tržište novca i kapitala

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJEFAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

«TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA»

TEMA : ORGANIZACIJA RADA NA TRŽIŠTU NOVCA

ORGANIZACIJA RADA NA TRŽIŠTU NOVCA

SADRŽAJ

Uvod 3

1.Organizacija rada 4

2.Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog 5-6

novca

3. Bankarske operacije na primarnom i sekundarnom tržištu

novca 7-8

4. Zaključak 9

5. Literatura 10

UVOD


Organizacija rada je bitan faktor funkcionisanja tržišta novca.Možemo reći da organizacija rada spada u najvažnije tvorevine čoveka."Rađa se i neguje u porodilištu, čuva i podučava u obdaništu, obrazuje i stručno usavršava u školi, zapošljava i radi u preduzeću, boravi u domu penzionera, član je neke političke stranke, itd."1

Tržište novca omogućava tražiocu da što pre dođe do novčanih sredstava.Imaoci slobodnih novčanih sredstava vrše transformaciju novca u one instrumente koji se mogu zameniti za novac.Na ovom tržištu dolazi do novčanog toka prvo u smeru od suficitnih subjekata ka deficitnim subjektima u momentu pozajmljivanja a zatim obrnuto u momentu vraćanja.Značaj tih novčanih transakcija je trostruk: prvo, novčana masa se ne povećava, što je bitno za stabilnost novčane jedinice; drugo, istom količinom novca u opticaju obavi se više plaćanja transakcije roba i usluga, jer subjekt koji pozajmljuje novac to čini radi plaćanja obaveza po osnovu kupovine roba i usluga; treće, raspoloživi likvidni novac postaje efikasniji, brže se kreće, veći je koeficijent obrta novčane mase, sa istom novčanom masom pravi se veći promet roba i usluga, što je vrlo bitno za poslovanje i razvoj privrede.Od pojma tržišta novca treba razlikovati pojam novčano tržište.Pojam novčano tržište je širi i obuhvata ukupne novčane transakcije jedne zemlje.

1.ORGANIZACIJA RADA

1 Dr. Jovan Sejmenović, Dunja Mirjanić, Tržište novca i kapitala, Banja Luka 2009, str.189.


Kao što smo već rekli organizacija rada spada u najvažnije tvorevine čoveka, u njoj čovek provodi sav svoj vek.Prvo se rađa pa neguje u porodilištu, podučava i čuva u obdaništu, stručno usavršava i obrazuje u školi, zapošljava i radi u preduzeću, boravi u domu penzionera, član je neke političke stranke itd. Predmet rada tržišta novca je trgovina novcem odnosno:kupovina i prodaja salda potraživanja na kontima poslovnih banaka,kupovina i prodaja hartija tržišta novca od strane i između učesnika na tržištu novca,međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.Na tržištu novca svaki učesnik mora da ima u okviru svoje finansiske institiucije poseban organizacioni deo koji se isključivo bavi novčanim transakcijama.To zovemo "Organizacioni deo sredstava i njihovog disponiranja" ili jedinstveno "Tržište novca“. Dobrim radom ovog dela banke obezbeđuju se preduslovi za funkcionisanje banke u celini, a oni su:

Dnevna ili časovna ažurnost, Informaciona veza za evidenciju priliva i odliva

sredstava, Savršeno disponiranje tim sredstvima u koordinaciji

sa ostalim sektorima u banci, i donošenja najracionalnije i najoptimalnije odluke o plasmanu viška i nabavci manjka novčanih sredstava.

Radi uspešnog obavljanja poslova na tržištu novca, učesnici na ovom tržištu moraju imati savršenu organizaciju rada. U tom cilju, svaki od učesnika na tržištu novca u okviru svoje finansijske institucije mora imati poseban organizacioni deo koji se bavi isključivo novčanim transakcijama na tržištu novca. Ovaj organizacioni deo, polezeći od njegovog osnovnog zadatka, za sve banke ima zajednički imenitelj „tržište novca“. Osnovni zadatak ovog organizacionog dela izražen je u obavezi vezanoj za praćenje priliva sredstava banke na jednoj strani i disponiranje tim prilivom na drugoj strani. Ovaj organizacioni deo se mora pridržavati poslovne politike banke kao i svih drugih ekonomskih i bankarskih principa koje vladaju tržištem novca.

Dobrom organizacijom ovog organizacionog dela banke kao i njegovim uspešnim funkcionisanjem, stvaraju se perduslovi za uspešno funkcionisanje banke u celini.Ti preduslovi izražavaju se pre svega u ostvarivanju:- neprikosnovene dnevne i časnovne ažurnosti bankarskih operacija- savršene informatike vezane za evidenciju priliva i odliva sredstava


- savršenog disponiranja tim sredstvima u koordinaciji sa ostalim sektorima-racionalne odluke o plasmanu viška ili nabavci manjka novčanih sredstavaU ova 4 osnovna uslova leži tajna uspešnog funkcionisanja TN.

