(u daljem tekstu projekat) okvirni program zaŠtite Životne ... · implementacijom de svetska...

Okvirni program zaštite životne sredine PROJEKAT PODRŠKE INOVACIJA U SRBIJI, Komponente 2 Projekta IPA 1 2011 pod nazivom “Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanjima”, koji de implementirati Svetska banka

PROJEKAT PODRŠKE INOVACIJA U SRBIJI

(u daljem tekstu Projekat)

OKVIRNI PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

22. jun 2011.

Ovaj dokument sačinjen je za potrebe ocene Projekta Svetske banke u pripremi Komponente 2

Projekta IPA 1 2011 pod nazivom “Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanjima”, sa čijom

implementacijom de Svetska banka početi u julu 2011. godine.*

*Pod uslovom da se potpiše Sporazum o finansiranju između Vlade Republike Srbije i Evropske

Komisije o nacionalnom programu za Srbiju u okviru IPA – tranzicione pomodi i komponente

institucionalne izgradnje za 2011. godinu


PREGLED

Okvirni program zaštite životne sredine (dalje u tekstu: EMF) daje opis procedura koje de Fond za

inovacionu delatnost (dalje u tekstu: Fond) uspostaviti tokom realizacije Projekta podrške inovacijama u

Srbiji kako bi se ispunili zahtevi koji se odnose na pitanja Procene potreba i mera zaštite životne sredine

(EA). Svrha ovog okvira je da se opišu politike i procesi Fonda kao i da se nazanče nadležnosti korisnika

po pitanju procene i kategorizacije predloženih aktivnosti prema njihovom mogudem uticaju na životnu

sredinu, ublažavanju rizika i definisanju aktivnosti nadzora Fonda, ako i kada to bude potrebno.

Opis Projekta

Razvojni cilj Projekta je pružanje pomodi u izgradnji institucionalnih kapaciteta kako bi se stimulisale

inovativne aktivnosti u sektoru malih i srednjih preduzeda i to na slededi način:

1. pružanjem podrške operacionalizaciji Fonda (sprovodi Fond);

2. pilotiranjem finansijskih instrumenata za tehnološki razvoj i inovacije u malim i srednjim

preduzedima (sprovodi Fond); i

3. stimulisanje odabranih istraživačko-razvojnih instituta kako bi se ohrabrio transfer tehnologija i

komercijalizacija i izrada preporuka reformi istraživačko-razvojnih instituta (sprovodi Svetska

banka).

Osnovna briga kada je reč o životnoj okolini odnosi se na program dodele grantova tj. bespovratnih

sredstava koja je predviđena projektnom komponentom 2, koja de pružiti pomod razvoju novih ili

značajno unapređenih tehnologija, proizvoda ili procesa. Predloženo je da Fond i njegova nezavisna

Ekspertska komisija administriraju te grantove.

PROGRAM RANOG RAZVOJA (MINI GRANT PROGRAM): Program ranog razvoja predviđa sufinansiranje u

maksimalnom iznosu do €80.000 (do 85% ukupnih odobrenih projektnih troškova) za potrebe dodatnog

dokazivanja primenjivosti koncepta, fazu izrade prototipa, zaštitu intelektualne svojine i pripremu plana

poslovanja za mobilizaciju početnog kapitala. Vedi deo sredstava bide korišden za isplatu zarada,

savetnika, troškova patenta i aktivnosti poslovnog razvoja. Predviđeno je da se samo iznos do 20% (do

€20.000) može koristiti za troškove istraživanja i razvoja kao što su oprema, pribor i usluge koji se

odnose na istraživanje i razvoj.

Usled ograničenog obima grantova i stoga ograničenog opsega aktivnosti, nema značajnijih aktivnosti i

sa njima povezanih uticaja na životnu sredinu kroz program ranog razvoja. Opšti proces inovacija u

okviru ove komponente nede podržavati tehnnologije i prakse koje ne poštuju životnu sredinu, i u ovoj

fazi anticipirani uticaji na životnu sredinu se u najvedoj meri odnose na korišdenje i odlaganje otpadnih

materijala (uključujudi i biološki opasne materije). Proces prijavljivanja za program ranog razvoja

obuhvatide procenu uticaja na životnu sredinu kao što je to definisano u nastavku ovog dokumenta.

PROGRAM PARTNERSTVA (MATCHING GRANTS): Program Partnerstva predviđa sufinansiranje u

maksimalnom iznosu do €300.000 (do 70% ukupnih odobrenih projektnih troškova) koji se mogu koristiti


za projekte koji se odnose na istraživanje i razvoj (razvoj tehnologija) novih ili značajno unapređenih

tehnologija, proizvoda ili procesa.

Procedura provere za Program ranog razvoja i Program Partnerstva zasniva se na politici Svetske banke o

proceni potreba i mera zaštite životne sredine (OP/BP/GP 4.01 on Environmental Assessment), politici

Svetske banke o sprečavanju i ublažavanju zagađenja (PPAH) i relevantnim zakonskim i podzakonskim

aktima Republike Srbije, što se u najvedoj meri odnosi na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu

(„Službenom glasnik“ RS br. 135/2004 i 36/2009). Procedura provere uticaja na životnu sredinu data je u

EMF i bide integralni deo operativnog priručnika za Program ranog razvoja i za Program Partnerstva.

Od primalaca svih grantova tražide se da se pridržavaju zakona i regualtiva Republike Srbije koji se

odnose na zaštitu životne sredine (http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-Usvojeni-propisi-112-

document.htm).

Komponenta 3 uglavnom se svodi na tehničku pomod i nede imati uticaja na životnu sredinu koji bi bili

povezani sa komponentom koju sprovodi Svetska banka.

ZABRANE

U skladu sa politikom Svetske banke o oceni zaštite životne sredine, Projekat spada u B kategoriju.

