Univerzitet Privredne Akademije u Novom Sadu

Pravni fakultet za privredu i pravosudjeu Novom Sadu

Seminarski radPojam i vrste tubi

Profesor: Student:Kovaevi Ivan (1204/13)

Sadraj

Uvod........................................................................................................................31.Pojam tube..........................................................................................................42.Sadrina tube......................................................................................................73.Dejstvo podnoenja tube sudu............................................................................84.Klasifikacija i vrsta tubi.....................................................................................94.1.Kondemnatorna tuba..............................................................................104.2.Deklarativna tuba...................................................................................114.3.Konstitutivna tuba..................................................................................13Zakljuak................................................................................................................15Literatura................................................................................................................16

Uvod

Mnogi imaju neki nesvren raun sa ivotom, ali pri tome ivot je uvijek njihov dunik Ivo Andri Kao to jedan od naih najvei pisaca i Nobelovac kae da svi imaju neki nedovreni raun sa ivotom, tako i ljudi uopteno misle da konstantno imaju neke nerazreene raune sa drugim ljudima. Jedan od naina reavanja neki nepravednih postupaka sa drugim licima jeste reavanje uz pomo tubi. Meutim, postoje i situacije kada se parnini postupak ne moe realizovati jer za to nema dovoljno argumenata. Bitno je da u takvim ili slinim situacijama, nebitno da li govorimo o jednim ili drugim, konsultuje se sa pravnim savetnikom. Obian ovjek nee moi sam napisati kvalitetno ugovor, tubu, albu ili prigovor bez obzira na njegov nivo pismenosti.U obinom narodu, vai ukorenjeno miljenje, da je zadnja opcija reavanja nekih nepravednih postupaka upravo uz pomo tube. Relevantna injenica jeste i da ljudi najee pokreu neki tubeni postupak kao krajnju alternativu, odnosno kao poslednju opciju za reavanje neki nerazreenih protekoa. Najee se pokuavaju reiti problematine situacije na sve ostale naine. Veina ljudi na kraju i odustane da ostvari svoja prava uz pomo iste. Danas se smatra da pravosue ne radi u korist svih ljudi, nego da i u toj oblasti vlada mito i korupcija kao i u ostalim drutvenim oblastima ivota.U ovom radu se nee govoriti o odreenoj tubi, nego o uoptenim injenicama vezanim za tubu u parninom postupku.

1.Pojam tube

Tuba je prava jednostrana parnina radnja tuioca kojom poinje parnini postupak. To je zato to za njeno podnoenje i nastupanje pravnih dejstava podnoenja tube, nije potreba saglasnost protivnika. Izuzetno od ovog pravila, parnini postupak se moe pokrenuti i radnjama stranaka koje nemaju karakter tube. Takva mogunost postoji kad se postupak za razvod braka pokree predlogom obeju parninih stranaka za sporazumni raskid braka. U ovom sluaju radnja kojom se postupak pokree nije tuba, jer ta radnja predstavlja rezultat prethodnoh sporazuma stranaka, tj. re je o dvostranoj parninoj radnji.[footnoteRef:2] [2: Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 234 str.]

Tuba je zahtev koji se podnosi sudu radi reavanja graanskopravnog spora iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa. Tuba je inicijalna parnina radnja tuioca kojom se pokree prvostepeni parnini postupak. Tube mogu podnositi kako fizika, tako i pravna lica (tuioci). U materijalnom smislu, tuba je parnina radnja koja sadri zahtev za pruanje pravne zatite odreene sadrine. U formalnom smislu, tuba je pismeno u kome je sadrana tubena parnina radnja podnesak, ili zapisnik koji podnesak zamenjuje. Tubom se ostvaruje pravo na pravnu zatitu i s obzirom na njen cilj ona je ofanzivna, a sobzirom na pravnu zatitu ona je dispozitivna (jer sadri izjavu volje tuioca upuenu sudu da sud pokrene postupak i izrekne traenu zatitu) i radnja koja sadri zahtev za presudu. Sadrina tubenog pismena odreena je zakonom i, pored tube, moe da sadri i druge parnine i materijalnopravne radnje tuioca (predlog za obezbeenje dokaza; zahtev za izdavanje privremene mere obezbeenja; zahtev za obezbeenje parninih trokova; zahtev za dosudu trokova postupka itd.) ili izjavu umeaa o meanju u parnicu.Pojam tube u parninom postupku podrazumeva pokretanje nekakve radnje od strane tuioca. Ta radnja predstavlja poetni postupak koji mora biti pravno zasnovan.U materijalnom smislu, tuba je parnina radnja koja sadri zahtev za pruanje pravne zatite odreene sadrine.

