1.Uvod

Svaku prodaju treba shvatiti kao kupoprodaju, jer se ni jedna prodaja ne moe obaviti bez kupovine. Kupoprodaja se javlja kao posrednik izmeu proizvoaa i potroaa.Da bi se poslovoa prodavnice ili nabavna sluba preduzea dobro snabdjeli robom i zadovoljili krajnje potroae, treba prije svega da poznaju trite. Pod tritem se podrazumijeva mjesto na kome se sueljava ponuda i tranja. Dobro poznavanje dobavljaa omoguava poslovoi prodavnice i nabavnoj slubi preduzea da prodavnicu snabdije robom dobrog kvaliteta i po povoljnim cijenama. Sve to utie na ekonomsku dobit preduzea jer e kupci uvijek kupovati u onim prodavnicama gdje se prodaje roba boljeg kvaliteta i po niim cijenama.Pri razmjeni robe i usluga izmeu kupca i prodavca esto dolazi do odstupanja od dogovora u pogledu isporuke robe, cijene robe, roka plaanja i isporuivanja robe loijeg kvaliteta od naruenog.Zbog toga u procesu kupoprodaje izmeu kupca i prodavca sklapa se ugovor o kupovini i prodaji robe ili kupoprodajni ugovor. Na osnovu tog ugovara izbjegavaju se nesporazumi koji mogu nastati kasnije izmeu kupca i prodavca.

2. POJAM, POREKLO I PRAVNA SVOJINA KUPOPRODAJNOG UGOVORA

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vri razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje izmeu prava raspolaganja i prava svojine. Drutvena pravna lica u pravnom prometu drutvenim sredstavima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i graansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dranje stvari, da mu preda i stvar.[footnoteRef:1] [1: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

Ugovor o pupoprodaji, vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opteg ekvivalenta. Jo u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadravala u aktu mancipacije, koji je znaio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvaeno je drugo reenje. U strogo planskim privredama sa centralistikim sistemom upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na znaaju. Meutim, sa procesom transformacije dravne, odnosno drutvene svojine i sa afirmacijom privatne svojine ugovor o prodaji dobija na znaaju. Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa, to znai da je za njegovu punovanost dovoljno da se ugovorene strane sporazumenu o svim bitnim elementima ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Takoe, ugovor o prodaji nepokretnih stvari koje drutveno - pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru svog redovnog poslovanja mora biti zakljuen u pismenoj formi. Ugovor o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zakljuivanja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ali moe biti zakljuen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja budue etve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana.

2. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI

Kod ugovora o prodaji bitan elemenat, oko koga se ugovorene strane moraju sporazumeti, da bi ovaj ugovor zakljuen kao ugovor robnog prometa prometa, bio vaei jeste roba. Cena nije bitan elemenat ovog ugovora. Ako ona nije odreena niti odredljiva, kupac je duan da plati cenu koju prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuivanja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom se smatra tekua cena u vreme zakljuivanja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cenu utvruje sud, prema okolnostima sluaja. Roba kao predmet ugovora o prodaji mora biti u prometu. Ako je re o stvarima koje su u ogranienom pravnom prometu one mogu biti predmetom ugovora o prodaji, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U skladu sa naim pravom ugovor o prodaji moe da se odnosi na buduu stvar, pod kojom se podrazumeva stvar koja u trenutku zakljuivanja ugovora ne postoiji ve e tek nastati. U skladu sa lanom 460 Zakona o obligacionim odnosima, prodaja tue stvari obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao, ili nije morao znati da je stvar tua, moe ako usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti nadoknadu tete. Ukoliko prodavac nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na prodatoj stvari u trenutku zakljuenja ugovora, on to pravo moe stei u trenutku ispunjenja ugovora, tj. isporuke robe, ime se gore navedeno pravilo moe razumeti i opravdati.[footnoteRef:2] [2: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

U pogledu odreivanja robe kao prdmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene strane dogovore o njenoj vrsti, a da koliinu, ukoliko je ne mogu odediti, uine odredivom. Kod individualn odreenih stvari potreba je, po pravilu, njihov detaljni opis. Kod generikih stvari koliina robe se moe uiniti odredivom izrazima "od......do" ili "oko". U pogledu kvaliteta robe, ukoliko ga stranke u ugovoru ne odrede, a prodavcu je poznata namena za koju kupac kupuje robu, tada je duan da mu isporui robu odgovarajueg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe nije bila poznata, duan je isporuiti robu srednje kakvoe. Cena se, kao novana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu robu, sastoji u novcu. Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz novac daju i neke stvari, da bi bilo rei o ugovoru o prodaji, neophodno je da vrednost novca bede vea ili bar jednaka vrednosti stvari.Cena se esto ugovara. Obino se utvruje u jednom novanom iznosu li se mogu sporazumno odrediti i elementi na osnovu kojih e se cena opredeliti. Tada kaemo da je cena odrediva. Cena moe biti i propisana. Ukoliko je ugovorena vea cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene. Ako je u ugovoru naznaeno da je kupac duan da plati tekuu cenu, re je o ceni utvrenoj zvaninom trinom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje ugovora. Odreivanje cene ugovorene strane mogu prepustiti treim licima. U skladu sa principom ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravinosti.