Projekat nede finansirati:

aktivnosti koje bi imale nepovratan i veliki uticaj na životnu srtedinu ili koje odgovaraju projektu

kategorije A prema kategorizaciji Svetske banke, što znači da Projekat nede finansirati aktivnosti

za koje se traži kompletna studija uticaja na životnu sredinu prema Zakonu o proceni uticaja na

životnu sredinu („Službenom glasnik“ RS br. 135/2004 i 36/2009);

aktivnosti koje predviđaju kupovinu zemljišta ili bilo koju vrstu raseljavanja;

aktivnosti koje su navedene na Listi zabrana Grupe Svetska banka/IFC koja je data u Aneksu A;

aktivnosti izgradnje ili rehabilitacije, uključujudi čak i najmanje prepravke ili renoviranje ili bilo

koje građevinske radove.

Celokupna lista zabrana data je u Aneksu A.

Nezavisni stručnjak za životnu sredinu, koji de biti angažovan na Projektu, bide zadužen za proveru pod-

projekata/grantova koji su odabrani da budu finansirani kako bi se: (1) osiguralo poštovanje pravila sa

liste zabrana Grupe Svetska banka (IFC); (2) osiguralo da se ne finansiraju pod-projekti koji imaju

značajan uticaj tj. koji spadaju u kategoriju A; (3) da pod-projekti/grantovi ne podrazumevaju

neophodnu kupovinu zemljišta; i (4). da pod-projekti/grantovi ne finansiraju aktivnosti koje

podrazumevaju kupovinu zemljišta ili bilo koji oblik raseljavanja.


PROCEDURA PROCENE ŽIVOTNE SREDINE ZA PROGRAM RANOG RAZVOJA I PROGRAM PARTNERSTVA

Proceduru čini pet dole navedenih koraka:

Provera

Objavljivanje i javne konsultacije

Pregled i odobravanje

Ispunjavanje uslova

Nadzor i izveštavanje

Više detalja o procedurama potrebnim za svaki od navedenih koraka je dato i opisano u Aneksu B.

Provera

Svaki projekat kome je odobreno finansiranje ima obavezu popunjavanja upitnika o proveri uticaja na

životnu sredinu i to de biti deo projektne prijave.

Aplikant de snositi odgovornost da svi odgovarajudi dokumenti budu podneti i evidentirani, uključujudi:

(a) kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na studiju procene životne sredine (RS EA); (b) zvanična

odobrenja za dokumentaciju koja su izdali nadležni organi za zaštitu životne sredine, i (c) primerke

dozvola koje se odnose na životnu srediinu. Aplikant je odgovoran za ispunjenje svih zakonski propisanih

uslova kao i za podnošenje dokaza o tome – putem dokumentacije koja je gore navedena. Nekompletne

prijave nede biti uzete u razmatranje za finansiranje.

U okviru sistema Svetske banke, aktivnosti de biti svrstane po kategorijama u skladu sa sledede tri

kategorije provere:

kategorija I (nizak rizik): aktivnosti za koje se očekuje da de imati zanemarljv uticaj na životnu

sredinu, i za koje nede biti potrebno raditi procenu uticaja na životnu sredinu, što odgovara

kategoriji C prema kategorizaciji Svetske banke.

Aktivnosti u kategoriji I ne podležu daljim zahtevima koji se odnose na procenu uticaja na

životnu sredinu.

Kategorija II (srednji rizik): aktivnosti sa uticajem na životnu sredinu koji se odmah može utvrditi

a za koji je mogude odrediti standardne preventivne i/ili popravne mere bez izvođenja

kompletne studije uticaja na životnu sredinu prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu

(„Službenom glasnik“ RS br. 135/2004 i 36/2009); Mere ublažavanja su standardne mere i

obično podrazumevaju dobru praksu održavanja ili dobrog inžinjeringa. Ova kategorija odgovara

kategoriji B prema kategorizaciji Svetske banke.

Kategorija III (nepodobna za finansiranje): aktivnosti koje imaju potencijalno veliki ili nepovratan

uticaj na životnu sredinu, čije je razmere teško utvrditi u fazi identifikacije projekta (oni de

verovatno biti identifikovani tokom prvog koraka) – odgovara kategoriji A prema kategorizaciji


Svetske banke. Pored toga, aktivnosti koje uključuju raseljavanje ili kupovinu zemlje kao i

aktivnosti izgradnje ili rehabilitacije, uključujudi čak i najmanje prepravke ili renoviranje ili bilo

koje građevinske radove, kao i aktivnosti koje su na spisku zabranjenih aktivnosti IFC-a nisu

podobne za finansiranje.

Za aplikacije za dobijanje grantova koji spadaju u Kategoriju II (ili Kategoriju B Svetske banke) tražide se

izrada Plana upravljanja životnom sredinom (EMP). Obrazac kompletnog Plana upravljanja životnom

sredinom dat je u Aneksu C. Aplikanti su odgovorni za pripremu EMP-a. Ako aplikant/korisnik granta

odbije da pripremi EMP, aktivnost/aplikacija nede biti podobna za pristupanje sredstvima sa projekta.

Ako je aplikant pripremio zahtev za dobijanje ekološke dozvole za potrebe ispunjenja zahteva procene

uticaja na životnu sredinu prema regulativi Republike Srbije, taj dokument bi trebalo da se koristi za

pripremu EMP-a. Nezavisni stručnjak za životnu sredinu angažovan na Projektu, treba da proveri zahtev

i EMP kako bi se osigurala minimalna ujednačenost po pitanju: (a) utvrđivanja da li se radi o istim

prioritetnim pitanjima zaštite životne sredine, merama ublažavanja uticaja i odgovornostima za

implementaciju, (b) programa nadzora, (c) institucionalnih aranžmana za upravljanje životnom

sredinom.

Objavljivanje i javne konsultacije

Aplikant/primalac granta odgovoran je za objavljivanje EMP-a (i za nacrt EMP-a koji je korišden za

potrebe konsultacija i za finalnu revidiranu verziju urađenu nakon dobijanja komentara tokom

konsultacija) na javnom mestu (biblioteka, opština, zgrada državnih organa, isl.) u blizini lokacije projekta

kao i na internet stranici preduzeda i objaviti obaveštenje u lokalnim medijima (npr. dnevne novine) gde

se EMP može pogledati a mora postojati i adekvatni mehanizam za prikupljanje povratnih komentara ili

pitanja (i on-line i štampani primerak). Podatak o tome gde i kako je EMP objavljen mora biti deo

finalnog EMP-a.