Tuilac tubom trai od suda da sud donese odluku odreene sadrine:da utvrdi da postoji ili da ne postoji neki pravni odnos ili neko subjektivno pravo, da tuenog, za koga tvrdi da se prema njemu nalazi u nekom pravnom odnosu, osudi na odreenu inidbu, ili da preinai odreenu pravnu situaciju. Tuba je parnina radnja iji je adresat sud, a uperena je protiv tuenog koji je dao povod parnici i u odnosu na koga se trai pruanje pravne zatite. Samom tubom su odreeni svi subjekti parnice, vrsta pravne zatite koja se trai, sadrina parnice i njen pedmet, te predmet raspravljanja i odluivanja.[footnoteRef:3] [3: G. Stankovi, Graansko procesno pravo, 2007, Ni, str. 327.]

U tubi postoje elementi obaveznog sadraja, odnosno sadrine tubenog pismena u koje spada: Sud kojem se tuilac obraa, Stranke sa podacima za identifikaciju, Predmet spora, Vrednost spora, Osnov zahteva zasnovan na injenicama, Osnov zahteva zasnovan na pravu, ako je potrebno za njegovu identifikaciju, Tubeni zahtev.Pored ovih osnovnih elemenata, tuba moe da sadri i druge materijalno pravne radnje tuioca kao to su npr.: zahtev za izdavanje privremene mere obezbeenja, predlog za obezbeenje dokaza, izjavu umeaa o meanju u parnicu i sl.Ako tueni, zbog opravdanih razloga mora da izostane, onda je on duan da imenuje punomonika za primanje pisama. U sluaju da nema punomonika, tuba se moe odbaciti. Podizanjem tube kod nadlenog suda zapoinju procesnopravna i materijalnopravna dejstva, odnosno poinju samim dostavljanjem tube tuenom. Tuba se jo moe i povui kao i preinaiti ili dopuniti u zavisnosti od potrebe tuioca.

Motiv za podnoenje tube lei u tvrdnji tuioca da je tueni povredio ili ugrozio neko tuioevo subjektivno pravo, pa se tubom trai zatita za povredjeno ili ugroeno pravo. Kao i svaka druga radnja i tuba je dvostruko adresovana. Ona je upravljena prvo na sud, jer samo on moe da udovolji tranju pravne zatite. Tueni to ne moe da uini. Ali tuba je ipak adresovana i na njega, jer mu pre odluke o sporu mora biti pruena mogunost da se o tubi izjasni. U tom cilju on mora biti obaveten o predmetu spora i o presudi koju tuilac predlae. Iako tueni ne moe da podmiri tubeno traenje, on svojim ponaanjem, naroito ispunjenjem dugovane inidbe, moe tubu uiniti bespredmetnom.Pravni interes- pokretanje pravosudja u cilju zatite subjektivnog prava moe biti opravdano samo ako tuilac ima pravni interes da sud izrekne predloenu presudu. Postojanje ovog interesa ima znaaj jedne procesne pretpostavke. U zakonu to nije propisano kao opta norma, nego je predvidjeno samo za tubu za utvrdjenje. Nesumnjivo je, medjutim, da i svaka druga tuba moe biti doputena samo ako je oba pretpostavka ispunjena. Interes za pravnu zatitu predstavlja jedan procesnopravni pojam, razliit od subjektivnog prava shvaenog kao zakonom zatieni interes. Pitanje tuioevog pravnog interesa ne postavlja se na podjednak nain i u istoj meri za sve vrste tubi. Pravni interes treba uzeti kao nepostojei i kad je on za tuioca beznaajno mali.Za preobraajnu tubu pravni interes postoji ve tim to e tuilac postii pravnu promenu na koju je tuba upravljena. Zbog nedostatka pravnog interesa, tubu odbacuje predsednik vea na osnovu raspravljanja na pripremnom roitu. Ako on povodom prigovora ne donese takvu odluku, o tom pitanju odluuje vee, posebno ili zajedno sa glavnom stvari. Nepostojanje pravnog interesa nije predvidjeno kao bitna povreda odredaba parninog postupka.Odbacivanje tube- Nedoputenu tubu sud reenjem odbacuje. Takvu odluku on donosi ako nisu ispunjene sve pretpostavke koje moraju postojati da bi se mogao upustiti u odluivanje o predmetu spora. Od odbacivanja tube mora se strogo razlikovati odbijanje tubenog zahteva presudom. Sud na ovaj drugi nain odluuje kad na osnovu raspravljanja utvrdi da tuiocu ne pripada pravo za koje je traio zatitu ili kad se sredstva odbrane inae pokau kao uspena. [footnoteRef:4] [4: Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 236 str.]

