beì) na ogledno dobro Instituta uKrnje{evcima i tamo donosi odluku o smenisa du`nosti direktora dr Gorana Todorovi}ai imenuje za v.d. dr Gorana Sartli}a. Pobeglisu ispred 144 zaposlena koji su bili prisutniu sali. U obrazloènju odluke o smeni stojipod ta~kom 2. da je "neovla{}eno i preko-ra~enjem svojih ovla{}enja doneo Pravilniko radu 18.05.2004.god. (Ovaj zahtev Samos-talnog sindika upu}en Ustavnom sudu je zautvr|ivanje zakonitosti je dobio epilog odbi-jen je tek 10.03.2006.). Zatim, pod ta~kom 5."onemogu}avanje ostvarivanja sindikalnihsloboda Samostalnog sindikata" (U TOMPERIODU SVE RADNJE JE SPROVODIOSAMOSTALNI SINDIKAT KOJI TADANIJE BIO PREREGISTROVAN U MINI-STARSVU ZA RAD, ZAPO[LJAVANJE ISOCIJALNU POLITIKU NITI JE BIO USINDIKATU NAUKE OD MAJA MESECA2002. KADA JE ISKLJUÊN ZBOGNEDOLA@ENJA NA SEDNICE I NE-PLA]ANJA ^LANARINE {to potvr|ujuMilena Milovanovi} sekretar i predsedniktog sindikata, dr \ur|ica Jovovi} dopisomod 22.2.2006. godine), (PRAKTI^NO NIJEBIO LEGITIMAN).

OKTOBAR Dr Goran Saratli} kao v.d. direktora

05.10.2004. godine poziva oba sindikata napregovore oko usagla{avanja predloganovog PKU. Zahtev sindikata Nezavisnostda se pre usagla{avanja predloga ispo{tujezakonska procedura koja se odnosi nautvr|ivanje reprezentativnosti nije usvojen,jer je to "nepotrebno, svi se poznajemo".Posle toga, sindikat "Nezavisnost" vi{e nijepozivan na bilo kakve pregovore.

NOVEMBARSindikat "Nezavisnost" dobija poziv

09.11.2004.god. da 12.11.2004. potpi{e PKUu ~ijem usagla{avanju sa direktorom nije niu~estvovao.

Samostalni sindikat se (re{enjem04.11.2004. godine od nadle`nog Ministar-stva za rad)u me|uvremenu naprasno pre-registrovao i 12.11.2004. potpisuje PKU sadirektorom dr Goranom Saratli}em uz cere-monije na kojima prisustvuje i predsednikSamostalnog sindikata Milenko Smiljani}.

DECEMBARPo~inje progon ~lanova sindikata

Nezavisnost raznim vidovima pritisaka ipretnji preme{tajima na druga radna mesta,organizovana psiholo{ka kampanjametodom zastra{ivanja.

U 2005. GODINI PROGON I GU[ENJESINDIKATA “Nezavisnost”, neuvaàvanja usocijalnom dijalogu, nepo{tovanja minimu-ma ljudskih prava zagarantovanih me|u-narodnom konvencijom se dalje sprovodikroz upozorenja pred otkaze preko 40,Otkazivanju ugovora o radu ~lanovimaOdbora poverenika (4), nepo{tovanja sud-skih presuda, i ne sprovo|enja re{enjainspekcije rada, zbog ~ega je Institutnov~ano ka`njen sa 250.000 dinara, a na toblagonaklono gledaju ~lanovi Upravnogodbora i Nadzornog odbora iako su oba-ve{tavani od sindikata Nezavisnost. Tako|ese oglu{uju na javna istupanja direktoraprotiv ~lanova sindikata Nezavisnostnajru`nijim laìma i neistinama koje ~akiznosi i u javne medije. Nije hteo da prego-vara sa sindikatom ~ak ni preko Agencije zamirno re{avanje sporova kojoj smo biliprinu|eni da se obratimo. Nije hteo da izdare{enje o reperzentativnosti sindikata negoje to u~inio Odbor za utvr|ivanje reprezen-tativnosti pri Ministarstvu rada i socijalnepolitike kome smo bili tako|e prinu|eni dase obratimo.

Pritisak na ~lanstvo sindikata se sprovo-di i u 2006. godini poslednji slu~aj kada sepredsednik UO Petar Piper dopisom br.

760/1 od 16.03.2006. pred redovnuSkup{tinu sindikata Nezavisnost kadaje trebao da se usvoji zavr{ni ra~un iizve{taj o radu Odbora poverenika,obratio poimenice svim ~lanovimasindikata sa navedenim proizvoljnim ineta~nim podacima. S obzirom da senije obratio samo Odboru poverenikakoji bi mogao da bude upu}en u prob-lematiku teksta cilj je bio da se predSkup{tinu pokoleba ~lanstvo i da senastavi eroziono delovanje. Te se tako"upozorenja" u prete}em tonu na nefor-malan na~in dostavljena kompletnom~lanstvu sindikata.

Dakle:1. Nije doneta odluka o raspisivanju

izbora za ~lanove Skup{tine Instituta zamandatni period 2004-2009. godine odstrane ranijeg saziva Skup{tine i pored

upozorenja generalnog direktora dr GoranaTodorovi} br 88/1 od 09.07.2004., ~ime jeprekr{ena procedura izbora novog sazivaSkup{tine Instituta propisana StatutomInst.Ovo upozorenje Skup{tina odbija svo-jom odlukom br 90/2-1 od 12.07.2004.

2. Ne postoje verodostojni zapisnici sakandidacionih zborova na kojima su trebaliu skaldu sa ~l.37 Statuta Inst. Biti kandi-dovani ~lanovi novog saziva Skup{tineInstituta

3. Suprotno ~l. 37 Statuta Skup{tina "ver-ifikuje" listu kandidata za ~lanoveSkup{tine, zbog ~ega je tada{nji direktorodbi da prizna izbor i odluke noveSkup{tine i Upravnog odbora Instituta jerorgani Instituta Skuop{tina i UO nisuizabrani u skladu sa prcedurom propisanomZakonom o preduze}ima i op{tim aktimaInstituta u prvom redu Statuta.

4. Skup{tina odbija upozorenje direktora5. Zbog navedenih nezakonitosti i nereg-

ularnosti u konstituisanju pismene ostavkena ~lanstvo u Skup{tini su dala dva ~lanaSkup{tine 10.08. i 3.09.2004. a 13 je odbilokandidaturu jo{ 16.07.2004..

6. Pismeno se od takvog na~ina radaogradio Nezavisni sindikat 16.07.2004. kaotada jedini reprezentativni sindikat uInstitutu (brojao je 130 ~lanova). Drugisindikat je Samostalni ~ije je vo|stvo glavniorganizator nezakonitog izbora Skup{tine iUpravnog odbora i dono{enja nezakonitihodluka.

7. Sam izbor ~lanova o ~ijim kanditatura-ma ne postoje verodostojni zapisnici vr{enje delimi~no i po ku}ama tako {to su pojed-inci suprotno proceduri glasanja, glasa~kelisti}e nosili ku}ama zaposlenih, gde su sedoga|ale incidentne situacije. Ovo {toStatuto nije bilo predvi|eno da se glasanje uzemlji za Skup{tinu Instituta vr{i putemkoverti koje nisu bile ni zape~a}ene.

8. Skoro 50% zaposlenih radnika odtada{njih 340 svojim potpisima je podràloinicijativu od 13.09.2004. da se zahtevajunovi izbori koji bi bili statutarno sprovedenijer bi sa samo na taj na~in razre{ila pitanjalegimiteta Skup{tine i smirile podele uInstitutu.

Prolazimo kroz period u kome je bilomnogo obmana, laì, raznih manipulacijaljudima i kriminalnih radnji, mislim da ovotreba stvarno da ostane zabeleèno i da seni{ta ne presko~i.

GENERACIJE ZAPOASLENIH SU IZGRADILE UZORNO PREDUZE}E

2005

2006


ZA[TITI]EMO ^LANSTVOOD PROGONA MO]NIKA

PREDSEDNI[TVO GRANSKOG SINDIKATA PREHRANE, UGOSTITELJSTVA, POLJOPRIVREDE TURIZMA, VODOPRIVREDE I DUVANSKE INDUSTRIJE PORUÛJE

SVI PROTIV SINDIKATA

Sve su brojniji i teì primeri preduze}a iustanova u Srbiji u kojima se drasti~no kr{ipravo na slobodno delovanje i organizovan-je Sindikata "Nezavisnost¨ i u kojima sediskrimini{e Sindikat "Nezavisnost¨. Ovodobija drasti~ne oblike i razmere i postajeizrazito negativna dru{tvena pojava.Posebnu zabrinutost i ogor~enje izaziva~injenica da beskrupulozni, nezakoniti pos-tupci poslodavaca idu "ruku pod ruku" saneefikasno{}u dràvnih institucija.

Navodimo samo neke primere:

"INSTITUT ZA KUKURUZ" ZEMUNPOLJE "JAGODINSKA PIVARA" JAGODINA AD "VITAL" FABRIKA ULJA I BILJNIHMASTI VRBAS“CENTROPROIZVOD" BEOGRAD"PIK ZEMUN" ZEMUN "HAJAT" HOTEL BEOGRAD "TOPOLA" INDUSTRIJA MESA BA~KATOPOLA

[TA JE ZAJEDNI^KOSVIM ¨SLUÂJEVIMA¨ ?

Napad poslovodstva pre svega narukovodstvo sindikata "Nezavisnost", azatim i na ~lanstvo sindikata "Nezavisnost¨na vi{e na~ina: pretnje, ucene, nezakonitiotkazi, diskriminacija u odnosu na drugesindikate, onemogu}avanje uslova za slo-bodno delovanje ...

"Sporost pravde¨ tj. dràvnih organa,inspekcijskih slu`bi i sudova kada su upitanju opravdani zahtevi sindikata, a"efikasno i pravovremeno reagovanje" nazahteve poslodavaca...

Veoma lo{ ishod za Sindikat: ~ak i uslu~ajevima kada su primenjena svazakonom dozvoljena sredstva sindikalneborbe, organizacije sindikata su dovedenedo ga{enja !