Projekat podrške inovacija u Srbiji podrazumeva bespovratna sredstva namenjena inovacijama. Inovacije

i razvoj tehnologija predstavljaju veoma osetljivu temu kada je reč o objavljivanju detalja o obuhvadenim

procesima i aktivnostima. Kao takvi, aplikanti/korisnici zadržavaju pravo da skrate EMP tako da

objavljene informacije nede sadržati poverljive inforamcije o samom procesu inovacija, ali de u dovoljnoj

meri objasniti na koji način de finansirane aktivnosti ublažiti sa njima povezane uticaje na životnu

sredinu. Zbog same prirode projekta, od aplikanata može da se ne zahteva da održe javne konsultacije,

ako objavljeni EMP na internet stranici pruža odgovarajudi mehanizam za dostavljivanje komentara i

pitanja.

Pregled i odobravanje

Fondje odgovoran za preliminarni pregled predloženih grantova ili za proveru upitnika koji je aplikant

prethodno popunio. Fond de preneti obavezu na stručnjaka za životnu sredinu koji de biti angažovan da

pregleda upitnik i revidira EMP formulare. Fond ne snosi bilo kakvu odgovornost za informacije koje su

netačne i koje je aplikant namerno dao.


Nezavisni stručnjak za životnu sredinu angažovan na Projektu de takođe biti zadužen za pregled i

odobravanje EMP-a. Fond de podneti prvu grupu aplikacija za dobijanje bespovratnih sredstava timu

Svetske banke na odobrenje.

ISPUNJAVANJE USLOVA

Fond de u svaki sporazum o grantu uključiti i obavezu aplikanta/korisnika granta da ispoštuje zahteve

navedene u EMP. Aplikant/korisnik granta de morati da uloži najbolje napore kako bi obezbedio da se

finansirane aktivnosti sprovode u skladu sa adekvatnim upravljanjem životnom sredinom.

Aplikant/korisnik granta bide odgovoran za sve mere ublažavanja uticaja koje su navedene u EMP.

NADZOR I IZVEŠTAVANJE

U sklopu redovnih aktivnosti monitoringa, Fond i nezavisni stručnjak za životnu sredinu angažovan na

Projektu de obaviti nadzor funkcija na radnom mestu i na terenu kako bi se obezbedila usklađenost

korisnika granta sa opštim obavezama kao i obavezama koje se odnose na životnu sredinu koje proizilaze

iz sporazuma o grantu. Izveštaji o učinku sadržade detalje o superviziji potencijalnih uticaja na životnu

sredinu i izveštaj o primeni EMP-a za sve grantove za koje je priprema EMP bila obavezna. Zahvaljujudi

ovom izveštaju, Fond i nezavisni stručnjak za životnu sredinu angažovan na Projektu de verifikovati da li

su ispunjeni zahtevi po pitanju životne sredine koji su navedeni u sporazumu o grantu. Ako zahtevi nisu

ispunjeni, Fond de preporučiti preduzimanje daljih aktivnosti u tom smeru. U zavisnosti od ozbiljnosti

neispunjenja zahteva, Fond može odlučiti da prekine projektno finansiranje.


DETALJI JAVNIH KONSULTACIJA I ZAPISNIK SA SASTANAKA ZA POTREBE OKVIRNI PROGRAM ZAŠTITE

ŽIVOTNE SREDINE (PRILOŽENI U ANEKSU F)

Konačna verzija EMFa sadržade:

Način na koji je objavljena informacija o održavanju javnih konsultacija: koji medij(i), datum(i), opis ili kopija objave;

Datum(i) održanih konsultacija;

Lokacije održanih konsultacija;

Ko je bio pozvan (ime, organizacija ili zanimanje, telefon/fax/e-mail/adresa (kuda i/ili posao);

Spisak učesnika (ime, organizacija ili zanimanje, kontakt podaci);

Dnevni red;

Rezime zapisnika sa sastanka (komentari, pitanja i odgovori nadležnih);

Spisak donesenih odluka i svih dogovorenih aktivnosti sa rasporedom, rokovima i podelom odgovornosti.


ANEKS A: ZABRANE

IFC Lista zabrana:

proizvodnja ili trgovina proizvodima ili aktivnosti koje se po lokalnim zakonima i propisima odnosno međunarodnim konvencijama i sporazumima smatraju ilegalnim ili su predmet međunarodne zabrane, kao što su lekovi, presticidi/herbicidi, supstance koje uništavaju ozon, poliklorini bifenili (PCBs), divlje biljke i životinje ili proizvodi obuhvadeni CITES-om;

proizvodnja ili trgovina oružjem ili municijom;

proizvodnja ili trgovina alkoholnim pidima (osim piva i vina);

proizvodnja ili trgovina duvanom;

kockanje, kockarnice i slična preduzeda;

proizvodnja ili trgovina radioaktivnim supstancama (ovo se ne odnosi na kupovinu medicinske opreme, opreme za kontrolu kvaliteta (merenje) i bilo koje opreme za koju IFC smatra da je izvor radioaktivnosti neznačajan i/ili da postoji adekvatna zaštita).

proizvodnja ili trgovina slobodnim azbestnim vlaknima. Ovo se odnosi na nabavku i korišdenje oplata od vezanih azbestnih vlakana sa sadržajem azbesta manjim od 20%;

pecanje pomodu plutajude mreže u morskom okruženju korišdenjem mreža dužih od 2,5 km;

proizvodnja ili aktivnosti koje uključuju štetne ili izrabljujude vidove prisilnog/nasilnog rada dece;

komercijalna seča drva u primarno tropskim vlažnim šumama;

proizvodnja ili trgovina drvetom ili drugim drvoprerađivačkim proizvodima koji ne potiču iz kontrolisano uzgajanih šuma;

proizvodnja ili aktivnosti koje uključuju štetne ili izrabljujude vidove prisilnog/nasilnog rada dece;

proizvodnja, trgovina ili transport značajnih količina opasnih hemikalija ili industrijska upotreba opasnih hemikalija (uključujudi benzin, kerozin i druge naftne derivate);

proizvodnja ili aktivnosti koje ugrožavaju imanja koja su u posedu lokalnog stanovništva ili na koja polažu zakonsko pravo, bez temeljno dokumentovanog pristanka tog stanovništva.