2.Sadrina tube

Zakon o parninom postupku propisuje formu i sadrinu tube koji moraju biti ispunjeni da bi se postupak punovano zapoeo, nastavio i okonao. Tuba je, podnesak, Tuba je pismeno, pismena radnja. U tubi se, pored elemenata koji sadri svaki podnesak, iznose: injenice na kojima se zasniva zahtev (injenini osnov); dokazi kojima se moe proveriti istinitost iznetih injenica, kao i zahtev za presudu tubeni zahtev, kako u pogledu glavne stvari (osuda na potraivanje inidbu, utvrenje ili pravno preinaenje), tako i u pogledu sporednih traenja (kamata; ugovorna kazna; penali i dr.). Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu, duan je da u tubi imenuje punomonika za primanje pismena. A ukoliko to ne uini tuba se odbacuje. U tubi tuilac nije obavezan da navede i svoje pravno shvatanje o tubenom zahtevu (pravni osnov), a kad ga navede sud njime nije vezan. Tubom se odreuju i granice raspravljanja, izvianja i odluivanja. Tuba se podie kod nadlenog suda. Njenim podizanjem nastupaju odreena procesnopravna i materijalnopravna dejstva, odnosno ta dejstva nastaju i dostavljanjem tube tuenom. Tuba se moe povui i preinaiti, dopuniti i ispraviti (precizirati), a tuilac se moe odrei tubenog zahteva u kom sluaju se ex lege tuba smatra povuenom (fikcija o povlaenju tube; tzv. kvalifikovano povlaenje za razliku od obinog).Tubeni zahtev:Tubeni predlog se u praksi esto naziva onaj deo tubenog podneska u kome tuilac formulie izreku presude onako kako ona, po njegovom miljenju, treba da glasi. Prema tome, iz tubenog predloga treba da se tano vidi sadrina i obim pravne posledice o kojoj tuilac trai presudu. Isto vai i za vrstu zatite.Bitne karakteristike tubenog zahteva jesu: odredjenost; procesnopravni karakter; subjektivnost samog pojma tubenog zahteva i vezanost suda tubenim zahtevom. 1. Odredjenost tubenog zahteva: Subjektivna odredjenost ( postie se odredjivanjem parninih stranaka ) i Objektivna odredjenost ( Znai da tuilac mora da odredi sadrinu pravne zatite ije izricanje od suda trai, a kad je to potebno i obim te zatite.2. Procesnopravni karakter: Tubeni zahtev je jedan procesnopravni pojam koji treba razlikovati od zahteva u materijalno pravnom smislu.3. Subjektivnost samog pojma. Po definiciji, tubeni zahtev je tvrdnja tuioca da je u njegovu korist nastupila pravna posledica odredjene sadrine.4.Vezanost suda tubenim zahtevom: Ne sme se suditi o neemu to nije predmet spora.[footnoteRef:5] [5: Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 248 str.]