3.OBAVEZE PRODAVCAOsnovne obaveze prodavca jesu da izvri isporuku robe i da garantuje za svojstva robe.

3.1. Obaveze isporuke robeIsporuka se sastoji iz jedne ili vie radnji koje je prodavac duan da preduzme prema ugovoru, ili uobiajenim pravilima ponaanja, kako bi se kupcu omoguila dravina robe. Nain isporuke robe zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna, bestelesna ili telesna. Otuda isporuka moe biti fizika kao faktika ili simbolika, ali i fiktivna. Uopteno reeno, prodavac je izvrio obavezu isporuke robe kupcu, kada mu robu urui ili preda ispravu na osnovu koje se roba moe preuzeti.[footnoteRef:3] [3: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

Vreme isporuke moe se ugovoriti. Stranke to mogu uiniti preciziranjem datuma, odreivanjem roka od zakljuivanja ugovora, ili vezivanjem vremena isporuke za neki dogaaj. Ako je rok odreen okvirno, a nije ugovorom predvieno ko e ga precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako iz okolnosti sluaja proizilazi da to pravo pripada kupcu. Ako je rok isporuke odreen upotrebom izraza"odmah" i sl. U skladu sa tumaenjem Optih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac e biti duan da isporuku izvri u roku od osam dana od dana zakljuivanja ugovora. Mesto isporuke robe odreuju stranke ugovorom. Ako to nije uinjeno, a ne moe se odrediti na osnovu prirode, svrhe i drugih okolnosti posla, prodavac je duan da robu isporui u mestu u kojem je imao svoje sedite u vreme zakljuenja ugovora. Ako je vreme zakljuenja ugovora strankama bilo poznato gde se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izraena, isporuka se vri u tom mestu. Ako je ugvorem prevoz robe, ali ne i mesto isporuke, smatra se da je predaja izvena uruenjem robe prevoziocu ili licu koje oganizuju otpremu robe. Ako prodavac nije izvrio obavezu isporuke robe na vreme zapada u duniku docnju. U tom sluaju kupac ima prava da:1- Ostavi naknadni primerni rok za ispunjenje i da zahteva naknadu tete zbog docnje ili2- Da raskine ugovor i trai naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene obavezeKupac moe raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok za ispunjenje isporuke, a prodavac ni u tom roku nije isporuku izvrio. Meutim, ako je iz prodavevog dranja vidno da ni u naknadnom roku nee ispuniti svoju obavezu, odnosno ako je ostavljanje naknadnog roka protivno prirodi posla, kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljenja tog primernog roka za ispunjenje. Isto vai kod fiksne kupoprodaje, ako je rok isporuke bitan element ugovora.Samo postojanje krivice prodavca, kao dunika u pogledu isporuke robe, ne utie na postojanje docnje, ali utie na obavezu prodavca da kupcu naknadi tetu. Naknada tete za sluaj neispunjenja moe se ispoljiti u vidu apstraktne i konkretne tete. Apstraktne teta se sastoji u razlici izmeu ugovorene i trine cene robe na dan raskida ugovora. Apstraktnu tetu kupac ne mora dokazivati da je pretrpeo. Kao trina cena smatra se tekua cena na tritu mesta isporuke, odnopsno ako u tom mestu roba nema tekuu cenu, uzima se tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju. Konkretnu tetu kupac dokazuje i ostvaruje kao naknadu za nju u vidu stvarne tete i izmekle koristi, odnosno u vidu "kupovine radi pokrie", ukoliko je, usled toga to mu prodavac nije isporuio robu na vreme, nabavio robu na drugom mestu, po veoj ceni.

3.2. Obaveza prodavca da isporui robu bez materijalnih i pravnih nedostataka

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, materijalni nedostatci na robi za koje prodavac odgovara teba da postoje u asu prelaska rizika sa prodavca na kupca i treba da budu znatni. Prodavac e odgovarati i za one materijalne nedosratke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca, ako su posledica uzorka koji je postojao pre toga. Nedostatak postoji :1- ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrbu ili za promet2- ako roba nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila ili morala biti poznata prodavcu3- ako stvar nema svojstva i odlike koji su izriito ili preutno ugovoreni, odnosno propisani4- ako je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja.[footnoteRef:4] [4: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