REGULATIVA U SRBIJI – LISTA ZA KOJU JE JE NEOPODAN EIA U POTPUNOSTI


ANEKS B Procedura procene uticaja na životnu sredinu u okviru Projekta

Slika 1: Procedure procene uticaja na životnu sredinu u okviru Projekta

* nezavisni stručnjak za životnu sredinu angažovan na Projektu

NISU potrebna

dodatna

dokumenta ili

procedure

vezane za zaštitu

životnu sredinu.

Aplikacije se

podnose Fondu

FOND i stručnjak

za životnu

sredinu*

PREGLEDAJU

PROCENU

aplikacija u

skladu sa

zakonima u RS

DA, potrebna

je kompletn

a EIA

NE, kompletna EIA nije potrebna

STOP

Ovaj projekat

ili aktivnost

NISU podobni

za

finansiranje

bespovratnim

sredstvima

FOND i stručnjak za

životnu sredinu* sprovode

KATEGORIZACIJU

UPITNIKA projekata ili

aktivnosti:

Kategorija I (nizak rizik)

Kategorija II (srednji rizik)

Kategorija III nisu podobni

za finansiranje u okviru ovog

Projekta

Korisnici pripremaju

EMP, Fond i

stručnjak za živ.

sredinu* pregledaju

i odobravaju u

skladu sa zakonima

Srbije.

Objavljivanje

i javne

konsultacije

Vođenje

evidencije o

UPITNIKU; EMP

i lokalnim

dozvoloma.

Sprovođenje

redovnog

nadzora i

izveštavanja.

ANEKS C UPITNIK O PROCENI UTICAJA AKTIVNOSTI KOJE SE FINANSIRAJU IZ GRANTA NA

ŽIVOTNU SREDINU

Naziv projekta (referentni broj):

Grad/opština:

Ime aplikanta:

Kontakt:

UPITNIK O EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM PITANJIMA (mora se popuniti i evidentirati za svaku aplikaciju)

KRITERIJUMI DA NE

Da li je za predloženu aktivnost potrebna KOMPLETNA ocena uticaja na životnu sredinu prema zakonu RS o oceni uticaja na životnu sredinu (spisak projekata za koje je EIA obavezna)? Ako je potrebna, ovakva aktivnost se ne može finansirati.

Da li preduzede ima važede radne dozvole, licence, odobrenja, itd.? Ako nema, molimo vas da objasnite. Dozvole koje de se pratiti obuhvataju: građevinsku dozvolu, dozvolu za rad/upotrebnu dozvolu, urbanističku dozvolu, dozvolu za upravljanje vodom… Ako ne, da li de ovo finansiranje kroz grant koristiti za rešavanje ovog problema?

Da li postojede preduzede poseduje važedu ekološku dozvolu (ili je u procesu dobijanja iste u skladu sa zakonima RS) i da li predložena aktivnost potpada pod aktivnosti za koje je dozvola izdata?

Da li postojede preduzede poseduje važedu dozvolu za upravljanje vodom koja nalaže posebna ulaganja ili mere za ispuštanje otpadnih voda preduzeda (ili je u procesu dobijanja iste u skladu sa zakonima RS )?

Da li postojede preduzede mora da primenjuje posebne regualtive RS u oblasti životne sredine a po pitanju emisija u vazduh, korišdenja vode ili ispuštanja otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom?

Da li postoje neke neizmirene obaveze za takse, novčane kazne ili prekršaje ili neka druga odgovornost za zaštituu životne sredine (npr. aktuelni sudski postupci koji se odnose na životnu sredinu, itd.) Ako je tako, da li de se finansiranje kroz grant koristiti za rešavanje ovog problema? Molimo da objasnite.

Da li je bilo pritužbi lokalnog ugroženog stanovništva ili nevladinih organizacija u vezi sa stanjem postrojenja? Ako je tako, da li de se finansiranje kroz grant koristiti za rešavanje ovih pritužbi?

Predložena aktivnost

Da li de aktivnost generisati otpadne vode koje treba posebno tretirati, kontrolisati ili je potrebno posedovanje dozvole za upravljanje vodom?

Okvir za upravljanje životnom sredinom PROJEKAT PODRŠKE INOVACIJA U SRBIJI, Komponente 2 Projekta IPA 1 2011 pod nazivom “Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanjima”, koji de implementirati Svetska b anka

Aplikant, potpisivanjem ovog formulara dokazuje da aktivnosti koje se finansiraju bespovratnim sredstvima

nede uključiti kupovinu zemlje, bilo kakvu gradnju niti de promovisati aktivnosti koje su na listi zabrana

Grupe Svetska banka/IFC. Pored toga, aplikant je svestan zahteva koji proističu iz EIA u skladu sa zakonom RS

i potvrđuje da nije potrebna kompletna analiza procene uticaja na životnu sredinu.

Da li de aktivnost proizvesti isparenja koja zahtevaju posebnu kontrolu kako bi se obezbedilo poštovanje standarda RS?

Da li de aktivnost generisati nivoe buke koji bi zahtevali kontrolne mere kako bi se obezbedilo poštovanje standarda RS? Da li de nivoi buke uticati na posebno osetljive jedinke (prirodna staništa, bolnice, škole, naseljena mesta)?

Da li de aktivnost trošiti, koristiti, skladištiti ili proizvoditi opasne materije koje:

zahtevaju posebne dozvole;

zahtevaju licenciran i obučen kadar;

su nezakonite ili zabranjene u EU ili zapadnim zemljama;

je teško, skupo i komplikovano kontrolisati;

nisu u skaldu sa PPAH preporukama;

mogu uzrokovati zagađenje zemljišta i vode ili opasnost po zdravlje u slučaju nepostojanja adekvatnih kontrolnih merenja.

Da li de aktivnost generisati čvrst otpad koji se može smatrati opasnim, teškim za kontrolisanje ili može biti van okvira redovnog otpada od domadinstava? (Ovo može obuhvatiti, ali ne i biti ograničeno na tela uginulih životinja, toksični materijal, pesticide, medicinski otpad, materijal za čišdenje, zapaljive supstance, itd.)