Veoma lo{ ishod za sve zaposlene:onemogu}avanje delovanja Nezavisnosti¨je zna~ilo i obespravljivanje zaposlenih: lo{eprivatizacije, lo{i uslovi rada i nedostataksocijalnih programa ...

RAZLOZI ZA PROTEST:

CENTRI MO]I NALAZE SE U RUKA-MA NOVIH "BIZNISMENA".

PRAVNA DR@AVA NE FUNKCIONI[E.

KR{E SE LJUDSKA PRAVA I DISKRIM-INI{U ZAPOSLEN.

POLO@AJ ZAPOSLENIH PRE I NAKONPRIVATIZACIJE JE KATASTROFALAN.

Ni u jednoj dràvi koja je pro{la tranzici-ju nije bilo ovoliko nepravdi prema onimakoji rade i stvaraju.

Ovakvo stanje vi{e ne moèmo trpeti,zato protestujemo. Neposredni povod zaprotest je poku{aj vra}anja na posaoglavnog poverenika sindikata "Nezavisnost""Institut za kukuruz Zemun Polje".

Re~eno je u pozivu na protest predMinistarstvom za rad u Beogradu,22.decembra 2005. godine.

KONFERENCIJA ZA {TAMPU ODRÀNA U UGS“NEZAVISNOST” 8.DECEMBRA 2005. GODINE

KONFERENCIJA ZA {TAMPU ODRÀNA U GS PU“NEZAVISNOST” 8.FEBRUARA 2006. GODINE

PREDSEDNIK GS PU “NEZAVISNOST” SLAVKOVLAISAVLJEVI} GOVORI IZPRED MINISTARSTVA

ZA RAD 27. DECEMBRA 2005. GODINE.

Otvorite o~iBRANISLAV ÂNAK predsednik UGS"Nezavisnost" sa poverenikom GS uInstitutu za kukuruz "Zemun Polje"Radetom Jovanovi}em i sekretarom GSPUT "Nezavisnost" Sneànom Novakovi}u ponedeljak 26. decembra u 9 ~asovado{ao je na kapiju Instituta za kukuruz nakojoj se od 1. decembra ove godineignori{e re{enje Inspekcije radaMinistarstva za rad o vra}anju na posaomagistra Radeta Jovanovi}a i ne dozvolja-

va mu se da u|e u preduze}e. - Brojni su slu~ajevi nezakonitog

davanja otkaza poverenicima sindikata"Nezavisnost" u celoj Srbiji. Fizi~ko nasil-je pla}enog privatnog obezbe|enja i novihvlasnika, ucene ~lanova na{eg sindikata,doga|aju se pred zatvorenim o~imapravde i nadle`nih dràvnih organa.Sindikat "Nezavisnost" vi{e ne moè datrpi ovaj progon, nasilje i torturu nad svo-jim ~lanovima, a da se od nas u isto vremetraì saradnja i u~e{}e u radu socijalno-ekonomskog saveta - upozorio jeBranislav ânak.

Na sednici Predsedni{tva odrànoj usredu 7. decembra usvojeni su

zaklju~ci koji najavljuju da }e ovajsindikat zapo~eti borbu za promenuodnosa dràve i pravosudnih organa kadaje u pitanju odbrana ovih elementarnihgra|anskih i ljudskih prava i prava nasindikalno organizovanje i ravnopravantretman u svim sredinama.

Predsednik GS PUT "Nezavisnost"Slavko Vlaisavljevi} se na konferenciji zanovinare odrànoj 8. decembra obratiojavnosti: - Uputili smo zahtev Javnomtuìla{tvu da razmotri osnovanostpodizanja optu`nice protiv direktoraInstituta za kukuruz Gorana Saratli}a.O~ekujemo da se Mr. Radetu Jovanovi}uodmah omogu}i vra}anje na posao itraìmo prijem kod ministara za rad ipravosu|e i Vladi Republike Srbije, kao ikod ministra SCG za ljudska i manjinskaprava Rasima Ljaji}a.

5Broj 01/Mart 2006.

- Ne postoje instrumenti da u Srbijiprinudno sprovedemo re{enje Inspek-cije rada na{eg ministarstva o vra}anjuradnika na posao zbog otkaza koji jesporan. Imamo samo mogu}nost nov-~anog ka`njavanja direktora i pre-duze}a i podno{enja krivi~nih prijava,rekao je danas ministar za rad,zapo{ljavanje i socijalna pitanjaSlobodan Lalovi} rukovodstvu Gran-skog sindikata PUT koje je danas prim-io posle protesta koje je pedesetak~lanova Glavnog odbora ovog sindikataizrazio ispred ulaza u zgradu min-istarstva u Nemanjinoj 26.

Poruka sa transparenata bila jepitanje ministru "Jel' moè u Evropubez sindikata?", i tek posle sat vremena,i poku{aja grupnog ulaska u zgradu,ministar je primio peto~lanu delegaciju.

Slobodan Vlaisavljevi}, predsedniknajbrojnijeg Granskog sindikata preh-rane, ugostiteljstva, poljoprivredevodoprivrede i duvanske industrije(PUT) upoznao je ministra Lalovi}a daje diskriminacija sindikata "Nezavis-nost" op{ta pojava u Srbiji i da su mnogipoverenici i ~lanovi ovog sindikata{ikanirani, ucenjeni i dobili otkaz zbogsindikalnog delovanja, pa i same pri-padnosti ovom sindikatu. Ja}imMilunovi}, koordinator Me|unarodnesindikalne organizacije (IUF) za jugois-to~nu Evropu rekao je ministru da je na

sastanku kod njegove zamenice bilo petljudi, danas je do{lo pedeset, sutra }edo}i pet stotina. - Taj broj }e sepove}avati jer mi ne}emo odustati odna{ih zahteva dok vlast u Srbiji neshvati da ne mogu privatna obez-be|enja sa batinama da uteruju strahsindikalnim aktivistima u privatizovan-

im preduze}ima u Srbiji. Po{tovanje isprovo|enje zakonitosti je va{ posao,ako vam postoje}i instrumenti nisudovoljni, ko vas spre~ava da nenapravite instrumente kojima }etesprovoditi zakon, upitao je Milunovi}.

- O konkretnom slu~aju Mr RadetaJovanovi}a }u se detaljno informisati i otome }u vas obavestiti, a ako vi imatedokaze da su sindikati i pojedinci kojivode sindikate izloèni progonu ovoMinistratsvo je sigurno spremno dapomogne da se sa takvom eventualnomnakaradnom praksom prekine u Srbiji,obe}ao je Lalovi}, karakteri{u}i takvepojave kao kriminalne.

- Ovaj razgovor je po~etak, nadamose, uspostavljanja dijaloga izme|usindikata i vlasti i poslodavaca, kojimora da dopre do cele javnosti i koji nesme biti spre~avan nikakvim zabrana-ma i cenzurama, poru~ili su posle sas-tanka predstavnici GS PUT "Nezavis-nost".

(ISH 27.decembar 2005)

Vlast nema ovla{}enje da sprovodi vlast

U susret Danu ljudskih prava, i pored vi{e od 1800 re{enja Inspekcije rada o vra}anju na posao"neposlu{nih radnika” niko nije zainteresovan da se sprovedu nalozi dràvnih organa

PARE OD KAZNI DOBRODO[LE BUD@ETU Posle kazne od 100.000 dinara za Institut i 30.000 za direktora li~no,

zbog nepo{tovanja Odluke IV op{tinskog suda o vra}anju na posao MrRadeta Jovanovi}a po presudi u julu 2005. godine, Inspekciji za radMinistarstva za rad pla}eno je i pet mandatnih kazni u visini od po 20.000dinara, a ovih dana se sprema i {esta. Po prekr{ajnoj prijavi koju je19.januara Inspekcija rada podnela protiv direktora Saratli}a zbognepo{tovanja re{enja Inspekcije rada o vra}anju Mr Radeta Jovanovi}ana posao, zapre}ena je kazna od 800.000 do milion dinara.

Ministar Lalovi} se sloìo sa delegacijom “Nezavisnosti” na njihovuprimedbu da osim mandatnih i prekr{ajnih kazni dràvni organi moguzbog nepo{tovanja njihovih odluka podnositi i krivi~ne prijave. Tri mese-ca posle ovog razgovora, i napla}enih preko 200.000 dinara kazni, dràvajo{ uvek ne primenjuje ovu mogu}nost da za{titi svoj autoritet.

^lanovi predsedni{tva Granskog sindikata PUT “Nezavisnost”su 27. decembra 2005. godine posle dva sata protesta ispredministarstva za rad primljeni na razgovor sa ministromSlobodanom Lalovi}em


PROGON “NEZAVISNOSTI”SA BLAGOSLOVOM VLASTI

POKROVITELJSTVO MINISTRA BUBALA- Navodno "nedoli~no pona{anje" je bilo

pismeni zahtev na{eg sindikata koji seodnosio na proceduru prodaje 6,5 hektarana{e zemlje na Batajni~kom drumu firmiKNAUF. Predlagali smo da se raspi{e javnikonkurs kako bismo postigli bolju cenu,tvrdi Jovanovi}. To je bio pravi razlog zadavanje otkaza koji mi je uru~en 30. maja2005. Samo 13 dana po mojoj tu`bi, naro~i{tu odrànom 22. jula 2005. godine,dobio sam prvostepenu odluku IV op{tin-skog suda u moju korist, kojom jeponi{teno re{enje o otkazu i ja sam vra}enna posao, jer se direktor Saratli} nijepojavio na sudu. Ta odluka, naravno, nijeispo{tovana, a, posle dopisa ministraBubala da je Saratli} bio sa njim naslu`benom putu od 12. do 18. jula, iako tonema veze sa 22. julom, presuda je ukinu-ta i vra}ena na ponovno su|enje. Na tajna~in je ministar Bubalo direktno uticaona sud, jer, {ta on ima da daje opravdanjeza izostanke i daje do znanja sudu sa kimje Saratli} u dobrim odnosima, kaèJovanovi}.

