u susret povezanom svetu - telenor.rs drustveno... · strana 1 od 65 u susret povezanom svetu...
TRANSCRIPT
Strana 1 od 65
U susret povezanom svetu Društveno-ekonomski uticaj Interneta na zemlje u razvoju i tranzicione privrede
Strana 2 od 65
Sadržaj
1. Sažetak projekta ........................................................................................ 3
1.1 Uvod u studiju .......................................................................................... 3
1.2 Ekonomska korist ..................................................................................... 6
1.3 Društvena korist ....................................................................................... 9
1.4 Ostvarivanje koristi ................................................................................. 19
2. Srbija ...................................................................................................... 26
2.1 Uvod ..................................................................................................... 26
2.2 Primena Interneta ................................................................................... 28
2.3 Ekonomska korist ................................................................................... 30
2.4 Društvena korist .................................................................................... 33
2.5 Scenariji ................................................................................................ 41
2.6 Regulatorna pitanja ................................................................................. 44
Napomena čitaocima ..................................................................................... 45
Dodatak – Metodologija ................................................................................. 46
Bibliografija ................................................................................................. 62
Strana 3 od 65
1. SAŽETAK PROJEKTA
1.1 Uvod u studiju
Iako se često govori o uticaju Interneta na život, rad i zabavu ljudi, relativno je mali
broj studija koje imaju holistički pristup ekonomskom i društvenom uticaju koji sve
veća primena Interneta može da ima u zemljama u razvoju i tranzicionim
privredama. Telenor je angažovao kuću Boston Consulting Group da detaljno ispita
faktore koji utiču na primenu Interneta, mogući ekonomski uticaj, kao i mogućnosti
za poboljšanje načina života kroz obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge oblasti
od suštinskog značaja. Da bi studija bila sveobuhvatna i konstruktivna, primenjena
ja široka definicija “Interneta”, koja podrazumeva sve koristi koje Internet donosi
bez obzira na način pristupa (mobilni, fiksni, bežični, dialup, itd.) ili uređaj koji se
koristi za pristup (računar, smartphone, itd.).
U ovom izveštaju dat je pregled rezultata studije, i to:
• sažetak nalaza koji se odnose na nove ekonomije i ekonomije u razvoju,
• detaljni izveštaji za svaku od zemalja koje su obuhvaćene studijom,
• detaljan opis metodologije za projektovanje primene Interneta i merenje
ekonomskog uticaja.
Studija se bavila trima zemljama i to su: Bangladeš, Srbija i Tajland. Izabrane
zemlje obuhvataju široko geografsko područje i različite nivoe razvoja. To
omogućava da se izvuku opšti zaključci i za slične zemlje, počev od najmanje
razvijenih ekonomija do ekonomija koje se pripremaju da uđu u red razvijenih
privreda. Dodatne informacije o ove tri zemlje, koje su predmet studije, date su na
slici 1.1.
Strana 4 od 65
Potencijal Interneta procenjen za tri zemlje u različitim fazama razvijenosti
7.054
4.099
513
0
2.000
4.000
6.000
8.000
Bangladeš Tajland Srbija
Nominalni USD BDP po glavi stan. 2008.
Bangladeš, Tajland i Srbija su odrabrane zemlje za ovu studiju study ...
... zato što imaju mnogo različitosti u geografskom i razvojnom smislu
Narodna Republika BangladešGlavni grad DhakaStanovništvo 150 M (2009)Površina 144.000 km2
BDP po glavi stan. (2008.) USD (PPP) 5131
1. Nominalni USD PPP BDP po glavi stanovnika u 2008.Izvor : MMF-ov dokument: World Economic Outlook Database; BCG analiza
Kraljevina TajlandGlavni gradl BangkokStanovništvo 62 M (2009)Površina 514.000 km2
BDP po glavi stan.(2008.) USD (PPP) 40991
Republika SrbijaGlavni grad BeogradStanovništvo 7,4 M (2009)Površina 77. 000 km2
BDP po glavi stan. (2008) USD (PPP) 70541
Slika 1.1 Uvod u zemlje obuhvaćene studijom
Opšti princip koji je primenjen u izradi modela primene Interneta bio je da se uradi
analiza isplativosti „od dna ka vrhu“ kako bi se procenio broj pretplatnika u svakom
segmentu za svaku godinu. Model primene Interneta izrađen je posebno za
poslovne korisnike i za domaćinstva. Troškovi najčešće uključuju pretplatu, trškove
uređaja i eventualne troškove servisiranja. Firme ostvaruju korist od Interneta kroz
povećanje dobiti usled veće produktivnosti. Prednosti za domaćinstva obuhvataju
veće prihode (npr. od poljoprivrede ili domaće radinosti), uštedu u vremenu i
troškovima (npr. onlajn nabavka proizvoda), kao i uočene prednosti korišćenja
Interneta, kao što su informacije, zabava, druženje, itd. Više pojedinosti izneto je u
Dodatku.
Sa tačke gledišta Interneta, interesantno je primetiti da tri zemlje koje su predmet
studije zauzimaju različite pozicije na karakterističnoj S-krivulji profila primene
Interneta. Trenutno u Bangladešu ima manje od 2% domaćinstava koja su
preptlatnici na Internet, dok u Srbiji stopa domaćinstava koja koriste Internet iznosi
Strana 5 od 65
31%. Ovo ukazuje da je Internet u Bangladešu još uvek u povoju, dok je u Srbiji
već u fazi brzog rasta. Tajland se trenutno nalazi negde u sredini, spreman za dalji
napredak. Ovu pretpostavku potvrđuju projektovane stope gustine Interneta (koje
se ovde mere kao broj pretplatnika na 100 stanovnika) do 2020. U Bangladešu se
očekuje samo ubrzano prihvatanje Interneta posle 2018, dok se u Tajlandu očekuje
brzi rast od 2014, uz smanjenje pri kraju perioda koji je obuhvaćen ovom studijom.
Nasuprot tome, u Srbiji se ostvaruje rast po velikoj, ali usporenoj stopi. Prema
našim projekcijama, Bangladeš će dostići broj od 10 pretplatnika na 100 stanovnika,
Tajland 26, a Srbija 42. Ovim se Tajland i Srbija svrstavaju u red OECD zemalja kao
što su trenutno Koreja, Danska i Norveška, mada se očekuje da se rast u ovim
zemljama i dalje nastavi. Kada se ukupni stepen gustine Interneta podeli na
primenu u domaćinstivima i u preduzećima dobija se veoma slična slika, prema
kojoj se u Srbiji ostvaruje usporeni rast, za razliku od Bangladeša gde je rast
ubrzan.
Ukupna gustina Interneta u Srbiji, Tajland bi mogao da dostigne aktuelne nivoe po OECD-u do 2020., a Bangladeš je nekoliko godina u zaostatku
26
10
42
0
10
20
30
40
50
2010 201920172012 2014 2016 2018 2020
Tajland1
Bangladeš1
Srbija1
2011 2013 2015
Internet pretplatnici na 100 stanovnika
10
13
18
22
25
15
19
24
29
21
24
30
34
30
2628
33
37
31
0
10
20
30
40
50
Nemačka
2005
2006
2007
2008
+6
+15
+15
+14+16
Broadband pretplatnicina 100 stanovnika
Koreja Danska Norveška V.Britanija
26
Izvor: BMI, OECD, Euromonitor; BBS; NSO; Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
Slika 1.2 Projektovane stope gustine
Strana 6 od 65
1.2 Ekonomska korist
Ovako povećana gustina Interneta ima potencijale za ostvarivanje značajnije
ekonomske koristi. U ovoj studiji, model ekonomske koristi izrađen je na osnovu
šest glavnih faktora, koji su prikazani na slici 1.3. Uticaj na strani tražnje odražava
prednosti za preduzeća koja koriste Internet, dok se preko uticaja na ponudu meri
koliki je udeo u BDP-u imaju delatnosti koje se obavljaju u cilju proizvodnje i
potrošnje Internet usluga. Više pojedinosti izneto je u Dodatku.
Model ekonomskog uticaja izrađen je na osnovu šest glavnih faktora
Multiplikator
Ulaganje u infrastrukturu
Direktno
Poboljšanje produktiv.
Ekonomski uticaj
1
Zapošljavanje
3Ostali uticaji sa aspekta
ponude
5
Indirektno
Noveposlovne aktivnosti
Javni prihodi
2 4 6
Uticaj sa aspekta tražnje
Uticaj sa aspekta ponude
Slika 1.3 Elementi modela ekonomskog uticaja
Ovde su naglašena tri elementa (više pojedinosti dato je u pojedinačnim izveštajima
o zemljama). Što se tiče ukupnog učešća u BDP-u, očekuje se da učešće Interneta
2020. godine na Tajlandu bude 3,8%, u Bangladešu 2,6% i u Srbiji 5,2%. Najveći
deo ovog učešća potiče od povećane produktivnosti koju ostvaruju korisnici
Interneta, kako u uslužnom sektoru i prizvodnji, tako i u poljoprivredi. Skoro je
sigurno da će široka rasprostranjenost Interneta omogućiti dodatan porast vrednosti
za BDP. Na primer, doznake od radnika iz inostranstva mogu u zemljama u razvoju
da čine veliki deo BDP-a, na primer u Bangladešu gde te doznake predstavljaju 11%
Strana 7 od 65
BDP-a. Međutim, u većini zemalja jedan deo ovog iznosa usmerava se kroz
neformalne kanale i ne pokazuje se u BDP-u. Kada bi bankarsko poslovanje preko
Interneta obezbedilo jeftino i sigurno rešenje, moglo bi da privuče veći broj
doznaka, što bi se zatim iskazalo i u zvaničnim statističkim podacima. Internet može
da olakša i sprovođenje inicijativa za mikro finansiranje, što za uzvrat stimuliše
privrednu aktvnost. U ovoj studiji je primenjen konzervativni pristup i ova
sekundarna korist nije uključena u iskazani uticaj na BDP.
Ovo potencijalno može da donese značajnu ekonomsku korist
Učešće u BDP-u u 2020.1 Broj novih radnih mestaNova poslovna delatnost1
godišnje u 2020.
1. Nove poslovne delatnosti podrazumevaju osnivanje novih nezavisnih firmi kao i novih odeljenja/službi/poslovnih sektora u okviru postojećih firmi. Brojčani podaci pokazuju broj dodatnih novih poslovnih delatnosti godišnjeIzvor : BBS, NSO, Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
1,91,4
3,5
1,2
0,5
1,1
0,4
0,4
0,3
0,3
0,3
0,0
0,0
0,0
0
2
4
6
0.3
3.8
Tajland Srbija
5.2ISP-ovi
Nova poslovna delatnost
Poljoprivreda
Usluge
Proizvodnja
2.6
Bangladeš
Učešće u BDP-u (%)
17
42
51
0
20
40
60
Srbija
Nove poslovne delatnosti1 (K)
Tajland Bangladeš
70
27
35
94
129
108
0
50
100
150
Tajland Bangladeš Srbija
Radna mesta K
2020
2015
Slika 1.4 Projektovana ekonomska korist
Osim BDP-a, gustina Interneta podstaći će i preduzetništvo, što će dovesti do
povećanja broja novih privrednih delatnosti, što podrazumeva kako osnivanje novih
kompanija tako i formiranje novih odeljenja/jedinica/oblasti poslovanja u postojećim
kompanijama. Istraživanje pokazuje da porast od 10 procentnih poena u gustini
Interneta stoji u međusobnoj vezi sa porastom godišnje stope formiranja novih firmi
od 1%. Osim primene Interneta kao platforme preko koje se može doći do klijenata,
očekuje se da će se pojaviti preduzeća koja će delovati kao podrška Internetu, npr.
kroz pružanje usluga obrade plaćanja, veb hosting, dizajn vebsajtova, itd. Ovaj
porast novih poslovnih aktivnosti predstavlja i jedan od ključnih faktora koji pokreću
Strana 8 od 65
otvaranje novih radnih mesta, čiji broj bi mogao da dostigne između 94.000 i
129.000 u ove tri zemlje. U ovoj studiji zauzeto je konzervativno gledište i kada se
radi o otvaranju novih radnih mesta, te studija ne uzima u obzir potencijalnu dobit u
radnim mestima u kompanijama koje su ostvarile porast produktivnosti po radniku.
Iako bi prema ekonomskoj teoriji to trebalo da ih podstakne na zapošljavanje većeg
broja radnika, čime se dalje povećava zapošljavanje, teško je dati čvrstu procenu
tog broja, te je stoga ovaj aspekt isključen iz studije.
Jedan od glavnih efekata ovako povećane ekonomske aktivnosti čine prihodi koji se
ostvaruju za državnu upravu. Procenjuje se da bi u periodu od 10 godina učešće
Interneta u državnim prihodima na Tajlandu moglo da iznosi 4,2%, 4,6% u
Bangladešu i 1,8% u Srbiji. Veoma je važno napomenuti da u svim zemljama više
od 50% (a u Bangladešu i Tajlandu skoro 90%) javnih prihoda ostvaruju korisnici
Interneta, a ne pružaoci Internet usluga. Ovo ukazuje na veoma važnu odliku
Internet servisa, naime da predstavljaju kapitalno dobro koje omogućava povećanje
proizvodnje u privredi u celini. Uprkos tome što mogu biti unosni na kraći rok, visoki
porezi na pružanje takvih usluga odložiće otvaranje novih radnih mesta odnosno
smanjiće njihov broj, a u krajnjoj instanci ugušiće razvoj privrede. Pored onoga što
je ovde izneto, dodatni prihodi mogli bi se ostvariti npr. od slanja doznaka
zvaničnim kanalima, što bi dodatno smanjilo učešće pružalaca usluga u odnosu na
koristi koje ostvaruju korisnici.
Strana 9 od 65
Internet bi mogao uveća poreske prihode države za 2-5% Prevashodno po osnovu korišćenja Interneta u firmama, ne od provajdera
Tajland Bangladeš Srbija
7,8
7.1
(91%)
Porez na proizvodnju&nova firma
0.2
(3%)
Regulatorna naknada
0.5
(6%)
Porezi od ISP-ova i
dobavljača 1
Ukupno
0
Kumulativni prihod države
2010.-2020. (USD B)
5,4
0
10
20
30
40
3.1
(58%)
Porez na proizvodnju&n
ova firma
0.3
(6%)
Regulatorna naknada
1.9
(36%)
Porezi od ISP-ova i
dobavljača 1
Ukupno
Kumulativni prihod države
2010.-2020. (USD B)
35,8
31.3
(87%)
Porez na proizvodnju&nova firma
2.4
(7%)
Regulatorna naknada
2.1
(6%)
Porezi od ISP-ova i
dobavljača1
Ukupno
0
Kumulativni prihod države 2010.-2020, (USD B)
1. Uključuje PDVNapomena: 1 USD = 69 BDT = 34 THB = 67 RSDIzvor: BBS, Statserb, NSO; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
Ukupno kao % od državnih prihoda (2010.-2020.)
4,2%
Ukupno kao % od državnih prihoda (2010.-2020.)
4,6%
Ukupno kao % od državnih prihoda (2010.-2020.)
1,8%
Slika 1.5 Projektovani javni prihodi
1.3 Društvena korist
Društvena korist koju donosi Internet podjednako je bitna kao i njegov ekonomski
uticaj. U sve tri zemlje koje su bile predmet studije, tri pitanja su se dosledno
izdvajala kao prioritetne oblasti – obrazovanje, zdravstvena zaštita i ruralni razvoj.
Strana 10 od 65
Internet može biti od koristi u prioritetnim socijalnim sferama kao što su obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj
Unapređuje obrazovanje na svim
nivoima
Unapređuje zdravstvo, naročito u ruralnim
oblastima
Proširuje mogućnosti za povećanje prihoda i unapređenje kvaliteta
života u ruralnim oblastima
• Umanjuje nedostatak nastavnika u ruralnim oblastima
• Unapređuje kvalitet nastave putem e-obrazovanja
• Povećava opcije za sticanje višeg obrazovanja putem online kurseva
• Unapređuje telemedicinu kako bi se poboljšao pristup zdravstvu i njegov kvalitet u ruralnim oblastima
• Korišćenje Interneta radi
praćenja pojave bolesti i obaveštavanja javnosti
• Povećava prihod seoskog stanovništva• Diverzifikuje izvore prihoda • Unpređuje pristup informacijama i uslugama • Proširuje spektar mogućnosti za unapređenje
kvaliteta života i zabave
Slika 1.6 Pregled društvene koristi
1.3.1 Obrazovanje
Obrazovanje je glavni prioritet za sve zemlje. Ono predstvalja osnovno sredstvo za
povećanje životnog standarda, smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života
građana u zemljama u razvoju. Internet ima potencijal da na više načina unapredi
pristup obrazovanju i kvalitet obrazovanja, a može se primeniti na širok spektar
zemalja. Na primer, u zemljama u kojima pristup osnovnom obrazovanju
predstavlja problem mogu se primeniti inicijative za samoučenje zasnovane na
Internetu koje bi bile dopuna školskom sistemu. Takvi sistemi funkcionišu tako što
se obezbede terminali koje deca mogu da koriste van nastave, čime razvijaju kako
svoju urođenu radoznalost tako i sistem učenja uz podršku vršnjaka.
Studije ukazuju da ovakav pristup dovodi do boljih akademskih rezultata, pomaže u
opismenjavanju i, zapravo, povećava angažovanje i želju za učenjem.