Shvatanje nae sudke prakse je da su doputena minimalna odstupanja os uzorka i to ako su neizbena i od minimalnog uticaja na kvalitet, kao i ako su takva odstupanja u prometu te vrste. Ugovaranje kvliteta prema uzorku pojavljuje se naroito kod prodaje robe preko trgovinskih putnika.Prodavac nee odgovarati za nedostatke navedene pod prvom i treom takom, ako su oni u asu zakljuenja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati. Ovo drugo e biti sluaj sa nedostatcima koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i sruke kao kupac moglo lako poaziti pri uobiajnom pogledu robe. Ako je kupac mogao opaziti nedostatke, ali je prodavac izjavio da roba nema nikakvih nedostataka, ili da ima odreena svojstva ili odlike, prodavac e tada odgoarati za te nedostatke. Ovo pravilo se uklapa u princip savesnosti i potenja, kao jedan od principa zakljuivanja i ispunjenja ugovora robnog prometa.Kupac je duan, da robu koju prima pregleda na uobiajeni nain ili da je da drugom na pregled, im je to prema redovnom toku stvari mogue. O vidljivim manama duan je obavestiti prodavca bez odlaganj, odnosno kada je pregled izvren u prisustvu obeju strana, duan je da primedbe zbog vidljivih nedostataka saopti prodavcu odmah. U skladu lanom 481 t. 3 Zakona o obligacionim odnosima, iz 1978 godine ako je kupac otpremio robu dalje, bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenja ugovora bila, ili morala biti poznata mogunost takve dalje otpreme, pregled robe moe biti odloen do njenog prispea u novo mesto opredeljenja. Tada je kupac duan da prodavca obavesti o nedostatcima im je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati do svojih klijenata.Kada roba ima skriveni nedostatak kupac je duan da o tom nedostatku obavesti prodavca bez odlaganja. Meutim, ako ugovorom nije odreen dui rok, prodavac nee odgovarati za nedostatke koji se pokau posle est meseci od isporuke robe. Skrivene mane robe su oni njeni nedostatci koji se nisu mogli otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja robe. Obavetenje o nedostatku mora sadrati detaljan opis nedostataka i poziv prodavcu da pregleda robu. Prava kupca u sluaju da roba ima nedostatak kvaliteta su sledea :1- pravo da zhteva od prodavca d aukloni manu robe. Ovo se pravo kupca redovno odnosi na robu koja je individualno odreena (u praksi se to pratikuje recimo kod izrade maina po porudbini)2- pravo da zahteva da mu se roba isporui bez mana. Ovo je pravo primenjeno kog generikih stvari3- pravo da zahteva snienje cene, ime se kupac naknadno saglaava da prima robu bez mana, ali usled tog zahteva da i eklvivalent u novcu bude srazmerno nii4- pravo na raskid ugovora. Ovo je opte pravo koje jedna strana ima kod dvostranih ugovora, kada druga strana ne ispuni svoju obavezu.[footnoteRef:5] [5: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

U prva tri sluaja kupac ima pravo na naknadu tete zbog zadocnjenja, odnosno zbog neurednog ispunjenja, a u poslednjem sluaju ima pravo na naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene obaveze.Ako je prodavac isporuio kupcu robu boljeg kvaliteta kupac je duan je da je primi. osim ako ima interes da primi robu ba odreenog kvaliteta. Pri tome, kupac nije duan da plati viu cenu.Prodavac odgovara kupcu u sluaju da isporui koliinu robe koja odstupa os ugovorene koliine. Kada je predata manja koliina robe od ugovorene, kupac moe da raskine ugovor u pogledu koliine koja nedostaje. On bi mogao da raskine i ceo ugovor ako ugovorena koliina ini celinu, ili ako kupac ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu u celini. U skladu sa sudskom praksiom, da li se ugovorena koliina smatra celinom ili ne, zavisi od vrste i prirode, odnosno od njene namenske upotrebe, ali i od volje ugovorenih stranaka koje mogu predvideti da se ugovorena koliina smatra celinom, iako to ona ne bi bila po svojoj prirodi. Ukoliko je prodavac generine robe dao kupcu veu koliinu od ugovorene, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio taj viak, kojeg e biti duan da plati po istoj ceni.[footnoteRef:6] [6: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.]