Da li de se aktivnost nalaziti unutar ili u blizini zaštidenih zona ili zona koje su u razmatranju da budu zaštidene? Da li de aktivnost potencijalno uticati na područja od poznatog značaja za lokalno, regionalno ili nacionalno kulturno nasleđe?

Da li aktivnost obuhvata uvoz živih organizama, npr. mladica, insekata, životinja, itd. ili radove koji mogu uitcati na senzitivne jedinke?

Da li je lokalno stanovništvo ili neka NVO izrazila zabrinutost zbog uticaja predložene aktivnosti na životnu sredinu ili izrazilo protivljenje?

Da li ima drugih aspekata ove aktivnosti koji bi mogli – normalnim funkcionisanjem ili pod posebnim okolnostima – da uzrokuju rizik ili da utiču na životnu sredinu, stanovništvo ili bi se mogli smatrati problemom?

Formular je kontrolisao (nezavisni stručnjak za životnu sredinu):

Datum:

Ime:

Funkcija:

Potpis:

Formular je popunio (aplikant):

Datum:

Ime:

Funkcija:

Potpis:

Okvir za upravljanje životnom sredinom PROJEKAT PODRŠKE INOVACIJA U SRBIJI, Komponente 2 Projekta IPA 1 2011 pod nazivom “Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanjima”, koji de implementirati Svetska banka

ANEKS D: FORMULAR PLANA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM

I. PLAN UBLAŽAVANJA UTICAJA

Faza Problem Mere ublažavanja Troškovi

ublažavanja (ako su značajni)

Nadležnost*

Zapažanja i komentari supervizije

(popunjava se tokom supervizije)

Izgradnja

Rad

* One stavke za koje je nadležan izvođač radova treba da budu navedene u dokumentaciji ponude.


II. PLAN MONITORINGA

Faza Koji parametri se

prate?

Gde

de se vršiti

pradenje

parametra?

Kako

de se

parametar

pratiti /

vrsta

opreme za

monitoring?

Kada

de parametar biti

praden – koliko

često ili

neprekidno?

Troškovi

monitoringa Koja je cena

opreme ili visina

naknade

unajmljenog

izvođača za

obavljanje

monitoringa?

Nadležnosti Zapažanja i komentari sa

supervizije (popunjava se

tokom supervizije i

vezano za

adekvatne

izveštaje o

merenju)

Izgradnja

Rad


ANEKS E: PRIMER PLANA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM

PRIMER: KORIŠDENJE SOLARNIH PANELA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE



Nadležnost* Zapažanja i komentari

supervizije (popuniti tokom supervizije)

Faza projektovanja Neke solarne delije mogu tražiti više energije i sirovina ili mogu koristiti otpadne i štetne materije tokom proizvodnje.

Prikupiti dovoljno informacija od

proizvođača

Potražiti potvrde ili svedočenja o tome

kako se paneli proizvode

Odabrati opciju koja u najvedoj meri

poštuje principe zaštite životne

sredine

Može dodi do

varijacija u ceni

panela

Korisnik granta

Faza projektovanja Postavljanje solarnih panela na krovove zgrada u naseljenim mestima može estetski narušiti ambijent ili može uticati na spomenike ili zaštidene objekte.

Pažljivo postaviti panele

Osigurati da zgrada nema istorijski

značaj, da nema posebnih zahteva koji

bi se odnosili na fasadu i izgled, i

obezbediti da su svi relevantni organi

obavešteni kao i da je traženo njihovo

mišljenje

/ Korisnik granta

Faza projektovanja Postavljanje solarnih panela u prirodnim staništima mora biti pažljivo projektivano kako bi se negativan estetski uticaj smanjio na najmanju mogudu meru kao i ometanje zemljišta , uključujudi tu i efekat visoke temperature ili magnetnog polja iz panela/instalacija.

Idealno je postavljanje solarnih panela

u udaljenim oblastima koja su prazna i

koje se ne koristi. Pored toga, lokacija

postavljanja ne bi trebalo da bude u

blizini zaštidenih zona, pašnjaka ili

važnih staništa kao ni u blizini

osetljivih primalaca / površinskih i

podzemnih voda.

Ovo može imati

uticaj na ukupno

projektovanje i

samim tim

nametnuti

dodatne

troškove

Korisnik granta




Nadležnost* Zapažanja i komentari

supervizije (popuniti tokom supervizije)

Izgradnja Prašina, buka, emisije i vibracije tokom faze izgradnje mogu predstavljati smetnju za okolno stanovništvo i životinje

Uložiti napore da se ograniči buka i raditi u intervalima Ne dozvoliti da mašine budu u mrtvom

hodu Zalivati prostor na kome se radi kako

bi se ograničilo stvaranje prašine

Manji troškovi

Troškovi dolaska

cisterne za vodu

na gradilište:

150-250 €

Izvođač /korisnik

granta

Izgradnja Curenje ili izlivanje iz mašina mogu negativno uticati na zemljište ili podzemne vode

Bide postavljeni mehanizmi za kontrolu izlivanja

Mašine koje se koriste nede se ni servisirati ni popravljati na gradilištu

Manji troškovi

Izvođač /korisnik

granta

Izgradnja Neadekvatno upravljanje otpadom može dovesti do zagađenja životne sredine i ugroziti životinjski svet u blizini gradilišta

Obezbediti brzo sakupljanje otpada kako bi se izbeglo raštrkavanje

Sav generisani otpad odlagade se na autorizovanoj deponiji

Nede biti spaljivanja otpada na otvorenom prostoru

Odlaganje na

odobreno mesto

1 tone (sa

transportom -50

km): 150€

Izvođač /korisnik

granta

Rad Korišdenje pesticida i drugih opasnih hemikalija u tretiranju ili čišdenju solarnih panela utiče na životnu sredinu

Koristiti supstance koje poštuju principe očuvanja životne sredine Osigurati da ne dođe do izlivanja u

okolini Hemikalije de se čuvati na adekvatan način na podlozi koja ne propušta I

koristide ga samo obučeno profesionalno osoblje

Može nametnuti

dodatne

troškove skupljih

eko rešenja

Izvođač /korisnik

granta

Demontiranje Opasne materije koje su sadržane u panelima mogu se ispustiti u prirodu i uticati na životnu sredinu (zemljište, površinske i podzemne vode) u slučaju lomljenja ili povlačenja panela iz upotrebe

Obezbediti da su radnici obučeni po

pitanju adekvatne procedure

povlačenja iz upotrebe panela uz

kontrolna merenja izlivanja

Neznačajni Izvođač /korisnik

granta

* One stavke za koje je nadležan izvođač radova moraju se navesti u dokumentaciji ponude

20

II. PLAN MONITORINGA

Faza Koji

parametri se prate?