Nedostatak kvalifikovanih nastavnika stručnih predmeta odnosno engleskog jezika,
naročito u seoskim područjima, čest je ograničavajući faktor sa kojim se suočavaju
Strana 11 od 65
zemlje u razvoju. U Bangladešu na primer, odnos đaka i nastavnika u osnovnom
obrazovanju iznosi ~ 45:1, dok se procenjuje da je na Tajlandu odnos između broja
đaka i kvalifikovanih nastavnika engleskog 628:1. Jedan od primera za rešenje ovog
problema koje nudi Internet je da se predavanja i časovi odvijaju preko video
konferencijske veze, uz primenu brze Internet konekcije kako bi sesija mogla da se
emituje u realnom vremenu većem broju razreda. Takve sesije mogu da budu
interaktivne i omogućavaju korišćenje materijala i mogućnosti za prezentacije
odnosno postavljanje pitanja. Dodatna prednost je ta što nastavnik može fizički da
ostane u gradu, a da drži časove učenicima u seoskim oblastima.
Internet može da unapredi obrazovanje na svim nivoima razvoja Od obezbeđivanja osnovnog obrazovanja do online diploma – izabrani primeri inicijativa
Pristup osnovnom obrazovanju
"Hole-in-the-wall" projekat obezbeđuje terminale za školsku decu
• Metodologija
“minimalno invazivno obrazovanje1" zasnovana na samoučenju
• Može se integrisati u tradicionalno školstvo
• Jaka podrška zajednice, 80%
anketiranih veruje da on unapređuje akademske rezultate i pismenost2
Unapređenje kvaliteta nastave
Časovi zasnovani na Gramjyotiprojektu koje drže nastavnici specijalizovani za određenu oblast putem bežične širokopojasne tehnologije
• Testirano u 3 škole na ukupno 5000 učenika u Indiji
• Časovi su zamišljeni da budu interaktivni i da učenici
postavljaju pitanja
• Isti rezultati i kod složenijih
predmeta kao što je hemija
Mogućnosti sticanja višeg obrazovanja
Online diplome postaju uobičajene i sve više prihvaćene od strane poslodavaca3
Dopadaju mi se ove
stanice za učenje jer
sam naučila mnogo
novih stvari koje su mi
je pomogle u
školovanju
Rukhsar, devojčica od 12 godina
1. Pedagoški metod koji koristi okruženje za učenje kako bi postigao odgovarajući nivo motivacije i podstaklo grupno učenje dece, uz minimalnu ili bez intervenciju nastavnika 2. Anketa koja je obuhvatila 248 članova lokalne zajednice, a koju je sprovela vlada u Delhiju 2004. godine 3. Anketa iz 2008. godine o online diplomama obuhvatila je 172 zaposlena i rukovodioca u mnogim sektorima širom SAD-a. Izvor: veb stranica Hole-in-the-Wall Education Limited; GSMA; veb stranica Vault.com; BCG analiza
23
59
0
50
10018
Nije
kredibilna
ni
prihvatljiva
Da
Da li online diploma fakulteta ima istikredibilitet kao i offline diploma?
Ne, ali
prihvatljiva
Prihvatljiva
83
17
0
50
100
Da
Da li su online diplome prihvatljivije danas nego pre pet godina ?
Ne
Slika 1.7 Internet i obrazovanje
Kada se radi o obrazovanju, kako ekonomije u razvoju sazrevaju, pažnja se obično
premešta sa osnovnog obrazovanja na povećanje stope upisa na tercijalnom nivou,
s obzirom da nivo kvalifikacija radne snage postaje sve važnija komparativna
prednost. Internet ovde može da pomogne tako što će obezbediti pristup čitavom
nizu onlajn osnovnih i naprednih akademskih programa po prihvatljivim cenama.
Strana 12 od 65
Istraživanje ukazuje na to da takvi programi postaju sve uobičajeniji i pouzdaniji, te
samim tim prihvatljivi za poslodavce. Uz odgovarajuće mehanizme kojima bi se
obezbedilo da se studenti usmeravaju na akreditovane programe potrebnog
kvaliteta, Internet bi mogao da pomogne da se u Srbiji ubrza upis na tercijalni nivo.
1.3.2 Zdravstvena zaštita
Zdravstvena zaštita je druga prioritetna oblast za sve zemlje, a naročito za zemlje u
razvoju kao što je Bangladeš, gde je životni vek nizak i iznosi 63 godine, a smrtnost
odojčadi na nivou od 56 na 1.000 živorođene dece, u poređenju sa Evropom gde je
životni vek 81 godinu i smrtnost novorođenčadi 3/1.000. Glavni ograničavajući
faktor za većinu zemalja u razvoju predstavlja nedostatak lekara, što dovodi do
situacija poput one u Bangladešu gde je odnos pacijenata i lekara 4.000:1. Iako u
zemljama kao što je Srbija pitanja u vezi sa zdravstvenom zaštitom nisu tako
akutna, poboljšanje standarda i kvaliteta zdravstvene zaštite i dalje je jedna od
centralnih tema. Na primer, jedan od glavnih ciljeva koji je utvrđen u Nacionalnoj
strategiji za mlade u Srbiji je unapređenje zdravlja omladine.
Zdravstvo se može poboljšati unapređenjem Interneta
Inicijative vezane za e-zdravlje mogu da poboljšaju pristup zdravstvenim uslugama
ruralnog stanovništva
Inicijativa alokito e-zdravlje u Bangladešu
• Medicinske sestre odlaze
na teren da obiđu pacijente,
postave opremu, podele lekove itd.
• Lekari, uključujući specijaliste, postavljaju
dijagnozu i daju savete
putem veb kamere • Sličan projekat u Indiji ima
za cilj da u prvoj fazi obuhvati 750K pacijenata
Internet može umnogome da unapredi praćenje pojave bolesti
Slanje ažuriranih podataka u realnom vremenu putem Interneta/email-a uz pomoć ostalih kanala komunikacije
• Medicinski radnici na terenu mogu da ažuriraju podatke u real.
vremenu čak i u udaljenim područjima
• Zdravstvene organizacije mogu
da prate - Potvrđene & smrtne slučajeve
– Područja/širenje zaraze • Dostav. informacija u realnom
vremenu omogućava stalno ažur.
podataka o nivoima opasnosti u cilju obaveštavanja javnosti
Ključne koristi • Brzina i tačnost podataka
• Direktnim unošenjem podataka
izbegava se dupliranje posla • Skalabilnost za velike populacije
Primeri • Alerta Disamar (Peru)
• Handhelds for Health (Indija)
Izvor : veb stranica Alokito Bangladesh; veb stranica Handheld for Health; štampa ; BCG analiza
Slika 1.8 Internet i zdravstvena zaštita
Strana 13 od 65
Ovde smo izdvojili dva primera kako Internet može da pomogne u ublažavanju ovih
problema. Inicijative za e-zdravlje mogu da pomognu da se poboljša pristup
zdravstvenoj zaštiti, naročito u seoskim područjima. Jedan od primera za to je
inicijativa Alokito, u okviru koje medicinske sestre idu na teren u posebno
opremljenim kombijima u obilazak pacijenata i obavljaju osnovne procedure, kao
što su merenje pritiska i postavljanje stetoskopa. Kombiji imaju bežičnu
širokopojasnu vezu sa lekarima u glavnoj bolnici u gradu, koji tako mogu da vide
pacijente, postavljaju im pitanja i daju dijagnozu. Na ovaj način značajno se
povećava broj pacijenata koje može da pregleda svaki lekar, i omogućava lekarima
da pružaju svoje stučne usluge i u seoskim sredinama a da ne moraju da se
odreknu pogodnosti života u gradu.
Još jedan od načina kako Internet može da doprinese poboljšanju zdravstvene
zaštite je kroz praćenje pojave bolesti. Medicinski radnici na terenu mogu da
obezbede u realnom vremenu tačne informacije sa udaljenih područja pomoću
ručnih terminala koji imaju Internet vezu, što omogućava domaćim i međunarodnim
zdravstvenim organizacijama da prate pojavu bolesti. Glavne prednosti ove metode
su brzina i tačnost podataka, kao i ušteda u vremenu i radnoj snazi koja se
ostvaruje kroz direktan unos podataka, što je čini pogodnom za primenu na većoj
populaciji. Projekat „Ručni terminali za zdravlje“ u Indiji jedan je od primera
primene ove tehnologije. Internet je takođe moćno sredstvo za informisanje javnosti
o razvoju događaja, npr. koje oblasti treba izbegavati, mere koje treba preduzeti za
smanjenje rizika od infekcije, itd, uz mogućnost bogate, interaktivne komunikacije
kojoj drugi mediji ne mogu da pariraju.
1.3.3 Ruralni razvoj
U mnogim zemljama u razvoju veliki broj stanovnika živi na selu, a uslovi u seoskim
sredinama su generalno teži nego u gradu. Prihodi su u proseku niži nego u
gradskim područjima i često su mnogo nesigurniji jer zavise od poljoprivrede. Način
života i mogućnosti za zabavu su takođe generalno ograničeni. Ovo su neki od
glavnih faktora koji utiču na migraciju stanovnika iz sela u grad, što s druge strane
stvara veliki pritisak na gradske centre u koje se ovo stanovništvo doseljava. Na
Strana 14 od 65
primer, procenjuje se da se na Tajlandu godišnje milion ljudi preseli u najveća
gradska područja u potrazi za poslom i boljim životnim standardom. To pokazuje da
ublažavanje razlika između života na selu i u gradu, tako što će se poboljšati prihodi
na selu, kao i mogućnosti za kvalitetniji način života, predstavlja za mnoge zemlje
treći glavni prioritet.
Internet može da pomogne da se povećaju prihodi i diversifikuju izvori prihoda.
Internet može da otvori i druge mogućnosti za ostvarivanje prihoda. Preduzetnici
mogu da zasnuju svoj posao na lancu vrednosti Interneta, od pružanja usluga
pristupa Internetu, kao u slučaju Informacionih centara u lokalnoj
zajednici/telecentara, odnosno pružanja usluga Internet korisnicima, kao što je na
primer podnošenje zahteva za vize, do pružanja usluga samim pružaocima usluga,
kao što su na primer održavanje računara, dizajn veb stranica, itd. Još jedan način
na koji Internet može da poboljša mogućnosti za ostvarivanje prihoda je taj što
omogućava autsorsing poslovnih procesa (BPO) licima u seoskim sredinama.
Stanovnici na selu mogu, od kuće ili iz određenih centara, da pružaju usluge kao što
su imidžing i formatiranje podataka, izvršavanje aplikacija, itd, tako što bi sa
klijentima komunicirali elektronskim putem. Ovde je od suštinskog značaja to što
takve usuge značajno povećavaju stopu opismenjavanja, te je stoga verovatno da
će doći i do porasta tražnje za obrazovanjem. U konzervativnijim zemljama ili
regijama, mogu da posluže i kao ključni izvor prihoda za žene, pogotovu za poslove
koji mogu da se obavljaju od kuće.
Strana 15 od 65
Evidentni dokazi o koristima od Interneta u ruralnim područjima
Ruralne BPO mogućnosti korisne su za zajednice, a naročito za žene
Dva primera u Indiji • Source for Change• Drishtee
Unapređenje Interneta kako bi se otvorila radna mesta u ruralnim oblastima
• Imidžing i formatiranje podataka
• Obrada aplikacija • Podrška kol centra • Itd.
Pristup informacijama pomaže poljoprivrednicima da zaštite svoja prava
“Nikad nisam ni pomišljala da ću raditi
na kompjuteru i tako zarađivati novac. Sada sanjam o tome da uštedim dovoljno novca kako bih kupila
sopstveni kompjuter"- Shobha Sharma, SFC
Izvor: Source For Change; Drishtee; Univerzitet u Mančesteru, "Adoption of the Internet in rural NGOs in Indonesia", 2008; BCG analiza
Internet je proširio perspektive za poljoprivrednike u ruralnim područjima Jave
• Grupe za zaštitu prava poljoprivrednika potpomogle su uvođenje Interneta kako bi ih osposobili i osnažili putem obrazovanja, uključujući sticanje IT pismenosti
• Omogućio je jednom poljoprivredniku pod imenom Tukimin da otvoreno porazgovara sa zvaničnikom ADB-a
- Istakao je ono što smatra nepodudarnošću između planova i njihove realizacije
“Ovaj projekat moguć je samo
zahvaljujući finansiranju ADB-a"
“Ovaj projekat finansira se
sredstvima državnog duga prema ADB-u a upravo mi, obični ljudi, moraćemo da taj dug vratimo"Tukimin
Inženjer
ADB-a
Slika 1.9 Internet i ruralni razvoj
Internet takođe može da pomogne da se ublaži digitalna podeljenost između seoskih
i gradskih sredina, tako što će se poboljšati pristup informacijama i osnovnim
uslugama, kao i mogućnosti za kvalitetniji način života, na primer mogućnosti za
zabavu. Digitalna podeljenost identifikovana je kao društveno pitanje koje treba
ublažiti, a najbolji način da se to postigne je široka primena Interneta u seoskim
sredinama. Uz bolji pristup informacijama, seosko stanovništvo može bolje da se
upozna sa svojim pravima i da samim tim bude u boljoj poziciji da ta prava brani
ukoliko se ukaže potreba.
Internet može da se iskoristi za rentabilno rešavanje pitanja nedostataka u
infrastrukturi i za poboljšanja u pružanju osnovnih usluga u velikim oblastima (npr.
službe državne uprave, bankarske usluge i slanje doznaka) uz mnogo manje
troškove nego što je to slučaj sa tradicionalnim metodama. Ovo se naročito odnosi
na slabo naseljena područja odnosno na područja sa lošim saobraćajnim vezama,
Strana 16 od 65
što bi zahtevalo veoma gustu mrežu filijala/ogranaka da bi se opslužilo
stanovništvo. Osim toga, kvalitet usluga verovatno nije veoma dobar s obzirom na
to da kvalifikovani radnici generalno nisu spremni da rade u seoskim područjima.
Ova situacija bi se izbegla pružanjem usluga preko Interneta, koji predstavlja
veoma kvalitetnu i jeftinu opciju od koje bi svi imali koristi.
1.3.4 Druge koristi za društvo
Pored ove tri glavne oblasti, utvrđene su i druge društvene koristi. S obzirom na sve
veće interesovanje za klimatske promene i kontrolu emisije ugljen dioksida, životna
sredina je još jedna od oblasti kojoj bi Internet mogao da doprinese. Čak i
jednostavna ideja, kao što je smanjenje broja potrebnih putovanja, mogla bi da ima
značajan uticaj. Internet veza omogućava ljudima da rade od kuće, da elektronskim
putem obavljaju poslove sa bankama ili organima uprave, kao i da vrše nabavku
preko Interneta. Takođe broj nepotrebnih putovanja smanjuje se i kroz usluge
pretraživanja odnosno usluge navigacije. Pretpostavlja se da bi broj putovanja
mogao da padne i za 10%, što bi dovelo do značajnih ušteda na troškovima za
gorivo, kao i do poboljšanja životne sredine usled smanjene emisije gasova. Na
primer samo u Bankoku troši se i do 192 milijarde tajlandskih bata na gorivo za
putnička vozila, koja ispuštaju ukupno 20 miliona tona ugljen dioksida godišnje.
Smanjenje od 10% dovelo bi do uštede od 20 milijardi tajlandskih bata (~0,5
milijardi američkih dolara) i do smanjenja emisije ugljen dioksida od 2 miliona tona.
Zapravo ukupna ušteda bila bi verovatno veća od 10%, pošto bi manji broj
putovanja trebalo da dovede i do manje gužve u saobraćaju za vreme špica, jer
zagušenja u saobraćaju na neproduktivan način povećavaju potrošnju goriva.
Strana 17 od 65
Rad od kuće mogao bi da smanji troškove goriva i emisije CO2Ilustracija: Godišnje uštede na Tajlandu mogle bi dostignu iznos od THB 20 mlrd.
Stvarna ušteda trebalo bi da bude veća ukoliko se uzmu u obzir dodatne koristi manjeg saobraćajnog zagušenja
...to će doneti uštedu u gorivu od THB 20 mlrd na
godišnjem nivou ...... i smanjiti emisije za 2M
tona
Rad od kuće • Bezbedna
virtuelna poslovna
mreža • Video-konferencije
E-vlada • Porezi & carine • Registracije
• Ostalo
Ostale e-usluge • Bankarstvo • Plaćanje
• Online kupovina • Ostalo
.
192
W/o e-rad W/ e-rad2
172
0
175
180
185
190
195
Godišnji izdatak za gorivo za putnička vozila u Bankoku (THB mlrd)1
THB 20 mlrd
20
W/o e-rad W/ e-rad2
18
0.0
18.5
19.0
19.5
20.0
20.5
Godišnje emisije CO2 putničkih vozila u Bankoku (M tona)
2M tona
1. Zasnovano na cenama samo za putnička vozila od 14. maja 2009.; 2. Pretpostavka da 10% onih koji koriste putničko vozilo može da radi od kuće Izvor: Statistika tajlandske saobraćajne policije iz 2005; Akcioni plan BMA o globalnom zagrevanju 2007 – 2012; štampa; BCG analiza
Ukoliko Internet transakcije smanje broj putovanja automobilom za 10% ...
Slika 1.10 Internet i životna sredina
Jedno od glavnih pitanja sa kojima se suočava Srbija je zabrinutost koja vlada u
vezi sa težnjama omladine. Ankete pokazuju da tek svaka treća mlada osoba smatra
da Srbija ide u pravom smeru i da samo 20% ne bi uzelo u obzir mogućnost da
napusti zemlju. Procenjuje se da je, u potrazi za boljom budućnošću na nekom
drugom mestu, tokom burnih 1990-tih Srbiju napustilo čak 300.000 mladih,
uključujući i mnoge sa visokim obrazovanjem. Ministarstvo za omladinu i sport
Republike Srbije prepoznalo je ovaj problem, te je u nastojanju da se iznađe rešenje
za ovo pitanje napravljena Nacionalna strategija za mlade. U Nacionalnoj strategiji
za mlade utvrđeno je 11 ciljeva. Kao što se vidi na slici 1.10, Internet ima
potencijale da doprinese ostvarivanju većine ovih ciljeva.