Kupac koji odbije da primi viak isporuene robe ima pravo da trai od prodabvca naknadu za pretrplenu tetu. Prodavac odgovara kupcu, ukoliko ukoliko roba ima pravni nedostatak. On kupcu prua zatitu evikcije.Da bi kupc stekao pravo na povraaj cene i naknadu tete usled pravnog uznemiravanja, neophodnpo je da se ispune odreeni uslovi. Ptravno uznemiravanje postoji ako neko tree lice ima odreena prava na isporuenoj robi, kojim pravima ometa ili iskljuuje kupevo pravo (raspolaganja, odnosno svojine na robi). Prema tome potrebno je u konkretnom sluaju :1- ustanoviti da je uznemiravanje od strane treeg lica zasnovano na odreenom pravu2- da je u prodavevom pravu svojine ili raspolaganja postojao pravni nedostatak, te on i nije mogao preneti pravo bez nedostatka3- da je kupac bio svestan, to znai da on za taj nedostatak nije znao, niti je morao znati4- da je kupac obavesti o prodavca o pravnom uznemiravanjuKupac nemora obavestiti prodavca o pravnom uznemiravanju ako je pravo treeg lica oigledno osnovano. Kupac koji se upusti u spor sa treim licem i spor izdubi, a nije o sporu obavestio prodavca, moe se pozvati na prodavevu odgovornost na nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on mogao odbiti zahtev treeg lica da je bio na vreme i uredno obaveten od strane kupca. Kupac nemora obavetavti prodavca ako se pokae da je njemu ve poznato da tree lice polae neko pravo na stvar. Tada e ga pozvati da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije od treeg lica ili da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. U sluaju evikcije, ugovor se raskida po samom zakonu, a u sluaju da kupevo pravo bude unajmljeno ili ogranieno, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati stazmerno snienje cene. U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu zbog pretrpljene tete.Prodavac garantuje kupcu za ispravno funkcionisanje robe. Savremeni promet je doneo nov vid odgovornosti, po osnovu garancija za ispravno funkcionisanje stvari. Ona postoji nezavisno od odgovornosti za materijalne nedostatke i paralelno sa njom. nastaje po osnovu garantnog lista, koje izdaje prizvoa, a pri tome obuhvata i proizvoaa i prodavca. Prema tome, prodavac tzv. tehnike robe koje je prodao kupcu garantni listu kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje robe u odreenom roku, raunajui od dana njene isporuke kupcu, u sluaju da roba ne funkcionie ispravno, duan je na zahtev kupca :1- da stvar popravi u razumnom roku, ili ako to ne uini2- da umesto nje, preda stvar koja funkcionie ispravnoOve zahteve kupac moe istai kako prodavcu, taku tako i proizvoau koji su time solidarno odgovorni kupcu. Ako ne izvri u razumnom roku popravku ili zamenu robe, kupac ima pravo zahtevati, snienje cene ili raskinuti ugovor, uz obavezno pravo da trai naknadu tete. Ptrava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine, poev od dana kada je od njega traio popravku ili zamenu.[footnoteRef:7] [7: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.]

4. OBAVEZE KUPCAOsnovne obaveze kupca iz ugovor o prodaji jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza plaanja cene. Kupac bi mogao sporazumno preuzeti i neke druge obaveze.4.1. Obaveza preuzimanja isporukeKupac ima pravo da zahteva izvrenje obaveze prodavca, ali na njemu istovremeno i obaveza da izvri preuzimanje robe. Preuzimanje robe sastoji se iz obavljanja potrebnih radnji, koje se prema ugovoru ili prirodi posla neophodne da bi predaja bila mogua, kao i u odnoenju same robe. U te radnje tako mogu da spadaju, dostavljanje potrebne ambalae u roku. Prema stanovitu nae sudske prakse, prodavac ne moe sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu robu, ali e zato kupac zapasti u poverilaku docnju, ako neosnovano odbije da primi ispunjenje robe, odnosno ako nepreuzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe. Postavlja se pitanje, ko e snositi tetne posledice u sluaju propasti ili oteenja robe, u vremenu od zakljuenja ugovora do prodaje. Prodavac ostaje vlasnik prodate robe sve do njene isporuke, te snosi rizik za sluajnu propst ili oteenje robe. Kupac nee biti duan da plati cenu, a ako je cenu ve platio imae pravo na njen povraaj. Ali ako je kupac zapao u poverilaku docnju, asa tim danom e rizik za sluajnu propast ili oteenje robe prei na njega. Kupac u poverilakoj docnju ima obavezu da prodavcu nadoknadi tetu koju je ovaj pretrpeo usled neblagovremenog izvrenja obaveze, kao i trokove oko daljeg uvnja robe.[footnoteRef:8] [8: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

Trokove isporuke i one koji joj predhode snosi prodavac, a trokove odnoenja robe i trokove posle isporuke snosi kupac. Ugovorene stranke mogu da se drugaije sporazumeju, to one esto i ine, ugovaranjem tzv. transportnih klauzula.Kada je kupac zapao u poverilaku, docnju prodavac je duan da uva robu panjom dobrog privrednika i d au tom cilju preuzima potrebne mere. Roba se moe poloiti na uvanje kod stvarno nadlenog suda mesta ispunjenja, predati na uvanje nekom treem licu, ili prodati za raun prodavca. Predaja robe javnom skladitu na uvanje za raun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda. O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan da obavesti poverioca. Roba e se prodati na javnoj prodaji ako je nepodesna za uvanje, ili su trokovi njenog uvanja nesrazmerni njenoj vrednosti. Ako roba ima tekuu cenu ili su trkovi javne prodaje nesrazmerni njenoj vrednosti kupac je moe prodati iz slobodne ruke. Ako je roba podlona brzom kvaru ili propadanju kupac e je prodati bez odlaganja na najpogodniji nain. Prodavac je duan o nameravanoj prodaji da obavesti kupca kad god je to mogue, a po izvrenoj prodaji da ga obavesti o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.4.2. Obaveza kupca da plati cijenu