Mr RADE D. JOVANOVI] (40) magis-tar biotehni~kih nauka, doktorant,Istraìva~ saradnik iz oblasti tehnologijesto~ne hrane u laboratoriji za tehnolo{kaistraìvanja. Autor ili koautor 108 nau~nihradova i saop{tenja u doma}im i stranim~asopisima. Zavr{io Poljoprivredni fakul-tet Univerzitet u Beogradu, najbolji stu-dent generacije svog odseka saprose~nom ocenom 9,19; U zavr{noj faziizrade doktorske disertacije otpu{ten saposla kad je trebao da brani doktorat.

U Institutu za kukuruz zaposlen od1997. kao stru~njak specifi~nog profila zaposebna istraìvanja. Za vreme njegovogrukovo|enja odsekom za tehnolo{kaistraìvanja na pro{logodi{njem Me|u-narodnom sajmu u Novom Sadu osvojeno{est zlatnih medalja za nove proizvode.

Zbog svoje stru~nosti kao jediniistraìva~ iz Instituta za kukuruzangaòvan na projektu Tehnolo{kog

fakulteta u Novom Sadu "Unapre|enjetehnolo{kih procesa i kvaliteta u industri-ji hrane za ìvotinje" (evidencioni broj TR6877B) koje finansira Ministarstvo nauke iza{tite ìvotne sredine za period 1.1.2005do 31.12. 2007. Samo u 2005. godini cenaprojekta 10.406.153 dinara gde su partici-panti i korisnici rezultata 18 najve}ih firmiiz ove oblasti u Srbiji. Sastavni deo pro-jekta su istraìvanja Mr. RadetaJovanovi}a koja su mu onemogu}ena odstrane direktora Instituta GoranaSaratli}a. Iako su sredstva Ministarstvaredovno upla}ivana Instuitutu za kukuruz,ona nisu namenski tro{ena, a inspekcijiministrstva nauke nije dozvoljen uvid udokumentaciju

Mr Rade Jovanovi} je od 1997. godine udva mandata biran u Nadzorni odborInstituta za kukuruz. Nikad nije disciplin-ski ka`njavan.

Ko je Rade Jovanovi}?

NEPO@ELJAN I PROGLA[EN ZA“OPASNOST PO INSTITUT”

Magistru Radetu Jovanovi}u obezbe|enje "Progard" ne dozvoljava da u|e u pre-duze}e, i pored re{enja Inspektorata rada nadle`nog ministarstva, koje nalaèrukovodstvu Instituta da Jovanovi}a vrati na posao do okon~anja sudskogspora. Slu~aj magistra Jovanovi}a je utoliko drasti~niji {to je on predsednikgranskog sindikata "Nezavisnost" u Institutu, i {to je otkaz "zaradio" zbog svogsindikalnog anga`mana.

Kr{enje ljudskih i sindikalnih prava zaposlenih, posebno ~lanova sindikata"Nezavisnost" zbog njihovog nastojanja da se po{tuju zakoni i propisi, masov-

na je pojava u celoj Srbiji, ne samo u privatizovanim, nego i u dru{tvenim pre-duze}ima koja se tek spremaju za transformaciju vlasni{tva.

Razloge za otkaze ili izricanje upozorenja pred otkaz, poslodavci prikrivaju"nedoli~nim pona{anjem" koje su u ugradili u Pravilnike. Po njima, nedoli~no jesuprotstavljanje poslovnim potezima direktora koji stotinama hiljada evra dobi-jenim nezakonitom rasprodajom imovine firme i dràvne zemlje kupuju socijalnimir i prikrivaju malverzacije i neuspe{nost u poslovanju.

Pored brojnih slu~ajeva {irom Srbije, u poslednjim mesecima pa`nju medijaprivla~e doga|anja u dva dru{tvena preduze}a poljoprivredne grane - Institutu zakukuruz "Zemun Polje" i PIK Zemun. Identi~na matrica: prodaja imovine pre-duze}a, dràvnog poljoprivrednog zemlji{ta ili sto~nog fonda, nai{la je na otporpovereni{tava Granskog sindikata poljoprivrede PUT "Nezavisnost", zbog ~ega semasovno dele upozorenja pred otkaz i otkazi. Prvi korak u disciplinovanju jedegradacija i {ikaniranje na poslu - preme{tanje na neodgovaraju}a, manjepla}ena radna mesta. Za tim slede upozorenja pred otkaz, i otkazi.

Zbog suprotstavljanja politici Gorana Saratli}a otkaze sa posla je dobilo~etvoro od devet ~lanova Odbora. Sekretar GS "Nezavisnost" BORIS KOJI](mart 2005), ~lanovi Odbora poverenika MILAN BADNJAR (septembar 2004),RADE JOVANOVI], predsednik (jun 2005), @IVKO POPOVI] ~lan (mart 2006),a i svi ostali ~lanovi Odbora su ka`njeni, opomenama pred otkaz i preme{tanjemna druge poslove. Zamenik predsednika odbora, doktor nauka GoricaCvijanovi}, smenjena je sa rukovode}eg mesta u istraìva~kom timu i degradi-rana na poslove tehni~ara.

U aprilu 2005. godine 42. zaposlena ~lanovi sindikata “Nezavisnost”, dobili suupozorenje pred otkaz samo zbog toga {to su zahtevali da se njihovom sekre-taru, pravniku Borisu Koji}u, dozvoli ulazak u Institut da bi uzeo dokumentacijupotrebnu za sudsko ro~i{te u sporu sindikata sa direktorom.

PROGARD U SLU`BI ZABRANE IZVR{ENJARE{ENJA INSPEKTORATA RADA

I DVOJA KOLA POLICIJE ZA SLU~AJ“NARU{AVANJA REDA I MIRA”

7Broj 01/Mart 2006.

Drasti~an slu~aj pritiska na sindikalneaktiviste je i slu~aj Gorice Cvijanovi},

zamenika predsednika povereni{tva GSPUT "Nezavisnost" uInstitutu za kukuruz"Zemun Polje". Gorica Cvi-janovi} je doktor poljo-privrednih nauka za mikro-biologiju zemlji{ta, i u pret-hodne tri godine bila jerukovodilac grupe zagajenje kukuruza od dese-tak inènjera i tehni~ara.Posle 22 godine staà, 70objavljenih i saop{tenihradova u stru~nim ~asopisi-ma i na nau~nim skupovi-ma, smenjena je sredinomjanuara re{enjem direktoraGorana Saratli}a sarukovode}eg mesta. I nesamo {to joj je umanjivan-jem koeficijenta plataumanjena za oko 50 evra, posebnim anek-som Re{enja, u opisu posla data su joj,pored ostalog, zaduènja koja supredvi|ena za tehni~are.

- Ministar Lalovi} mi je li~no na sastankuu Ministarstvu 27. decembra obe}ao da }eomogu}iti dijalog sindikata sa poslovod-stvom Instituta. Umesto toga, ja sam zbogmog sindikalnog anga`mana ka`njena.Plata mi je i do sada stagnirala, a pret-

postavljena, pomo}nik direktora dr BrankaKresovi}, je na razne na~ine nastojala da memaltretira. Iako tog mesta "pomo}nika"

nema u sistematizacijiradnih mesta, ona jeizuzetno pla}ena da sebavi upravo kontrolomi pritiskom na zapos-lene. Osim brda raznihnepotrebnih izve{taja,imala sam i obavezuvo|enja dnevnika, gdeje svaki minut moraobiti evidentiran.Redovni poslovni raz-govori sa tim rukovodi-ocem su se ve} poslenekoliko minutazavr{avali sa stalnimpitanjem povodom mograda u sindikatu "[ta }eti to?". I pored svega,prilikom smene mi je

re~eno da nije bilo nikakvih primedbi namoj stru~ni rad, da je isklju~ivi razlog mojsindikalni anga`man, u~e{}e na konferenci-jama za {tampu, i u protestu kod ministraLalovi}a. Izvo|enje ogleda na poljima, kojemi je sada tato u opis radnog mesta je posaopoljoprivrednih tehni~ara, pa je o~iglednoda je cilj mog daljeg ka`njavanja pritisak dase sindikat "Nezavisnost" ugasi u Institutu,kaè Gorica Cvijanovi}.

Svi ~lanovi Odbora poverenika GS"Nezavisnost" su na razne na~ine

ka`njeni - opomenama pred otkaz ugovorao radu, otkazima, preme{tanjem na lo{ijeposlove. Posle smene dr Gorice Svijanovi},otkaza Borisu Koji}u i Radetu Jovanovi}u, iopomena pred otkaz svim ~lanovimaOdbora poverenika, na red je do{ao i @ivkoPopovi} Dòja, traktorista iz pogona uKrnje{evcima. U 58. godini ìvota, posle 34godine radnog staà, sa debe-lom lekarskom dokumentaci-jom koja zahteva posebantretman, Dòja je posle upo-zorenja pred otkaz automatskidobio i otkaz, obrazloèn na19 stranica gusto kucanogteksta..

- Od 2002. godine samoboleo od hipertenzije, obol-jenja srca i krvnih sudova,hroni~nih reumatskih oboljen-ja ki~me, nogu… A kako i nebih, kad sam znao i po 17 satida radim na traktoru i pre-bacujem norme u svim vre-menskim uslovima, kaè Dòja. Zbogbolesti sam i raspore|en na poslovepomo}nog radnika u radionici za odràvan-je mehanizacije, ali je i to za mene naporno,pa sam traìo da me premeste na lak{eradno mesto portira na ekonomiji u

Krnje{evcima. Ali, umesto da se moj poloàjolak{a, u oktobru pro{le godine sam dobioaneks re{enja o opisu poslova, pa mi je, iakoimam kvalifikaciju, pridodato da ~istimkrug, blato od traktorskih to~kova, da isto-varam i utovaram robu, da radim na njivi usvakakvim vremenskim uslovima. @albenisu pomogle, pa sam zbog toga, a i jedneneispla}ene plate dok sam leào u bolnici,podneo tu`bu IV op{tinskom sudu.

