učenje i viši kognitivni procesi 7. učenje, iv deo: neasocijativno učenje, efekti ranog učenja...

UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović

Predavanje 7 UČENJE – Deo IV: Neasocijativno učenje, efekti ranog učenja i učenje po modelu

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 2

NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Habituacija

• Kada smo izloženi ponavljanju izvesnih stimulusa, kognitivni sistem stvara reprezentacije (memorije) tih stimulusa...

• ... koje ponekad mogu da vode tome da ponovljeni stimulus u budućnosti ignorišemo!

• HABITUACIJ A (Def.): izostanka odgovora na

prvobitno primetne stimuluse koje je rezultat ponavljanja tih stimulusa.

• Habituaciju, kao oblik neasocijativnog učenja, pokazuju svi organizmi ikad proučavani.

• Neasocijativne forme učenja: kada je u učenju prisutan samo jedan (očigledan) stimulus...

• ...tj. kada nema šta da se asocira.

Habituacija reakcije trzanja na jak zvuk kod pacova

(stilizovan nalaz).


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Karakteristike habituacije

• Ne generalizuje se široko na druge stimuluse stimulus-specifičnost habituacije

• Dishabituacija: ako je habituacija razvijena na

neki stimulus S1, emitovanje stimulusa S2 dovodi do reakcije.

• Spontani oporavak reakcije od habituacije: ako

posle habituacije prođe određeno (duže) vreme, stara reakcija se vraća.

• Habituacija se javlja na srazmerno slabe stimuluse.

• Ako je stimulus veoma, veoma intenzivan, fiziološka ograničenja perceptivnog sistema će sprečiti da do habituacije dođe.

Dehabituacija reakcije trzanja na jak zvuk kod pacova nakon

senzitizacije šokom (stilizovan nalaz).

šok


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Senzitizacija

• Šok se ne daje u paru sa nekom drugom draži. Samo šok.

• Posledica: posle nekog vremena, bilo kakav stimulus u akvarijumu ribica beži u drugi kraj akvarijuma

• Fenomen senzitizacije.

SENZITIZACIJA (Def.): pojava dovoljno intenzivnog stimulusa dovodi do povećanje osetljivosti organizma, tako da i prethodno neutralne draži neko vreme izazivaju reakciju. Relativno kratkrotrajni efekti senzitizacije: ako pacovima date elektrošok tokom habituacije reakcije trzanja na zvuk, postićićete dehabituaciju čiji će efekat potrajati 10-15 minuta. Kod ljudi, senzitizacijom nekim inenzivnim stimulusom možete da izazovete promenu u psihogalvanskoj reakciji kože koja će potrajati neko kratko vreme. Senzitizacija nije stimuls-specifična: posle dovoljno intezivnog stimulusa, svi stimulusi koji se uopšte pojave mogu da izazovu reakciju.


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Senzitizacija: Greterov (1938) eksperiment pseudouslovljavanja

• Ispitanici su majmuni, bezuslovna draž je jak auditivni signal, uslovna draž je zvuk zvona.

• Prvo se prikazuje BD, a zatim UD. Posle 10 ponavljanja, i neutralni stimulus (zvuk zvona) počinje da izaziva reakciju straha.

• Zatim: uvođenje kontrolne grupe kojoj je samo bezuslovna draž izložena deset puta.

Posledica: kada se po prvi put u ovoj grupi izloži neutralna draž, opet reakcija straha.

• Dakle, uslovljavanje unazad nije pravo uslovljavanje: ono je posledica senzitizacije.

US

BS

Uslovljavanje unazad US posle BS


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Primovanje (kod ne-ljudskih organizama)

Bluejay (Cyanocitta cristata)

Bond, A.B. & Kamil, A.C. (1999). Searching image in blue jays: Facilitation and interference in sequential priming. Animal Learning & Behavior 27: 461-471


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Perceptivno učenje

• Sama izloženost vizuelnim stimulusima neko vreme vodi ka tome da se diskriminativna moć u odnosu na te stimuluse povećava.

• Jednostavno: postajemo sve više i više osetljivi na razlike među tim stimulusima.

• Primovanje: vodi ka ubrzanju prepoznavanja • Perceptivno učenje, međutim: vodi ka finijoj

diskriminaciji.


NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA Ekspoziciono učenje

Eleanor Gibson i Volk, 1956 Metod pre-diferencijacije

• Grupa A: eksperimentalne životinje (pacovi) koji

su živeli u okruženju izloženi vizuelnim geometrijskim stimulusima

• trouglovi i krugovi po zidovima; • ne zahtevaju se niti treniraju ma kakve

reakcije u odnosu na ove stimuluse.

• Grupa B: eksperimentalne životinje (pacovi)

• Trening diskrimacije između dve grupe stimulusa • Rezultat. Grupa A brže nauči diskriminaciju od

grupe B.

Marcel Duchamp: Anemic Cinema


EFEKTI RANOG UČENJA Uvod: padale su teške reči...

Najpoznatiji teorijski zastupnik ideje: pa, Frojd. Rano učenje? Tvrdnje o ranom učenju:

• Mladi organizmi „posebno osetljivi“, na njih je lakše uticati • Efekti ranog iskustva su trajni (jača verzija: ireverzibilni)

Definiše se uzrastom na kom se odigrava (dani, nedelje, meseci, godine). Pod uticajem psihoanalitičke škole: klasično shvatanje ranog iskustva

• Permanento i ireverzibilno (izrazita trajnost i samo delimična i teška promenljivost) • Donald Heb dodaje: rano učenje je neprimetno i sporo • Odigrava se u kritičkom ili senzitivnom periodu; posle njega, manje efikasno, efekti manje trajni • Efekti ranog učenja nisu specifični nego opšti.

Da ne prođe kurs bez mene...


EFEKTI RANOG UČENJA Utiskivanje

• Spalding ga opisuje još 1873, šire interesovanje posle istraživanja Konrada Lorenza (1937).

• Karakteristično za neke vrste ptica (pačići, pilići, guščići): urođena tendencija da se prati prvi pokretni objekat koji vide, najčešće – majka.

• Tendencija jeste urođena, ali istraživanja pokazuju da je rano iskustvo (učenje) ima presudan značaj u izboru objekta koji će se pratiti.

• Vezivanje za objekat koji će se pratiti je vremenski ograničeno: kritički period za utiskivanje.

• Engl. Imprinting: izbor objekta koji će se pratiti biva „utisnuto“ u nervni sistem, i jednom kada se to dogodi, nema više promene.



• Lorenz: izglegao guščiće u inkubatoru. Prvi pokretni objekat koji su mogli da opaze bio je sam Konrad Lorenz – i pratili su ga kuda god da krene.

• Spalding: tek izleglim pilićima stavljao kapuljaču na glavu. Posle dva dana, skida jednoj grupi pačića kapuljaču, nežno im spušta šaku preko glave – pačići prate njegovu šaku.

• Drugoj grupi: posle četiri dana. Posledica: pačići se plaše šake, beže od nje i pokušavaju da se sakriju među knjigama i predmetima na stolu.

• Drugo istraživanje: posle tri dana skida se kapuljača i pile se stavlja pored kvočke; posle kratkog perioda (oko 1 min), počinje da prati kvočku. Ako je kapuljača skinuta tek desetog dana, pile se plaši kvočke i beži od nje.

• U prvim danima: dominira instinkt praćenja, a zatim ovaj instinkt smenjuje strah.



• Hes i Remzi: izleganje pačića u inkubatoru, zatim premeštanje u eksperimentalni seting za utiskivanje (kružna pista po kojoj se kreće model patka koji preko zvučnika emituje ljudsku imitaciju pačijeg gakanja).

• Prvi put stavljeno na pistu, pače prati mehanički model. Različite grupe – u različito vreme posle izleganja. Rezultat: kritički period za utiskivanje kod pačića je 5 – 30 sati posle izleganja, najuspešnije u periodu 13 – 15 sati posle izleganja. Posle 30 sati – nema utiskivanja.

• Izbor između dva objekta: ako se utiskivanje izvrši u odnosu na mehanički model patka, u situaciji koja nudi i mehanički model patke koja emituje prave snimke majčinske vokalizacije – izbor je ipak mehanički model patka sa imitacijom vokalizacije. Dakle, ne prirodni model, već utisnuti model!