Kupac je duan da isplati cenu, kao odreenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako neto drugo nije predvieno, kupac je duan da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takoe ukoliko neto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo neproizilazi iz prirodr i okolnosti posla, prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je duan platiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja. Ako je dat predujam on se uraunava u cenu prvih isporuka.Ako je u ugovoru utvren rok plaanja cene, kupac je duan da plati cenu u tom roku. Taj rok moe biti ugovoren pre isporuke (npr. kupovina u pretplati), istovremeno sa isporukom ili posle isporuke (prodaja na poek ). Ako rok nije ugovoren, niti proizilazi iz obiaja, plaanje e se vriti u vreme kada se vri isporuka robe.Da bi prodavac bio obaveten da zahteva ispunjenje obaveze kupca, potrebno je da je on sam izvrio svoju obavezu ili da je pokazao spremnost da je izvri. u suprotnom, kupac e moi da istakne prigovor neispunjenja ugovora. Opte je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko isplatu nije izvrio (zatezan kamata). Mogue je da se stranke meusobno sporazumeju o uslovima i visini kamate (ugovorena kamata). Stopa ugovorene kamate ne moe biti via od stope zakonske kamate (osim ako je kupac u docnji). Kupac je duan da izvri plaanje u mestu koje je ugovoreno, ili ako to nije sluaj, u mestu koje proizilazi iz obiaja. Ako se ni tako nemoe odrediti mesto plaanje, plaanje se vri u momentu isporiuke. Ako se cena mora platiti u momentu isporuke, to se vri u seditu prodavca.[footnoteRef:9] [9: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.]

U pogledu kupeve docnje sa plaanjem cene, treba razlikovati situaciju kada je on robu primio, od situacije kad mu roba jo nije isporuena. Kada kupcu roba nije isporuena, prodavac prodavac moe traiti izvrenje ugovora u naknadnom primerenom roku i naknade tete zbog zadocnjenja. Kod fiksnog ugovora o prodaji, kada je rok ispunjenja bitan elemenat ugovora, ne ostavlja se naknadni rok za ispunjenje. Sledee prodavevo pravo je pravo na raskid ugovora i naknadu tere zbog neispunjenja. Kada je kupcu roba isporuena, prodavac nemoe raskinuti ugovor, ve ima pravo da trai ispunjenje ugovora, tj. plaanje cene i naknada tete zbog zadocnjenja. Ako prodavac bez osnovnog razloga odbije prijem kupeve obaveze plaanje cene, on zapada u poverilaku docnju. Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje, odnosno prestaju tei kamate. Dugovani iznos kupac moe, u skladu o pravilima o polaganju dugovanog iznosa, poloiti na uvanje.

5. POSEBNE VRSTE UGOVORA O KUPOPRODAJI5.1. Kupoprodaja sa pravom otkupaRe je o takvom ugovoru u kome prodavac zadrava pravo da u odreenom roku uzme stvar natrag od kupca uz povraaj cene. Re je o ugovoru ije konano pravno dejstvo zavisi od volje prodavca. Njime se nesumljivo ograniava pravo kupca, koji ne moe za vreme trajanja prava otkupa da raspolae sa robom. Mogue je ugovoriti da prodavac prilikom otkupa plati vie ili manje od kupovne cene, ali treba voditi rauna o moguem prekomernom oteenju. Ukoliko bi kupac u roku prava otkupa otuio stvar treem licu, prodavac nebi imao pravo da robu povrati od savesnog sticaoca, jer nije njen vlasnik, ali bi imao pravo na naknadu tete od kupca. Re je o neimenovnom ugovoru kojeg ne poznaje zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine.[footnoteRef:10] [10: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