Strana 18 od 65
Internet može da ponudi mladim ljudima pozitivnu viziju budućnosti Ključni cilj Nacionalne strategije za mlade Srbije
• Uvođenje sisteme informisanja mladih
• Obezbeđivanje jednakih mogućnosti
• Unapređenje obrazovnog sistema
• Podsticanje zapošljavanja i
preduzetništva
• Osposobljavanje mladih ljudi
• Veće mogućnosti za kvalitetnije korišćenje slobodnog vremena
• Podsticanje aktivnog učešća u društvu
• Razvoj saradnje među mladima
• Unapređenje zdravstvenog sistema
• Unapređenje uslova za bezbedniji život
• Podsticanje vanrednih dostignuća
Pristup online informacijama • Izvor ključnih informacija npr.
zaposlenje, obrazovanje,
socijalna pitanja • Dvosmerna platforma podstiče
učešće mladih
• Povećavaju se mogućnosti
zabave i kvalitetnijeg života
Zaposlenje i preduzetništvo • Glavni pokretač preduzetništva
mladih
• Veb stranice za traženje posla olakšavanju pronalaženje zaposlenja
• Otvaraju se radna mesta
Potencijal za online obrazovanje • Unapređenje kvaliteta
obrazovanja – predavanja drže spec. iz određenih predmeta
• Pristup naučnim alatima preko Interneta
– Npr. "Bugscope" • Mogućnosti za sticanje višeg
obrazovanja
– Akreditovane online diplome
Utvrđeno je nekoliko prioritetnih pitanja...
Niska stopa upisa na tercijarnom nivou
Visoka stopa nezaposlenosti1
Malo interesovanje za informacije i društvo
• 57,3% ne prati vesti • Manje od 10% su pripadnici
nevladinih organizacija, kulturnih/umetničkih društava ili udruženja građana
...koji će biti predmet Nacionalne strategije za mlade
835238
0
100
Srbija Rumunija Slovenija
Reg.
pros.
%
2139
0
50
Mlada radna
snaga
Radna snaga
EU 27
pros.
%
1. Brojke za 2006.Izvor : Eurostat; National Youth Strategy; Serbstat; Global Competetive Index 2008-2009 BCG analiza
Legenda
Internet može da odigra ključnu ulogu
Internet može da odigra sporednu ulogu
Slika 1.11 Internet i težnje mladih ljudi
1.3.5 Ublažavanje novih izazova
Pored nastojanja da se u najvećoj mogućoj meri iskoriste navedene prednosti,
potrebno je i ublažiti potencijalne negativne strane široko rasprostranjene
upotrebe Interneta. Jedan od glavnih razloga za zabrinutost je pristup neželjenim
sadržajima. Rizik od takvih situacija može da se svede na minimum primenom
više metoda odjednom, npr. blokiranjem pristupa određenim vebsajtovima od
strane provajdera, primenom aplikacija kojima upravljaju roditelji i ograničavaju
pristup Internetu sa kućnih računara, kao i pokretanjem brojnih obrazovnih
aktivnosti i aktivnosti koje doprinose boljoj informisanosti. Obrazovanje je ključ
za smanjenje i drugih rizika na Internetu, kao što su krađa identiteta ili kršenje
prava intelektualne svojine.
Strana 19 od 65
1.4 Ostvarivanje koristi
I pored neospornih prednosti koje Internet ima, da bi se te prednosti iskoristile
potrebno je da se otklone glavne prepreke za njegovu primenu. U ekonomijama u
razvoju i novim ekonomijama nedostaju potrebni uslovi za povećanje pristupačnosti
i svesti o Internetu, za zagovaranje i olakšavanje primene Interneta i za
ostvarivanje vrednosti za korisnike. Međutim, ovo stanje može se ublažiti
selektivnom primenom ciljanih inicijativa predviđenih odgovarajućom politikom.
Bangladeš, poput mnogih drugih zemalja u razvoju, suočava se sa većim brojem
veoma bitnih prepreka za široku primenu Interneta. Fiksna telefonija ima malu
pokrivenost i lošeg je kvaliteta, naročito van glavnih gradskih oblasti. Oko 90%
fiksnih priključaka trenutno je koncentrisano u gradskim područjima, gde živi samo
oko 25% stanovništva. Donedavno su i cene pristupa bile visoke. Međunarodna
telekomunikaciona unija (ITU) procenila je 2006. godine da je korigovana cena PPP-
a za osnovni pristup Internetu (20 sati mesečno) iznosila skoro 8 američkih dolara,
što je više nego trostruko više od cene na Tajlandu za istu uslugu. Takođe, svest o
postojanju Interneta i prednostima koje on donosi je na veoma niskom nivou. S
obzirom na to da u Bangladešu BDP po glavi stanovnika iznosi oko 500 američkih
dolara, Internet sigurno ostaje nepristupačan za većinu stanovništva. Međutim,
može se reći da se ova situacija popravlja od kada mobilni operatori u svojoj ponudi
imaju jeftine pripejd pakete. Svest o Internetu i prednostima koje on donosi je na
niskom nivou. Prema pregledu iz 2007/2008, skoro tri četvrtine ispitanika iz seoskih
sredina u Bangladešu izjasnilo se da nisu upoznati sa tim da Internet postoji.
Strana 20 od 65
Pristup, cena i obaveštenost mogu da budu najveće prepreke Iskustvo iz Bangladeša ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju
Ograničena pokrivenost fiksnom telefonijom, sa
izuzetkom gradova
Cena pristupa visoka, naročito u odnosu na
primanja
Obaveštenost ispod 50%2, samo 1 od 4 stanovnika iz
ruralnih oblasti je obavešten
52
72
48
28
0
20
40
60
80
100
Gradske regije Seoske regije
Obavešteni
Neobavešteni
Obaveštenost o Internetu 20082 (%)
1.Cena najjeftinije dostupne tarife za korišćenje Interneta 20 sati mesečno (10 sati u jakom i 10 sati u noćnom saobraćaju) 2. Zasnovano na rezultatima ispitivanjaIzvor : IMF; ITU; EIU; Ericsson-ova studija; NSO (Thailand); TOT; BCG analiza
0 2 4 6 8 10
Ukrajina
Indija
Tajland
Srbija
Pakistan
Mađarska
Rusija
Bangladeš
Svetski pros
USD PPP
2006 PPP korigovane cene (USD/mesečno)1
Niska stopa pismenosti, naročito na engleskom jeziku, je dodatni problem kod usvajanja Interneta u Bangladešu
0,1
2,8
0
1
2
3
Fiksne linije na 100 stanovnika, 2007.
Gradske regije Seoske regije
90% f iksnih linija u
gradskim
sredinama gde živi
25% stanovništva
Slika 1.12 Prepreke za primenu Interneta u Bangladešu
Ovi problemni dodatno se komplikuju zbog niskog nivoa pismenosti u ovoj zemlji,
naročito u pogledu poznavanja engleskog jezika. Prema popisu stanovništva, stopa
pismenosti u Bangladešu iznosi oko 50%, pri čemu se za “pismeno” smatra lice koje
zna da se potpiše. S obzirom na sadašnje interfejse, ovo je najverovatnije
nedovoljno za nekog ko želi da efikasno koristi Internet. Iako se ovakvo stanje
može ublažiti razmenom znanja unutar porodice ili unutar zajednice, njime se
naglašava potreba za relevantnim lokalnim sadržajem koji je prilagođen posebnim
potrebama lokalne zajednice, u smislu namene, interfejsa, funkcionalnosti, itd.
Ovi problemi i izazovi nisu karakteristični samo za Bangladeš; zapravo, u raznim
kombinacijama mogu se naći u većini ekonomija u razvoju i novih ekonomija. Ovde
su izneta tri moguća odgovora vezana za politiku u ovoj oblasti. Prvi podrazumeva
brže upoznavanje sa Internetom kroz formiranje mesta u lokalnim zajednicama za
pristup Internetu, što će omogućiti da se u kratkom roku podigne svest o Internetu i
Strana 21 od 65
lokalnom stanovništvu obezbedi pristup Internetu po prihvatljivim cenama kako bi
stekli potrebno iskustvo. Ovi centri mogu da budu višenamenski i da u ponudi imaju
čitav niz usluga, kao što su osnovni pristup Internetu i elektronskoj pošti, VoIP i
video pozivi, obrazovni servisi, informacije za poljoprivrednike, državne službe (na
primer prijavljivanje za dozvole za rad), itd. Ovim će se privući širi krug korisnika, a
vremenom će nastati čitava armija zagovornika Interneta koji će zatim moći da ga
preporuče i svojim prijateljima i susedima. Bangladeš je za te potrebe sačinio plan
izgradnje mreže telecentara u zemlji, oslanjajući se na uspeh oko 1.000 postojećih
telecentara, kao što su Grameenphone-ovi Informacioni centri u lokalnim
zajednicama.
Druga oblast na koju bi se trebalo usredsrediti je obezbeđivanje pristupa Internetu u
školama, što je u mnogim slučajevima najrentabilniji način da se poboljšaju
poznavanje IT-a i svest o Internetu. Starosna grupa koja ima najbolja tehnološka
znanja su mladi, a među njima je i najviši nivo pismenosti, što ih čini idealnom
ciljnom grupom. Pored toga, postojeća infrastrukturna mreža škola obezbeđuje kako
fizičku infrastrukturu tako i nastavnike, mada će u većini slučajeva nastavnicima biti
potrebna posebna obuka za IT. Takođe, vlade treba da rade na iznalaženju
kreativnih rešenja za smanjenje troškova nabavke opreme i drugih sredstava, na
primer kroz saradnju sa nevladinim i međuvladinim organizacijama koje već rade na
obezbeđivanju računara i Internet pristupa u školama. Mora se posvetiti pažnja i
razvoju obrazovnih sadržaja na lokanom jeziku. Kao alternativa direktnoj internoj
izradi materijala, vlada bi mogla da potpomogne ovaj proces tako što bi intenzivirala
izradu sadržaja u privatnom sektoru. U Južnoj Koreji su, na primer, da bi stimulisali
inovacije održavane izložbe i konkursi.
Poslednja i, možda, ključna oblast jeste unapređenje infrastrukture, kako bi oni koji
žele pristup Internetu to mogli i da ostvare uz razuman standard kvaliteta. Mnoge
države u svetu najavile su programe velikih investicija u fiksne širokopojasne
mreže, pre svega Australija, koja se opredelila da u narednih 8 godina uloži 30
milijardi američkih dolara u izgradnju nacionalne širokopojasne mreže. Ne
računajući lica koja imaju boravište van mesta u kojem rade, generalni je trend da
Strana 22 od 65
se utroši oko 50 američkih dolara po glavi stanovnika, dok posmatrano po površini,
prosečna vrednost ulaganja će iznositi 4.000 američkih dolara po kvadratnom
kilometru. Jasno je da uvođenje kvalitetne širokopojasne infrastrukture u jednoj
zemlji zahteva značajnu ekonomsku podršku države, pa čak i u maloj, gusto
naseljenoj zemlji kao što je Singapur.
Mnoge vlade širom sveta će u narednih pet godina ulagati ogromna sredstva u fiksne širokopojasne mreže
1. Procene stanovništva u 2009. godini, ukoliko postoje 2. Brojka za Australiju nije obuhvaćena 3. Brojka za Singapur nije obuhvaćena Izvor: Yankee Group, Broadband regulation and the Global Economy, 2009; UN statistics division; National statistics offices;
54102183227326700
9009381,000
2,200
7,200
30,000
Australija Sjedinjene
Države
Malezija Portugal Južna
Koreja
Grčka Singapur Irska Nemačka Kanada Finska Čile
0
2,000
30,000
4,000
6,000
USD M
Više od 8
godina
Više od 5 godina
Više od 3 godine
Prosečno
USD/stanovnik1
USD/km2
1376 23 78 94 19 80 145 72 3 5 19 3
3900 748 6667 10870 9380 6818 1 M 184657 635 301 71
502
40003
Slika 1.13 Državne investicije u fiksne širokopojasne mreže
Imajući u vidu ograničenja u pogledu fiksne mreže, bežični broadband mogao bi da
odigra suštinsku ulogu u poboljšanju pristupa Internetu, naročito u slabo naseljenim
i seoskim područjima. Glavne prednosti bežičnog broadband-a su niži troškovi
izgradnje, kraći rok za postavljanje i manji troškovi za krajnje korisnike. Pokazalo se
da bežični broadband dodatno podstiče produktivnost preduzeća, što jača postavku
vrednosti za one koji potencijalno žele da primene Internet. Iako su maksimalne
brzine preuzimanja sadržaja niže u odnosu na tehnologije fiksne telefonije, one se
neprestano povećavaju i trebalo bi da mogu da zadovolje najveći deo potreba
korisnika. S obzirom na budžetska ograničenja sa kojima se suočava većina vlada u
Strana 23 od 65
ekonomijama u razvoju, možda je najznačajnija od svega činjenica da bežične
širokpojasne mreže mogu da se postave bez podrške ili subvencija države.
Bežični broadband mogao bi da odigra ključnu ulogu u unapređenju pristupa, naročito u slabo naseljenim ruralnim oblastima
• Moguća ograničenja spektra
• Nejasna stepen razvijenosti tehnologije (za brzi WiMAX)
1. Mogućnost efikasnog uvođenja na nepristupačnom terenu, npr. planine, ostrva, itd. 2. Kvalitet obuhvata brzinu prenosa UL i DL, pouzdanost; 3. WiFi pristup omogućava bežični pristup za poslednji kilometar; WiFi ruter je kablom povezan na mrežuNapomena: Ne pretpostavlja mobilno prebacivanje na WiMAX, Wi-Fi i fiksne tehnologije/Izvor: stručni intervjui; Evropska komisija; BCG analiza
Bežične BB tehnologije Fiksne BB tehnologije
xDSL/kablovska Optička Kriterijumi za procenu Mobilna
(GSM/3G/3.5G)WiMAX Legenda
Niski troškovi
Visoki troškovi
Brzi razvoj
Spori razvoj
Bez/ograničene barijere
Značajne barijere
Niski troškovi
Visoki troškovi
Najviša adekvatnost
Najniža adekvatnost
Visoki kvalitet
Nizak kvalitet
Moguća ograničenja: • Moguća ograničenja spektra
• 3G zreo, 4G LTE nejasan
• n/a • n/a
WiFi3
• Ograničen WiFi opseg
Vreme potrebno za razvoj
Inve
stic
ija
u r
azvo
j Troškovi izgradnje mreže
Teren/geografija1
Isku
stvo
ko
risn
ika
Troškovi usluge za krajnjeg korisnika
Kvalitet usluge2
Opšta adekvatnost za razvoj u ruralnim
područjima
Slika 1.14 Ocena tehnologija za postavljanje u seoskim područjima
Pored ovih konkretnih inicijativa, vlade i regulatorna tela moraju da preduzmu mere
za uvođenje kvalitetnog regulatornog sistema. U situaciji gde su svi drugi faktori
isti, pravna nesigurnost dovodi do smanjenja investicija, tako da bi vlade i
regulatorna tela trebalo da rade na smanjenju uočene nesigurnosti. Veće investicije
svakako pozitivno utiču na uvođenje Interneta time što omogućavaju da bude brže
dostupan, naročito u seoskim sredinama. Veće investicije bi trebalo da dovedu i do
veće konkurencije, što bi na korisnike trebalo da se odrazi kroz niže cene, bolji
kvalitet i veću raznovrsnost. Još jedan element koji bi mogao da se iskoristi za
povećanje primene Interneta je smanjenje direktnih poreza na korišćenje Interneta.
Posmatrano zajedno, veće investicije i niži porezi mogu značajno da povećaju
primenu Interneta, kao i prednosti koje to sobom nosi. Na primer u Srbiji, izrađen je
scenario koji podrazumeva “više troškove”, prema kome pravna nesigurnost dovodi
Strana 24 od 65
do smanjenja investicija, a porez na komunikacije smanjuje primenu Interneta. Ako
bi se ova ograničenja ukinula (osnovni slučaj) broj pretplatnika na 100 stanovnika bi
do 2020. godine mogao da se poveća za 4 (sa 38 na 42), što bi generisalo dodatnih
0,3% u BDP-u (sa 4,1% na 4,3%) i povećalo broj novih radnih mesta za preko
20%.
Ovo ukazuje na ključni element priče o Internetu, a to je da vlade i regulatorna tela
imaju glavnu ulogu u stvaranju uslova da se prednosti Interneta iskoriste u najvećoj
mogućoj meri i što pre. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se implementira i
poštuje najbolja regulatorna praksa, a lokalni izazovi reše. Da bi nesigurnost sveli
na najmanju meru, vlade i regulatorna tela treba da nastoje da donesu jasne i
pouzdane dugoročne planove, da postave sistem koji će podržati investicije i razvoj
konkurencije, kao i da stvore okruženje koje će podržati ceo eko-sistem Interneta.
Ovo se može postići primenom sledeća tri načela u radu: transparentnost i
predvidivost, objektivnost i efikasnost. Utvrđeno je da iz ova tri glavna načela
proizilazi 11 zahteva u vezi sa politikom, koji su prikazani na slici 1.15. S druge
strane, oni moraju da se zasnivaju na dva strukturna uslova, a to su nezavisnost
(politička, institucionalna i finansijska) i visok stepen sposobnosti na strani
regulatornog tela.