EFEKTI RANOG UČENJA Utiskivanje: shvatanja Konrada Lorenca

• Shvatanja Konrada Lorenca o utiskivanju: • verovao da je utiskivanje karakteristično za neke vrste ptica; • verovao da je utiskivanje specifičan oblik učenja nesvodiv na druge oblike; • kasnije promenio mišljenje: verovatno je u pitanju specifičan oblik uslovljavanja!

• Karakteristike utiskivanja po Lorencu: • Odigrava se samo u kritičnom periodu • Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna • Životinja se ne ponaša po principu pokušaja i pogrešaka niti biva nagrađivana ili kažnjavana da bi se izvršilo utiskivanje • Potrebna je samo izloženost stimulusima u pravom trenutku • Poseban oblik učenja? – Ekspoziciono učenje

• Kod nekih vrsta pasa nužno da bi mogli da budu pripitomljeni – ako u prvih 12 meseci života ne vide čoveka, nikada neće moći to da budu.

Konrad Lorenc


EFEKTI RANOG UČENJA Utiskivanje: generalne osobine

Utiskivanje – oko čega se svi slažu...

• Utiskivanje se odigrava brzo i po principu „sve ili ništa“ • Samo u kratkom vremenskom intervalu: kritički period • Rezultati utiskivanja su permanentni i ireverzibilni

•Još neke osobine utiskivanja: • Odslikava se u preferenciji prema objektima (Hes i Remzi) • U blizini utisnutog objekta životinja pokazuje znake zadovoljstva • Blizina utisnutog objekta može da služi kao nagrada • U nesigurnim situacijama životinje traže zaštitu i sigurnost u blizini utisnutog objekta • Ima dugotrajna dejstva ne samo u praćenju utisnutih objekata već i u domenu socijalnih odnosa i naročito u domenu seksualnih odnosa • Manifestuje se u afektivnoj vezanosti za određene objekte – sve ostalo, preferencija, praćenje, izgleda da su posledice ove činjenice.


Imprintovane rode i guske lete sa glajderom.


EFEKTI RANOG UČENJA Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina

Seting: mladi organizmi se izlažu nestruktuiranim fizičkim stimulusima:

• spoljašnja temperatura • zvuk (buka) • svetlo • električni šokovi • manipulisanje rukama (držanje u naručju, rukama)



Najčešće: izlaganje elektrošoku i manipulacija rukama (odvajanje mladunčeta od majke, držanje u rukama neko vreme, odlaganje u poseban kavez, npr. jednom dnevno). • Nalaz: ovakvi tretmani imaju trajne posledice. • Nalaz: posledice dve opisane procedure su veoma slične. • Levajn: oba tretmana podrazumevaju izlaganje stresnoj

situaciji, zato imaju slične efekte.

• Fizičke posledice rane stimulacije: • Životinje izlagane ovakvim tretmanima su naprednije: brže rastu, pre progledaju,

prosečno su teže, pre odlakave, određene reakcije i njihova koordinacija se javljaju ranije.

• Neki antropološki nalazi sugerišu da je slične zaključke moguće izvesti i za ljude! • Bihejvioralne posledice rane stimulacije:

• Životinje izlagane ovakvim tretmanima se u kasnijem životu bolje snalaze u stresnim situacijama; reaguju brže, kraće i adaptivnije u stresnim i konfliktnim situacijama.



Levajnova hormonalna hipoteza • Rana stimulacija dovodi do značajnih trajnih promena u

aktivnosti hormonalnog sistema. • Rana stimulacija utiče na sazrevanje, trajno menjajući onaj

deo nervnog sistema koji reguliše aktivnosti hormonalnog sistema hipofiza-nadbubrežna žlezda

fiziološki sistem koji podržava rad simpatičkog i parasimpatičkog sistema u regulisanju odgovora na stres, tzv. „fight or flight response“. Dakle, Levajn smatra da je rana stimulacija dovela do jednog oblika učenja – učenja imunog sistema.



Seting: zahvaljujući prirodnim eksperimentima ili eksperimentima na životinjama saznajemo više o efektima lišavanja stimulacije („siromašna sredina“) ili učenja („bogata sredina“) u ranim, kritičnim periodima. I tu su padale teške reči...

Čak i veoma prosti oblici ponašanja i veoma jednostavne psihičke funkcije rezultat su dugotrajnog i neprimetnog ranog učenja (Heb). Rezultati ranog učenja ne mogu se u potpunosi nadoknaditi kasnijim učenjem.