5.2. Kupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojineKupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine je takva vrsta ugovora o prodaji u kojem, prodavac zadrava pravo raspolaganja (svojine) na isporuenoj i prodatoj robi, sve dok kupac ne isplati cenu. Dok ne isplati cenu kupac e imati samo dravinu na robi. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, samo pokretne stvari mogu biti predmetom ove vreste ugovora o prodaji. Kada kupac ne isplati cenu na vreme ili odbije da je isplati uopte, prodavac ima sva prava koja pripadaju poveriocu u sluaju docnje dunika. Povraaj robe, prodavac kao vlasnik, moe izdejstvovati podizanjem odgovarajue svojinske tube. Rizik za sluaj propasti ili oteenja robe od kada je roba isporuena kupcu, snosi kupac.5.3. Ugovor o kupoprodaji sa pravom pree kupovineUgovor o prodaji sa pravom pree kupovine je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji robe odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje ia da mu ponudi da on kupi za istu cenu. Prodavac je duan da o svojoj odluci obavesti kupca u roku od mesec dana od dana kada ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji treem licu. Pravo pree kupovine prestaje posle pet godina os zakljuivanja ugovora. Ovaj rok ugovorom moe biti skraen, ali ugovoreno podruje se svodi na rok os pet godina. Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije ogranieno. Pravo pree kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine robe na tree lice. Ako je kupac prodao robu i preneo svojinu na tree lice nesavesno lice, ne obavetavajui prodavca, prodavac moe u toku od est meseci, raunajui od dana kada je saznao za prenos, zahtevati da se poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.

5.4. Kupovina na probuKupovina na probu je takav ugovor o prodaji, na osnovu koga kupac uzima robui pod uslovima da je isproba u cilju utvrivanja da li odgovara njegovom eljama i pod uslovom da u toku utvrenom ugovorom obiajem ili eventualnim primerenom roku, obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Kod ove vrste ugovora o prodaji kupac stie ire pravo, od onog koje bi redovno imao kod osnovne vrste ugovora o prodaji. Ova se vrsta kupoprodaje zakljuuje kada kupac ne moe na prvi pogleg da utvrdi da li rob odgovara njegovim eljama, a kada prodavac eli da kupcu prui dokaz svoje savesnosti u pogledu odreenih svojstava robe. Ako kupac po proteku odreenog roka ne obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru, smatra se da je odustao od ugovora. Ako je roba predata kupcu da bi je on isprobao do odreenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka, ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru. Ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li roba ima odreeno svojstvo ili da li je podoban n odreenu upotrebu, opstanak ovog ugovora sa tzv. objektivnom probom, zavisi od toga da li roba zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odreenu upotrebu. Rizik za sluaj propasti ili oteenja robe snosi prodavac do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan da robu vrati prodavcu.[footnoteRef:11] [11: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.]

5.5.Ugovor o kupoprodaji po uzorku ili modeluUgovor o prodaji po izorku ili modelu je takav ugovor kojim se prodavac obavezuje da kupcu preda robu ilstog svojstva koje ima uzorak ili model. Kao to je ve bilo rei ukoliko prodavac isporui robu saobrazno uzorku ili modelu, odgovarae po propisima odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke na robi. Ponaanje uzorka ili modela samo radi obavetenja i priblinog odreivanja osobina stvari, bez obeanja saobraznosti, ini da prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti. Odstupanje od uzorka do odreenih granica moe biti ugovoreno, ili se to podrezumeva prema odgovarajuem ravnom strandardu. Uzorak je najee neznatan deo robe koja ini predmet ugovora. Ako predstavlja veu vrednost, pitanja raspolaganja, odnosno prava svojine na njemu, reava se ugovorom ili obiajem. Prema pravilima robnog prometa, autentian j onaj uzorak kojeg sz stranke zapeatile i n kom je etiketa potpisana od stranaka, ili uzorak koji je jedna stranka pod svojim peatom predala drugoj ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapeatio svojim peatom.5.6. Ugovor o kupoprodaji sa specifikacijomUgovor o prodaji sa specifikacijom je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadrava prava da blie odredi svojstva robe, o ijoj vrsti i koliini je postignuta saglasnost. Ukoliko to svoje pravo kupac u odreenom roku (ugovoreni ili razumni rok) na iskoristi prodavac moe raskinuti ugovor, uz nadoknadu tete ili moe sam obaviti specifikaciju prema njegovim saznanjima o kupevim potrebama. O tome treba do obavesti kupca i da odredi razuman rok, za drugaiju specifikaciju. [footnoteRef:12]Sprcifikacija se odnosi na blie odreenje dimenzija, oblika, boje robe koja ja predmet isporuke i tome slino.[footnoteRef:13] [12: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.] [13: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

5.7. Kupoprodaja sa pravom preprodajeKupoprrodaja sa pravom preprodaje je takav ugovor o prodaji u kome kupac zadrava pravo da, u odreenom roku, vrati prodavcu robu i od njega zahteva povraaj cene. Time se kupcu daje ire pravo nego to ga inae ima a prodavcu se namee obaveza koju on kod obinog ugovora o prodaji nema.