Gde

de se vršiti pradenje

parametra?

Kako

de se parametar pratiti

/ vrsta opreme za

monitoring?

Kada

de parametar biti

praden – koliko

često ili neprekidno?

Troškovi


opreme ili visina

naknade

unajmljenog

izvođača za

obavljanje

monitoringa?

Nadležno

sti

Zapažanja I komentari sa


tokom supervizije i

vezano za izveštaje

o merenjima)

Faza projektovanja

Proces proizvodnje panela koji poštuje standarde očuvanja životne sredine

Korišdenjem tehničke specifikacije panela

Pribavljanjem i čuvanjem svih specifikacija

Pre nabavke Može uticati na opšte povedanje troškova

Korisnik granta

Faza projektovanja

Postavljanje solarnih panela treba da odobri nadležni lokalni organ

Korišdenjem adekvatne propratne dokumentacije

Pribavljanjem i čuvanjem svih neophodnih dozvola

Pre početka građevinskih radova i po mogudstvu pre dostavljanja zahteva za dobijanje granta

Nema ih Korisnik granta

Izgradnja Prašina, buka, emisije i vibracije

Na gradilištu Vizuelno, putem žalbi (ako je u pitanju naseljena zona) i putem lokalnih dozvola

Konstantno tokom građevinskih radova

Manji troškovi – trebalo bi da budu uključeni u ugovor o izvođenju radova

Izvođač /Supervizor

Izgradnja Curenje ili izlivanje iz mašina

Na gradilištu Vizuelno u okolnim zonama,potrebno je voditi dnevnik svih nezgoda na gradilištu

Konstantno tokom građevinskih radova


Izvođač

/Supervizor

Izgradnja Adekvatno sakupljanje i upravljanje otpadom

Na gradilištu Dnevna supervizija sakupljanja otpada. Osigurati da ne dođe do spaljivanja otpada na otvorenom. Čuvanje faktura autorizovanih deponija

Na dnevnom nivou Manji troškovi – trebalo bi da budu uključeni u ugovor o izvođenju radova

Izvođač

/Supervizor

21

Faza Koji

parametri se prate?

Gde

de se vršiti pradenje

parametra?

Kako

de se parametar pratiti

/ vrsta opreme za

monitoring?

Kada

de parametar biti

praden – koliko

često ili neprekidno?

Troškovi


opreme ili visina

naknade

unajmljenog

izvođača za

obavljanje

monitoringa?

Nadležno

sti

Zapažanja I komentari sa


tokom supervizije i

vezano za izveštaje

o merenjima)

Rad Korišdenje manje opasnih pesticida i drugih hemikalija za tretiranje i čišdenje solarnih panela

Na gradilištu Pregled svih hemikalija koje de se koristiti, pregled i čuvanje podataka o bezbednosti

Vizuelna kontrola

gradilišta nakon

održavanja

Vođenje evidencije

Može uticati na opšte povedanje troškova

Operater / korisnik granta

Demontiranje Opasne materije koje su sadržane u panelima mogu se ispustiti tokom demontiranja

Na gradilištu Obezbediti da ne dođe

do lomljenja i izlivanja

U slučaju izlivanja

obezbediti poštovanje

procedura za

upravljanje izlivanjem

Vizuelno, evidencija svih kvarova i izlivanja


Izvođač/onaj ko obavlja demontiranje

22

ANEKS F: ZAPISNIK SA JAVNE RASPRAVE PROGRAMA OKVIRNE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Informacija o održavanju javnih konsultacija je objavljena javnim oglasom u dnevnom listu Politika dana 26.05.2011.godine na strani 35 (Prilog 1).

Javna konsultacija je održana dana 02.06.2011.godine u Rektoratu Univerziteta Beograd, u Beogradu.

Spisak pozvanih lica (Prilog 2)

Spisak učesnika (Prilog 3)

Dnevni red: 1. Prezentacija o Okvirnom programu zaštite životne sredine (prilog 4)

2. Javna konsultacija

3. Zaključak

Prezentacija o Okvirnom programu zaštine životne sredine

Prof Dr Anđelka Mihajlov je održala prezentaciju Okvirni program zaštite životne sredine.

Okvirni program zaštite životne sredine daje opis procedura koje de se uspostaviti tokom realizacije

Projekta podrške inovacija u Srbiji, Komponente 2 Projekta IPA 1 2011 pod nazivom »Podrška razvoju

ljudskog kapitala i istraživanjima«, koji de implementirati Svetska banka, kako bi se ispunili zahtevi koji se

odnose na pitanja procene potreba i mera zaštite životne sredine.

Prezentacija Prof. Dr. Andjelke Mihajlov sadrzala je sledece:

A) Upoznavanje sa programima finansiranja Fonda za Inovacionu delatnost na koje se Okvir programa

zastite zivotne sredine odnosi:

Mini Grants Program predviđa sufinansiranje u maksimalnom iznosu do €80.000 (do 85% ukupnih odobrenih projektnih troškova) za potrebe dodatnog dokazivanja primenjivosti koncepta, fazu izrade prototipa, zaštitu intelektualne svojine i pripremu plana poslovanja za mobilizaciju početnog kapitala. U ovoj fazi anticipirani uticaji na životnu sredinu se u najvedoj meri odnose na korišdenje i odlaganje otpadnih materijala (uključujudi i biološki opasne materije).

Program Partnerstva predviđa sufinansiranje u maksimalnom iznosu do €300.000 (do 70% ukupnih odobrenih projektnih troškova) koji se mogu koristiti za projekte koji se odnose na

23

istraživanje i razvoj (razvoj tehnologija) novih ili značajno unapređenih tehnologija, proizvoda ili procesa.