Nalazi fon Zendena (1932, po Donaldu Hebu) • Ljudi koji su progledali prvi put u odraslom dobu posle operacije

katarakte. • Interindividualne razlike postoje, ali generalno: morali su mesecima pa

i godinama da uče opažanje sasvim jednostavnih oblika i predmeta. • Postoji gruba podela na figuru i pozadinu. • Precizno opažanje i identifikovanje oblika nije postojalo: pacijenti

često depresivni zbog sporog napredovanja, gube motivaciju. • Nedostaje generalizacija stimulusa.



Risenovi eksperimenti • 4. dana posle rođenja eksperimentalne životinje su lišene normalnog

viđenja i stavljene u eksperimentalne uslove: • I grupa: potpuna lišenost vizuelne stimulacije dovodi do

organskog oštećenja čula vida (organska degeneracija mrežnjače);

• II grupa: poluprozirni zavoj na oči, 7 meseci. U ovoj grupi se razvijaju osnovni vizuelni refleksi: zenica se skuplja pri izlaganju svetla, na iznenadno svetlo životinje se trzaju. Međutim, neki uobičajeni vizuelni refleksi izostaju: ne zatvaraju oči na naglo prilazeći predmet, nema normalnog praćenja objekta pogledom, koordinarcije očiju i fiksacije nepokretnog predmeta.

• III grupa: kontrolna grupa, držana u mračnim kavezima, ali svakod dana 90 minuta prilike da normalno posmatraju svet oko sebe: nisu se razlikovale od normalnih životinja.



Rano iskustvo i sposobnost rešavanja problema • Eksperiment Donalda Heba

• I grupa pacova lišena vida u veoma ranoj fazi života • II grupa pacova lišena vida u odraslo doba • U 8. mesecu života, testovi sposobnosti rešavanja problema:

• 5 meseci prolazi od oslepljenja do testa • Efekat ranog lišavanja: I grupa slabija od II grupe u

testovima rešavanja problema • Rano lišavanje ima teže posledice nego kasnije lišavanje

vizuelnog iskustva.

• Klark i saradnici: slično, eksperimentalne životinje su psi • Na nekoliko testova sposobnosti grupa sa siromašnim ranim

iskustvom postiže lošije rezultate od grupe istog uzrasta sa normalnim ranim iskustvom.


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU Uvod

• Albert Bandura, 60-ih godina XX veka, prvi počinje da govori o učenju po modelu (engl. Modeling) kao novom obliku učenja koji nije prethodno proučavan. • Bandura i Volters, 1963: „Socijalno učenje i razvoj ličnosti“. Pre njihovog rada govori se o: imitaciji, učenju uloga, identifikaciji, introjekciji, inkorporaciji.

• Bandura: u svim tim procesima postoji nešto zajedničko: učenje na osnovu posmatranih uzora odn. modela. Najpre se posmatra ponašanje uzora a onda se ono posle izvesnog vremena ponavlja.

• Cilj Alberta Bandure: stvoriti teoriju koja odgovara fenomenu učenja po modelu i obuhvata sve zajedničke procese koji su kognitivne i motivacione prirode.

Albert Bandura


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU Eksperimentalno istraživanje (Video)

Eksperiment Bandure iz 1965: I faza

• Agresivno ponašanje modela prema lutki - film od 5 minuta:

• udarci čekićem u nos... • ponašanje je praćeno verbalnim

komentarima... • zatim neka odrasla osoba ulazi u sobu

i...

1. Potkrepljuje agresiju (verbalna nagrada) 2. Kažnjava agresiju (verbalna kazna) 3. Ponaša se indiferentno prema agresiji

modela


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU Eksperimentalno istraživanje (Video)

Eksperiment Bandure iz 1965: II faza

• Deca se jedno po jedno uvode u prostoriju u kojoj se nalazi i lutka iz filma:

1. Agresija pohvaljena povišena agresija prema lutki

2. Indiferentnost prema agresiji povišena agresija prema lutki

3. Agresija osuđena manje agresije prema lutki.

• Naknadni test: nagrađuju se sva deca koja su bila u stanju da opišu ponašanje modela ili da ga motorno prikažu; posle uvođenja nagrade, sva deca „uspešno ispoljavaju agresiju“ koju je ispoljio model.