6. MEUNARODNI KUPOPRODAJNI UGOVORPod pojmom meunarodni ugovor podrezumeva se onaj ugovor kod koga se jedna ugovorena strana nalazi van granica zemlje ugovorene strane sa kojom je ugovor zakljuen. Sadrina meunarodnog ugovora ima preteno politiki karakter (ugovor o miru, ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj saradnji i sl.), meutim oni u sebi sadre politike principe koji omoguavaju razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa, odnosno nastanak meunarodnih privrednih ugovora i kao takvi oni su najpogodnije sredstvo da se opti principi meunarodnog prava konkretizuju i da postnu obavezni za zainteresovane strane. Meunarodni ugovori mogu biti dvotrani i viestrani. Dvostrani (bileterarni) meunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih se javljaju samo dve ugovorene strane koje pripadaju razliitim zemljema, a viestrani (multilateralni) meunarodni ugovori su oni ugovori kod kojih su prisutne ugovorene stran iz vie zemalja. Meunarodni privredni ugovori najee se javljaju u poslovima uvoza, izvoza ili transfera roba i usluga,odnosno meunarodnim trgovinskim poslovima,kao to su : meunarodna kupovina roba i usluga, elektrina energija i sl. maunarodno zastupnitva i posrednitvo meunarodni komisioni poslovi meunarodni skladini poslovi meunarodni poslovi osiguranja i reosoiguranja meunarodni poslovi koopreacije meunsrodni prevoz putnika, prtljaga i robe u svim saobraajnim granama meunarodni pediterski poslovi meunardni bankarski poslovi plaanja roba i usluga i drugi pravni odnosi u vezi da transferom movca u meunarodnoj razmeni izvienje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu pomorsko - tehnike i istraivake usluge na moru turistiki poslovi sa inostranstvom pruanje lukih i aerodromskih usluga u meunarodnom saobraaju organizovanje meunarodnih sajmova i izlobi usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u meunarodnom prometu usluge atestiranj i istraivanja u meunarodnom prometu prodaja strane robe iz slobodnih carinskih prodavnica [footnoteRef:14] [14: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.]

obavljanje privrednih delatnosti u slobodnoj i carinskoj zoni obavljanje privredne delatnosti u inostranstvuMeunarodne privredne ugovore mogu zakljuiti: Drava meunarodne organizacije opteg i regionalnog karaktera privredni subjekti i druga pravna lica[footnoteRef:15] [15: Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. ]

Drava moe biti subjekt meunarodnog privrednog prava, U prvom redu, drav uestvuje u meunarodnim ekonomskim odnosima u svojstvu nosioca suverenih ovaenja. U tom svojstvu ona omoguava stvaranje kako raznih pravnih okvira, tako i odgovarajuih ekonomskih i pravnih sitacija za nastanak meunaronih poslovnih odnosa u koje e stupiti sa drugim subjektima meunarodnog privrednog prava. Drava i neposredno ostvaruje razne poslove kako sa drugim dravama tako i sa ostalim subjektima meunarodnog privrednog prava. Drava se javlja kao ugovorena strana kod meunarodnog ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji raznih materijalnih dobara (itarica, opreme, sirovina, naoruanja) i usluga. Kod ovog ugovora drava se moe pojaviti u ulozi kupca i prodavca. Drava moe biti ugovorna strana i kod drugih poslovnih ugovora, kao to u npr. Ugovor o zajmu, ugovor o teampi, ugovor o graenju, ugovor o posluzi, a isto tako i koa davalac garancija.Meunarodne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, takoe mogu biti subjekti meunarodnog privrednog prava . Njihova je karakteristika da :[footnoteRef:16] [16: Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003.]

svojim sporazumima, konvencijama, preporukama i drugim svojim aktima mogu stvarati okvire i uslove za nastajanje odreenih maunarodnih odnosa neposredno kao privredni stupaju u meunarodne poslovne odnoseImajui u vidu delatnost meunarodnih organizacija razlikuju se opte i regionalne meunarodne organizacije. One se meusobno razlikuju po tome to deltnost optih organizacije geogravski nije ograniena, a kod regionalnih organizacija delatnost je ograniena na odreeni region. Privredni subjekti u meunarodnom privrednom pravu mogu biti privredne organizacije i pravna lica pod usluvom da ispunjavaju zakonom propisane uslove. Kod nas prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom prometu za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa privredne organizacije i pravna lica moraju ispunjavaju sledee uslove: da je optim aktom preduzea ili drugog pravnog lica utvreno da e u okviru svoje delatnosti obavljati i spoljnotrgovinski promet roba i usluga da su optim aktom preduzea ili drugog pravnog lica utvreni poslovi i zadatci koje e obavljati da preduzee ili pravno lice koje se bavi pruanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu raspolae sa odgovarajuim sredstvima i opremomTakoe jedan od uslova za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa preduzea ili drugog pravnog lica ke njihov upis u sudski rgistar. Kao i u domaem prometu meunarodni ugovori se zakljuuju nakon usaglaavanja volja ugovorenih strana i to potpisivanjem ugovorenih strana ili prihvatanjem ponude za sklapanje ugovor.