3.Dejstvo podnoenja tube sudu

Podnoenje tube proizvodi izvesna materijalnopravna i procesnopravna dejstva. Najznaajnije materijalnopravno dejstvo se sastoji u tome to se ovom radnjom prekida zastarevanje potraivanja i odraj. Ako poverilac povue tubu, smatra se da prekid nije ni nastupio. No, ako odbaena tuba bude ponovo podnesena u roku od tri meseca, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tubom. Podnoenjem tube odrava se i prekluzivni rok materijalnog prava ako tuba bude podnesena pre njegovog isteka. Pravo na razvod i na ponitaj braka ne prelazi na naslednike, ali oni mogu nastaviti postupak ako je tuba podnesena. Procesnopravno, dan podnoenja tube od znaaja je utoliko to sud svoju nadlenost ceni prema stanju injenica na taj dan. Potonje promene, po pravilu, nemaju u tom pogledu uticaja.Isto dejstvo kao i podnoenje tube imaju u parnici: preinaenje tube, stavljanje incidentnog (prejudicielnog) zahteva za utvrenje, podnoenje protivtube i isticanje protivpotraivanja u cilju prebijanja.Pokretanje parnice u odreenom predmetu pred inostranim sudom ne predstavlja apsolutnu smetnju za pokretanje parnice pred domaim sudom u istom predmetu. Na zasnivanje litispendencije pred inostranim sudom ne pazi se po slubenoj dunosti, nego samo po prigovoru stranaka. Ukoliko doe do pokretanja parnice pred naim sudom u predmetu povodom koga je zasnovana litispedencija pred inostranim sudom, na sud e na zahtev stranke prekinuti postupak ako je pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari, ako se radi o sporu za koji nije predviena iskljuiva jurisdikcija jugoslovenskog suda i ako postoji faktika uzajamnost.

4.Klasifikacija i vrste tubi

Sadrina tubenog zahteva u pravnoj nauci slui kao osnov za klasifikaciju pojedinih vrsta tubi. Prema sadrini pravnog osnova na kome se tuba zasniva, u teoriji graanskog procesnog prava, tube se dele i nazivaju prema pravnoj posledici na koju su usmerene. Tuba je nasledna, ako se njom ostvaruje neko pravo na osnovu naslea; trabena, kad se ostvaruje neko potraivanje iz obligacioniih i kvaziobligacionih odnosa (npr., naknada tete); stvarna, kojom se ostvaruje neko stvarno pravo, i dr.Prema osnovnoj podeli, a s obzirom na pravne norme od ije primene zavisi osnovanost zahteva za pruanje odreene pravne zatite, tube se dele na graanskopravne i procesnopravne. S obzirom na prirodu materijalno-pravnog odnosa povodom koga se pravna zatita trai, moe se govoriti o stvarnoj, trabenoj, naslednoj ili nekoj drugoj vrsti tube, ali ova je podela naputena u savremenom procesnom pravu. Meutim, najei kriterij za podelu tubi je sadraj pravne zatite koja se njima trai. Prema ovom kriteriju tube mogu biti kondemnatorne ili obavezujue, deklarativne ili utvrujue i konstitutivne ili preobraajne. Ova trojna podela je danas skoro opte prihvaena u nauci. Meutim, ima i izuzetaka. Tako na primer, prof. Goldschmidt formulie etvrtu vrstu tzv. tubi za izdavanje naredbe nekom drugom dravnom organu -Anordnungsklage - ali ipak i ovde se u stvari radi bilo o kondemnatornim, bilo o konstitutivnim tubama, jer je odluka suda, kao to je sluaj u pogledu onih koje dolaze kao reenje zahtjeva iznetih u ovim tubama, sadre i naredbu za fakticiranje, upravljena kako na dravne organe tako i na privatna lica.[footnoteRef:6] [6: M. ivanovi, Tuba za utvrenje u parninom postupku, 1991, Banja Luka, str. 32.]