Neposredan povod za dis-ciplinsku komisiju bilo je to{to je @ivko 23. decembraodbio da ~isti krug. - To je bilonamerno iìvljavanje, sanamerom da me ponize, kaèon. @ivko tvrdi da je unemilost pao zbog toga {togodinama ukazuje na zlo-upotrebne svog rukovodica uKrnje{evcima Dragana Trifu-novi}a koji mehanizacijomInstituta obra|uje svojih pri-vatnih 70 jutara zemlje kojeobra|uje u arendi. - Drugirazlog je i to {to sam kao ~lan

Odbora poverenika GS "Nezavisnost", pris-ustvovao protestima i konferencijama za{tampu. Bojim se da je ovo samo po~etakprave ~istke i da }e vi{e nas dobiti otkaze,samo zbog pitanja koja na{ sindikat legitim-no postavlja, tvrdi Popovi}.

DISCIPLINOVANJE U INSTITUTU ZA KUKURUZ

DOKTORA NAUKA POKAZNI NA NJIVU

Najnoviji akt torture sindikalnih aktivista u "Institutu za kukuruz"

SMETA IM I D@OJA TRAKTORISTA

Odloèna godi{nja Skup{tina

NEMA SKUP[TINEBEZ PREDSEDNIKA

Redovna godi{nja Skup{tina ~lanovaGranskog sindikata PUT "Nezavis-

nost" u Institutu za kukuruz "Zemun Polje"nije odràna 16.marta jer predsedniku oveorganizacije mr Radetu Jovanovi}u nijedozvoljeno da u|e u preduze}e i u~estvujeu radu Skup{tine na kojoj je bilo pred-vi|eno da podnese izve{taj o radu za pro-teklu godinu.

Umesto da se posle priznavanjareprezentativnosti od strane Republi~kogodbora sukob u Institutu prevazilazi, i uzakonskim okvirima uspostavlja normal-no stanje koje podrazumeva bar dijalog iizraàvanje mi{ljenja, ovaj sukob seproduàva na {tetu svih.

I pored toga {to su mnogi ~lanovinaprasno dobnili radne zadatke zbogkojih nisu smeli da napu[taju radnamesta pod pretnjom kazne zbog udfalja-vanja sa radnog mesta, u veliku salu jedo{lo nekoliko desetina ~lanova GS PUT“Nezavisnost”

Direktoru Goranu Saratli}u nije biladovoljna {esta mandatna kazna (u ukup-nom iznosu od 120.000 dinara)Republi~ke Inspekcije rada, ni argumen-tovan demanti u dnevnom listu "Politika"@ivke \uri} na~elnika Republi~keInspekcije povodom optu`bi da je "falsi-fikovala" dokumentaciju na osnovu koje jedoneto Re{enje o vra}anju na posao mrRadeta Jovanovi}a. Upravni odborInstituta je u pismu Odboru sindikata"Nezavisnost" optuìo sindikat daizno{enjem dezinformacija u javnostinaru{ava ugled Instituta i ometa prodaju uglavnoj prodajnoj sezoni. Zbog ukazivanjana nezakonitu prodaju dràvnogzemlji{ta, sindikalci su optuèni daonemogu}ava Institutu da "legalnoobezbedi sredstva namenjena za investici-je", a i sumnji~i sindikat "Nezavisnost" dasprema svojinsku transformaciju koja nijeu interesu zaposlenih.

Zamenik predsednika Odbora pov-erenika dr Gorica Cvijanovi} je izjavila daje u odgovoru na pismo Upravnog odborapreduze}a zatraèno da se Sindikatu,zaposlenima, Skup{tini i celoj javnostiodmah dostavi Zavr{ni ra~un za 2005.godinu koji je usvojio samo Upravniodbor, i koji se krije od javnosti. Tako}emo mo}i da vidimo da li je od 2 milionainkasiranih od prodaje zemlje ostalo ne{toi za investicije. Sa namerom da prisustvu-ju Skup{tini u Institut su do{li i pred-stavnici Grane poljoprivrede u UGS"Nezavisnost" sekretar Sneàna Novako-vi} i ~lan predsedni{tva Ja}im Milunovi}koji su u obra}anju ~lanovima poru~ili daimaju podr{ku od svih organizacija ovogsindikata.


Direktor Instituta za kukuruz“Zemun Polje” Goran Saratli}

kona~no }e morati da sedne za prego-vara~ki sto sa predstavnicimaGranskog sindikata "Nezavis-nost". Posle dve godine odbijanjadirektora da potpi{e reprezenta-tivnost ovom sindikatu, koji je uvreme njegovog izbora za direk-tora imao u svojim redovimave}inu zaposlenih, Republi~kiodbor za reprezentativnost je tou~inio na sednici odrànoj 16.februara. Ve}ina problema uInstitutu, naru{eni odnosi, dese-tine upozorenja pred otkaz inekoliko otkaza, posledica suupravo odbijanja direktoraSaratli}a da ovom sindikatupotvrdi reprezentativnost. On jeza sindikalnog partnera odabraoSamostalni sindikat, ~ija regis-tracija je pod znakom pitanja.

- Traì}emo pregovore o novomPojedina~nom kolektivnom ugovoru jerje prethodni potpisan samo sa Samos-

talnim sindikatom, i zbog zakonskeobaveze usagla{avanja sa Zakonom oradu.

Za odbijanje pregovora sana{im sindikatom, direktoruSaratli}u bi sledovale novenov~ane kazne. Pitamo se kolikoje kazni Saratli} spreman da platiiz dèpa svih zaposlenih samo dabi sprovodio samovolju i zadràopoziciju sa koje moè i da daljeda gazduje u Institutu, kaè ovimpovodom Mr Rade Jovanovi},predsednik GS "Nezavisnost” uInstitutu za kukuruz “ZemunPolje”.

Pre dolaska Gorana Saratli}aza direktora sindikat “Nezavis-nost” je u Institutu za kukuruzimao oko 170 ~lanova, vi{e odpolovine ukupnog brojazaposlenih. Zbog raznih vidovapritisaka i {ikaniranja, ovaj brojje sveden oko 100.

Svakim danom sve vi{e izlaze na videlonove ~injenice o zbivanjima u Institutu

za kukuruz "Zemun Polje". Posle odlukeRepubli~kog odbora da prizna reperezenta-tivnost GS "Nezavisnost" u Institutu,otkriveno je da se sindikalna organizacijaSamostalnog sindikata sa kojom je direktordr Goran Saratli} potpisao kolektivni ugov-or, u stvari u stvari la`no predstavljala!

Sindikat zaposlenih u nau~no-istraìva~koj delatnosti Saveza samostalnihsindikata Srbije, kojem je Samostalnisindikat Instituta za kukuruz pripadao od1991. godine, sa ovom organizacijom odmaja 2002. godine nema nikakvog kontakta.Nisu dostavili pristupnice ~lanovima, neupla}uju ~lanarinu i ne odazivaju se napozive, a nisu ni dostavili odluku o istupan-ju iz na{e grane i prelaska u drugu, pismenosu potvrdili Milena Milovanovi} sekretar i dr\ur|ica Jovovi}, predsednik sindikatazaposlenih u nau~no istraìva~koj delatnos-ti Srbije. Sekretar ~etiri grane uSamostalnom sindikatu Suad [e}eragi},tvrdi da Hadì-Vukovi} ~lanarinu upla}ujegrani poljoprivrede, a zabunu unosi ire{enje o reprezentatiovnosti Hadì-Vukovi}evom sindikatu koje je direktorSaratli} izdao u januaru 2006. godine da sedostavi i sindikatu nemetala i hemije. KomeHadì-Vukovi} upla}uje sindikalnu ~lana-rinu koja iznosi preko 100.000 dinaramese~no i kako je tro{i, mora}e da objasnisvom ~lanstvu, koje je ~itave ~etiri godine uzabludi da pripada Sindikatu zaposlenih u

nau~no-istraìva~kim i dru{tvenim predu-ze}ima.

\or|e Hadì-Vukovi}, je bio predsednikSamostalnog sindikata u Institutu za kuku-ruz od po~etka devedesetih, i kao takav jeu~estvovao u smenama ~ak tri direktora. Oraspolaganju sredstvima svoje sindikalneorganizacije nikome nije polagao ra~une, anije odràvao ni redovne sastanke, {to je idoprinelo osnivanju sindikata "Nezavisnost"u jesen 2000. godine. Kad je 2004. godinetrebalo da ode u starosnu penziju jer jenavr{io 65 godina ìvota, zbog zasluga uorganizovanju smene direktora GoranaTodorovi}a, novi direktor Saratli} mu jeproduìo radni ugovor. Hadì-Vukovi} je,kako se to popularno kaè legalizovao"ku}ni sindikat, pa je kao takav bio idealan

partner direktoru Saratli}u za potpisivanjekolektivnog ugovora. Ipak, kod svog ~lanst-va i u Centrali Samostalnog sindikata jestvarao privid do te mere da je predsedniktog sindikata Milenko Smiljani} li~nopodrào "borbu radnika protiv direktora" ujunu 2004. godine, a bio i prisutan nasve~anom potpisivanju Pojedina~nog kolek-tivnog ugovora sa direktorom Saratli}em unovembru 2004. godine.

U Odboru GS "Nezavisnost" Instituta zakukuruz kaù da je do{lo vreme da Hadì-Vukovi} poloì ra~une pre svega svojimsada{njim ~lanovima, ali i biv{im, koji su~itavu deceniju upla}ivali ~lanarinusindikatu koji je Hadì-Vukovi} pretvorio uprivatnu organizaciju.

Ku}ni sindikat za potpisivanjePojedina~nog kolektivnog ugovora

LA@NO PREDSTAVLJANJE

Predsednik sindikata "Nezavisnost" uInstitutu za kukuruz mr. Rade Jovanovi}je i sam bio ~lan Samostalnog sindikatado 2004. godine. - U razgovoru saMilenom Milovanovi} sekretarom i dr\ur|icom Jovovi}, predsednikom sindi-kata zaposlenih u nau~no istraìva~kojdelatnosti Srbije, saznao sam da su\or|a Hadì-Vukovi}a, dok je dolazio nasastanke grane, smatrali za doktoranauka, pa su ga oslovljavali sa "doktore",iako nema zavr{en fakultet, sa za-prepa{}enjem konstatuje Jovanovi}.