I pored jasnog generalnog, dugoročnog cilja da se izgradi bolje regulatorno
okruženje, neposredni prioriteti svake od zemalja zavisiće od posebnih okolnosti
koje tamo vladaju. Stručnjaci su uočili da u Bangladešu, na primer, izgradnja bolje
uprave kroz poboljšanje transparentnosti i predvidivosti predstavlja krucijalni prvi
korak ka smanjenju nesigurnosti kojoj su izloženi investitori. Ovo podrazumeva
uvođenje i poštovanje proceduralnih pravila, kao što je obavezno uključivanje i
konsultacije sa glavnim akterima. Još jedan konkretan korak predstavljalo bi
uvođenje žalbenih mehanizama. Istovremeno, Bangladeš može da unapredi svoje
regulatorno okruženje tako što će povećati nezavisnost i sposobnosti svoje
regulatorne agencije. Najefikasniji način da se na Tajlandu smanji nesigurnost za
investitore bio bi da se preduzmu mere za obezbeđivanje ravnopravnih uslova za
sve operatore koji posluju na tom tržištu, čime bi se ispravila asimetrija koja postoji
Strana 25 od 65
u sadašnjem sistemu. Za smanjenje nesigurnosti takođe je bitno i unapređenje
regulatornih sposobnosti. Rešavanju ovih pitanja pomogla bi i jasno pokazana
sposobnost i namera da se odnosi regulišu, npr. brzim delovanjem kada se radi o
glavnim pitanjima, kao i javnim predstavljanjem detaljnih planova za rešavanje
kompleksnih pitanja. Konačno, za zemlje poput Srbije, gde je regulatorni sistem
razvijeniji, rešavanje prioritetnih pitanja moglo bi da ubrza razvoj Interneta.
Identifikovana su sledeća pitanja:
• Jačanje pravila i postupaka radi veće jasnoće i osavremenjivanja procesa;
• Obezbeđivanje ravnopravnog pristupa okosnici za sve igrače na tržištu kako
bi se poboljšali kvalitet usluga i pokrivenost;
• Efikasno upravljanje spektrom radi ostvarivanja maksimalne koristi, npr.
putem sistema licenciranja koji bi bili tehnološki neutralni, kao i davanjem
prioriteta mobilnom broadband-u pri prelasku na digitalnu radiodifuziju.
Vlade i regulatori treba da odigraju ključnu ulogu Sprovođenje i primena najboljih regulatornih praksi i rešavanje problema na lokalom nivou
Uslovi vezani za politiku
Dosledne, jasne i pouzdane odluke
Konsultacije pre ključnih promena
Pravni lek za odluke po žalbama
Kontrola investitora nad poslovnim sredstvima
Vizija integrisanog telekomunikacionog sektora
Dosledno odlučivanje zasnovano na pravilima
Tehnološka neutralnost
Nekazneni poreski režim
Sankcije protiv antikonkurentskog ponašanja
Jednaki uslovi za sve učesnike
Ravnopravan pristup infrastrukturi
Željeni ishodi
Proinvesticioni
režim
Jasni dugoročni
planovi
Podsticajno
okruženje
Prokonkurentski
faktori
Načela rada
Transparentnost i
predvidivost
Objektivnost
Efikasnost
Nezavisnost
Sposobnosti
Strukturni zahtevi
Izvor: Stručni intervjui; World Bank InfoDev; GSMA; BAH izveštaj "Towards More Effective Regulation"; BCG analiza
Slika 1.15 Zahtevi vezani za politiku
Strana 26 od 65
2. SRBIJA
2.1 Uvod
U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je ostvaren brzi rast Interneta. Na primer, od
2006. godine ostvarena je godišnja stopa rasta od 34% u broju domaćinstava koja
imaju Internet konekciju, što predstavalja povećanje sa 0,5 miliona na 0,8 miliona
za 2 godine. Uprkos ovom sveukupno zdravom trendu rasta, zabrinjava činjenica da
je godišnja stopa rasta sa 43%, koliko je iznosila u 2007. godini, opala na 26% u
2008. godini.
0,50,7
0,8
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2006 2007 2008
+43%
+26%
+34%
Domaćinstva sa Internet
konekcijom2 (M)
1. Kumulativna godišnja stopa rasta 2. Zasnovano na istraživanju “Statserb ICT survey” tj. procenat domaćinstava koja imaju Internet vezu, po tipu naselja (gradsko, seosko)Izvor: Statserb ICT survey (Istraživanje o upotrebi računara i Interneta u domaćinstvima i preduzećima)
Ključne cifre i definicije
Kumulativna godišnja stopa
rasta (2006.-2008.) u broju
domaćinstava sa Internet
vezom
Porast broja domaćinstava sa
Internet vezom
• Između 2006.-2007.
• Između 2007.-2008.
34%
43%
26%
Stubovi na grafikonu pokazuju
ukupan broj domaćinstava koja
poseduju i koriste Internet vezu
(0,8M u 2008.)
Izuzetno brz razvoj Interneta u Srbiji Broj domaćinstava sa Internet konekcijom porastao je za 34% po CAGR1 stopi između 2006. i 2008.
Slika 2.1 Primena Interneta u domaćinstvima
To je dovelo broj korisnika1 Interneta, koji je dat kao % ukupnog broja stanovnika,
do nivoa od 32%, što je uglavnom u skladu sa stanjem u nekim zemljama u
1 Procenat ukupnog broja stanovnika koji koriste Internet. Ovaj broj je viši od stope pretplata na Internet, pošto jednu konekciju može da koristi više osoba, a neki korisnici uopšte nemaju konekciju (npr. ostvaruju pristup u Internet kafeima).
Strana 27 od 65
regionu, kao što su Bosna, Rumunija i Bugarska. Međutim, Srbija još uvek zaostaje
iza lidera u regionu, kao što su Slovenija, Hrvatska i Makedonija, a takođe je u
znatnoj meri ispod evropskog proseka od 49%.
Srbija parira zemljama u okruženju kada je u pitanju broj Internet korisnika, ali još uvek kaska za evropskim prosekom
Stopa Internet korisnika neznatno manja u odnosu na zemlje u regionu...
16%
31%32%33%33%
44%44%
53%
65%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Internet korisnici1 kao % od ukupnog stanovništva u 2008.
SloveniaMađarsk Hrvatska Make-donija
Rumunija
Bugarska
Srbija Bosna i Hercego
vina
Albanija
... ali još uvek daleko ispod stopa koje su zabeležene u Evropi
32%
49%
65%66%68%71%
86%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Češka
Republik
a
Internet korisnici1 kao % od ukupnog stanovništva u 2008.
V.Britanij
a
EstonijaNorveška SrbijaFrancusk
a
Austrija
1. Koeficijent definisan kao procenat od ukupnog broja stanovnika dotične zemlje koji koristi Internet. Ovaj broj je veći od stope Internet pretplatnika, pošto više osoba može da koristi jednu liniju, a neki korisnici nemaju liniju (npr.pristup preko Internet kafea)Izvor : InternetWorldStats
Evropskiprosek(49%)
Slika 2.2 Poređenje sa sličnim zemljama u regionu i Evropi
Ovaj rast u gustini Interneta podstaknut je jačom konkurencijom među
provajderima čiji broj neprestano raste, pri čemu je 2007. godine bilo više od 200
registrovanih ISP. Veća konkurencija dovela je i do toga da u periodu od 2006. do
2008. godine cena pristupa padne za 13% godišnje. Međutim, stručnjaci smatraju
da ograničenja u infrastrukturi fiksne telefonije u Srbiji ugrožavaju dalji rast, dok
prema nekim izveštajima trenutno čak 300.000 klijenata čeka na reševanje zahteva
za uspostavljanje telefonske linije. Ovlašćeni operator, Telekom Srbija, ima monopol
u fiksnoj telefoniji, tako da je zbog odsustva konkurencije izložen manjem pritisku
da poboljša kvalitet i smanji cene. Dalja poboljšanja u infrastrukturi fiksne
telefonije, u pogledu kvaliteta i pokrivenosti, verovatno će biti dodatno usporena
zbog velikih troškova.
Strana 28 od 65
Imajući u vidu ova ograničenja, sledeći talas rasta Interneta mogao bi se umesto
toga zasnivati na tehnologijama za bežični pristup. Iskustvo na međunarodnom
planu pokazalo je da bežični broadband može brzo i relativno jeftino da donese
prednosti Interneta, naročito u slabo naseljenim seoskim područjima. Iako su brzine
preuzmanja sadržaja u bežičnim tehnologijama ograničene u odnosu na tehnologije
fiksne telefonije, to se kompenzuje manjim troškovima izgradnje, kraćim rokovima
za postavljanje i manjim troškovima za krajnje korisnike. Pokazalo se da bežični
broadband dodatno podstiče produktivnost preduzeća, što jača postavku vrednosti
za one koji potencijalno žele da primene Internet.
2.2 Primena Interneta
Uz odgovarajuću infrastrukturu za masovnu primenu Interneta, Srbija bi do 2020.
godine mogla da ima 3 miliona pretplatnika, što je okvirno jednako stopi od 42
Internet pretplatnika na 100 stanovnika. U prvim godinama rast je jači, dok pri
kraju perioda dolazi do smanjenja, što ukazuje na to da bi do 2020. godine tržište u
Srbiji prešlo iz faze brzog rasta u zrelu fazu. Sve veća zasićenost u glavnim
segmentima dovešće do smanjenja stope rasta u zreloj fazi.
Srbija bi mogla da ima 42 Internet pretplatnika na 100stanovnika do 2020. godine
4240383734
3229
2724
2017
0
1
2
3
4
0
20
40
60
80
100
1.2
2010
1.5
2011
1.7
2012
1.9
2013
2.1
2014
Predviđeni broj pretplata (M)
2.3
2015
2.5
2016
2.6
2017
2.8
2018
2.9
2019
3.0
2020
Gustina
Poslovni
Potrošači
Predviđeni broj pretplatnika na 100 stanovnika1
1. Izračunato deljenjem ukupnog broja pretplatnika sa predviđenim brojem stanovnika, pretplatnici obuhvataju broj fizičkih lica ili preduzeća koji plaćaju broadband usluge i najverovatnije će niži od broja korisnikaIzvor: Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
Slika 2.3 Projektovana gustina Interneta u Srbiji
Strana 29 od 65
Što se tiče domaćinstava, do 2020. godine, 81% domaćinstava imaće najmanje
jednu pretplatu na Internet, dok će neka domaćinstva sa višim prihodima uzimati i
dodatnu pretplatu na bežični Internet. Stopa primene Interneta u preduzećima je
veća i iznosi oko 95%. Poslovnim okruženjem u Srbiji dominira veliki broj malih
preduzeća i poslova koje vode preduzetnici, te upravo relativno nizak nivo gustine
Interneta u ovim segmentima predstavlja faktor koji pokreće ukupnu stopu gustine,
pošto je gustina Interneta kod velikih preduzeća već dostigla veoma visoku stopu.
Do 2020. godine 81% domaćinstava u Srbiji bi moglo da ima Internet konekciju
81%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Ukupno1
Podaci za domaćinstva (%)
Napomena:Granica niskog prihoda za domaćinstva za nižim primanjima je 8 883 RSD/ mesečno; Granica za domaćinstva sa višim primanjima je 20 035 RSD/mesečno u Beogradu; 16 393 RSD/mesečno u gradskim i 12 756 RSD/mesečno u ruralnim oblastima; analiza isplativosti samo pretpostavlja donošenje odluke o isplativosti uvođenja Interneta i ne uzima u obzir domaćinstva koja ne žele pristup1. Ukupna stopa gustine priključaka za domaćinstva sa najmanje jednom linijom prema ukupnom broju domaćinstava, uključuje domaćinstva ispod linije siromaštva Izvor : Statserb, Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
Ukupna gustina priključaka za domaćinstva 1
83%
76%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Beograd
Ruralni
Gradski
Podaci za domaćinstava (%)
Gustina po lokaciji
Slika 2.4 Primena Interneta u domaćinstvima i preduzećima
Sa potpunim uvođenjem bežičnih tehnologija, do 2020. godine 38% svih pretplata
moglo bi da bude na bežični Internet, u odnosu na današnjih ~9%. S obzirom na
ograničenja u fiksnoj telefoniji, projekcije pokazuju da bi do 60% priključaka u
seoskim područjima bilo bežično. Zaposleni koji putuju na posao i potrošači kojima
je potreban pristup Internetu dok su u pokretu takođe će tražiti bežičnu konkeciju,
zbog čega se očekuje da će ukupan broj bežičnih priključaka dostići ~1,2 miliona.
Strana 30 od 65
2.3 Ekonomska korist
Očekuje se da će 2020. godine ukupno učešće u BDP-u dostići 5,2% godišnje.
Ključni faktor u ovom smislu predstavlja porast produktivnosti koji ostvaruju
poslovni korisnici iz svih privrednih grana. Projekcije pokazuju da će preduzeća u
uslužnom sektoru ostvariti postepeno, kontinuirano povećanje produktivnosti (koje
se definiše kao bruto dodatna vrednost po zaposlenom odnosno bruto dobit po
zaposlenom) koje će u 2020. dostići 5,6%, dok će ovo povećanje za proizvodna
preduzeća iznositi do 2,8%. To će omogućiti da učešće u BDP-u koje ostvaruju
preduzeća u uslužnim delatnostima dostigne 3,5%, a proizvodna 1,1%, pri čemu će
2020. godine učestvovati zajedno u BDP-u sa ukupno 190 milijardi dinara.
Očekuje se da u 2020. godini kumulativni efekat dostigne 5,2% BDP-a
Izvor: Statserb, EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Razgovori sa stručnjacima; BCG analiza
1,7%
0%
2%
4%
6%
Pre 2010 2010
2.3%
2011
2.6%
2012
2.9%
2013
3.3%
2014
3.6%
2015
3.9%
2016
4.3%
2017
4.6%
2018
4.9%
2.0%
5.2%
2020
ISP i doprinos drugih dobavljača
Novi biz.
Poljoprivreda
2019
Usluge
% BDP-a
Pre 2010
Proizvodnja
Slika 2.5 Ekonomska korist
Prema projekcijama, učešće poljoprivrede iznosiće do 0,25%. Kada se radi o malim
porodičnim farmama u seoskim područjima, postoji značajan prostor za upotrebu
Interneta za ostvarivanje dodatne vrednosti time što će biti bolje informisane o
vremenu setve, metodima, upotrebi đubriva, itd. S druge strane, za velika
gazdinstva koja već posluju blizu granice efikasne proizvodnje, ova korist će
Strana 31 od 65
verovatno biti manja. Uzimajući u obzir odnosno učešće velikih i malih
poljoprivrednih gazdinstava u prinosima, ukupni prinosi mogli bi da se povećaju i za
10,5 milijardi dinara u 2020. godini. Očekuje se da će učešće malih farmi u ovom
povećanju biti 90%, što odražava činjenicu da Internet ima veći uticaj na njihove
prinose i dodatnu vrednost koju ostvaruju.
Veća gustina Interneta takođe bi trebalo da doprinese povećanju broja novih
poslovnih aktivnosti, što obuhvata osnivanje novih nezavisnih preduzeća kao i
formiranje novih odeljenja/jedinica/oblasti poslovanja u postojećim. Osim što
Internet može da se koristi kao platforma preko koje se dolazi do klijenata, očekuje
se da će se pojaviti preduzeća koja će delovati kao podrška Internetu, npr. pružaće
usluge obrade plaćanja, veb hosting, vebsajt dizajn, itd. Ovo bi potencijalno moglo
da dovede do povećanja broja novih preduzeća u Srbiji svake godine, čiji bi broj do
2020. mogao da dostigne 17.000.
Povećanje gustine Interneta moglo bi da dovede do 17 hiljada novih poslovnih aktivnosti1 godišnje u 2020. godini
1. Nove poslovne aktivnosti podrazumevaju osnivanje novih nezavisnih firmi kao i novih sektora /jedinica/poslovnih oblasti u okviru postojećih firmi Izvor : Statserb; EIU; MIT/CMU; Stručni intervjui; BCG analiza
17.000 novih poslovnih aktivnosti podrazumeva povećanje očekivanog broja preduzeća za ~4% u 2020. godini
Pre
2010
4.4
1.5
1.7
1.8
1.21.0
1.01.0
0
5
10
15
20
7.6
2011
9.4
2012
10.6
2013
11.7
2014
12.7
2015
13.7
2016
1.0
14.6
2017
0.8
15.4
2018
0.8
4.4
2019
0.8
17.0
2020
Broj novih poslovnih aktivnosti (K)
5.9
2010
16.2
… doprinoseći pokretanju novih poslovnih aktivnosti
Veća gustina Interneta otvara mogućnosti u novim oblastima…
Dizajn veb stranica
ICT obuka
Usluge e-zapošljavanja
ICT održavanje
E-trgovina za postojeće
firme
online specijalizovane prodavnice
Primena obrazovanja
Poljopriv. trgovina
Programiranje
Online autsorsing
Zabavni sadržaji
Preprodavac hardvera / softvera
Slika 2.6 Nove poslovne aktivnosti
Strana 32 od 65
Nove poslovne aktivnosti predstavljaju jedan od glavnih faktora za otvaranje radnih
mesta i, prema opreznim procenama, mogle bi da dovedu do otvaranja 94.000
novih radnih mesta do 2020. Od tog broja, oko 4.500 bi prema projekcijama trebalo
da bude otvoreno unutar lanca vrednosti Interneta. Da bismo stavili ovu brojku u
kontekst napominjemo da trenutno u Srbiji ima oko 500.000 nezaposlenih, a
dodatnih 94.000 radnih mesta na tržištu znači da bi svaki 5. nezaposleni u Srbiji
dobio posao. Procena Vlade Republike Srbije iz 2008. godine pokazuje da je
potrebno 5 milijardi američkih dolara direktnih investicija godišnje, kako domaćih
tako i stranih, da bi se generisao potreban broj radnih mesta. Za razliku od toga,
ova dodatna radna mesta generišu se sama kroz povećanje gustine Interneta, bez
potrebe za bilo kakvim podsticajima od strane vlade niti izdacima za podršku
njihovom razvoju. Osim toga, ovo ne uključuje potencijalnu korist u pogledu radnih
mesta koju ostvaruju preduzeća u kojima je došlo do porasta produktivnosti po
zaplenom, što bi prema ekonomskoj teoriji trebalo da ih podstakne na zapošljavanje
većeg broja radnika, čime se dalje povećava zapošljavanje.