B) Objasnjenje procedure za provere uticaja na životnu sredinu:

Procedura za procenu potreba i mera zastite zivotne sredine data je u dokumentu Okvirni Plan Zastite Zivotne Sredine i ona ce biti integralni deo operativnog priručnika za Program ranog razvoja kompanija i za Program Partnerstva.

Okvirni Plan Zastite Zivotne Sredine zasnivan je na politici Svetske Banke o proceni potreba i mera zaštite životne sredine, politici Svetske Banke o sprečavanju i ublažavanju zagađenja (PPAH), kao i relevantnim zakonskim i podzakonskim aktima Republike Srbije, što se u najvedoj meri odnosi na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu.

U skladu sa politikom Svetske banke o oceni zaštite životne sredine, ovaj Projekat spada u B kategoriju. Naglašeno je da ono što projekat nede finansirati je u Aneksu A dokumenta.

C) Prestavljeni su aneksi dokumenta Okvirni plan zastite zivotne sredine:

Aneks A: zabrane

Aneks B: Procedura procene uticaja na životnu sredinu u okviru Projekta

Aneks C:Upitnik o proceni uticaja aktivnosti koje se finansiraju iz granta na životnu sredinu

Aneks D: Formular plana za upravljanje životnom sredinom

D) Predstavljanje procedure Okvirnog plana zastite zivotne sredine za navedene programe finansirnaja

Fonda. Proceduru cini pet koraka: provera, objavljivanje i javne konsultacije, pregled i odobravanje,

ispunjenje uslova, i nadzor i izvestavanje). Svaki od navedenih pet (5) koraka je opisan detaljnije

tokom prezentacije.

Javna konsultacija:

Konsultacija se odnosila na detaljnija objašnjenja Programa zaštite životne sredine, restrikcija i mogudnosti.

Bila je u formi pitanja,odgovora, i komentara.

A) Mijovid Dušan, predstavnik iz Zavoda za zaštitu prirode, je imao sugestiju u vezi sa listom za koju je obavezno da se radi studija procene uticaja. Dao je primer izvorišta koja crpe preko 10 miliona m² vode, koja se odnose na velike gradove u Srbiji, a isključuje veliki deo naselja u Srbiji. Predlog je da listu kategorija aktivnostiza koje je neophodan EIA u potpunosti treba prilagoditi dimenzijama i kapacitetama Srbije.

24

Odgovor (Anđelka Mihajlov): Pitanje je za resorno ministarstvo. Srbija je uskladila svoje zakonodavstvo sa

propisima EU. Postoji mogudnost da se rade procene uticaja na lokalnom nivou, tj. da se izvrši

decentralizacija.

B) Ljubinka Kaluđerovid iz Stalne konferencije gradova i opština je prokomentarisala da Fond za inovacionu delatnost predstavlja podsticajni fond, pre svega za mlade ljude sa novim idejama. I da je zajednička greška svih zemalja u tranziciji da stoje neiskorišdena sredstva od strane evropskih fondova za ovakve namene.

C) Hristina Stevanovid Čarapina, Nezavisni ekspert za zaštitu životne sredine je istakla da je problematika ovakvih projekata što su mali projekti, infrastrukturni, a ne velike investicije, ali su projekti koji treba da donesu neke inovacije. Ovim dokumentom utičemo na poboljšanje statusa projekata, zbog odvajanja dela vezanog za zaštitu životne sredine i njenu obaveznost. Smatra da je to instrument koji bududi aplikanti treba da koriste u svakom slučaju, da protokolarno prođu i odgovore na pitanja.

D) Mijovid Dušan, predstavnik iz Zavoda za zaštitu prirode, je dodao da je studija procene uticaja ustavri

odgovornost koja stoji iza potpisa, što de u bududnosti omoguditi kvalitetan model za sigurnost da de bududi projekti biti u skladu sa zaštitom životne sredine.

Zaključak:

Anđelka Mihajlov je zaključila javnu konsultaciju kao konstruktivnu i dodala da razlika izmedju zakona i

drugih akta zastite zivotne sredine Srbije i EU, je u tome da su propisi EU manje strogi. U Srbiji postoji

problem da se Program zaštite životne sredine sprovodi samo onda kada je tako naglašeno. Zato

procedura zastite zivotne sredine, koja ce se sprovoditi za programe finansiranja Fonda za Inovacionu

delatnost, omogucava kvalitetan model za sigurnost da de bududi projekti biti u skladu sa zaštitom

životne sredine.

Donete odluke:

Prisutni su pozdravili način finansiranja inovativnih projekata koji uključuju i procenu uticaja zaštite

životne sredine. Primedbi na Okvirni program zaštite životne sredine nije bilo.

Prilozi:

- Prilog 1: Javni oglas o održavanju javnih konsultacija, dnevni list Politika - Prilog 2: Spisak pozvanih lica - Prilog 3: Spisak učesnika - Prilog 4: Okvirni program zaštite životne sredine, prezentacija

U Beogradu, 06.06.2011

Zapisnik vodila i napisala: Dragana Kosanovid, Fond za inovacionu delatnost

26

PRILOG 1: JAVNI OGLAS O ODRŽAVANJU JAVNIH KONSULTACIJA, DNEVNI LIST POLITIKA

27

PRILOG 2: SPISAK POZVANIH LICA

R.B. Ime I Prezime Institucija Kontakt

1 Nenad Stavretovic Zavod za zastitu prirode Srbije [email protected]

2 Biljana Panjkovid Pokrajinski zavod za zaštitu

prirode

[email protected]

3 Dusan Stokic PKS – Odbor za zivotnu sredinu

I odrzivi razvoj

[email protected]

4 Ljubinka Kaludjerovic Stalna konferencija gradova I

opstina – Odbor za zivotnu

sredinu,

[email protected]

5 Hristina Stevanovic Carapina Nezavisni vodeci ekspert [email protected]

6 CEKOR – Subotica / SEKO mreza [email protected]

7 Protekta – Nis [email protected]

8 Mladi istrazivaci – Beograd [email protected]

9 Mreza “natura”, [email protected]

10 Mreza “Bells movement”, [email protected],

[email protected]