REPUBLI^KI ODBOR PRIZNAO REPREZENTATIVNOSTSINDIKATA "NEZAVISNOST" U INSTITUTU ZA KUKURUZ

SLEDE NOVI PREGOVORI

\OR|E HADÌ-VUKOVI} SA MILENKOM SMILJANI}EM

NA KONFERENCIJI ZA {TAMPU U JUNU 2004. GODINE

RAMPA MORA BITI PODIGNUTA

Kako je \or|e Hadì Vukovi} obmanuo ~lanove svog sindikata

9Broj 01/Mart 2006.

Odbor poverenika organizacijegranskog sindikata "Nezavisnost" u

Institutu za kukuruz "Zemun Polje"obra}a se Predsedniku Republike iNarodnoj kancelariji sa èljom da seza{titi imovina dràve Srbije u Institutuza kukuruz, da se za{tite pravazaposlenih na sindikalni rad, da seprekine tortura nad zaposlenima, i dase ukaè na o~igledne zloupotrebe imogu}e pojave korupcije.

Poslovodstvo Instituta za kukuruzna ~elu sa direktorom GoranomSaratli}em po~ev od sredine 2004.godine zapo~elo je u ovom jo{ uvekdru{tvenom preduze}u pogubnu poli-tiku koja je podelila ovaj uspe{annau~no-proizvodni kolektiv i dovela gau velike finansijske probleme.

Pre svega, direktor Saratli} j odbioda prizna reprezentativnost sindikatu"Nezavisnost" koji je imao preko 170~lanova (od 350 zaposlenih). Bezna{eg sindikata je samovoljno saSamostalnim sindikatom, ~ija legitim-nost je sporna, sklopio Pojedina~nikolektivni ugovor. Zbog zahteva da seo predlogu PKU raspravlja, ~lanovina{eg sindikata su po~eli da dobijajudisciplinske opomene, kazne, i otkazesa posla. Kad je predsednik na{egsindikata mr Rade Jovanovi} postaviopitanje zakonitosti prodaje dràvnogzemlji{ta KNAUF-u dobio je otkaz saposla, iako je on nau~ni radnik kojitreba u Institutu da realizuje projekatfinansiran od Ministrastva nauke,vredan vi{e desetina hiljada evra.Zbog podr{ke sekretaru sindikataBorisu Koji}u koji je tako|e dobiootkaz, 45 zaposlenih, ~lanova sindika-ta "Nezavisnost", je dobilo upozorenjepred otkaz. ^lanovi na{eg pove-reni{tva se smenjuju sa rukovode}ihpoloàja i degradiraju na raznena~ine.

Poslovodstvo jo{ uvek dru{tvenogpreduze}a Institut za kukuruz "ZemunPolje" nastavlja sa postupcima koji sudoveli do podele i sukoba sa pov-ereni{tvom granskog sindikata "Nezavi-snost".

Na Skup{tini preduze}a 27. decem-bra 2005. godine donesena je Odlukada se ponovo proda pravo kori{}enja najo{ 6,2 hektara dru{tvenog zemlji{takojim raspolaè Institut, ovog puta poceni od 20 evra/mkv, a ova nezakonitatransakcija sa "Eurosalonom" je i reali-zovana.

U julu pro{le godine Upravni odborInstituta za kukuruz je doneo Odluku oprenosu prava kori{}enja na nepokret-nosti katastarskih parcela 82/1 72/3, alije posle odbijanja, pa posle samo desetdana ipak davanja saglasnosti odop{tinskog organa, sredinom novembraprodato pravo kori{}enja na pet parcelaukupne povr{ine 6,5 hektara po ceni od11 evra/kvm, ili ukupno 715.594 evrafirmi KNAUF. Krajem decembra done-sena je nova odluka o prodaji jo{ dveparcele (153/18 i 153/19) ukupnepovr{ine 6,28 hektara po ceni od 20evra/kvm u ukupnom iznosu od1.256.440 evra.

Za razliku od prethodne prodaje, zakoju je posle reagovanja sindikata"Nezavisnost" ipak raspisan javnikonkurs, a predsednik Sindikata Mr

Rade Jovanovi} dobio otkaz, ovog putajavnog konkursa nije bilo, a u Odluci~ak nije ni nazna~eno da se ona isindikatu dostavi.

Sumnju budi i to {to je u julu pro{legodine zemlja ustupljena KNAUF-u poceni od 11 evra/kvm, pa se postavljapitanje otkud tolika razlika u ceni zapribli`no istu povr{inu, koja prera-~unata iznosi pola miliona evra!

Prema elaboratu Procene kapitalaDru{tvenog preduze}a "Institut zakukuruz" koji je pre tri godine uradioInstitut ekonomskih nauka u Beogradu,ovaj Institut je raspolagao sa ukupno1.325 hektara zemlji{ta. Prema podaci-ma Katastra, na podru~ju Zemun PoljaInstitut raspolaè sa oko 733 hektara. Uelaboratu se navodi da se "U transakci-jama sa zemlji{tem koje koristi Institut,kao i drugi korisnici na podru~juZemun Polja, pojavila praksa kojanema nikakve veze sa postoje}imzakonskim re{enjima. Naime, korisnikzemlji{ta nema uticaja pri dodeljivanjuzemlji{ta za gradnju (postupak vodiDirekcija za gra|evinsko zemlji{te), alizato "prodaje" zemlji{te preko ugovorao zakupu na 99 godina, iako nemazakonske osnove za to. naime, nije

jasno kako korisnik, uslovno re~enozakupac dràvnog zemlji{ta, moèizdavati u podzakup tu|u imovinu."

Odbor poverenika Granskogsindikata "Nezavisnost" ukazuje da jeInstitut zbog poslovne politike direk-tora Saratli}a zapao u dugove kojiprelaze iznose od 600 miliona dinara,da prvi put u istoriji Instituta nemapara za isplatu plata, pa je prodajaprava na kori{}enje dràvnogzemlji{ta bio jedini na~in da se takvoposlovanje prikrije i spre~i nezado-voljstvo zaposlenih.

Direktor Saratli} je dokom pro{legodine 18 puta kao ~lan raznihprivrednih delegacija putovao u inos-transtvo sa ministrom MiloradomBubalom koji ga je uzeo u za{titu,daju}i mu opravdanje za izostanak nasudu po tu`bi Radeta Jovanovi}a. Ipored re{enja i Naloga Inspekcije radaMinistarstva za rad o vra}anju RadetaJovanovi}a do okon~anja sudskogspora, i pored pla}anja mandatnihkazni i prekr{ajne prijave, direktorSaratli} ne dozvoljava predsedniku

sindikata mr. Radetu Jovanovi}u da sevratio na posao.

Molimo vas da primate na{u dele-gaciju kako bismo vam neposrednopredali dokazni materijal, dokumentekoji nepobitno dokazuju na{e tvrdnje.

Veruju}i i instituciju Narodne kance-larije, o~ekujemo va{ odgovor kaè sena kraju pisma upu}enog Narodnojkancelariji.

APELI INSTITUCIJAMA I DR@AVNIM ORGANIMA

Prodaja tu|e zemlje unosnija odproizvodnje semena

Pismo Narodnoj kancelariji uputio je Odbor poverenika Granskog sindikata PUT“Nezavisnost” 1. marta 2006. godine

TELEGRAM PODR{KE STIGAO JE OD RONA OSVALDA

GENERALNOG SEKRETARA ME|UNARODNE UNIJE GRANSKOG

SINDIKATA


Po{tovana gospodo,

Iza brojnih sukoba izme|uposlovodstva i zaposlenih u dru{tvenimpreduze}ima koja jo{ nisu privatizo-vana krije se borba oko svojine pre-duze}a. Dok poslovodstvo ~esto èli daprodajom osnovnih sredstava pokrijegubitke ili neuspe{no poslovanje,zaposleni, organizovani u sindikate,takvoj se poslovnoj politici suprotstavl-jaju, iznose}i sumnje da se iza takvihvelikih prodaja kriju i razne mahinacije,korupcija i kra|a imovine preduze}a.Taj sukob za posledicu ima podeljenostu preduze}ima, a aktivisti sindikata kojiometaju poslovodstvo na razne na~inese ka`njavaju, dele se masovno upo-zorenja pred otkaz, a najopasniji, naju-porniji i najhrabriji, dobijaju i otkaze.Zbog progona koji doìvljavaju na{i~lanovi i na{a organizacija èlimo da seutvrde ~injenice i da pravno tuma~enjepitanja:

Zakonitosti postupka prodaje

dràvnog zemlji{ta ~iji je korisnik

Institut za kukuruz Zemun Polje

1. Dru{tveno preduze}e Institut zakukuruz Zemun polje obratilo sepo~etkom 2004. godine sa zahtevom

Odeljenju za imovinsko pravne i stam-bene odnose Skup{tine op{tine Zemunza utvr|ivanje prava kori{}enja u smis-lu ~l. 84. stav 1. i 2. Zakona o planiran-ju i izgradnji na parcelama 72/3 i 82/1upisanih u ZKUL br. 3, parcele br. 1088,parcele: 82/5 upisana u ZKUL br. 178,parcele 94/17 upisana u ZKUL br. 3parcele: 98/2, 98/3, 153/1, 153/2, 153/7,153, 8, 153/11, 153/12 i 153/13 upisane uZKUL br. 4 sve u O.O. Zemun IV .

U Re{enju op{tinskog organa 1694/1od 15.06.2004. po zahtevu Instituta za

Kukuruz odgovoreno je da su sve

parcele upisane kao dràvna svojina

Republike Srbije i da Institut za kuku-

ruz nema prava kori{}enja ovih parcela

po odredbama Zakona o planiranju i

izgradnji (~l. 84 stav 1 i 2).

2. Institutu za kukuruz Zemun Poljese 1. marta 2005. godine obratiomenadèr op{tine Zemun BranislavProstran sa ponudom da Institut ustupipravo kori{}enja kat. parc. 82/1Austrijskoj kompaniji "Knauf" jer seradi o "ozbiljnoj investiciji i otvaranju500 novih radnih mesta". Ubrzo, 14.marta, Skup{tina Instituta donosiodluku da ovlasti generalnog direktora

"da sa zainteresovanim pravnim ifizi~kim licima stupi u pregovore oustupanju prava kori{}enja zemlji{ta nakome Institut ima pravo kori{}enja a uznaknadu po trì{noj vrednosti, ili uzamenu za drugo odgovaraju}epoljoprivredno zemlji{te."