U okviru organizacije rada značajno mesto pripada poslovnoj politici kojom banka reguliše svoje odnose prema drugim učesnicima na tržištu novca. Ti odnosi podrazumevaju visinu novčanih sredstava koju jedna poslovna banka može, posredstvom tržišta novca dati drugoj banci. Te tzv. novčane limite poslovna banka utvrđuje samostalno i ti limiti nemaju nikakav javni i oficijelni karakter, već predstavljaju internu stvar poslovne banke.

2. BANKARSKE OPERACIJE NA TRŽIŠTU DNEVNOG I TERMINSKOG NOVCA

Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca, predstavljaju jedinstvo međusobnog pregovaranja učesnika na tržištu novca, odnosno njihovih reprezentanata-dilera. Na tržištu dnevnog i terminskog novca bankarske operacije su, ustvari, međubankarska kupoprodaja novca.U pitanju je kupovina i prodaja salda na kontima poslovnih banaka, tj. kupovina i prodaja:

Dnevnog ili promtnog novca i Treminskog novca.

Svako potraživanje na kontu smatra se pod dnevnim novcem, ustavri svaki višak likvidnih sredstava, koja poslovna banka , kao ovlašćeni učesnik ponudi nekom zainteresovanom učesniku i to:

Na rok od jednog dana ili sutradan ili do 5 dana od dana kada je uzimalac novca dobio novac na svoj račun, ili

Sa otkaznim rokom od jednog dana ili 24 časa ili sa valutom sutra, najkasnije 5 dana.


Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca- obuhvataju poslovne novčane transakcije između jedne poslovne banke sa drugom poslovnom bankom ili jedne poslovne banke sa centralnom bankom i to na području dnevnog i terminskog novca. Ove operacije obuhvataju pregovore između dilera o visini iznosa koji se kupuje/prodaje, roku na koji se novac uzima/nudi i kamatnoj stopi koja se plaća ili traži. Pozitivan rezultat ovih pergovora sadržan je u sporazumu, tj zaključnici koja mora da sadrži sve ostvarene i postignute uslove.Inicijativa za za ove pregovore uglavnom dolazi od banke koja ima manjak novčanih sredstava, osim u slučaju kada je na TN veća ponuda od tražnje, kada inicijativu preuzima banka koja ima višak sredstava.Moguće je da se jedna poslovna banka u jednom danu na TN javi i kao uzimalac i kao davalac novca. Partneri u pregovaranju su, diler jedne poslovne banke sa dilerom druge poslovne banke ili dilerom centralne banke. Partnerski odnosi koji se formiraju između dilera kod poslovnih banaka (prava trgovina-dileri u ovim odnosima pregovaraju o uslovima trgovine, o kamatnoj stopi, iznosu, rokovima) su u „neravnopravnom odnosu“ prema partnerskim odnosima koji se formiraju između dilera poslovne banke i dilera centralne banke (nema pregovora, već uslove isključivo i autonomno postavlja diler centralne banke).

"Primer:Banka A mora da plati 110.000km za svoje klijente.Istog dana na svom žiro-računu sa očekivanim prilivom ima 100.000 km.Manjak novca od 10.000 km banka mora da kupi.To može uraditi kupovinom od banke „B“ na tržištu dnevnog novca po ugovorenoj kamatnoj stopi, koja toga dana važi na tržištu novca."2

3. BANKARSKE OPERACIJE NA PRIMARNOM I SEKUNDARNOM TRŽIŠTU NOVCA

"Primarno tržište hartija od vrednosti predstavlja deo tržišta novca koje obuhvata ukupnost poslovnih operacija Centralne banke I ostalih učesnika na tržištu novca, prilikom prve prodaje hartija od vrednosti, državnih obveznica I blagajničkih zapisa centralne banke, kao I prve prodaje hartija od vrednosti poslovnih banaka I drugih učesnika na tržištu novca : depozitnog certifikata, bankarskog akcepta itd."3

2 Dr. Jovan Sejmenović, Dunja Mirjanić, Tržište novca i kapitala, Banja Luka 2009, str.1913 Dr. Jovan Sejmenović, Dunja Mirjanić, Tržište novca i kapitala, Banja Luka 2009, str. 191


Ukupne tržišne transakcije sa HoV na tržištu novca obuhvataju poslovne operacije vezane za:

prvu ili primarnu emisiju, odnosno plasman ili prodaju HoV tržišta novca na primarnim ili emisionom tržištu HoV tržišta novca

druga ili svaka dalja kupoprodaja HoV tržišta novca na tzv. sekundarnom tržištu HoV tržišta novca