7. PRESTANAK UGOVORA

Ugovor o kupoprodaji prestaje : ispunjenjem ugovorenih obaveza sporazumno ugovrenih strana kompenzacijom Konfuzijom prestankom postojanja jedne ugovorene strane nemogunou ispunjenja ugovorenih obaveza

8.ZAKLJUAK

Pored toga to je u pitanju jedan klasian i najee praktikovan ugovor, odreivanje njegovog pojma nije u teoriji proteklo bez tekoa, pa i upadljivih razlika. Iako je, prema tradicionalnom konceptu, prenos svojine je jedna od osnovnih pravnih osobina ovog ugovora, ona ne nalazi uvek mesta u definiciji ugovora o kupoprodaji. Kada se imaju u vidu uporedna zakonodavna reenja, onda se moe rei da prema jednoj tezi pravosvojine u naelu, prelazi sa prodavca na kupca u trenutku zakljuenja ugovora (tzv. transaltivno dejstvo kupoprodaje), pa, prema tome, nije ni potrebno u samoj definiciji kupoprodaje istai obavezu prodavca da prenese pravo svojine na kupca. Prenos te obaveze neminovno proizilazi iz samog akta zakljuenja ugovora. Onog momenta kad je ugovor o kupoprodaji punovano zakljuen, u principu, preneseno je i pravo svojine na prodatoj stvari, tako da prodaveva obaveza da izvri prenos svojine, u stvari "umire u trenutku roenja". Prema ovoj tezi, dakle, definicija kupoprodaje treba samo da izrazi obavezu prodavca na isporuku odnosno predaju stvari i njegovu odgovornost za pravne i fizike nedostatke, a ne i obavezu prenosa svojine, poto se ova realizuje samim aktom zakljuenja. Razume se, definicija kupoprodaje treba, s druge strane, da izrazi i obavezu kupca na isplatu odreene cene. Naprotiv, prema drugoj tezi, koju naroito slede izvesne kodifikacije graanskog prava iz prolog stolea, prenos svojine je centralna taka u formuli kojom se odreuje pojam kupoprodaje. To je zbog toga, to ugovor, prema ovoj tezi predstavlja samo izvor prava i obaveza, a ne i akt koji je "sam po sebi" dovoljan da prenese pravo svojine. Da bi se prenos svojine izvrio potrebno je da na osnovu ugovora usledi i jedan materijalni akt predaje stvari, za koji se, u stvari, vezuje prenos prava svojine.Praksa kae da je u najboljem interesu svih stranaka koje imaju neki posao da zakljue ili robu koju treba da prodaju ili u bilo kom sluaju da zakljue pismeni ugovor.Smatra se das u stranke bile prisutne ukoliko se ugovor sklopi usmeno, preko telefona, teleprontera, raunara ili telegrama. Ukoliko se ugovor sklopi pismom ili telegramom, smatra se da su stranke bile odsutne. Prisutni, kupac i prodavac, stavljaju potpies na svoj ugovor. Kod usmeno sklopljenih ugovora i pored dostignute suglasnosti, i ako je punovaan, nema pismene potvrde, zato se ovi ugovori lako probijaju i ne preporuuju se.

Literatura: Vasiljevic Mirko, Privredna drutva - Domace i uporedno pravo, Beograd, 1999. Spirovic - Jovanovic Lucija, Uvod u trgovinsko pravo, Beograd 2003. Jovanovi A., Kisi S., Boi V., Poslovna ekonomija funkcije preduzea, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. __________________________________________________________________ http://poslovno-pravo.blogspot.com

Sadraj1.Uvod12. POJAM, POREKLO I PRAVNA SVOJINA KUPOPRODAJNOG UGOVORA22. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI33.OBAVEZE PRODAVCA43.1. Obaveze isporuke robe43.2. Obaveza prodavca da isporui robu bez materijalnih i pravnih nedostataka54. OBAVEZE KUPCA74.1. Obaveza preuzimanja isporuke74.2. Obaveza kupca da plati cijenu85. POSEBNE VRSTE UGOVORA O KUPOPRODAJI95.1. Kupoprodaja sa pravom otkupa95.2. Kupoprodaja sa zadravanjem prava raspolaganja, odnosno prava svojine95.3. Ugovor o kupoprodaji sa pravom pree kupovine95.4. Kupovina na probu105.5.Ugovor o kupoprodaji po uzorku ili modelu105.6. Ugovor o kupoprodaji sa specifikacijom115.7. Kupoprodaja sa pravom preprodaje116. MEUNARODNI KUPOPRODAJNI UGOVOR117. PRESTANAK UGOVORA138.ZAKLJUAK14Literatura:15

16