Prihvatanje Interneta podstaćiće otvaranje ~94.000 novih radnih mesta godišnje do 2020. godine
Izvor: Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Stručni intervjui; BCG analiza
0%
20%
40%
60%
80%
100%
24.5
Pre 2010
8.4
32.9
2010
9.5
42.4
2011
10.1
52.4
2012
6.7
59.0
2013
5.8
64.9
2014
5.6
70.4
2015
5.6
76
2016
Broj novih radnih mesta (K)
81.3
2017
4.2
85.6
2018
5.3
90.0
2019
4.4
94.4
2020
4.4
Povećanje produktivnosti će verovatno podstaći i
otvaranje novih radnih mesta u postojećim firmama
Nova radna mesta otvorena bez direktnog podsticaja vlade
Slika 2.7 Otvaranje radnih mesta
Strana 33 od 65
Sve ove privredne aktivnosti generisaće prihode za državu. Očekuje se da će u
desetogodišnjem periodu taj iznos dostići 54 milijarde dinara, odnosno oko 1,6%
javnih prihoda u istom periodu, a na osnovu istorijskih podataka o odnosu poreza
i BDP-a od 34%. Očekuje se da će skoro 60% ovih poreza poticati od poreza na
teret preduzeća koje paćaju korisnici Interneta, dok će ~40% biti od poreza i
naknada koje plaćaju provajderi. Ovo ukazuje na veoma važnu odliku Internet
servisa, a to je da Internet predstavlja kapitalno dobro koje omogućava
povećanje proizvodnje u privredi u celini. Iako veliki porezi na pružanje ovih
usluga mogu biti unosni na kraći rok, oni će odložiti ili smanjiti otvaranje novih
radnih mesta, i u konačnom ishodu ugušiće privredni razvoj.
Internet bi mogao da doprinese povećanju državnih prihoda za ukupno RSD 54 mlrd u 2020. godini
Više od 58% državnih prihoda biće ostvareno korišćenjem Interneta u poslovne svrhe
Državni prihodi od prihvatanja Interneta dostići će iznos od RSD 54 mlrd
1. Zasnovano na istorijskim podacima kao % BDP-a od 34%Izvor: Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Stručni intervjui; BCG analiza
363
0
100
200
300
400
210
(58%)
Porez na
produktivnost
i novu
poslovnu
delatnost
70
(19%)
PDV
60
(17%)
Porezi od
ISP-ova i
njihovih
isporučilaca
23
(6)
Regulatorna
taksa
Ukupno
Kumulativni državni prihod 2010-2020 (RSD mlrd)
Dodatni prihodi kao % poreza
1.2 1.4 1.6 1.81.0 1.3 1.5 1.7 1.9 2.0 2.1
3.7
3.8
4.14.1
3.8
3.7
2.2
12.2
0
20
40
60
Pre
2010
14
2010
17
2011
32
2015
36
2016
41
2017
RSD mlrd.
2020
54
2019
49
2018
45
28
2013
24
2012
21
2014
4.1
4.2
4.2
4.5
4.8
2.93.3
Slika 2.8 Javni prihodi
2.4 Društvena korist
Što se tiče Srbije utvrđena su dva pitanja koja mogu biti premet zabrinutosti, i to
su: radna mesta i lokalna zajednica, i težnje mladih.
Strana 34 od 65
Dva ključna društvena problema u Srbiji u čijem rešavanju bi Internet mogao da pomogne
1.Brojka za Srbiju iz oktobra 2008.2. Brojke iz 2008. 3. Brojke iz pregleda za 2002.Izvor: SerbStat; Ethnologia Balkanica 12 (2008); Nacionalna strategija za mlade; The Global Competitiveness Report 2008-2009; Eurostat; Young people in Serbia - attitudes, moral values and perspectives; BCG analiza
21
49
0
50
Urbani Beograd Prigradska
naselja
2008 (RSD K/godišnje)
0
20
40
Srbija
EU 27
2003 2004 2005 2006 2007 20081
%
0 50 100
Traže visoko
obrazovanje
Bezbednost/politič. raz.
Bez izgleda za
budućnost
Nizak životni
standard
Ne bi napustilo
Srbiju
HeaderRadna mesta i
zajednica
Zaostajanje manjih zajednica • Prihod beogradskih prigradskih naselja niži za
57% 2
Visoka i uporna nezaposlenost
Dva povezana socijalna problema • Uticaj hronično visoke nezaposlenosti na
zajednicu
• Disparitet između Beograda i drugih gradova i između urbanih i ruralnih oblasti
HeaderTežnje mladih
Mladima nedostaje pozitivna vizija budućnosti i snažan osećaj privrženosti Srbiji
• Mladim ljudima nedostaje vera u budućnost – Istraživanje 3 ukazuje da samo jedan od tri
veruje da Srbija ide u dobrom smeru
• Rizik od napuštanja zemlje – Procenjuje se da je ~300.000 mladih, od
kojih su mnogi sa visokim obrazovanjem, napustili Srbiju tokom 90-tih
Razlozi za napuštanje Srbije 3 (%)
Slika 2.9 Pregled društvenih pitanja
2.4.1 Uticaj zapošljavanja na lokalnu zajednicu
Problemi koji se odnose na uticaj zapošljavanja na lokalnu zajednicu proističu iz
međusobnog delovanja dva povezana društvena izazova. Prvi izazov odnosi se na
uticaj hronično visoke stope nezaposlenosti na lokalne zajednice. Istorijski gledano,
Srbija pati od visoke stope nezaposlenosti, koja se u poslednjih 5 godina kretala u
rasponu od 14-21%, što je znatno više od proseka u Evropskoj uniji. Uz trenutno
usporavanje svetske privrede, očekuje se pogoršanje ove stope u bliskoj
budućnosti. Drugi izazov odnosi se na disparitet, u smislu prihoda, mogućnosti i
kvaliteta života, između područja Beograda i drugih gradova u Srbiji, kao i između
gradskih i seoskih područja u opštem smislu. Ovaj disparitet postoji čak i unutar
samog područja Beograda, gde su prihodi u centralnim gradskim naseljima (na
primer, na Novom Beogradu) više nego duplo veći od prihoda u prigradskim
naseljima (na primer, u Barajevu).
Strana 35 od 65
Ovi problemi doprineli su određenom broju zabrinjavajućih tendencija. Iseljavanje
sa područja sa visokom stopom nezaposlenosti, kao i iseljavanje iz Srbije u celini,
dovelo je do propadanja lokalnih zajednica. Pozitivan rast broja stanovnika ostvaren
je samo u veoma malom procentu lokalnih zajednica u Srbiji, dok je, u poslednjih
nekoliko godina, nulta ili negativna stopa rasta zabeležena u 85% lokalnih
zajednica. Posebno je zabrinjavajuće ako među onima koji odlaze ima najviše
mladih i visokokvalifikovanih ljudi, pogotovo ako oni trajno napuštaju Srbiju.
Migracije iz sela u gradove takođe stvaraju probleme u gradovima u koje su se ti
ljudi doselili u potrazi za poslom. Iz tog razloga, gradovi su pod sve većim pritiskom
da obezbede odgovarajući posao, smeštaj i hranu za sve veći broj stanovnika. Treći
razlog za zabrinutost predstavlja uticaj na socijalno ugrožene grupe. Pod najvećim
rizikom su manjinske ili marginalizovane grupe zbog toga što imaju ograničene
alternative. Jednu takvu grupu čine Romi. Prema nekim procenama, stopa
nezaposlenosti među romskom populacijom dvostruko je veća od stope na
nacionalnom nivou, a čak dve trećine pripadnika romske populacije nikada nije bilo
zaposleno. Naposletku, kombinacija ovih faktora doprinosi povećanju rizika od
socijalnih nemira ili nestabilnosti zbog toga što se među stanovništvom širi
nezadovoljstvo i otuđenje.
Internet može da ublaži probleme vezane za hronično visoku stopu nezaposlenosti i nejednak razvoj
Izvor: UNDP (2006); Nacionalna strategija za mlade; štampa; BCG analiza
Pokretanje novih poslovnih aktivnosti • Internet omogućava preduzetnicima da na
jednostavniji i jeftiniji način otvore firmu • Nova poslovna aktivnost otvara radna
mesta za njih i ostale
Otvaranje radnih mesta u novim sektorima • Razvoj zajednica oko novih poslodavaca • Stvaranje potpuno novih sektora oko ICT
industrije
Autsorsing/nieršoring u Srbiji • Povećanje mogućnosti zaposlenja širom
zemlje • Potencijal za otvaranje radnih mesta u
marginalnim područjima daleko od jezgra
Beograda
Rad od kuće • Niži troškovi prevoza sa i na posao i širi
izbor pristupačnih poslova • Obezbeđuje fleksibilnost, značajan u
stvaranju mogućnosti rada za žene
Široko prihvatanje Interneta može doprineti otvaranju novih radnih mestaEmigracija ljudi u potrazi za poslom što dovodi do
osipanja zajednica • Približno 85% od 166 zajednica imaju nulti ili
negativan rast populacije
Rizik od socijalnih nemira i nestabilnosti • Rastuće nezadovoljstvo dovodi do povećanja rizika od
građanskih nemira • Npr. Pariz u 2005. godini
Migracija iz ruralnih u urbane sredine povećava pritisak nezaposlenosti na gradove
• Urbanizacija se povećava 0,5% godišnje vršeći dodatni pritisak na gradove
Zanemarivanje defavorizovanih grupa • Manjinske i marginalizovane grupe najviše ugrožene
zbog niskih budžetskih sredstava za socijalnu zaštitu • Npr. stopa nezaposlenosti Roma iznosi 39%, dok
67% njih nikada nije imalo zaposlenje
Slika 2.10 Uticaj zapošljavanja na lokalnu zajednicu
Strana 36 od 65
Premda Internet ne predstavlja čudotvorni lek za sve ove probleme, on može da
doprinese njihovom ublažavanju tako što će omogućiti otvaranje novih radnih
mesta. To bi onda trebalo da umanji iseljavanje sa ugroženih područja, a ostvareni
javni prihodi mogli bi da se iskoriste za finansiranje ulaganja u socijalnu
infrastrukturu, kao što su bolnice i škole, kako bi se ova područja oporavila. Mnoge
zemlje širom sveta izgradile su visokotehnološke grupacije koje se oslanjaju na
informacione i komunikacione tehnologije (ICT), uključujući Internet, a u Srbiji se
planira izgradnja ICT parka na području Inđije, zahvaljujući čemu će biti otvoreno
do 25.000 novih radnih mesta kada park bude u potpunosti završen. Internet
takođe omogućuje Srbiji da iskoristi prednosti autsorsinga ili near-shoringa, tamo
gde kompanije iz drugih krajeva Evrope pokušavaju da uštede na troškovima tako
što će svoje poslove preseliti na jeftinije lokacije. Ovo je posebno značajno za
područja udaljena od Beograda jer će im brze veze sa Internetom omogućiti da
nesmetano obavljaju poslove sa udaljenih lokacija.
Na pojedinačnom nivou, Internet može da podstakne preduzetništvo. Internet može
da doprinese povećanju prihoda od početnih ulaganja u posao i da istovremeno
smanji rizike. Zahvaljujući široko rasprostranjenoj gustini Interneta, povećava se i
broj klijenata kojima se može pristupiti onlajn. Sličnu koncepciju, samo manjeg
obima, predstavlja mogućnost rada na daljinu, odnosno rada od kuće. Jedan od
faktora koji utiču na nezaposlenost je taj što ljudi često možda nisu voljni da se u
potrazi za poslom presele u drugo mesto, na primer ako jedan supružnik već ima
posao na području mesta stanovanja. Rad na daljinu mogao bi da omogući drugom
supružniku da radi od kuće za preduzeća koja se nalaze u drugim krajevima Srbije
ili čak u inostranstvu.
2.4.2 Težnje mladih ljudi
Još jedno ključno pitanje sa kojim se Srbija suočava su težnje mladih ljudi u Srbiji.
Ankete pokazuju da tek svaka treća mlada osoba smatra da se Srbija kreće u
dobrom pravcu, a tek svaka peta ne razmišlja o mogućnosti da napusti Srbiju.
Procenjuje se da je, tokom teškog perioda 1990-ih godina, Srbiju napustilo čak
3.000 mladih ljudi, uključujući većinu visokoobrazovanih, u potrazi za boljom
Strana 37 od 65
budućnošću na drugom mestu. Ostali statistički podaci predstavljaju dodatne
razloge za zabrinutost:
• Stopa upisa u obrazovne ustanove tercijarnog nivoa od 38% je ispod proseka
u regionu
• Stopa nezaposlenosti mladih od 39% gotovo je dvostruko veća od stope na
nacionalnom nivou
• Troje od petoro mladih ne prati redovno vesti
• Tek svaka deseta mlada osoba je aktivni član nevladinih organizacija,
kulturno-umetničkih društava ili udruženja građana
Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije svesno je ovog problema i, u
nastojanju da ovaj problem reši, izradilo je Nacionalnu strategiju za mlade. Strateški
ciljevi Nacionalne strategije za mlade su sledeći:
Ciljevi Nacionalne strategije za mlade
1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu
2. Razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za ućešće u donošenju odluka
3. Izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima
4. Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednakost šansi svih mladih u društvu
5. Podsticati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima
6. Unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih
7. Razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u Srbiji
8. Podsticati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih
9. Unapređivati bezbednost mladih
10. Čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima
11. Osnaživati mlade za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave
životne sredine
Source: National Youth Strategy, Serbia
Slika 2.11 Ciljevi Nacionalne strategije za mlade
Strana 38 od 65
Na osnovu ovog spiska, jasno se vidi da Internet ima potencijala da obezbedi lakše
ostvarivanje mnogih od ovih ciljeva. Konkretno, Internet može da odigra glavnu
ulogu što se tiče ciljeva označenih brojevima 1, 3, 4, 6, 7, 8 i 11, kao i pomoćnu
ulogu što se tiče ciljeva pod brojem 2 i 10.
Unapređenje kvaliteta obrazovanja u Srbiji prepoznato je kao ključni cilj Nacionalne
strategije za mlade. Jedan od primera za primenu Interneta kao rešenja za
poboljšanje kvaliteta obrazovanja jeste da se predavanja i časovi odvijaju preko
video konferencijske veze, uz primenu brzih Internet konekcija kako bi sesija mogla
da se emituje u realnom vremenu većem broju razreda. Takve sesije mogu da budu
interaktivne i omogućavaju korišćenje materijala i prilika za prezentacije odnosno
postavljanje pitanja. Internet može da se koristi i kao način pristupa tehničkoj ili
naučnoj opremi koju pojedine obrazovne ustanove sebi ne mogu da priušte, kao što
su elektronski mikroskopi. Prema utiscima nastavnog osoblja, takve sesije
učenicima su veoma korisne jer im se pruža prilika da vide kako se teorijsko znanje
zapravo primenjuje u praksi.
Još jedna ključna komponenta Strategije jeste povećanje stopa upisa u obrazovne
ustanove tercijarnog nivoa. Internet ovde može da bude koristan tako što će
obezbediti pristup čitavom spektru onlajn osnovnih i naprednih studija po
pristupačnim cenama. Istraživanja pokazuju da ovakav način studiranja i sticanja
diploma postaje sve uobičajeniji i kredibilniji, pa je stoga prihvatljiv i za poslodavce.
Uz obezbeđivanje odgovarajućih garancija, kojima će se obezbediti usmeravanje
studenata ka akreditovanim programima traženog kvaliteta, Internet bi mogao da
pomogne da se u Srbiji intenzivira upis u obrazovne ustanove tercijarnog nivoa.
Strana 39 od 65
Unapređenje Interneta može da unapredi kvalitet i pristup obrazovanju
Bolji kvalitet nastave
Časovi zasnovani na Gramjyoti projektu koje drže nastavnici specijalizovani za određenu oblast putem bežične širokopojasne tehnologije
• Testirano u 3 škole na ukupno 5000 učenika u Indiji
• Časovi su zamišljeni da budu interaktivni i da učenici postavljaju pitanja
• Isti rezultati i kod složenijih predmeta kao što je hemija
1. 2008 Vault Online Degree Survey koja je obuhvatila 172 zaposlena i rukovodioca u različitim industrijskim sektorima širom SAD-a.Izvor: GSMA; veb stranica kompanije Vault.com; veb stranica Bugscope.com; BCG analiza
23
59
0
50
100
Da Ne, ali
prihvatljiva
18
Nije
kredibilna
ili
prihvatljiva
Da li online diploma fakulteta ima isti kredibilitet kao i ona stečena van Interneta?
Mogućnosti sticanja višeg obrazovanja
online diplome postaju uobičajene i sve više prihvaćene od strane poslodavaca1
Prihvatljiva
83
17
0
50
100
Da Ne
Da li su online diplome prihvatljivije sada nego pre pet godina ?