3. Direktor dr Goran Saratli} je 19.jula obavestio Upravni odbor da je 12.jula zaklju~io Ugovor o ustupanju pravakori{}enja zemlji{ta sa firmom "Knauf".Na intervenciju sindikata "Nezavisnost"25.jula 2005. godine da ta prodaja morabiti javna i transparentna, Upravniodbor je doneo odluku da se objaviJavni konkurs za prikupljanje ponuda udnevnom listu "Politika" sa rokom odsedam dana, od dana objavljivanja.Odluka o objavljivanju javnog konkur-sa donesena je na sednici Upravnogodbora 27. jula, istog dana kad je usvo-jena i odluka kojom je data saglasnost oprenosu prava kori{}enja na nepokret-nosti na k.p 82/1 i 72/3 po ceni od 10evra/kvm sa preduze}em "Knauf" d.o.o.koji je potpisan 12. jula!

4. Nedostajalo je i zvani~no odo-borenje dràvnog organa pa je Odsekza imovinsko pravne i stambene

PISMA UPU]ENAREPUBLI^KOM JAVNOM PRAVOBRANILA[TVU

REPUBLI^KOM JAVNOM TU@ILA[TVUMINISTARSTVU ZA KAPITALNE INVESTICIJE

MINISTARSTVU ZA FINANSIJE

ZAHTEV ZA ISPITIVANJE ZAKONITOSTI U SLUÂJU PRODAJE PRAVA NA KORI[]ENJE

ZEMLJI[TA U DR@AVNOJ SVOJINI

11Broj 01/Mart 2006.

poslove op{tine Zemun po zahtevuInstituta od 1. avgusta utvrdio pravokori{}enja na gra|evinskom zemlji{tu.Ipak, REPUBLI^KI JAVNI PRAVO-BRANILAC JE NA OVAKVO RE[ENJEULO@IO @ALBU, A MINISTARSTVOFINANSIJA REPUBLIKE SRBIJEDONELO JE 14. SEPTEMBRARE[ENJE KOJIM JE PRVOSTEPENORE[ENJE OP[TINSKOG ORGANAPONI[TENO.

Postupaju}i po nalogu Ministarstvafinansija op{tinski organ 2. novembradonosi novo re{enje kojim se ODBIJAzahtev Instituta za kukuruz zautvr|ivanje prava kori{}enja na k.p.72/3 i 82/1 jer je ovo zemlji{te udràvnoj svojini.

5. Traìmo od Republi~kog javnogpravobranila{tva, Republi~kog javnogtuìla{tva i ostalih nadle`nih dràvnihorgana, da utvrde kako se dogodilo daisti op{tinski organ samo posle osamdana, 10. novembra, izda novo Re{enje,u kojem je sad utvr|eno pravokori{}enja Instituta na pomenutimparcelama! Na osnovu tog re{enjaSkup{tina Instituta 18. novembradonela je odluku i ovlastila direktora drGorana Saratli}a da zaklju~i Ugovor oprodaji 6,5 hektara po ceni od 11 evrakvm u ukupnom iznosu od 715.594evra.

6. O~igledno je da se ovaj vid poslo-vanja dopao rukovodstvu Instituta, pasu celu operaciju obavili jo{ jednom. NaSkup{tini preduze}a 27. decembra2005. godine donesena je, ovog putabez objavljivanja Javnog konkursa,Odluka da se proda pravo kori{}enja najo{ 6,2 hektara dràvnog zemlji{takojim raspolaè Institut, ovog puta poceni od 20 evra/mkv, u ukupnoj vred-nosti od 1.256.440 evra, a ova transak-cija sa "Eurosalonom" je i realizovana.

Prema elaboratu Procene kapitalaDru{tvenog preduze}a "Institut zakukuruz" koji je 2003. godine uradioInstitut ekonomskih nauka u Beogradu,Institut za kukuruz je raspolagao saukupno 1.325 hektara zemlji{ta. Premapodacima Katastra, na podru~ju ZemunPolja Institut raspolaè sa oko 733 hek-tara. U elaboratu se navodi da se "Utransakcijama sa zemlji{tem kojekoristi Institut, kao i drugi korisnici napodru~ju Zemun Polja, pojavila praksakoja nema nikakve veze sa postoje}imzakonskim re{enjima. Naime, korisnikzemlji{ta nema uticaja pri dodeljivanjuzemlji{ta za gradnju (postupak vodiDirekcija za gra|evinsko zemlji{te), alizato "prodaje" zemlji{te preko ugovorao zakupu na 99 godina, iako nemazakonske osnove za to. naime, nije

jasno kako korisnik, uslovno re~enozakupac dràvnog zemlji{ta, moèizdavati u podzakup tu|u imovinu."

Po{tovana gospodo,

Prema Re{enjima Op{tinskogorgana za imovinsko pravne odnose,intervenciji Republi~kog javnog pravo-branila{tva, re{enju Ministarstva zafinansije i tuma~enju Zakona o plani-ranju i izgradnji ~iji je predlaga~Ministartvo za kapitalne investicije mimislimo da je jasno: nosioci prava nakori{}enje dràvnog zemlji{ta ne moguprodavati svoje pravo tre}im licima.Zakonit redosled postupaka bio bi da jeop{tina Zemun (Grad Beograd), odu-

zela pravo kori{}enja Institutu za kuku-ruz uz odgovaraju}u nadoknadu, paonda, preko Javnog preduze}a Direk-

cije za gra|evinsko zemlji{te raspisalaJavni konkurs za dodelu zemlji{ta nakori{}enje drugom pravnom licu.

Smatramo da se iz priloènih~injenica vidi da je izigran Zakon oplaniranju i izgradnji, da su izigraniRepubli~ko javno pravobranila{tvo iMinistarstvo finansija. Mislimo da jenaneta {teta nezakonitom prodajomdràvne zemlje i da dràvni organi uskladu Zakonom i sa svojim nadle`nos-tima moraju preduzeti odgovaraju}emere protiv po~inilaca.

Zbog zalaganja da se postupa pozakonu i {titi imovina dràve Srbije,~lanovi na~eg sindikata u Institutu zakukuruz Zemun polje dobijaju upo-zorenja pred otkaz, otkaze sa posla,smenjuju se sa rukovode}ih radnihmesta. Utvr|ivanjem istine èlimo daza{titimo ne samo na{e ~lanove, nego iceo Institut, od zloupotreba i pogubneposlovne politike.

O~ekuju}i da postupite u skladu sazakonom, molimo vas i da nas obaves-tite o va{em stavu prema na{im navodi-ma.” , kaè se na kraju pisma upu}enogRepubli~kom Javnom pravobranila{tvui Republi~kom javnom tuìla{tvu, kojaje potpisao mr Rade Jovanovi} predsed-nik GS PUT Nezavisnost" u Institutu zakukuruz “Zemun Polje” 27. februara2005. godine.

* * *

Pismo istog sadràja uputio je naadrese Ministarstava finansija iMinistarstva za kapitalne investicijepredsednik Granskog sindikata PUT“Nezavisnost” Srbije, Slavko Vlaisav-ljevi}, a koje je uru~eno 28. februara.

[ta kaè Zakon oplaniranju i izgradnji

Pravo kori{}enja ostalog gra|evin-skog zemlji{ta

^lan 83.

Vlasnici, ~iji su objekti, do dana stu-panja na snagu ovog zakona,izgra|eni u skladu sa zakonom naizgra|enom ostalom gra|evinskomzemlji{tu u dràvnoj svojini, imajupravo kori{}enja postoje}e gra|e-vinske parcele dok taj objekat postoji.

^lan 84.

Na neizgra|enom ostalomgra|evinskom zemlji{tu u dràvnojsvojini pravo kori{}enja ima ranijisopstvenik, zakonski naslednik, kao ilica na koja je raniji sopstvenik preneopravo kori{}enja, u skladu sazakonom.

Ranijim sopstvenikom iz stava 1.ovog ~lana smatra se lice koje je povaè}im propisima bilo njegov sop-stvenik na dan stupanja na snaguZakona o nacionalizaciji najamnihzgrada i gra|evinskog zemlji{ta("Slu`beni list FNRJ", br. 52/58, 3/59,24/59 i 24/61), Zakona o odre|ivanjugra|evinskog zemlji{ta u gradovima inaseljima gradskog karaktera("Slu`beni list SFRJ", broj 5/68),odnosno Zakona o odre|ivanjugra|evinskog zemlji{ta u gradovima inaseljima gradskog karaktera("Slu`beni glasnik SRS", br. 32/68,17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i39/73).

Po zahtevu za utvr|ivanje prava izstava 1. ovog ~lana, re{enje donosinadle`na op{tinska uprava.

Pravo kori{}enja iz stava 1. ovog~lana je u prometu.

Overa ugovora o prometu pravakori{}enja vr{i se na osnovu pravnos-na`nog re{enja iz stava 3. ovog ~lana.

^lan 85.

Raniji sopstvenik koji je, do danastupanja na snagu ovog zakona,stekao pravo pre~e gradnje a nijesagradio objekat, moè da podnesezahtev za poni{taj pravnosna`nogre{enja, u skladu sa zakonom, radiostvarivanja prava iz ~lana 84. ovogzakona.

12

Bil

ten

OD

BO

RA

PO

VER

EN

IKA

IN

STIT

UTA

ZA

KU

KU

RU

Z

PO{T

OJE

INS

TIT

UT

UU

KIN

UT

OP

RA

VO

KO

RI{

}E

NJA

ZA

PO

TR

EB

EG

RA

DN

JEF

AB

RIK

E“B

ALL

PA

CK

EG

ING

”, R

UK

OV

OD

-S

TV

OJE

TR

A`

ILO

TU

MA~

EN

JES

VO

JIH

PR

AV

AN

AZ

EM

LJI

{TU

KO

JEK

OR

IST

I. 1

5.

JUN

A2004.

GO

DIN

EJE

DO

BIJ

EN

OD

GO

VO

RO

DO

DS

EK

AZ

AIM

OV

INS

KO

PR

AV

NE

OD

NO

SE

SK

UP{T

INE

OP{T

INE

ZE

MU

N

VL

AS

TU

SK

UP{T

INI

OP{T

INE

ZE

MU

NJE

PR

OM

EN

JEN

AU

JES

EN

2004.