4.1. Kondemnatorna tuba

Tuba za osudu na inidbu (osuavna, kondemnatorna tuba) je tuba kojom se trai da se tuenom izrekne zapovest da se na odreeni nain ponaa (da neto da, neto uini, ne uini, propusti ili trpi) i da tako ispuni dugovanu inidbu. Ove su tube najstariji i najei tip tube, u koje spadaju: obavezivanje tuenog na povraaj duga, na naknadu tete, na predaju stvari u posed, na isplatu stanarine i dr. Pravni interes se kod kondemnatornih tubi presumira, te tuilac ne treba posebno dokazivati njegovo postojanje.No u odreenim sluajevima tuiocu moe ipak nedostajati pravni interes za konkretnu kondemnatornu tubu, naroito zbog postojanja neke od tzv. negativnih procesnih pretpostavki-ako mu je ve pruena pravosnana zatita u istoj stvari (presudom, sudskim poravnanjem) ili je pruanje zatite u toku (litispidencija). U zavisnosti od toga ta se tubom za osudu na inidbu trai, razlikuju se tuba za osudu na dospelu inidbu, tuba za osudu na buduu inidbu (u zakonom odreenim sluajevima) i tuba za osudu na proputanje. Sud moe naloiti tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave. O pravnom znaaju kondemnatorne tube radi ostvarenja jo nedospelog zahteva shvatanja su sporna.Po jednome, ovlaeni nedospelog zahtjeva nema pravnog interesa za tubu, pa je treba odbaciti. Po drugome, dospelost je materijalnopravna pretpostavka osnovanosti, a ne procesna pretpostavka doputenosti zahteva, pa takvu tubu treba odbiti. U naoj je sudskoj praksi uobiajeno da se takav tubeni zahtev odbija meritornom odlukom kao preuranjen. Na osnovu kondemnatorne tube sud moe doneti kondemnatornu presudu ako se njome prihvata kondemnatorni zahtev. Takva presuda je podobna za izvrenje jer ima sve elemente izvrnog naslova. Osuujuem dispozitivu presude predhodi deklaratorna preambula koja se, u pravilu, ne unosi u dispozitiv presude ve u obrazloenje. Deklaratornom preambulom opravdava se odluka suda o obavezivanju tuenog na usklaivanje faktikih odnosa sa pravnom normom.

Ako se kondemnatorni zahtev presudom odbija, takva e presuda imati karakter negativnog utvrenja, odnosno sud e doneti negativnu deklaratornu presudu. U naoj literaturi, samostalan karakter kondemnatornih presuda negira prof. Blagojevi koji polazi od stava da se konano reenje jednog problema moe javiti ili kao konstatacija jednog ve postojeeg pravnog stanja (deklaratorna odluka) ili kao pravno formulisanje jedne nove stvorene faktike situacije (konstitutivna odluka), pri emu razlikuje potpunu deklarativnu odluku, koja pored deklaracije pravnog stanja, sadri i naredbu da faktino bude, od nepotpune deklarativne odluke koja sadri samo konstataciju pravnog.4.2.Deklarativna tuba

Prema definiciji iz l. 54/1 ZPP RS, ovom se tubom moe traiti da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost ili neistinitost neke isprave. Kod tubi za utvrenje sud svojom izrekom ne stvara nove pravne odnose niti preinauje postojee, vena nesumnjiv nain utvruje da li oni postoje ili ne. Tubom za utvrenje moe se traiti da se utvrdi istinitost ili neistinitost isprave, a to znai da se utvrdi samo da isprava potie ili ne potie od lica koje je oznaeno kao njen izdavalac. (Vrhovni sud Srbije, G-1312/63, objavljeno u Rali - Tanaskovi, Zakon o parnicnom postupku sa komentarom, sudskom praksom i obrascima, 1977. , Beograd, str. 361.) Tubu za utvrenje podie tuilac u sluaju da tueni svojim izjavama ili radnjama izaziva spor o postojanju ili nepostojanju nekog prava ili pravnog odnosa, da bi na taj nain otklonio nastalu neizvesnost i nesigurnost u pravnim odnosima, te spreio potencijalnu povredu prava. Deklaratorna pravna zatita je najvii oblik pravosudne aktivnosti, jer osigurava normalan razvoj pravnih odnosa; spreava budue povrede, umesto da na njih, tek kad nastupe, reaguje nikad dovoljno efikasnom represijom, daje strankama pouzdane smernice za ponaanje u budunosti.

U zavisnosti od toga ta tuilac tubom za utvrenje trai, razlikuju se pozitivna deklarativna tuba kojom se trai da se utvrdi da postoji neko pravo ili pravni odnos ili da je istinita neka isprava i negativna deklarativna tuba kojom se trai da sud utvrdi da ne postoji neko pravo ili pravni odnos ili da je neistinita neka isprava. Kao primeri utvrujue tube mogu se navesti tuba za utvrivanje prava vlasnitva, prava nesleivanja i sl.Karakteristino za tubu za utvrenje je i to to ona ne moe da sadri zahtev za prinudno izvrenje kakve inidbe od strane tuenog. Tuba za utvrenje ima supsidijaran karakter jer nije doputeno njeno podnoenje u sluaju da tuiocu stoji na raspolaganju ostvarenje prava kondemnatornom ili konstitutivnom tubom. [footnoteRef:7] [7: Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 241 str.]