Pristup tehničkoj opremi izvan lokacije
Bugscope omogućava besplatan, interaktivni pristup elektronskom mikroskopu
• Preko 400 časova u više od 200 različitih škola
• Interaktivni časovi koji omogućavaju postavljanje pitanja naučnicima
• Nastavnici su zaključili da iskustvo motiviše učenike da saznaju više
Slika 2.12 Internet i obrazovanje
Internet će mladima takođe olakšati mogućnost da postanu preduzetnici tako što će
umanjiti rizik koji postoji kod započinjanja posla i ujedno će uvećati potencijalne
koristi. Zahvaljujući Internetu, mogu se smanjiti prepreke za ulazak novih
preduzeća na tržište i njihov izlazak sa tržišta jer troškovi onlajn prodavnice ili
vebsajta iznose tek nekoliko dolara mesečno, dok bi troškovi fizičke prodavnice ili
poslovnog prostora iznosili na stotine ili čak hiljade dolara. Internet takođe olakšava
započinjanje i vođenje posla, zahvaljujući infrastrukturi, kao što su pružaoci usluga
plaćanja, i lako dostupnim informacijama o tome kako se vodi posao. Vođenje posla
preko Interneta takođe postaje sve jeftinije jer mnogi procesi mogu da se
automatizuju, čime se eliminiše potreba za plaćanjem radnika ili kirije. To je
posebno bitno za mlade preduzetnike, koji zahvaljujući automatizovanom vebsajtu
mogu da nastave da studiraju ili rade dok uporedo vode svoje poslove. Marketing
preko Interneta takođe je jeftin, a obezbeđuje globalnu pokrivenost, pa su tako
neke od najuspešnijih reklamnih kampanja bile takozvane virusne marketinške
Strana 40 od 65
inicijative koje gotovo ništa nisu koštale, za razliku od reklamiranja u tradicionalnim
sredstvima javnog informisanja.
Veće su i mogućnosti za ostvarivanje prihoda jer je, zahvaljujući Internetu, mladim
preduzetnicima obezbeđena baza klijenata širom sveta. To takođe omogućava
stvaranje novih modela poslovanja i novih proizvoda, a posebno proizvoda
intelektualne svojine, poput knjiga u elektronskoj formi, onlajn igrica, dizajna, itd.
Na primer, kratka knjiga o temi za koju je zainteresovan uski krug ljudi, a koju
možda nije isplativo štampati u fizičkom obliku, mogla bi dobro da se prodaje onlajn
na vebsajtu i da donese profit. Internet takođe predstavlja pogodnu platformu za
pružanje onlajn usluga, poput veb dizajna.
Kombinovani efekat ovih prednosti ogleda se u tome što Internet mladim
preduzetnicima pruža još lakšu mogućnost da započnu posao. Već postoje
mnogobrojni primeri takvih preduzetnika koji su uspeli, počevši od vebsajta kakav
je Facebook, koji je zaradio milijarde dolara, do malih lokalnih preduzetnika u
Bangladešu koji prodaju usluge preko Interneta. Premda ne mora da znači da će
svaki takav poduhvat biti uspešan, praktično iskustvo koje se ovim putem stiče ipak
može da bude korisno za njihovu buduću karijeru.
Još jedan cilj Nacionalne strategije za mlade, koji Srbija uz pomoć Interneta može
da ostvari, je unapređenje zdravstvene zaštite omladine, kao i društva u širem
smislu. Naizgled jednostavne mere, poput primene Interneta za povezivanje
različitih aktera u lancu vrednosti u oblasti zdravstvene zaštite, koje im
omogućavaju efikasnu razmenu informacija, mogu da budu veoma efektne. Još
jedan aspekt u vezi sa načinom na koji Internet može da doprinese unapređenju
zdravstvene zaštite u Srbiji je sistem praćenja pojave bolesti. Zdravstveni radnici na
terenu mogu sa udaljenih područja da dostavljaju precizne podatke u realnom
vremenu pomoću ručnih terminala povezanih sa Internetom i da na taj način
omoguće domaćim i međunarodnim zdravstvenim organizacijama da prate širenje
bolesti. Glavne prednosti ovakvog metoda su brzina i tačnost podataka, kao i uštede
Strana 41 od 65
u vremenu i radnoj snazi, koje se postižu zahvaljujući direktnom unosu podataka,
što je čini pogodnom za primenu na većoj populaciji. Projekat primene ručnih
terminala u Indiji, pod nazivom: „Ručni terminali za bolje zdravlje“, jedan je od
primera delovanja ovakve tehnologije. Internet takođe predstavlja moćno sredstvo
za ažurno informisanje građana o najnovijem razvoju događaja, kao što su, na
primer, informacije o tome koja područja treba izbegavati, o merama za smanjenje
rizika od infekcije, itd, uz mogućnost obezbeđivanja bogate, interaktivne
komunikacije sa kojom druga sredstva informisanja ne mogu da se porede.
2.4.3 Ublažavanje novih izazova
Uporedo sa naporima da se maksimalno iskoriste prethodno opisane prednosti,
treba voditi računa i o tome da se ublaže potencijalni nedostaci rasprostranjene
upotrebe Interneta. Jedno od ključnih pitanja u tom smislu je pitanje pristupa
nepoželjnim sadržajima. Rizik od ovakvih problema može da se svede na minimum
primenom više metoda, na primer, blokiranjem pristupa određenim vebsajtovima od
strane provajdera, primenom aplikacija koje roditeljima omogućavaju da deci
ograniče pristup određenim sajtovima sa kućnih računara, kao i pokretanjem brojnih
obrazovnih aktivnosti i aktivnosti koje će doprineti boljoj informisanosti. Edukacija
takođe ima ključni značaj za smanjenje ostalih rizika na Internetu, kao što su krađa
identiteta ili kršenje prava intelektualne svojine.
2.5 Scenariji
Napravljeni su modeli dva scenarija. Prvi model, pod nazivom: "Veće prednosti",
napravljen je pod pretpostavkom da će preduzeća i domaćinstva ostvariti veće
prednosti od upotrebe Interneta, u odnosu na osnovni slučaj2. Intenzitet
2 Povoljan scenario zasnovan je na pretpostavci da će se povećati brzina rasta intenziteta elektronskog poslovanja (povećanje intenziteta elektronskog poslovanja za 4,1%, umesto za 3,1%), kao i uočena korist od upotrebe Interneta u domaćinstvima u svrhu zabave i druženja, zahvaljujući većim brzinama prenosa, pouzdanim vezama i drugim faktorima, a sve to će se postići zahvaljujući većim ulaganjima u infrastrukturu (koja će se u 2010. godini povećati za 6%, a 2013. će se povećati na 15%).
Strana 42 od 65
elektronskog poslovanja sve brže raste i ljudi sve brže usvajaju njegovu primenu,
što doprinosi većem učešću u BDP-u. Sa aspekta potrošača, domaćinstva su
spremna da plate više novca za zabavu, druženje i ostale “meke” prednosti
Interneta. To doprinosi većoj gustini priključaka, do 2,9 novih pretplatnika na 100
stanovnika u prvim godinama. Shodno tome, povećava se i učešće u BDP-u do
0,5%, a uticaj na otvaranje novih radnih mesta se povećava za približno 11%3.
Nepovoljan scenario bi dodatno doprineo porastu BDP-a za 0,5% i otvaranju 53.000 novih radnih mesta po radnoj godini1 u 2020.
521468
0
500
1,000
Osnovni slučaj Nepovoljan scenario
Razlika u kumulativnim radnim mestima po godinama1 (K) 2010-2020
+53
Kombinovani efekat većih investicija i brži rast intenziteta e-poslovanja...
0.2
2010
0.2
2011
0.3
2012
0.3
2013
0.3
2014
0.4
2015
0.4
2016
0.4
2017
0.5
2018
0.5
2019
0.5
2020
0.0%
0.5%
Dodatni doprinos GDP-u (%)
1. Radna mesta po godinama definiše se kao broj radnih mesta pomnožen sa brojem godina tokom kojih taj posao postoji, odražavajući različite vremenske periode tokom kojih bi ti poslovi postojali Napomena: Nepovoljan scenario pretpostavlja brzinu porasta intenziteta e-poslovanja (intenzitet e-poslovanja raste za 4,1% umesto 3,1%) i povećanje uočene društvene koristi i koristi vezane za zabavu Interneta za domaćinstva zbog većih brzina prenosa, pouzdanih veza i drugih faktora a sve zbog većih investicija u infrastrukturu (povećanje od 6% u 2010. i porast od 15% u 2013.)Izvor: Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Stručni intervjui; BCG analiza
..dovodi do dodatnog porasta GDP-a za 0,5% i 53K radnih mesta po radnoj godini tokom 10 godina
Razlika u gustini iz osnovnog slučaja (p.p.)
1.3
1.81.7
1.5
2.0
2.6
2.82.82.82.9
2.2
0
1
2
3
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Osn. slučaj (%)
17 20 24 27 29 32 34 37 39 40 42
Slika 2.13 Povoljan scenario
3 Mereno u radnim mestima po godinama. Radna mesta po godinama definisana su kao broj radnih mesta pomnožen sa brojem godina tokom kojih radno mesto postoji, odražavajući različite vremenske periode tokom kojih bi radna mesta postojala.
Strana 43 od 65
...i veći troškovi korisnika, što utiče na gubitak BDP-a i radnih mesta
Kombinovani efekat manjih investicija i porez na komunikacije od 10% smanjuju gustinu
1. Radna mesta po godinama definiše se kao broj poslova pomnožen sa brojem godina tokom kojih taj posao postoji, odražavajući različite vremenske periode tokom kojih bi radna mesta postojala Napomena: Nepovoljan scenario podrazumeva rast cena zbog oporezivanja (dodatni porez od 10% na komunikacije) i slabiju konkurenciju među operatorima (uslovljavajući rast cena za 5%), manju dostupnost pretplata na Internet u ruralnim područjima (u 2010. 20% ruralnih domaćinstava nije bilo u mogućnosti da pristupi Internetu, 15% do 2013. i 5% nakon toga), i manju društvenu i zabavnu korist za domaćinstva zbog manjih brzina prenosa, čestih prekida veza i ostalih faktora a sve nižih manjih investicija u infrasktrukturu (koje su bile manje za 6% u 2010. i povećale se na 15% u 2013. godini)Izvor: Statserb; EIU; CIA World Factbook; Manobi; UNCTAD; OECD; EU; Deloitte; MIT/CMU; Stručni intervjui; BCG analiza
598
736
0
500
Osnovni slučaj Nepovoljan scenario
Razlika u kumulativnim radnim mestima po godinama1 (K) 2010-2020
-138
-0.3-0.3-0.3-0.3-0.3-0.3-0.3-0.3-0.3
-0.2-0.2
-0.5
-0.4
-0.3
-0.2
-0.1
0.0
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Razlika u doprinosu BDP-u (%)
-10
-8
-6
-4
-2
0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Razlika u gustini iz osnovnog slučaja (p.p.)
Osn. slučaj (%)
17 20 24 27 29 32 34 37 39 40 42
Ishod je niži rast BDP-a za 0,3% godišnje i gubitak 138K radnih mesta po godinama
tokom perioda od 10 godina
Slika 2.14 Nepovoljan scenario
Nasuprot tome, napravljen je i model nepovoljnog scenarija, prema kojem korisnike
i provajdere očekuju “Veći troškovi”4. Ovaj scenario napravljen je pod
pretpostavkom da će se ulaganja smanjiti, u odnosu na osnovni slučaj. Ulaganja će
podjednako zavisiti od stope dobiti na angažovani kapital i stepena nesigurnosti, a
regulativne mere mogle bi negativno da utiču na oba ova faktora i da za posledicu
imaju manja ulaganja.
Posledice svega ovoga bile bi sledeće:
• odlaganje fizičkog pristupa infrastrukturi, posebno u seoskim područjima
4 Nepovoljan scenario zasnovan je na pretpostavci da će doći do povećanja cena zbog oporezivanja (dodatni porez od 10% na komunikacije) i smanjenja konkurencije među operatorima (što će usloviti povećanje cena za 5%), pretplate na Internet u seoskim područjima biće manje dostupne (u periodu od 2010. do 2013. godine, 20% seoskih domaćinstava neće moći da ima pristup Internetu, a kasnije će taj procenat biti 15%) i domaćinstva će imati manju korist od upotebe Interneta u svrhu zabave i druženja zbog manjih brzina prenosa, čestih prekida veza i drugih faktora, a sve to će se dešavati usled smanjenog obima ulaganja u infrastrukturu (koja će se u 2010. godini smanjiti za 6%, a 2013. godine će se povećati na 15%).
Strana 44 od 65
• više cene zbog smanjene konkurencije
• manji kvalitet, čime će se smanjiti uočena korist za potrošače.
Pored toga, na troškove koje snose potrošači direktno mogu da utiču i porezi koji su
karakteristični za ovaj sektor, kao što je, na primer, direktni porez od 10% na
upotrebu Interneta. Kombinacija ovih faktora mogla bi da dovede do smanjenja
gustine Interneta za najviše 8% procentnih poena, u odnosu na osnovni slučaj,
smanjenja učešća u BDP-u do 0,3% i smanjenja broja novih radnih mesta od 19%.
2.6 Regulatorna pitanja
Srbija je ostvarila značajan napredak u približavanju najboljoj praksi Evropske unije,
ali uočeni nedostatak ravnopravnih uslova za nadmetanje i dalje predstavlja
problem, kao i moguće uvođenje poreza koji bi se odnosili samo na ovu oblast. U
narednom periodu, potrebno je rešiti tri prioritetna pitanja iz oblasti regulative. Prvo
pitanje odnosi se na unapređenje pravila i postupaka kroz pružanje jasnijih
smernica i usaglašavanje postupaka. Primera radi, birokratija, odnosno veoma
komplikovana procedura za izdavanje dozvola, koči ulaganja jer proces pribavljanja
više različitih dozvola potrebnih za bilo kakvu izgradnju u nekim gradovima može da
traje mesecima, pa čak i godinama. Drugo pitanje odnosi se na obezbeđivanje
ravnopravnog pristupa okosnici jer je unapređeni pristup infrastrukturi neophodan
za podsticanje ulaganja i poboljšanje kvaliteta usluga i pokrivenosti. To se može
postići razdvajanjem lokalne petlje ili pristupom alternativnoj infrastrukturi bez
diskriminacije i na troškovnom principu. Treće pitanje podrazumeva efikasno
upravljanje spektrom kako bi se maksimalno iskoristile prednosti za Srbiju. Da bi se
iskoristile sve prednosti “digitalnih dividendi”, određeni deo raspoloživog spektra
treba da bude dodeljen mobilnim širokopojasnim operatorima, s obzirom da je
izuzetno pogodan za primenu u seoskim područjima. Režim izdavanja dozvola koji bi
bio tehnološki neutralan operatorima bi takođe omogućio da optimalizuju
funkcionisanje, na primer, između GSM i UMTS operacija na određenoj frekvenciji,
budući da je iskustvo na međunarodnom nivou pokazalo da je to mnogo efikasnije
od centralizovanog pristupa.
Strana 45 od 65
NAPOMENA ČITAOCIMA
BCG nije izvršio nezavisnu proveru svih podataka i pretpostavki koje su korišćene u
ovim analizama iako smo nastojali da utvrdimo njihovu verodostojnost gde god je to
bilo moguće. Promene u osnovnim podacima ili operativnim pretpostavkama imaće
jasan uticaj na analize i zaključke.
Nijedno lice ili subjekat izuzev Telenora, Klijenta, (“Treća lica") ne može, i nijedno
Treće lice ne može objektivno, da se osloni na ove materijale u bilo koje svrhe. U
najvećoj zakonski predviđenoj meri (i osim ukoliko se BCG drugačije saglasio u
potpisanom dokumentu), BCG neće ni na koji način biti odgovoran prema bilo kom
Trećem licu, a svako Treće lice ovim se odriče bilo kojih prava i potraživanja koja
eventualno bude imao u bilo kom trenutku prema BCG-u u pogledu usluga, ove
prezentacije ili drugih materijala, uključujući njihovu tačnost ili kompletnost. Prijem
i razmatranje ovog dokumenta smatraće se saglasnošću sa i prihvatanjem
prethodno iznetog.
Strana 46 od 65
DODATAK - METODOLOGIJA
Metodologija koja je primenjena u izveštaju sastavljena je iz četiri glavne
komponente, kao što je opisano na slici A.1 u daljem tekstu.
Pregled metodologije
Model uvođenja -
domaćinstva
Model uvođenja -preduzeća
Model ekonomskog
uticaja
Analiza društvenog uticaja
1A 2
3
1B
1A
3
1B
2
Izrada modela primene Interneta u
domaćinstvima na osnovu analize isplativosti za svaki segment
Izrada modela primene Interneta u
preduzećima na osnovu analize isplativosti za firme u svakom sektoru
Procena ekonomskog uticaja na osnovu
projektovane stope primene Interneta i prihoda
Analiza uticaja kroz sedam kategorija
društvenog uticaja, u pogledu kvaliteta /pristupa
Analiza regulatornih zahteva Proučavanje regulatornih pitanja u svakoj
od zemalja i identifikovanje potencijalnih prepreka za primenu Interneta
4
4
Slika A.1 Pregled metodologije
Opšti pristup izradi modela uvođenja Interneta podrazumeva sprovođenje analize
isplativosti po principu odozdo nagore kako bi se za svaku godinu procenio broj
pretplatnika u svakom segmentu. Napravljena su dva posebna modela uvođenja
Interneta u preduzeća i domaćinstva. Metodologija uvođenja Interneta u preduzeća i
domaćinstva detaljnije je objašnjena u tekstu koji sledi.
1A: Model uvođenja Interneta u preduzeća
Procena u vezi sa uvođenjem Interneta u preduzeća podrazumeva sledeća tri
koraka:
• Definisanje tržišta koje bi se moglo pokriti
• Segmentacija preduzeća koja bi se mogla pokriti
Strana 47 od 65
• Procena primene Interneta na osnovu analize isplativosti.
Definisanje tržišta koje bi se moglo pokriti Na nekim tržištima postoje neka
preduzeća koja nisu osposobljena za primenu računara i ona nisu uključena u tržište
koje bi se moglo pokriti. To je učinjeno na osnovu podataka iz lokalnih zavoda za
statistiku.
Segmentacija Analiza koja se odnosi na uvođenje Interneta u preduzeća
usredsređena je na sektor usluga i proizvodni sektor5. U svakom od ovih sektora,
preduzeća su podeljena na velika i mala, u zavisnosti od broja zaposlenih, jer je
uočeno da veličina preduzeća utiče na gustinu Interneta, kao i na vrstu potrebnog
paketa. Shodno tome, modeli uvođenja Interneta obično se prave za četiri poslovna
segmenta – mala i velika preduzeća u proizvodnom sektoru i mala i velika
preduzeća u sektoru usluga.