• Zaključak: supstitutivno potkrepljenje ili kažnjavanje (potkrepljivanje modela) je faktor delatnosti, ne učenja.


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU

Specifične karakteristike učenja po modelu (pokušaj operacionalizacije)

1. Učenjem po modelu ljudi stiču nove oblike ponašanja.

• Ovo je u najmanju ruku problematično kod klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja. Ipak situacija nije teorijski čista; (a) npr. UR nije = BR u klasičnom uslovljavanju, ili (b) Skinerova metoda oblikovanja – „proizvodnja“ nove reakcije potrekpljivanjem aproksimativnih bihejvioralnih koraka ka željenom ponašanju.

2. Kod učenja po modelu nema potkrepljenja: onaj koji uči jednostavno posmatra model.

• Ipak, osoba koja reprodukuje ponašanje modela može biti na neki način nagrađena samim izvođenjem ponašanja – podražavanje može da se zasniva na samopotkrepljenju.

3. Kod učenja po modelu ne mora da se izvodi nikakva aktivnost da bi se nešto naučilo. Učenje se odigrava na osnovu posmatranja modela: opservaciono učenje. • Da, ali ima učenja i van domena učenja po modelu ili van socijalnih situacija u kojima

do učenja dolazi samo posmatranjem; opservaciono učenje teško da je termin koji može da se rezerviše samo za oblik učenja koji diskutuje Bandura.


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU

Specifične karakteristike učenja po modelu (pokušaj operacionalizacije)

4. Kod učenja po modelu ponavljanje nije neophodno za učenje.

• Ok, ali ima klasičnog uslovljavanja za koje je potrebno samo jedno zajedničko izlaganje US i BS: averzivno uslovljavanje je dobro poznat primer.

5. Učenje po modelu je spontanto, tj. ne postoji svesna namera da se podučava. Model najčešće ne pokušava da namerno nauči učenika nečemu

• Da, ali se u socijalnim situacijama i instrumentalno učenje često izvodi bez svesne namere da se potkrepljenjem učvrsti određeno ponašanje.

6. Ponašanje stečeno ponekad i samo jednim posmatranjem uzora može da ima trajne posledice.

• Ipak, trajna dejstva imaju modeli koji se posmatraju duže vreme; s druge strane, i samo jedno izlaganje US i BS zajedno može da ima trajne posledice.


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU Funkcije supstituitivnog potkrepljenja po Banduri

1. Informativna (kognitivna) funkcija: koje ponašanje će biti nagrađeno?

2. Sticanje još detaljnijih informacija: pod kojim sredinskim uslovima (u kojim situacijama) se koje ponašanje nagrađuje, a koje kažnjava; dalje, ko ga vrši , prema kome je usmereno.

3. Insentivno-motivaciono dejstvo: supstitutivno potkrepljenje kod subjekta stvara očekivanje da će pod datim uslovima za isto ponašanje i sam biti na isti način potkrepljen to očekivanje deluje motivaciono i vodi ka delatnosti.


BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU Funkcije supstituitivnog potkrepljenja po Banduri

4. Supstitutivno uslovljavanje emocionalnog uzbuđenja: (1) subjekt posmatra izraze emocionalnog stanja modela ti izrazi kod njega izazivaju slične emocije; (2) istovremeno, posmatra ponašanje izvedeno pod određenim uslovima; (3) prostorno-vremenski dodir (a) ponašanja u datim uslovima i (b) emocija je osnovni uslov za klasično uslovljavanje (!) uslovljenje emocije (pozitivne ili negativne) postaju pokretači ili inhibitori imitativnog ponašanja!

5. Promena statusa modela: indirektan način dejstva, jer nagrade i kazne koje dobija model mogu da utiču na njegov socijalni i personalni status; model sa visokim personalnim i socijalnim statusom će se pre podražavati.

6. Promena vrednosti osobe koja daje nagrade i kazne: ako subjekt opaža da su nagrade koje uzor dobija neopravdane, a kazne nepravedne, smanjuje se opaženi ugled osobe koja daje nagrade i kazne smanjuje se i sama vrednost nagrada i kazni gubi se podsticajno dejstvo na imitativno ponašanje.

učenje i viši kognitivni procesi 7. učenje, iv deo: neasocijativno učenje, efekti ranog učenja...

Education