Kada oteenik moe neposredno tuiti tetnika za naknadu tete, nije doputena tuba za utvrenje da je tetnik odgovoran za nastalu tetu. (Vii privredni sud u Ljubljani, S-303/66, objavljeno u Rali- Tanaskovi, Zakon o parninom postupku sa komentarom, sudskom praksom i obrascima, 1977. , Beograd, str. 362.). Tubi za utvrenje ima mesta kada je to posebnim propisima predvieno, zatim, kada tuilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ali to samo pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa. U protivnom sluaju tuba za utvivanje nije doputena, ve se mora podneti tuba za inidbu odnosno kondemnatorna tuba. (Vrhovni sud Srbije, G-2118/66, objavljeno u Rali- Tanaskovi, Zakon o parninom postupku sa komentarom, sudskom praksom i obrascima, 1977. , Beograd, str. 363.). Tubeni zahtev tube za utvrenje moe da se odnosi samo na konkretni, ve postojei pravni odnos meu strankama, a ne na utvrenje pravnog odnosa koji e tek nastati ili moe nastati u budunosti. Tubom za utvrenje se ne moe traiti apstraktno reenje nekog pravnog pitanja kao ni utvrivanje sadraja ni objanjavanje smisla i domaaja pravnih propisa. Pravni se interes kod deklaratorne tube ne pretpostavlja, te ukoliko nije unapred predvien samim zakonom, sud ispituje njegovo postojanje po slubenoj dunosti. Pravni interes tuioca postoji uvek kada postoji neizvesnost ili nesigurnost u pogledu budueg ostvarenja nekih njegovih prava ili kada on ima potrebu za deklaracijom suda o postojanju ili nepostojanju pravnog odnosa ili prava odreene sadrine, odnosno o istinitosti ili neistinitosti neke isprave. Postojanje pravnog interesa dokazuje sam tuilac, a ukoliko sud konstatuje da tuilac nema pravni interes za utvrenje, sud odbacuje tubu, ex offo.

Tuitelj ne moe traiti da se utvrdi postojanje nekog pravnog odnosa ili istinitost neke isprave ako pravni interes za to utvrivanje vie za njega ne postoji zato to je ve pravomono reen spor za ije je reenje to utvrenje bilo odlueno. (Vrhovni sud Hrvatske, G-2686/66, objavljeno u Rali - Tanaskovi, Zakon o parninom postupku sa komentarom, sudskom praksom i obrascima, 1977. , Beograd, str. 362.). Poseban oblik tube za utvrenje jeste tzv. incidentni ili prejudicijelni zahtev. Ovaj zahtev moe istai tuilac pod odreenim uslovima: da to ini u parnici koja ve tee po kondemnatornoj tubi; da ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje prava ili pravnog odnosa koji je tek tokom parnice postao sporan ili je u toku parnice otkriveno da je sporan (tzv. prethodno pitanje, npr. postojanje ugovora o zakupu, kupoprodaji itd, kada pravo na inidbu zavisi od ovog utvrenja).[footnoteRef:8] [8: Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 243 str.]

Prekluzija za njegovo isticanje nastupa tek momentom zakljuenja glavne rasprave. Za odluivanje o ovakvom zahtevu mora biti nadlean sud pred kojim parnica tee. Iako je prejudicijelni zahtev novi tubeni zahtev koji tuilac istie uz postojei, zakon ovako postavljen zahtev ne smatra preinaenjem tube, jer se na isticanje prejudicijelnog zahteva ne primjenjuju pravila o preinaenju tube.