GO

DIN

E,

AP

O~

ET

KO

MM

AR

TA

2005.

PIS

MO

SA

PR

ED

LO

GO

MP

OS

RE

DO

VA

NJA

UN

EZ

AK

ON

ITO

MP

OS

LU

INS

TIT

UT

UJE

UP

UT

IOO

P{T

INS

KI

ME

NA

D`

ER

BR

AN

ISL

AV

PR

OS

TR

AN

.

NEV

ERO

VA

TNO

, A

LI I

STIN

ITO

NA

IST

OJ

SE

DN

ICIU

PR

AV

NO

GO

DB

OR

AIN

ST

ITU

TA

DO

NE

SE

NE

SU

DV

EO

DL

UK

E: P

RV

A-

DA

JES

ES

AG

LA

S-

NO

ST

NA

PO

TP

ISIV

AN

JEU

GO

VO

RA

OP

RE

NO

SU

PR

AV

A

KO

RI{

}E

NJA

SA

KN

AU

FO

MID

RU

GA

- R

AS

PIS

IVA

NJE

JAV

NO

GK

ON

KU

RS

AZ

AIZ

BO

RN

AJB

OL

JEG

PO

NU

|A~

A

ZA

IST

EP

AR

CE

LE

82/1

I72/3

13

Bro

j 01/M

art

2006.

NA

`A

LB

UR

EP

UB

LI~

KO

GJA

VN

OG

PR

AV

OB

RA

NIO

CA,

MIN

IST

AR

ST

VO

FIN

AN

SIJ

AN

AL

A`

EO

P{T

INS

KO

MO

RG

AN

U

DA

PO

NI{

TI

OD

LU

KU

KO

JOM

JEO

DO

BR

IOP

RO

ME

TA

PR

AV

IMA

KO

RI{

}E

NJA

, I

ON

IT

OP

OS

LU

{NO

I~

INE

OV

IMR

E{E

NJE

MO

D

2.

NO

VE

MB

RA

2005.

GO

DIN

EK

OJE

JEP

OT

PIS

AO

{EF

OD

SE

KA

ZA

IMO

VIN

SK

OP

RA

VN

EO

DN

OS

ES

O Z

EM

UN

BR

AN

KO

BIB

I}

PO

SL

ES

AM

OO

SA

MD

AN

A, 10.

NO

VE

MB

RA, B

IBI}

PO

T-

PIS

UJE

NO

VO

RE{E

NJE

, K

OJI

MS

EIP

AK

DO

ZV

OL

JAV

A

INS

TIT

UT

UZ

AK

UK

UR

UZ

DA

IZV

R{I

PR

OM

ET

NE

KR

ET

NI-

NA

KO

JEJE

IMA

OU

PR

AV

UK

OR

I{}

EN

JA.

SA

OV

AK

VIM

BL

AG

OS

LO

VO

MIZ

OP{T

INE, G

OR

AN

SA

RA

TL

I} 1

8.

NO

VE

MB

RA

PR

ED

LA`

ES

KU

P{T

INI, A

ON

AU

SV

AJA

OD

LU

KU

KO

JOM

JEO

NO

VL

A{}

EN

DA

ZA

KL

JU~

IU

GO

VO

RO

PR

OD

AJI

PR

AV

A

KO

RI{

}E

NJA

DR`

AV

NO

GZ

EM

LJI

{TA. (G

OR

E)

UB

RZ

O, 27.

DE

CE

MB

RA, S

KU

P{T

INA

OD

OB

RA

VA

JO{

JED

NU

PR

O-

DA

JU,

OV

OG

PU

TA

BE

ZJA

VN

OG

KO

NK

UR

SA

(DE

SN

O)


Umesto da Direkcija za gra|evinskozemlji{te Beograda, kao {to je to

u~injeno u slu~aju izgradnje fabrike "BolPakedìng", ostvari prihod od ustupanja nakori{}enje neizgra|enog gra|evinskogzemlji{ta u svojini dràve, direktor "Insti-tuta za kukuruz Zemun Polje" GoranSaratli} je, u saradnji sa op{tinskim vlasti-ma u Zemunu, ostvario nezakonit prometovim zemlji{tem sa firmama "Knauf" i"Eurosalon" u vrednosti od skoro dva mil-iona evra. Ova sredstva su posluìla zapokrivanje neuspe{nog poslovanja Insti-tuta, koje se dogodilo prvi put u {ezdeseto-godi{njem postojanju, posle samo godinu ipo dana od izbora Gorana Saratli}a zadirektora.

Granski sindikat poljoprivrede, ugos-titeljstva, turizma, vodoprivrede iduvanske industrije (PUT) "Nezavisnost,obratio se nedavno Ministarstvima finansi-ja, i kapitalnih investicija, te Republi~komjavnom pravobraniocu i javnom tuìocu, sazahtevom da se izjasne o ovom slu~aju gdeje, potpuno o~igledno, pogaèn Zakon iugled dràvnih organa i institucija koje suto poku{avale da spre~e.

Na ovaj korak smo bili prinu|eni dabismo za{titili svoje ~lanove zaposlene u

Institutu, koji su zbog ukazivanja nazloupotrebe postali predmet raznih oblika{ikaniranja, do upozorenja pred otkaz, pa iotkaza nekolicini zaposlenih.

O~ekujemo da se i Vi, kao grado-na~elnik Beograda, javno oglasitepovodom ovog slu~aja. @elimo da sedosledno ispo{tuje princip - ili je GradBeograd duàn da nadoknadi Institutuoduzimanje prava kori{}enja na zemlji nakojem je izgra|en "Bol Pakedìng", ili trebada po~inioce kr{enja Zakona i uzurpatoredràvne imovine spre~i u daljoj prodajiprava kori{}enja.

Umesto da je dva miliona evra oti{lo urazvoj grada i pobolj{anje uslova ìvotasvih gra|ana, ovim sredstvima je finansir-ana ne~ija neuspe{na, privatna poslovnapolitika,

U prilogu Vam dostavljamo kompletnudokumentaciju kojom raspolaèmo, sa pis-mima upu}enim Ministarstvima, a pred-laèmo da na ovu temu organizujemo sas-tanak i sve ~injenice zajedni~ki razmotri-mo.

(Do zaklju~enja na{eg Biltena 21. martanismo dobili informaciju o odgovoru izSkup{tine grada)

OTVORENO PISMO SKUP[TINI GRADA BEOGRADAGRADONAÊLNIKU NENADU BOGDANOVI]U

GRADSKI BUD@ET USKRA]EN ZA DVA MILIONA EVRA

Predsednik Granskog sindikata PUT “Nezavisnost” SlavkoVlaisavljevi} 3. marta 2006. godine uputio je otvorenopismo gradona~elniku Beograda Nenadu Bogdanovi}u

Generalni urbanisti~ki plan Beogradado 2021. godine i Regulacioni plan

industrijske zone Gornji Zemun, sigurno jejedan od najzna~ajnijih poteza u razvojuBeograda i Zemuna na po~etku ovog veka.Pored starog Batajni~kog puta i novosad-skog autoputa poslednjih gina ni~u savre-meni industrijski pogoni, skladi{ta, objektivelikoprodaje. Ball Packeging, Metro,Polimark, Iveco… o~igledan su primerdobrih investicija.

U pozadini ovog burnog razvoja, vano~iju javnosti, odvija se jedna druga~ijadrama. Ovo zemlji{te, uglavnom nacionali-zovano posle Drugog svetskog rata, tada jedato na kori{}enje dru{tvenimpreduze}ima iz poljoprivredne proizvod-nje. Institut za kukuruz Zemun Polje i PIKZemun su decenijama na hiljadama hek-tara bili nosioci primene nauke i poljo-privredne proizvodnje od izuzetnogzna~aja za grad Beograd. U izmenjenimokolnostima, od poljoprivredne proizvod-

nje mnogo profitabilnije su sve druge delat-nosti - od male industrijske proizvodnje, dotrgovine i rente skladi{ta. Poseban vidbrze, lake i velike zarade je prodaja i pre-prodaja nekada{njeg poljoprivrednogzemlji{ta koje je sada postalo "neizgra|enogra|evinsko zemlji{te", i ~ija vrednost jenaglo sko~ila.

Zakonit redosled postupaka koji je i pri-menjen u slu~aju fabrike limenki BallPackeging bio bi da je op{tina Zemun(Grad Beograd), zbog promene namenezemlji{ta, oduzela Institutu za kukuruzpravo na dalje kori{}enje, pa onda, prekoJavnog preduze}a Direkcije za gra|evin-sko zemlji{te raspisala Javni konkurs zadodelu zemlji{ta na kori{}enje drugompravnom licu, u skladu sa promenjenomnamenom. Na tom konkursu bi zainte-resovani, "Knauf", "Eurosalon", ili mo`daneko tre}i, sa najboljom ponudom bioizabran za novog zakupca.

INDUSTRIJSKA ZONA GORNJI ZEMUN

ME[ETARI KORISTE PRILIKU

PRIVATIZACIJAIZA LE\A

Institut za kukuruz je nau~nainstitucija od strate{kog zna~aja zaSrbiju jer proizvodnjom semenakukuruza koja je i osnovna delat-nost Instituta, moè da se zasejevi{e od 60% povr{ina. U procesutranzicije sada{nji status "dru{tve-nog preduze}a" }e se menjati, iosnovno pitanje za budu}nost je ko}e u Institutu biti titular nad vlas-ni{tvom. Posebni interesi kapitala ijavni interes dràve u slu~ajuInstituta za kukuruz mogu do}i usukob i sru{iti sve ono {to je samnogo truda i znanja izgra|enotokom proteklih 60 godina.