11 Institut za biološka istraživanja

„Siniša Stankovid“,

[email protected]

12 Mirjana Grbavcic Institut za tehnologiju

nuklearnih i drugih mineralnih

sirovina,

[email protected] ,

[email protected]

13 (Milica Sovrlic Institut „Kirilo Savid“ Beograd [email protected] , [email protected]

14 Ana Pantelid Centar za ekolosku politiku i

odrzivi razvoj FPN

[email protected]

15 Bozo Dalmacija Prirodno-matematicki fakultet –

zastita zivotne sredine NS

[email protected]

16 Univerzitet Union – Fakultet za

ekologiju I zastitu zivotne

sredine,

[email protected]

17 Miljan Radunovid Univerzitet Singidunum –

Futura fakultet za primenjenu

ekologiju,

[email protected]

18 Ognjen Bakic, Prvoslav

Marjanovic

Univerzitet Edukons – Fakultet

zastite zivotne sredine, Sremska

Kamenica-Novi Sad

[email protected]

,[email protected],

[email protected]

19 Goran _Vujid Fakultet tehnickih nauka –

Inzenejrstvo zastite zvivotne

sredine, Novi Sad

[email protected]

20 Zeljko Grbavcic, Ivanka

Popovic, Prof Djordje

Janackovic

Tehnolosko-metalurski fakultet

– Inzenjerstvo zastite zivotne

sredine, Beograd

[email protected], [email protected],

[email protected], [email protected]

s

mailto:[email protected]
















mailto:








28

21 Ljiljana Živkovid Fakultet zastite na radu –

Zastita zivotne I radne sredine

[email protected]

22 Fakultet tehnickih nauka –

Inzenjerstvo zastite zivotne

sredine I zastite na radu,

Univerzitet u Pristini, Kosovska

Mitrovica

[email protected], [email protected]

23 Poljoprivredni fakultet -

Agroekologija i zaštita životne

sredine, Novi Sad

[email protected]

24 Hemijski fakultet – zastita

zivotne sredine

[email protected]

25 Geografski fakultet -

Geoprostorne osnove životne

sredine, Beograd

[email protected]

26 Prirodno-matematicki fakultet –

Ekologija, Kragujevac

[email protected]

27 Rudarsko-geoloski fakultet –

Inzenjerstvo zastite zivotne

sredine I zastite na radu,

Beograd

[email protected], [email protected],

[email protected]

28 Predrag Simonovic Bioloski fakultet – Ekologija I

zastita zivotne sredine, Beograd

[email protected]

29 Zora Dajic Stevanovic Poljoprivredni fakultet - Zaštita

životne sredine u poljoprivredi,

Zemun

, [email protected]

30 Milan Trumic Fakultet tehnickih nauka, Bor [email protected]

31 Grozdanka Stevanovic Fakultet tehnickih nauka, Bor [email protected]

32 Zoltan Zavargo Tehnoloski fakultet, Novi Sad [email protected]

33 Aleksandra Čavoški Union, Pravni fakultet [email protected]

34 dr Bojan Radak Instutut za nuklearne nauke

Vinča - laboratorija za fizičku

hemiju

[email protected]

35 dr Dejan D. Rančid Elektronski fakultet u Nišu -

Katedra za računarstvo

[email protected]

36 prof. dr Dragan S. Jankovid Elektronski fakultet u Nišu -

prodekan

[email protected]

37 dr Nenad T. Pavlovid Mašinski fakultet u Nišu -

prodekan za naučno istraživački

rad

[email protected]

38 dipl.inž. Milorad Šulid Institut za kukuruz "Zemun

Polje" - v.d. zamenik direktora

[email protected]

39 dr Snežana Dirid - Kostid Mašinski fakultet u Kraljevu -

katedra za osnovne mašinske

konstrukcije i tehnologiju

[email protected]















29

matreijala

40 prof. dr Branka Jordovid Tehnički fakultet Čačak -

prodekan za naučno istraživački

rad

[email protected]

41 prof. dr Vesna Mandid Mašinski fakultet u Kragujevcu -

Centar za virtuelnu proizvodnju

[email protected]

42 Nebojša Pokimica Pomodnik ministra za životnu

sredinu i prostorno planiranje

[email protected]

43 Aleksandar Vesid Pomodnik ministra za životnu


[email protected]

44 Zoran Veljkovid Pomodnik ministra za životnu


[email protected]

45 Branislav Savid Delegacija EU [email protected]

46 Dr Dusan Mijovic Zavod za zastitu prirode Srbije [email protected]

47 Prof dr Vlado Ličina Poljoprivredni fakultet - Zaštita

životne sredine u poljoprivredi,

Zemun

[email protected]

48 Gordana Danilovic Grkovic

49 Zoran Petraskovic Sistem Dc90

50 prof Jelena Matic Sumarski fakultet u Beogradu








30

PRILOG 3: SPISAK UČESNIKA

R.B. Ime I Prezime Institucija Telefon E-mail

1 Vlado Ličina Poljoprivredni fakultet Beograd 063/219-017

2 Ljubinka

Kaluđerovid

Stalna konferencija gradova i

opština

064/8703-

337

3 Ana Pantelid Centar za ekološku politiku i održivi

razvoj FPN

064/399-

8848

[email protected]

4 Bojan Radak Institut Vinča 064/8505-

078

[email protected]

5 Vesna Mandid Univerzitet u Kragujevcu 034/501-201

6 Tomislav Trišovid Institut teh. Nauke srpske

akademije nauke

063/7200-

083

[email protected]

7 Hristina

Stevanovid

Čarapina

Nezavisni ekspert za zaštitu životne

sredine Univerziteta Sr. Kamenica

063/8523-

932

[email protected]

8 Branislav Savid Delegacija EU 011/3083-

270

9 Natasha Kapil World Bank [email protected]

10 Dušan Mijovid Zavod za zaštitu prirode Srbije 066/381-477 [email protected]

11 Anđelka Mihajlov

12 Ljiljana

Kundakovid

v.d. Dir Fonda za inovacionu

delatnost

31

PRILOG 4: PREZENTACIJA, OKVIRNI PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

(u daljem tekstu projekat) okvirni program zaŠtite Životne ... · implementacijom de svetska...

Documents