4.3.Konstitutivna tuba

Tuba za preinaenje pravne situacije (pravopreinaavna, pravoostvarujua, konstitutivna tuba) je tuba kojom tuilac tvrdi da mu pripada pravo da odreenu pravnu situaciju promeni (preobraajno pravo, pravo na pravnu promenu) i zato trai od suda da on svojom odlukom promeni postojei graanskopravni odnos.Dakle, za razliku od tube za utvrenje ovom tubom se trai ostvarivanje prava na neposrednu promenu pravnih odnosa, a ne utvrivanje postojeih pravnih odnosa. Pravna promena se sastoji bilo u zasnivanju, bilo u promeni ili prestanku nekog pravnog odnosa. Razlog uvoenja ove vrste tubi u pravni ivot prepoznajemo u zatiti optih interesa. Njihov znaaj uslovio je zabranu za pravne subjekte da izazivaju pravnu promenu prostom jednostranom materijalnopravnom izjavom volje (kakav je otkaz ugovora koji po sebi, odnosno samostalno, proizvodi pravne posledice, ili izjava o prebijanju potraivanja). I kada je samo ova izjava dovoljna, re je o preobraajnim pravima, kao posebnoj vrsti subjektivnih graanskih prava, a reenje je u skladu sa neelom autonomije volje. Meutim, kada opti interesi to zahtevaju, za punovano nastupanje eljene pravne posledice, neophodno je da o tome odlui sud. Ovde je re o drugom tipu preobraajnih prava. Titular ovakvog prava mora pokrenuti parnini postupak preobraajnom tubom, odnosno tubom koja sadri zahtev za pravnu promjenu, sud o tome mora meritorno odluiti i tek u ovakovom sledu traena pravna promena je punovana.Tuilac dakle moe podignuti tubu za preinaenje pravne situacije ukoliko mu pripada pravo na pravnu promenu (preobraajno pravo) i ukoliko odnosnu pravnu promenu ili ne moe da izazove svojom izjavom volje ili bez saglasnosti druge stranke. Tuilac mora da podigne konstitutivnu tubu i u sluajevima u kojima zakon ne doputa da pravni subjekti, sami, bez sadejstva i odluke suda, izazivaju pravne promene (npr. razvod braka). S obzirom na injenicu da tuilac nema alternativnog naina da ostvari eljenu pravnu promenu, nego mora da se obrati sudu, u svim ti sluajevima pretpostavlja se postojanje njegovog pravnog interesa i potrebe za pruanjem pravne zatite ovog tipa. Presuda kojom se konstitutivna tuba usvaja moe imati dejstvo od pravosnanosti presude (ex nunc) ili retroaktivno dejstvo (ex tunc).

Zakljuak

Tuba je parnina radnja kojom se daje impuls za voenje parnice. Tuba se moe definisati u materijalnom i formalnom smislu. Tuba u materijalnom smislu je inicijalna parnina radnja tuioca koja sadri odreeni zahtev za presudu. Tuba u formalnom smislu definie se kao pismeno u kome je sadana tubena parnina radnja. Tuba ima svoje obligatorne i fakultativne elemente.S obzirom na sadraj pravne zatite koja se njima trai, tube se u graanskom procenom pravu dele na kondemnatorne ,kojima se trai da se tuenom izrekne zapovest da se na odreeni nain ponaa ( da neto da, uini, ne uini, propusti ili trpi) i da tako ispuni dugovanu inidbu; deklarativne, kojima se trai da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost ili neistinitost neke isprave; i konstitutivne, kojima se od suda trai da on svojom odlukom promeni postojei graanskopravni odnos.Podizanje tube je stranaka parnina radnja kojom se pokree parnini postupak. Tuba je podignuta kada je podnesena sudu. Podizanje tube izaziva odreena procesnopravna i materijalnopravna dejstva. Preinaenje tube podrazumeva promenu tube u kvalitativnom smislu, odnosno izmenu nekog od njenih bitnih elemenata bilo zahteva tube , bilo linosti stranke prema kojoj se posredstvom suda, trai odreeni tip zatite, u zavisnosti od ega se i govori o preinaenju tube u objektivnom, odnosno subjektivnom smislu. Povlaenje tube je dispozitivna parnina radnja tuioca kojom on izjavljuje da odustaje od svoje inicijalne parnine radnje. Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podneta i moe se ponovo podneti.

Literatura

Pozni Borivoje, Raki-Vodineli Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010. G. Stankovi, Graansko procesno pravo, 2007, Ni. M. ivanovi, Tuba za utvrenje u parninom postupku, 1991, Banja Luka2