Procena primene Interneta Primena Interneta procenjuje se na osnovu analize
troškova i koristi uvođenja Interneta u preduzeća u okviru svakog segmenta.
Pretpostavlja se da je Internet primenjen u onim preduzećima čija ukupna bruto
dobit od upotrebe Interneta premašuje ukupne troškove posedovanja Interneta.
Osnovni faktor koji pokreće korist je povećanje produktivnosti koje je preduzeće
ostvarilo zahvaljujući Internetu. U ovom slučaju, produktivnost je definisana kao
bruto dodatna vrednost po radniku, odnosno, rečeno računovodstvenim jezikom,
bruto dobit po zaposlenom. Oslonili smo se na postojeće istraživanje uticaja
produktivnosti na privredu, kako u sektoru usluga tako i u sektoru proizvodnje, i u
5 Za poljoprivredu je napravljen poseban model. S obzirom da u većini zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem u ovom sektoru preovlađuju male porodične farme, pretpostavlja se da primena Interneta u poljoprivredi prati tok uvođenja Interneta u seoska domaćinstva. Detaljniji podaci o tome dati su u Odeljku 2, koji je posvećen modelu uticaja na BDP.
Strana 48 od 65
skladu sa rezultatima ovih studija, došli smo do pretpostavke da će se u sektoru
usluga produktivnost povećati do 10%, a u proizvodnom sektoru 5%.
U okviru tog raspona, tačna korist zavisi od intenziteta elektronskog poslovanja,
odnosno od obima u kojem je Internet ugrađen u procese unutar preduzeća. Na
primer, preduzeće u početku može da koristi Internet za internu elektronsku poštu,
potom i za usluge koje pružaju treća lica, kao što su usluge elektronskog bankarstva
ili elektronske uprave, pa sve do vebsajta sa onlajn prodavnicom. Ovaj model
napravljen je pod pretpostavkom da će produktivnost linearno rasti uporedo sa
povećanjem intenziteta elektronskog poslovanja i da će u sektoru usluga dostići
10%, a u proizvodnom sektoru 5%, kada intenzitet elektronskog poslovanja bude
dostigao 100%. Ukupni intenzitet elektronskog poslovanja u jednoj zemlji može se
izračunati sabiranjem ocena intenziteta za pojedinačna preduzeća u datoj zemlji.
Konsultovali smo nekoliko studija kako bismo procenili početni nivo i stopu promene
intenziteta elektronskog poslovanja u zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
Polazna tačka U jednoj studiji koju je UNCTAD sproveo na Tajlandu, koristeći
podatke iz 2006. godine, utvrđeno je da se, zahvaljujući primeni Interneta, bruto
dobit povećala za 0,77%6. Od mogućeg povećanja od 5%, ovo ukazuje da je
intenzitet elektronskog poslovanja na Tajlandu 2006. godine iznosio ~15,5%. Izneta
je pretpostavka da je Srbija imala istu polaznu tačku kao Tajland, a da Bangladeš
zaostaje dve godine.
Stopa promene U izveštaju Evropske unije, evropske zemlje obuhvaćene
istraživanjem grupisane su u 4 kategorije, prema intenzitetu elektronskog
poslovanja u 2006. godini i njihovoj stopi rasta u periodu od 2004. do 2006. godine.
Utvrđeno je da je, u manje razvijenim društvima znanja7, rast tekao sporije, prema
6 U izveštaju UNCTAD-a, navedeno je povećanje prodaje od 3,2% po radniku, što odgovara povećanju bruto dodatne vrednosti po radniku od 0,77% s obzirom na prosečne bruto marže od 24% u proizvodnom sektoru na Tajlandu. 7 Bugarska, Grčka, Kipar, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka
Strana 49 od 65
stopi od 1,8%, dok je u zemljama koje su se “brzo razvijale8” stopa rasta iznosila
3,1%, a u najnaprednijim društvima9 gotovo 4,1%. Pošli smo od pretpostavke da će
stopa rasta u Bangladešu iznositi 1,8%, isto kao u manje razvijenim društvima, u
Srbiji 3,1%, a na Tajlandu 2,4%, što je prosek za ove dve grupe.
Pretpostavili smo da će ove stope rasta ostati linearne tokom perioda istraživanja.
Moguće je da će se rast intenziteta elektronskog poslovanja u stvarnosti ubrzati
zbog sve veće eksternalizacije mreže, kako sve više preduzeća bude uvodilo
Internet. Međutim, odlučili smo da ne iznosimo više pretpostavki u vezi sa stopom
promene intenziteta elektronskog poslovanja i radije smo se opredelili za linerane
stope rasta jer su one konzervativnije.
Kada se sve ovo zajedno uzme u obzir, dobijaju se projektovana povećanja
produktivnosti za zemlje obuhvaćene istraživanjem, koja su prikazana na slici A.2.
Projektovani uticaj na produktivnost povećaće se tokom vremena u svakoj od zemalja, ali će i dalje zaostajati za EU
0
2
4
6
8
Povećanje produktivnosti
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Bangladeš Srbija EU 271
0
2
4
6
8
Povećanje produktivnosti
2010 2012 2014 2016 2018 2020
0
2
4
6
8
Usluge
Proizvodnja
Povećanje produktivnosti
2010 2012 2014 2016 2018 2020
1. Ekstrapolirano unapred od kretanja za period 2004-2006.Izvor: EU 2008, “Uticaj broadband-a na rast i produktivnost"; analiza BCG-a
0
2
4
6
8
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Povećanje produktivnosti
Tajland
Slika A.2 Uticaj na produktivnost
8 Irska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Malta, Litvanija, Portugalija, Slovenija 9 Austrija, Belgija, Danska, Finska, Luksemburg, Holandija, Švedska
Strana 50 od 65
Da bismo procenili tačku rentabilnosti primene Interneta, prvo moramo da izvršimo
procenu troškova i koristi. Troškovi se utvrđuju tako što se definiše vrsta paketa koji
će preduzeća u svakom segmentu (velika preduzeća, u odnosu na mala) verovatno
uzeti, a zatim se procenjuje cena tih paketa u svakom trenutku. Potom se
procenjuje raspodela prihoda preduzeća u okviru svakog segmenta, počevši od
najnižeg. Dobijeno povećanje produktivnosti pomnoži se sa procenjenim prihodima
preduzeća u okviru svakog segmenta10 za svaku godinu da bi se izračunala korist od
uvođenja Interneta. Najniži nivo prihoda preduzeća kod kojeg je korist jednaka
troškovima predstavlja tačku rentabilnosti, a pretpostavlja se da je Internet
primenjen u svim preduzećima čiji su prihodi veći od troškova uvođenja Interneta.
Ovaj proces ilustrovan je na slici A.3.
Grafički prikaz uvođenja Interneta u preduzeća
Minimum
Maksimum
0%
Porast bruto dobiti
Troškovi broadbanda
% firmi koje će primeniti broadband
Slika A.3 Uvođenje Interneta u preduzeća
10 Pretpostavlja se da se prihodi preduzeća u okviru svakog segmenta raspoređuju eksponencijalno, te da postoji mali broj preduzeća sa velikim prihodima i veliki broj preduzeća sa malim prihodima. Ova pretpostavka potkrepljena je raspoloživim podacima, kao što su podaci za Tajland.
Strana 51 od 65
Dodatne pretpostavke
U slučaju preduzeća, troškovi uređaja nisu uključeni u ukupne troškove posedovanja
Interneta. Preduzeće ostvaruje dodatne prednosti od primene računara čak i ako ih
koristi oflajn, a primena Interneta verovatno bi bila potcenjena ako bismo pošli od
pretpostavke da Internet mora da obezbedi dovoljno koristi tako da, pored toga što
mora da se isplati, mora da pokrije i troškove uređaja. Na većini tržišta već
preovlađuju preduzeća koja koriste računare, pogotovo kad su u pitanju veća
preduzeća.
Pretpostavlja se da broj preduzeća i prihodi preduzeća čine po 50% realnog rasta
BDP-a. Sa aspekta dodatne vrednosti, BDP je jednak zbiru dodatne vrednosti za sva
preduzeća, pa, stoga, broj preduzeća i njihovi prihodi zbirno treba da odražavaju
realni BDP tokom vremena. Štaviše, teško je doći do pouzdanih projekcija za obe
ove brojke, budući da, kratkoročno gledano, one mogu da budu promenljive.
1B: Uvođenje Interneta u domaćinstva
Metodologija koja se odnosi na uvođenje Interneta u domaćinstva uglavnom je
slična onoj koja je primenjena u slučaju uvođenja Interneta u preduzeća.
Definisanje tržišta koje bi se moglo pokriti Domaćinstva koja se nalaze ispod
linije siromaštva nisu uključena u tržište koje bi se moglo pokriti. U zemljama kao
što je Bangladeš, u tržište nisu uključena ni domaćinstva za koja se pretpostavlja da
su 100% nepismena. Stopa upisa u osnovne škole (80%) korišćena je kao
parametar za procenu pismenosti u domaćinstvima11, koja bi trebalo da bude mnogo
viša od stope nepismenosti po glavi stanovnika od ~50%.
Segmentacija Domaćinstva su segmentirana po dva osnova: po osnovu lokacije i
po osnovu prihoda. Istraživanje posvećeno potrošačima pokazuje da lokacija
11 Domaćinstva se definišu kao ‘pismena’ ako je pismen najmanje jedan njihov član.
Strana 52 od 65
(gradska područja, u odnosu na seoska) predstavlja osnovni faktor koji utiče na
ponašanje pri uvođenju Interneta. U slučaju Tajlanda i Srbije, gradska područja
dodatno su segmentirana na glavni grad i ostale gradove kako bi se ukazalo na to
da u glavnom gradu postoji viši nivo razvoja i sofisticiranosti, u odnosu na druge
gradove. Za svaku lokaciju, stanovništvo je podeljeno na one sa “velikim” i one sa
“malim” prihodima, na osnovu njihovog potencijala da među prvima uvedu Internet.
Domaćinstvo se definiše kao domaćinstvo sa “velikim” prihodima ako su njegovi
izdaci za komunikacije/informacione tehnologije veći od proseka za tu populaciju
prema anketi u vezi sa izdacima lokalnih domaćinstava.
Procena primene Interneta Primena Interneta procenjuje se na osnovu analize
troškova i koristi uvođenja Interneta u domaćinstva u okviru svakog segmenta.
Pretpostavlja se da je Internet primenjen u onim domaćinstvima čija korist od
Interneta premašuje ukupne troškove posedovanja Interneta.
Procena koristi za domaćinstva Korist od uvođenja Interneta podeljena je u dve
kategorije: na “potrebe”, izražene procentom prihoda po domaćinstvu, i “želje”, sa
utvrđenom vrednošću izraženom u dolarima za svaki segment.
“Potrebe” se sastoje od sledećeg:
• Povećanje produktivnosti od domaće radinosti, koje se izračunava kad se
postojeći rast produktivnosti u datoj zemlji pomnoži sa onim delom prihoda
koji je domaćinstvo ostvarilo od domaće radinosti
• Povećanje produktivnosti od poljoprivrede. Studije pokazuju da domaćinstva
mogu da povećaju svoje prihode za ~15%, zahvaljujući boljoj informisanosti i
boljim cenama, i to se pomnoži sa onim delom prihoda koji su seoska
domaćinstva ostvarila od poljoprivrede
• Uštede troškova kroz onlajn nabavku/kupovinu procenjuje se na osnovu
analize izdataka po domaćinstvu. Utvrđuju se elementi izdataka koji bi mogli
Strana 53 od 65
da budu potrošeni onlajn i oni se zatim pomnože sa eventualnim uštedama,
na osnovu raspoloživih parametara. Ovo je detaljnije ilustrovano na slici A.4
• Uštede vremena za urbane segmente takođe su uračunate. Uštede vremena
mogu se ostvariti kroz pristup elektronskoj pošti koji korisnik ostvaruje dok
se nalazi u pokretu, funkcije pretraživanja radi lociranja odredišta, itd. Pošto
studije potkrepljuju stav da slobodno vreme ima veću ili jednaku vrednost
kao cena rada po satu, ova ‘uočena’ vrednost vremena uključena je u
procenu potreba.
Korist od uštede u troškovima Ilustracija se zasniva na podacima sa Tajlanda
Struktura mesečnih izdataka za
domaćinstva % izdataka koji se može
potrošiti online
4.9
0.1
0.2
0.2
0.3
0.3
0.3
0.4
0.4
0.5
1.8
2.5
2.8
14.8
0 5 10 15
Zdravstvene službe
Posebne prilike
Putovanja radi odmora
Oprema u domaćinstvu
Ukupno
Izdaci za domaćinstvo (u 000 tajlandskih bata)
Zabava
Ne-komunikacije
Komunikacije
Lična potrošnja
Odeća i obuća
Obrazovanje
Vozilo i odlazak na posao
Stan
Hrana i piće
Potencijal za uštedu na troškovima po kategorijama
1. Ponderisani prosek izdataka koji se mogu utrošiti onlineIzvor: NSO; EIU; pregled štampe; analiza BCG-a
152
61
259
7
10
13
15
0 100 200 300
Potenc. uštede (u batima)
30%
20%
20%
20%
20%
20%
0% 10% 20% 30%3%1
259 je ~1,4% prosečnog prihoda po domać. koji je u 2007. iznosio
18.660 bata
17%
100%
17%
17%
17%
100%
0% 50% 100%
% uštede od online
nabavke
Slika A.4
“Želje”
Pod ovim se podrazumevaju uočene prednosti upotrebe Interneta, na primer:
• pretraživanje informacija, npr, vesti, vebsajtova koji interesuju korisnika
• zabava, npr, igrice, sportski rezultati
• druženje, npr, instant razmena poruka, onlajn zajednice
Strana 54 od 65
• “sofisticiranost”, držanje koraka sa globalnim trednovima
Budući da smo svesni da je ove elemente same po sebi teško kvantifikovati, u
okviru pristupa koji smo primenili, spremnost potrošača da plate izražena je kao
multiplikator prosečnog prihoda po korisniku (ARPU) za prenos govora u mobilnoj
telefoniji. Ovo je zasnovano na argumentu da prenos govora u mobilnoj telefoniji
može da obezbedi mnoge slične funkcije i da nam na taj način pruži polaznu tačku
za procenu onoga što bi potrošači mogli da budu spremni da plate. Svaki segment
potrošača procenjen je na osnovu vrednosti koju bi oni verovatno bili spremni da
pripišu svakom od ovih segmenata. U opštem smislu, izneta je pretpostavka da
urbani segmenti sa visokim primanjima imaju najveću korist kad je reč o željama
(1-1,5x od ARPU), dok je kod ruralnih segmenata sa niskim primanjima ova korist
najmanja (~0,5x od ARPU). Procene “želja” takođe su upoređene sa izdacima za
relevantne kategorije (npr. zabava i slobodno vreme) da bismo proverili
objektivnost procene.
Procena troškova za domaćinstva
Ukupni troškovi posedovanja Interneta u domaćinstvima obuhvataju troškove
pretplate i troškove uređaja.
Troškovi pretplate procenjeni su na osnovu razgovora sa stručnjacima. Pretpostavlja
se da domaćinstva sa visokim primanjima obično koriste post-pejd pretplatu ili njen
ekvivalent. Pretpostavlja se da domaćinstva sa niskim primanjima koriste pripejd
pretplatu, a procena utrošenog iznosa vrši se na osnovu projektovanih
potreba/obrazaca u vezi sa korišćenjem Interneta. Projekcije su napravljene i za
stopu opadanja tokom vremena, u skladu sa iskustvima razvijenih zemalja i
prenosom govora u mobilnoj telefoniji.
Za razliku od preduzeća, kod domaćinstava su uračunati i troškovi uređaja, koji
odražavaju veću verovatnoću da će domaćinstvima biti neophodno da odmah
Strana 55 od 65
nabave i jedno i drugo. Pretpostavlja se da jeftini netbuk ili njegov ekvivalent,
najjeftiniji uređaj sa većim ekranom koji postoji na tržištu, predstavlja uređaj za
prvo priključivanje na Internet. Na osnovu razgovora sa stručnjacima u Bangladešu i
na Tajlandu, konstatovali smo da uređaji sa manjim ekranom nisu pogodni za
ostvarivanje masovnog pristupa Internetu zato što je njihova lokalna pisma veoma
teško prikazati na ekranu manjeg formata. Prema projekcijama, cene netbuka
nastaviće da opadaju za oko 7% godišnje, iako postoji mogućnost da se, usled
neverovatnih inovacija, kao što je laptop koji košta samo 100 $, ovaj trend ubrza.
Na taj način se takođe sužava razlika u ceni u odnosu na skupe smart telefone, koji
se, stoga, mogu uključiti u analizu.
Procena primene Interneta
Imajući u vidu prethodno navedene podatke, sada možemo da izračunamo tačku
rentabilnosti uvođenja Interneta u domaćinstva. Raspodela domaćinstava prema
prihodima može se proceniti na osnovu podataka nacionalnih zavoda za statistiku
ovih zemalja12. Tačka rentabilnosti definiše se kao percentil, u kojem je ukupna
korist (“potrebe” izražene u procentima prihoda, plus “želje”) upravo jednaka
ukupnim troškovima posedovanja Interneta. Pretpostavlja se da je Internet
primenjen u domaćinstvima koja imaju ovakav ili viši nivo prihoda.
