Tržište je mesto na kom se sreću ponuda i tražnja za robom i uslugama. Na njemu učestvuju grupe kupaca i prodavaca. Kupci određuju tražnju za proizvodom, a prodavci regulišu ponudu tog proizvoda.

Tražnja i ponuda

Tražnja je količina nekog dobra ili usluge koju su kupci spremni da kupe u određenom trenutku. Osnovni faktor koji određuje spremnost kupaca da kupi tu količinu dobra je cena1. Povećanjem cene tog dobra smanjuje se tražnja. Takav odnos između cene i tražnje je zastupljen kod svih vrsti dobara pa ga ekonomisti nazivaju zakonom tražnje.Zakon tražnje glasi: ako je sve ostalo nepromenjeno, povećanjem cene nekog dobra tražena količina se smanjuje, a smanjenjem cene, tražena količina se povećava.

Ovaj zakon se najbolje prikazuje šemom tražnje:

Opadajuća linija koja pokazuje odnos između cene i tražnje (D)2 naziva se se krivom tražnje.

Ponuda se sastoji od količine robe sa utvrđenom cenom koju su prodavci spremni da prodaju kupcima. Osnovni faktor za određivanje ponude je takođe cena koju roba nosi. Sa porastom cene, raste količina ponuđene robe na tržištu. Dakle, zakon ponude glasi: ako se ostali faktori ne menjaju, porastom cene robe uvećava se količina robe na tržištu.

Grafik krive ponude izgleda ovako:

1 Cena je novčani izraz vrednosti robe.2 Demand engl - Tražnja

Rastuća linija (S)3 koja pokazuje odnos između cene i količine ponuđene robe, naziva se krivom ponude.

Pošto učesnicima tržišta koji nude robu niko ne garantuje da će njihova roba biti kupljena, u ekonomiji se uvodi pojam ravnotežne cene koji označava balans ponude i tražnje. Na osnovu toga, uvodi se treći zakon – zakon ponude i tražnje, koji glasi: Sva količina ponuđene robe biće absorbovana tražnjom samo na izvesnoj visini cene.

Grafički prikaz zakona ponude i tražnje izgleda ovako:

3 Supply – Eng ponuda

Presek linija ponude (S) i tražnje (D) predstavlja cenu po kojoj će sva ponuđena količina robe biti prodata (u ovom slučaju svih 50 komada robe). Kada bi se cena podigla, došlo bi do opadanja tražnje i porasta ponude, u slučaju da se cena smanji, tražnja za tom robom će porasti, a ponuda se smanjiti i doći će do manjka robe na tržištu.

Kada na tržištu učestvuje mnogo kupaca i prodavaca ono se smatra konkurentnim i učesnici imaju zanemarljiv uticaj na cenu robe i usluga. Uticaj prodavaca je zanemarljiv jer drugi prodavci nude slične proizvode po istoj ili sličnoj ceni i kada bi jedan od njih uvećao cenu svojih proizvoda, kupci bi prešli kod konkurenata. Slično tome, uloga kupaca je bez uticaja na cenu proizvoda iz razloga što on kupuje male količine.

Ovakvo tržište koje ne podrazumeva uticaj države i monopola na formiranje cena i na kom je konkurencija učesnika slobodna naziva se perfektnim tržištem.4

Glavni kriterijumi za uspostavljanje perfektnog tržišta su:

1. Proizvod koji je na tržištu mora biti homogen po kvalitetu bez obzira na to koliko ga firmi proizvodi. Na ovaj način se konkurencija ostvaruje preko troškova proizvodnje i veštinama pri obavljanju trgovine5, a ne preko cene finalnog proizvoda.

2. Postojanje dovoljnog broja kupaca i prodavaca tako da nijedan od njih ne može poremetiti slobodnu konkurenciju svojim uticajem na promenuž cena.

3. Ulaz i izlaz sa tržišta mora biti slobodan. Tako se preseljavanje faktora za proizvodnju i promena proizvodnog programa može slobodno odvijati.

4. Jednako informisanje svih učesnika u trgovačkom poslovanju o činiocima koji se tiču njihove poslovne ravnopravnosti.

Za stvaranje ideje savršenog tržišta najzaslužniji je koncept „Nevidljive ruke tržišta“ koji je osmislio Adam Smit.