ZAKON o nau~no istraìva~kojdelatnosti pruà mogu}nost da iInstitut za kukuruz ostane uve}inskom vlasni{tvu dràve, i to jeono {to mnogi u institutu smatrajuza najbolje re{enje. Ipak, ima i onihkoji misle druga~ije.U pismu koje je, kao poseban vidpritiska i zastra{ivanja, li~nouru~ivano svakom ~lanu sindikata“Nezavisnost”, a koje je u imeUpravnog odbora potpisao PetarPiper, pored ostalog iznesena jeneverovatna optu`ba na ra~un“Nezavisnosti”: “svojinska transfor-macija. Posledice se mogu sagledatina osnovu dosada{njih de{avanja umnogim preduze}ima u kojima jeaktivnost sindikata “Nezavisnost”bila sli~na va{oj i zbog koje svojins-ka transformacija nije ura|ena uinteresu zaposlenih”

Odgovor na ovu klevetu }e usko-ro sti}i. Najbolje }e je demantovitipismo koje je sa Saratli}evim potpi-som dostavljeno Ministarstvu zanauku 27. februara, sa zavodnimbrojem 023-02-15/2006-01.

U pismu se zahteva ubrzana pri-vatizacija dru{tvenog preduze}aInstitut za kukuruz "Zemun Polje".

Prodajom dràvnog zemlji{taona je ve} i po~ela, a moè senaslutiti kako bi je Saratli} nastavios obzirom na zaduènost kojom jeInstitut optere}en.

Sada je mnogo jasnija ona poru-ka saratli]evog prijatelja ministraza privredu Predraga Bubala izgov-orena jesenas na “Danima polja”:SRE]NA VAM PRIVATIZACIJA!

15Broj 01/Mart 2006.

Posle stupanja na du`nost direk-tora, za samo dva meseca, od

20.10.2004. do 16.12. 2004. direktorSaratli} je obi{ao ~etiri zemlje (Zair,Gr~ka, Rusija, Liban), a na putu sezadrào 22 dana.

U 2005. godini, od 17. januara do27. novembra 2005. Saratli} je i{aona 18 slu`benih putovanja u ukup-nom trajanju od 76 dana.

Destinacije su bile: Bosna iHercegovina, Ukrajina, Albanija,Indija, Francuska (3 puta), Bugar-ska (2 puta), Italija (3 puta), Gr~ka(2 puta), Liban, Ju`noafri~ka Repu-blika, Rusija, Bugarska.

U prva dva meseca ove godine,od 7. janura do 27. februara, Sarat-li} je proveo na putu 27 dana, aboravio je u Gr~koj, Maroku, Italiji,Bugarskoj, Iranu, Ukrajini, Turskoji BiH.

Ukupno za godinu i po dana 30putovanja u 16 zemalja u ukupnomtrajanju od 125 dana. Bez najnovi-

jeg puta u Tursku od 20. do 25.marta.

Zna se da su tradicionalni part-neri Instituta Rusija, Ukrajina,Kazahstan, BiH, Turska, Makedo-nija, Gr~ka. Malo i povremeno izvo-zi se u Sloveniju, Poljsku, Italiju,[paniju.

Ako moè da se na|e opravdanjeza putovanja u Feancusku zbog sun-cokreta (propao posao), u Libanzbog me|unarodnog tendera zaIrak i Zair zbog projekta me|unaro-dne tehni~ke saradnje, pitanje jekoliko su bila opravdana putovanjau Ju`noafri~ku republiku, Marokoili Indiju. înjenica je da je GoranSaratli} ~esto bio u sastavu privred-nih delegacija na ~elu sa ministromPredragom Bubalom, a da je tro{ko-ve putovanja snosio Institut.

Saratli}evi prethodnici u neko-liko mandata su putovali u inos-transtvo najvi{e dva tri putagodi{nje, a kada je to bilo potrebno,na put su upu}ivani direktorovisaradnici i stru~njaci za pojedineoblasti.

Najbolje bi bilo da se o ovimputovanjima i napravljenim tro{ko-vima napravi izve{taj, i finansijski iposlovni, koji bi bio dostupanjavnosti u Institutu.

Zavr{ni ra~un o poslovanju pre-duze}a u protekloj godini je doku-

ment za koji su u svakom preduze}u svizainteresovani. On je pokazateljuspe{nosti poslovanja, on ukazuje naprobleme i na osnovu njega se moèrazgovarati o planovima za teku}u inarednu godinu. I u privatizovanim pre-duze}ima poslovodstvo je u obavezi daSkup{tinu akcionara obavesti ouspe{nosti poslovanja. Ovaj dokumentne moè biti tajna, a ~im se poku{asakriti njegov sadràj, ra|aju se raznesumnje.

Odbor GS PUT "Nezavisnost" se pis-meno obratio poslovodstvu sa zahte-vom da mu se dostavi primerakZavr{nog ra~una, i to je odbijeno.Nezvani~no smo saznali da je i poredtoga {to je ra~un predat on na nekakvojdoradi. Ipak, uspeli smo da do|emo dopar osnovnih podataka. Bilansom jeiskazano pozitivno poslovanje od oko30 miliona dinara (345 hiljada evra), akreditna zaduènja iznose oko 340 mil-iona dinara (3.9 miliona evra).

U prethodnoj godini (2004) tro{koviposlovanja zajedno sa fondom za platenisu prelazili 25 miliona mese~no. U

2005. godini tro{kovi su porasli zajednu tre}inu. Samo Fond za plate,topli obrok i regres je sa oko 14 milionaporastao na preko 18 miliona dinara.

Dok se u javnosti napadaju poslanicirepubli~kog parlamenta zbog visokihplata, u Institutu za kukuruz

Iako je Goran Saratli} u izjavi za"Politiku" rekao da je inkasiranih 2,1milion evra od prodaje zemlje "Knaufu"i "Eurosalonu" namenjeno investicija-ma, po zavr{nom ra~unu je o~iglednoda stvari druga~uije stoje, i da nije biloprodaje zemlje, Institut bi iskazaogubitak u poslovanju.

Zavr{ni ra~un }e kad tad morati dase pojavi pred ~lanovima Skup{tine dabi bio usvojen. Tada vi{e ne}e mo}i dase kriju podaci, pa }e to biti prilika dase svi zaposleni upoznaju sa brojevimakoji su neumoljivi.

Slu`bena putovanja kao nikad do sad

PLUS RUÂK NA AJFELOVOM TORNJU

Hiperprodukcija kao om~a okovrataJedan od razloga lo{e poslovne

situacije u koju zapada Institut jeneplanska, neracionalna proizvodnjakoja je je u ovoj godini dovela dohiperpsodukcije. Iako je iz 2004.godine ostalo oko 2.800 tona semen-skog kukuruza prozvedeno je jo{ oko11.500 tona, {to ukupno iznosi preko14.000 tona. Ako se zna da je pro{legodine prodato, zajedno sa izvozom,6.200 tona, vi{ak je preko 8.000 tona.

Delimi~no opravdanje je neo~eki-vano rodna godina sa prinosimave}im za 30-40% , ali, prema rezultati-ma prodaje, pre setve, se mogloracionalnije planirati.

Dakle, te{ko je sada prodati tolikebespotrebno nagomilane zalihe, apotraìvanja kooperanata dostiùpreko 300 miliona dinara. Na tajna~in je Institutu stavljena om~a okovrata, a jedini trenutni izlaz bio je pri-hod ostvaren od prodaje zemlje.

Zavr{ni ra~un o poslovanju u 2005. godini se krije od zaposlenih

AKO LA@E KOZA NE LA@E ROG

IMA SE, MO@E SEKad se dani provedeni na puto-

vanjima prevedu u dnevnice, ondaje 125 dana sa najmanjom dnevni-com od 100 dolara iznos od preko12.500 dolara. Dakle, moè se re}ida je i ~itavih milion dinara oti{losamo na Saratli}eve dnevnice, nera~unaju}i ostale tro{kove puto-vanja, prevoz, hotele, a bilo je tu iru~kova na Ajfelovom tornju,vo`nji brodom po Seni...

ZRNO PO ZRNO - ISTINA

16

AP

ELU

JEM

O

NA

NA

[E

^L

AN

OV

E I

SV

E Z

AP

OS

LE

NE

DA

NE

NA

SE

DA

JU N

A L

A@

I K

OJE

PR

OT

IV N

AS

U J

AV

NO

ST

I IZ

NO

SI

GO

RA

N S

AR

AT

LI]

NE

TR

EB

A S

E B

OJA

TI

PR

ET

NJI

I P

RIT

ISA

KA

NA

NA

[E

^L

AN

OV

E I

ZA

PO

SL

EN

E K

OJI

SE

NE

SL

A@

U S

A

NJE

GO

VO

M P

OL

ITIK

OM

. T

OM

E ]

E U

SK

OR

O D

O]

I K

RA

J!

VR

EME

JE D

A G

OR

AN

SA

RA

TLI]

U

PR

AV

NO

M O

DB

OR

U, S

KU

P[

TIN

I, Z

AP

OS

LE

NIM

A,

JAV

NO

ST

I I

DR

@A

VN

IM O

RG

AN

IMA

PO

LO@

I R

A^

UN

EO

NEZ

AK

ON

ITO

J P

RO

DA

JI D

R@

AV

NE

ZEM

LJE

O Z

AV

R[N

OM

RA

^U

NU

ZA

2005.

GO

DIN

U

O P

OG

RE[

NO

J P

OSLO

VN

OJ

PO

LITI

CI

O 3

0 P

UTO

VA

NJA

U I

NO

STR

AN

STV

O

O [

IKA

NIR

AN

JU I

PR

OG

ON

U

^LA

NO

VA

SIN

DIK

ATA

“N

EZA

VIS

NO

ST”

O K

AZ

NA

MA

KO

JE P

LA]

A Z

BO

G

NEI

ZV

R[A

VA

NJA

NA

LOG

A I

NSP

EKTO

RA

TA R

AD

A

O P

RIV

ATI

ZA

CIJ

I IN

STI

TUTA

KO

JU S

PR

EMA

IZ

A L

E\A

SK

UP

[TI

NE

PR

EDU

ZE]

A,

SIN

DIK

ATA

, I

SV

IH Z

AP

OSLE

NIH

OD

BOR

POV

EREN

IKA

GS

PUT

“NEZ

AV

ISN

OST

” IN

STIT

UTA

ZA

KU

KU

RUZ

“ZEM

UN

PO

LJE”

ukloniti seme razdora ^lanovi ovog sindikata otvoreno izra ... sindikata...

Documents