Dodatne pretplate u okviru domaćinstva
U ovom modelu takođe je uzeta u obzir mogućnost da domaćinstva uvedu i više od
jednog priključka. To bi mogao da bude slučaj kod porodice koja je, pored glavnog
priključka u domaćinstvu preko fiksnog telefona, uzela i pretplatu za blekberi za oca
porodice koji je poslovni čovek, ili možda pretplatu na broadband za dete koje je
student. Pretpostavlja se da su domaćinstva uvela dodatne pretplate ako je ukupna
korist u smislu “potreba” i “želja” dovoljno velika da pokrije ukupne troškove
posedovanja (troškove usluge i troškove uređaja) više pretplata na Internet. Da
bismo zadržali konzervativni pristup, nismo izveli nikakvu pretpostavku u vezi sa
12 Ovo se obično izražava u decilima, ali se može pretvoriti u percentile.
Strana 56 od 65
inkrementalnim ostvarivanjem koristi iz činjenice da je sledeća pretplata na mobilnu
telefoniju. Utvrđena je i gornja granica za broj pretplata, što odražava prosečnu
veličinu domaćinstva u datoj zemlji.
Rešavanje pitanja eventualnog duplog računanja S obzirom da mala
preduzeća mogu da budu i male porodične firme koje čine jedna ili dve osobe, kod
kojih nema razlike između korišćenja Internet konekcije za poslovne i privatne
potrebe (na primer, preko USB modema i laptopa koji se koriste i kod kuće i na
poslu), postoji rizik od duplog računanja. Da bi se ovaj rizik eliminisao i da bi se
zadržao konzervativni pristup projekcijama, broj pretplata za mala preduzeća
oduzet je od broja pretplata za domaćinstva.
2 Model ekonomskog uticaja
Šest ključnih elemenata ekonomskog uticaja prikazano je na slici A.5.
Model ekonomskog uticaja izrađen je na osnovu šest glavnih faktora
Multiplikator
Ulaganje u infrastrukturu
Direktno
Poboljšanje produktiv.
Ekonomski uticaj
1
Zapošljavanje
3Ostali uticaji sa aspekta
ponude
5
Indirektno
Noveposlovne aktivnosti
Javni prihodi
2 4 6
Uticaj sa aspekta tražnje
Uticaj sa aspekta ponude
Slika A.5
Strana 57 od 65
Uticaj uvođenja Interneta sa aspekta tražnje
Uticaj uvođenja Interneta sa aspekta tražnje definiše se kao učešće u BDP-u od
strane preduzeća koja koriste Internet. Pod ovim se podrazumeva povećanje
produktivnosti u postojećim preduzećima, kao i nove poslovne aktivnosti, a to
mogu biti novi poslovni subjekti ili nove službe ili sektori u okviru postojećih
preduzeća.
Uticaj produktivnosti na BDP
Kao što je prethodno rečeno, iznet je argument da će uvođenje Interneta doprineti
poboljšanju produktivnosti (bruto dodatna vrednost po zaposlenom, odnosno bruto
dobit po zaposlenom) u preduzećima koja su ugradila Internet u svoje poslovanje.
Na slici A.6 prikazan je način na koji se povećanje produktivnosti na nivou
pojedinačnog preduzeća na kraju može pretočiti u uticaj na BDP na nivou privrede.
Uticaj na produktivnost na nivou preduzeća uzet je i kao uticaj na BDP na nivou cele zemlje
Ilustracija proračuna za proizvodni sektor u Bangladešu 2015. godine
Uticaj na produktivnost po
firmamaUčešće u BDP po
sektorima Ponderisana gustina1Uticaj na BDP za
sektorX X =
0
2
4
6
8
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Porast produktivnosti u proizvodnim firmama
Porast
produktivnosti 1,3%
0
20
40
60
80
100
2010 2012 2014 2016 2018 2020
Ponderisana gustina zaproizvodne firme
Ponderisana stopa gustine
81%
51
31
18
0
20
40
60
80
100
Usluge
Proizvodnja
Poljoprivreda
2015
% BDP-a
1. Ponderisano učešćem u BDP-u, kako bi se uzela u obzir diferencijalna primena u velikim i malim firmama. Napomena: Pretpostavka je da u proseku firme održavaju konstantan nivo zaposlenih, te je zbog toga povećanje produktivnosti pripisano u dodatan prinos, a ne u smanjenje broja zapošljavanja.Izvor: EU; UNCTAD; EIU; analiza BCG-a
1,3%
81%
31%
0,33%
X
X
=
Slika A.6
To se radi tako što se povećanje produktivnosti na nivou preduzeća pomnoži sa
ponderisanom gustinom Interneta i ukupnim učešćem datog sektora u BDP-u.
Strana 58 od 65
Pretpostavlja se da je korist u smislu produktivnosti na nivou preduzeća jednaka
povećanju produktivnosti na nivou cele zemlje u određenom vremenskom trenutku.
Ovo se zatim pomnoži sa ponderisanom stopom gustine Interneta. Kod ponderisane
stope gustine Interneta uzeta je u obzir razlika u prosečnoj veličini preduzeća u
svakom segmentu, a posebno razlika između velikih i malih preduzeća. Ovo je
posebno važno zato što velika preduzeća obično imaju mnogo veću gustinu
Interneta. Svako veliko preduzeće ima prihod kao više malih preduzeća, ali pošto
malih preduzeća uglavnom ima mnogo više nego velikih, kad bi se gledala prosta
brojka koja ukazuje na gustinu Interneta (ukupan broj priključaka/ukupan broj
preduzeća), ukupan uticaj na BDP bio bi potcenjen.
Ovaj metod koristi se za izračunavanje učešća sektora usluga i proizvodnog sektora
u BDP-u. Kao što je prethodno napomenuto, pretpostavlja se da primena Interneta
u poljoprivredi prati tok uvođenja Interneta u seoska domaćinstva. Teško je dobiti
precizne procene uticaja koji na BDP ima uvođenje Interneta u poljoprivredu.
Međutim, studije su pokazale jasna povećanja dodatne vrednosti po jediničnom
području. U ovom izveštaju je korišćeno povećanje dodatne vrednosti od 5%, na
osnovu razdvajanja komponenti prinosa i cene u okviru povećanja prihoda od 15%
koje su domaćinstva ostvarila.
Što se tiče zemalja sa značajnim prinosom od poljoprivrede, koji ostvaruju velike
komercijalne farme, pretpostavlja se da dodatna vrednost od tih poljoprivrednih
gazdinstava iznosi jednu četvrtinu rasta proizvodnje u toj zemlji u to vreme. Ova
pretpostavka utemeljena je na relativnim parametrima13 i dobro se uklapa u
očekivane ishode. Najveći deo povećanja dodatne vrednosti kod porodičnih farmi
može se pripisati njihovom približavanju granici efikasne proizvodnje, zahvaljujući
boljoj informisanosti o raznim vrstama semena, periodima setve, đubrivu, načinima
lečenja oboljenja, kao i zahvaljujući boljim cenama. Velike farme bi već trebalo da
imaju pristup svemu tome i da već posluju blizu granice efikasnosti jer su iskoristile
13 Vidi ICT and productivity – an economic analysis of Australian industry /ICT i produktivnost – ekonomska analiza australijske privrede/, (australijsko Ministarstvo za broadband, komunikacije i digitalnu privredu, 2008)
Strana 59 od 65
prednosti svoje veličine. Stoga, ne bi trebalo da nas iznenađuje to što je korist od
primene Interneta relativno niska za takve farme.
Nove poslovne aktivnosti
Posebno u ekonomijama u razvoju, gde su infrastruktura i komunikacije na manje
naprednom nivou, Internet preduzetnicima pruža višestruke mogućnosti koje mogu
da iskoriste. Ove mogućnosti, između ostalog, obuhvataju i sledeće:
• Poslovanje na osnovu pružanja pristupa Internetu i njegove prednosti za
korisnike koji prvi put počinju da koriste Internet ili za korisnike sa niskim
primanjima, kao što su Internet kafei, digitalni studiji
• Korišćenje Interneta kao kanala za prodaju robe i usluga
• Primena Interneta kao sredstva za prikupljanje informacija na jednom mestu,
u cilju povezivanja kupaca i prodavaca, kao što su onlajn aukcije i usluge
traženja posla preko Interneta
• Pružanje usluga drugim firmama koje posluju preko Interneta, kao što je
dizajniranje vebsajtova, platforme za elektronsku trgovinu, serveri i čuvanje
U studiji je izneta pretpostavka da će se, zahvaljujući povećanju ukupne gustine
Interneta od 10 procentnih poena (pp), stopa osnivanja novih preduzeća povećati za
1%. To znači da će, u slučaju da postoji 1 milion preduzeća, svake godine biti
osnovano još deset hiljada novih preduzeća na svakih 10 pp gustine Interneta. Taj
odnos naveden je u jednoj studiji iz SAD-a i potkrepljen analizom šireg paketa
podataka za zemlje obuhvaćene istraživanjem.
Pretpostavlja se da će kroz ove dodatne poslovne aktivnosti u privredi biti ostvareni
prosečni prihodi, dobit i broj zaposlenih kao u prosečnom malom preduzeću, što će
doprineti BDP-u, kao i otvaranju novih radnih mesta.
Strana 60 od 65
Uticaj uvođenja Interneta sa aspekta ponude
Uticaj uvođenja Interneta sa aspekta ponude obuhvata učešće u BDP-u ekonomskih
aktivnosti koje se preduzimaju radi kreiranja ili korišćenja Internet usluga. On
obuhvata tri elementa: infrastrukturu, zapošljavanje i ostalo.
Infrastruktura Moraju se izvršiti značajna ulaganja u postavljanje i održavanje
mreža koje su potrebne za podršku Internetu. Ovo se može posmatrati kao
unošenje investicija u privredu. Prilikom procene učešća infrastrukture u BDP-u, u
multiplikator su uključeni samo neraspoređeni rashodi na lokalnom nivou. Izdaci za
opremu i stručnjake iz inostranstva, koji proističu iz privrede, nisu uračunati.
Zapošljavanje i ostalo U ovom modelu, izdaci za usluge Interneta koji idu na teret
potrošača smatraju se unošenjem investicija u privredu. Ovi izdaci čine prihode za
lanac vrednosti pružaoca Internet usluga (ISP) i obuhvataju pružaoca Internet
usluga i njegove dobavljače. Neki od tih prihoda se zatim izvoze u inostranstvo radi
plaćanja inostrane robe ili usluga, ili, pak, predstavljaju dobit koja se pripisuje
inostranim vlasnicima. Oni nisu uključeni u procenu, a deo koji ostaje u zemlji se
zatim propušta kroz multiplikator. Uticaj na BDP izražen je ili kao “zapošljavanje”,
odnosno zarade koje se isplaćuju zaposlenima, ili kao “ostalo”, što predstavlja jedan
sveobuhvatan pojam koji obuhvata dobit koja ostaje u zemlji, izdatke za aktivnosti
na polju društvene odgovornosti preduzeća, itd.
Učešće u javnim prihodima
Iako ne čini komponentu BDP-a, učešće u javnim prihodima, u vidu poreza i
regulatornih naknada, izaziva veliko interesovanje i zbog toga je uvršteno u izveštaj
zajedno sa ostalim ekonomskim merilima. Njegove glavne komponente su sledeće:
• porezi na dodatu vrednost
• regulatorne naknade ili drugi porezi karakteristični za ovu industriju
• porezi na teret preduzeća koji potiču od pružalaca usluga i njihovog lanca
vrednosti
Strana 61 od 65
• porezi na teret preduzeća po osnovu povećane produktivnosti (koja
predstavlja bruto dobit)
• porezi na teret preduzeća po osnovu dobiti od novih poslovnih aktivnosti.
Ovaj model napravljen je pod pretpostavkom da će tekuće poreske stope ostati na
snazi tokom trajanja perioda projekcije.
Strana 62 od 65
BIBLIOGRAFIJA
Najvažnije knjige i članci
Fornefield, Martin, Delaunay, Gilles, i Elixmann, Dieter, The Impact of Broadband on
Growth and Productivity: A study on behalf of the European Commission /Uticaj
broadbanda na rast i produktivnost: studija sprovedena u ime Evropske komisije/
(2008)
D’Costa, Valerie, i Kelly, Tim, Broadband as a platform for economic, social and
cultural development: Lessons from Asia /Broadband kao platforma za društveno-
ekonomski i kulturni razvoj: pouke iz Azije/ (Zajednička konferencija OECD-a i
Svetske banke, 2008)
Entner, Roger, The Increasingly Important Impact of Wireless Broadband
Technology and Services on the US economy /Sve veći značaj uticaja bežične
širokopojasne tehnologije na američku privredu/ (2008)
Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju, Measuring the impact of ICT use
in business: the case of manufacturing in Thailand /Merenje uticaja primene ICT-a u
poslovanju: slučaj proizvodnog sektora na Tajlandu/ (2008)
Gillett, Sharon, i drugi, Measuring Broadband’s Economic Impact /Merenje
ekonomskog uticaja broadbanda/ (američko Ministarstvo trgovine, 2006)
MU SEA ConsumerLab, Connecting Bangladesh: ICT Development /Povezivanje
Bangladeša: razvoj ICT-a/ (2008)
Porter, Michael E., i Schwab, Klaus, The Global Competitiveness Report 2008-2009
/Izveštaj o konkurentnosti na globalnom nivou/ (Svetski ekonomski forum, 2009)
Nugroho, Yanuar, Adoption of the Internet in rural NGOs in Indonesia – A study on
Internet appropriation for rural sector reform /Uvođenje Interneta u seoske
nevladine organizacije u Indoneziji – studija o izdvajanjima za Internet u okviru
reforme ruralnog sektora/ (Univerzitet u Mančesteru, 2008)
El-Darwiche, Bahjat, i drugi, Towards More Effective Regulation: Unlocking the
Value of Telecoms Markets in the MENA region /Prilog delotvornijim propisima:
oslobađanje vrednosti tržišta telekomunikacija u regionu Bliskog istoka i severne
Afrike/ (Booz Allen Hamilton, 2007)
Strana 63 od 65
Intven, Hank (prir.), Telecommunications Regulation Handbook /Priručnik o
propisima u oblasti telekomunikacija/ (InfoDev, Svetska banka, 2000)
Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije, Nacionalna strategija za mlade
2007/2008.
UNESCO/Zavod za statistiku Bangladeša, Literacy Assessment Survey 2008 /Pregled
procene pismenosti za 2008. godinu/
Economou, Persephone, Harnessing ICT for FDI and Development /Korišćenje ICT-a
u cilju razvoja i privlačenja direktnih stranih ulaganja/ (OECD, 2008)
Economic Impact of Mobile Communications in Serbia, Ukraine, Malaysia, Thailand,
Bangladesh and Pakistan /Ekonomski uticaj mobilnih komunikacija u Srbiji, Ukrajini,
Maleziji, na Tajlandu, u Bangladešu i Pakistanu/ (Deloitte, 2008)
Adekunle, Adewale, Using ODL aided by ICT and internet to increase agricultural
productivity in rural Nigeria /Primena metoda otvorenog učenja i učenja na daljinu
uz pomoć ICT-a i Interneta radi povećanja produktivnosti poljoprivrede u seoskim
područjima Nigerije/ (Međunarodni institut za tropsku poljoprivredu, 2006)
Cheevasittiyanon, Saowaluk, i Nikomborirak, Deunden, Telecom Regulatory and
Policy Environment in Thailand: Results and Analysis of the 2008 Telecom
Regulatory Environment Survey /Regulatorno i političko okruženje u sektoru
telekomunikacija na Tajlandu: rezultati i analiza pregleda regulatornog okruženja u
sektoru telekomunikacija 2008. godine/ (Tromesečna revija TDRI, tom 24, br. 1,
mart 2009)
ICT and productivity – an economic analysis of Australian industry /ICT i
produktivnost – ekonomska analiza australijske privrede/ (australijsko Ministarstvo
za broadband, komunikacije i digitalnu privredu, 2008)
Broadband Regulation and the Global Economy /Regulisanje broadbanda i globalna
ekonomija/, (Yankee Group, april 2009)
2008 Vault Online Degrees Survey /Istraživanje posvećeno onlajn diplomama, koje
je Vault sproveo 2008. godine/ (Vault.com 2008)
Strana 64 od 65
Bangladesh Telecommunications Report Q1 2009 /Izveštaj o sektoru
telekomunikacija u Bangladešu za prvi kvartal 2009. godine/ (Business Monitor
International, decembar 2008)
Thailand Telecommunications Report Q1 2009 /Izveštaj o sektoru telekomunikacija
na Tajlandu za prvi kvartal 2009. godine/ (Business Monitor International, decembar
2008)
Serbia Telecommunications Report Q1 2009 /Izveštaj o sektoru telekomunikacija u
Srbiji za prvi kvartal 2009. godine/ (Business Monitor International, decembar
2008)
Strana 65 od 65
Glavni vebsajtovi i drugi izvori
Zavod za statistiku Bangladeša: http://www.bbs.gov.bd/
Nacionalni zavod za statistiku Tajlanda: http://web.nso.go.th/eng
Republički zavod za statistiku u Srbiji: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index.php
Broadband portal OECD-a: http://www.oecd.org/sti/ict/broadband
Manobi Development Foundation: http://www.manobi.net
CIA World Factbook: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/
Centar za podatke UNESCO-a: http://stats.uis.unesco.org/unesco/
Svetska zdravstvena organizacija: http://www.who.it
GSM asocijacija: http://www.gsmworld.com
Hole-in-the-wall Education Ltd: http://www.hole-in-the-wall.com
Handhelds for Health /Ručni terminali za bolje zdravlje/:
http://handheldsforhealth.org
Alokito: http://www.alokito-bangladesh.com.bd
Source for Change: http://www.sourceforchange.in
Drishtee: http://www.drishtee.com
InternetWorldStats: http://www.internetworldstats.com
Bugscope: http://bugscope.beckman.illinois.edu/
Youth Social Enterprise Initiative: http://www.ysei.org
Eleutrian SpeakENG: http://eleutian.com
Meaningful Broadband Working Group
Odeljenje za analitiku lista Economist
Euromonitor