Sekundarno tržište hartija od vrednosti predstavlja tržište novca gde se ponovo vrši prodaja ili promet već emitovanih.Sekundarno tržište HoV tržišta novca je logičan nastavak primarnog tržišta; predstavlja drugu, odnosno svaku dalju prodaju HoV tržišta novca. Funkcionisanjem sekundarnog tržišta znači, da se svaka emitovana HoV može u svakom momentu dospeća, i pre njenog dospeća, pretvoriti u gotov novac prodajom na tom tržištu. Zbog toga se transakcije na sekundarnom i primarnom tržištu kvalitativno i kvantitativno razlikuju. Kvalitativno-u pogledu učesnika, uslova, uloge centralne banke; Kvantitativno-u pogledu obima transakcija koji me mnogo veći od obima transakcija na primarnom tržištu.

Poslovne operacije sa hartijama od vrednosti tržišta novca mogu biti:

poslovne operacije sa HoV javno pravnog sektora: državnih obveznica i blagajničkih zapisa.

Poslovne operacije sa hartijama od vrednosti privatnog karaktera na tržištu novca : depozitni certifikati, bankarskih akcepata itd.

Hartije od vrednosti javno-pravnog sektora centralna banka prodaje poslovnim bankama ili nekim drugim ovlaštenim učesnicima na tržištu novca .Prodaja se vrši na način i pod uslovima koji utvrđuje Centralna banka.Hartije od vrednosti privatnog karaktera, poslovne banke ili neki drugi ovlašteni učesnik na tržištu novca , prodaju bilo centralnoj banci, poslovnim bankama ili drugim učesnicima na primarnom tržištu novca.

Na sekundarnom tržištu novca učesnici su.

Prodavcitj. Svi vlasnici bilo koje hartije od vrednosti na tržištu novca, koji žele da ove hartije od vrednosti dalje prodaju

Kupci tj svi vlasnici novčanih sredstava koji žele da kupe hartije od vrednosti


Ta kupoprodaja mora da sadrži jasna pravila i pojmove trgovine, koji se odnose na:

Utvrđivanje cene koštanja, ustvari prve kupoprodajne cene

Utvrđivanje nominalne cene ili nominalne vrednosti Na utvrđivanje druge i svake dalje prodajne cene hartija

od vrednosti na tržištu novca.

Nominalna vrednost predstavlja novčani iznos koji je upisan na njenom blanketu:

Primer br. 1:Blagajnički zapis centralne banke emitovan je dana „x“ dospeva na naplatu nakon 30 dana od dana emitovanja, tj. X+30.Ima nominalnu vrednost od 1.000,00KM.Godišnja kamata iznosi 18%.

Prva prodaja na dan „X“=1.000,00km. Na dan dospeća tj. nakon 30 dana (x+30) iznosiće 1.015,00KM.To znači da se obezbeđuje prihod od 15,00 KM. (1.000,00-(1000x30x18%:36.000).

4. ZAKLJUČAK Svaki od učesnika na trž.novca mora da ima u okviru svoje finansijske institucije poseban organizacioni deo koji se isključivo bavi novčanim transakcijama tzv. “ Organizacioni eio sredstava i njihovog disponiranja” ili jedinstveno “ Tržište novca”.Dobrim radom ovoga dela banke, obezbjeđuju se preduslovi za funkcionisanje banke u celini.U okviru organizacije rada značajno mesto pripada poslovnoj politici kojom banka reguliše svoje odnose prema drugim učesnicima na tržištu novca. Ti odnosi podrazumevaju visinu novčanih sredstava koju jedna poslovna banka može, posredstvom tržišta novca dati drugoj banci. Te tzv. novčane limite poslovna banka utvrđuje samostalno i ti limiti nemaju nikakav javni i oficijelni karakter, već predstavljaju internu stvar poslovne banke.


Radi uspešnog obavljanja poslova na tržištu novca, učesnici na ovom tržištu moraju imati savršenu organizaciju rada. U tom cilju, svaki od učesnika na tržištu novca u okviru svoje finansijske institucije mora imati poseban organizacioni deo koji se bavi isključivo novčanim transakcijama na tržištu novca. Ovaj organizacioni deo, polezeći od njegovog osnovnog zadatka, za sve banke ima zajednički imenitelj „tržište novca“.

5.LITERATURA

1. Dr. Jovan Sejmenović, Dunja Mirjanić, Tržište novca i kapitala,

Banja Luka 2009

2. Dr. Frederic s Mishkin, Ekonomija novca, bankarstava i finansiskih

tržišta, Mate d.o.o 2010

3. Dr. Milorad Pušara, Međunarodno bankarstvo, Banja Luka , 2012

4. prof. Dr. Milutin Ćirović, Bankarstvo, Beograd, 2001

5. www.wikipedia.com

tržište novca i kapitala

Documents