Smitovo shvatanje nevidljive ruke, ali i funkcionisanja privrede izgledalo je otprilike ovako. Svaki pojedinac teži da postane bogatiji, gledajući samo sebe i svoj interes. Da bi povećao svoje bogatstvo on mora da izvrši razmenu na tržištu gde se to što nudi vrednuje. Ako svaka jedinka tako razmišlja, sledi da će na tržištu doći do zajedničkog povećanja korisnosti i bogatstva celog naroda.

Adam Smit tvrdi da se najbolji rezultati ostvaruju na slobodnom (otvorenom) tržištu. Razlog je njegova pretpostavka da će kupci birati najniže cene, a investitori najviše profite. Zato će potrošači usmeriti investitore da investiraju u najprofitabilniju industriju. To su industrije koje proizvode dobra koja se najviše vrednuju od strane potrošača, pa dolazi do povećanja opšteg bogatstva ljudi.

4 Ovo tržište takođe nazivaju savršeno konkurentnim tržištem.5 Trgovina je proces razmene robe na tržištu.

Perfektno tržište je apstraktan pojam, jer ga je nemoguće dostići. Predstavlja ideal prema kome bi trebalo svako tržište usmeriti, jer dozvoljava slobodu u učestvovanju prodavaca i kupaca.

Zbog nemogućnosti postojanja ovakvog tržišta, javlja se nesavršena konkurencija, kao oblik tržišne strukture koji je zaista zastupljen u stvarnosti.

Karakteristike stvarnog tržišta su:

1. Postoji ograničen broj privrednih subjekata. Ovo daje mogućnost regulisanja cena od strane učesnika ponude i tražnje. Ti privredni subjekti, dakle, regulišu kako cenu, tako i količinu robe na tržištu.

2. Postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u granu. Ovo uslovljava mogućnost uspostavljanja monopola6.

3. Kriva tražnje konkurentnih preduzeća je horizontalna - znači da preduzeće može da proda bilo koju količinu robe po datoj ceni, a kod preduzeća u nepotpunoj konkurenciji kriva tražnje je negativnog nagiba – sa porastom cena opada potražnja za tim dobrom.

Nesavršena konkurencija javlja se kao: Nesavršena konkurencija u ponudi Nesavršena konkurencija u tražnji

Vrste nesavršene konkurencije u ponudi koje se javljaju su:

1. Monopol - Oblik nesavršene konkurencije gde celokupnu ponudu kontroliše samo jedno preduzeće. Javlja se u proizvodnji onih dobara za koja ne postoji mogućnost supstituta7 u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen.

2. Duopol - Oblik nesavršene konkurencije gde celokupnu ponudu kontrolišu dva preduzeća. Javljaju se u onim privrednim granama gde je ulazak konkurentima veoma otežan. Proizvodi duopolista mogu biti homogeni ali i diferencirani.

3. Oligopol - Oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko preduzeća sudeluje u celokupnoj ponudi. Ostale karakteristike su kao kod monopola i duopola. Tipičan primer oligopola je tržište automobila.

4. Monopolistička konkurencija - Oblik nesavršene konkurencije gde mnoga preduzeća prodaju slične ali ne i iste vrste proizvoda. Preduzeće drži monopol nad proizvodom koji proizvodi, ali i mnoga druga preduzeća proizvode slične proizvode koji imaju iste kupce. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan jer nema značajnijih prepreka. S obzirom na navedena obeležja, monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Primer ovakvog tržišta je tržište knjiga, novina, filmova itd.

6 Monopol je takvo stanje gde jedan snabdevač diktira visinu cene robe, bez obzira na to koliko ponuđača ima.7 Supstitut predstavlja proizvod koji predstavlja adekvatnu zamenu originalnom proizvodu.

Vrste nesavršene konkurencije koje se javljaju u okviru tražnje su:

1. Monopson - takvo tržišno stanje gde je samo jedan kupac na strani potražnje.2. Duopson - takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje učestvuju samo dva

kupca3. Oligopson - takvo tržišno stanje gde na strani potražnje učestvuje više kupaca.