1. Prema Kotleru, lina prodaja se definie kao: Neposredno usmeno komuniciranje sa jednim ili vie potencijalnih kupaca, a cilj je prodaja. 2. Prema Kotleru, propaganda se definie kao: Svaki oblik prezentacije i promocije ideje, robe ili usluga, kada je poznat naruilac odnosno kupac. 3. Prema Kotleru, publicitet se definie kao: Aktivnosti indirektne stimulacije tranje za proizvodom, uslugom ili nekom poslovnom jedinicom, irenje komercijalno znaajnih informacija preko tampanih medija ili postizanjem pozitivne prezentacije preko radija, televizije ili nekom prostoru kada to preduzee ne plaa. 4. Prema Kotleru, unapreenje prodaje se definie kao: Aktivnost kratkog (ogranenog) trajanja, usmerena na podsticanje kupovine proizvoda, odnosno usluge. 5. Trine komunikacije su specifine po tome to su usmerene na 2 osnovne grupe primaoca poruke. To su: a) krajnji potroai b) posrednici 6. Imajui u vidu da li se radi o (ne)linim izvorima i (ne)komercijalnim izvorima RAZVRSTAj: a) prodavci kao izvor informacija, posrednici L,K b) prijatelji, poznanici, rodjani L,N c) propagandna poruka N,K d) strukturna udruenja N,N

7. Objasni razliku izmeu identiteta i imida preduzea: Identitet su sredstva kojima se firma eli predstaviti na tritu ili pozicionirati proizvod, tj. to je ono to firma jeste (ime, logo identitet) Imid je slika u javnosti (stav javnosti) o preduzeu (proizvodu). 8. Osnovni faktori koji utiu na izbor oblika komuniciranja preduzea (komunikacioni mix): a) stav javnosti prema preduzeu b) namena proizvoda c) karakteristike proizvoda d) faza u ivotnom ciklusu proizvoda e) faza kupovine f) odabrana marketing strategija g) proces odluivanja 9. Najprikladniji oblici komuniciranja kada se potroa nalazi u: - fazi predkupovine: propaganda, unapredjenje prodaje - fazi kupovine: lina prodaja , unapredjenje prodaje - fazi postkupovine: propaganda, lina prodaja, unapredjenje prodaje 10. Po ukljuenosti kupaca tokom donoenja odluke o kupovini , proces odluivanja moemo da posmatramo kao: a) rutinsko reavanje problema b) ogranieno reavanje problema c) ekstenzivno ----------//-----------11. Pet najvanijih uesnika u procesu donoenja odluke o kupovini: a) inicijator kupovine b) savetnik

c) linost koja formalno odluuje o kupovini d) kupac koji obavlja kupovinu e) korisnik proizvoda 12. Osnovni elementi procesa komuniciranja: a) izvor (poiljalac) b) poruka (signal) c) primalac 13. Poznate smetnje na strani primaoca poruke , izazvane dejstvom psiholokog mehanizma, do kojih moe doi u procesu komuniciranje: - selektivna percepcija - selektivna distorzija - selektivna retencija 14. ta je selektivna percepcija i kakve smetnje moe da izazove? Filtriranje primljenih propagandnih poruka koje nas ne interesuju i zadravanje iskljuivo onih koje nas interesuju. To je sposobnost potroaa da od velikog broja poruka koje su im upuene , primeti samo one za koje su zainteresovani. 15. ta je selektivna distorzija? Proces interpretiranja poruke na nain koji je konzistentan sa naim stavovima, uverenjima i eljama. Posledica: potroa moe da primi sasvim drugaije znaenje neke propagandne poruke od one koju je oglaiva nameravao da prenese. 16. ta je selektivna retencija? Proces pamenja samo malog dela stimulansa kojima smo svakodnevno izloeni. Zato se informacije kontinuirano ponavljaju . Koristi se slika, muzika , simboli, zvuna imena marke. 17. Nacrtaj jednostavan model komuniciranja:

Poiljalac >>ifrovanje>> Poruka >>deifrovanje>> primalac 18. Nacrtaj dvosmerni model komuniciranja: Poiljalac >>ifrovanje>> Poruka >>deifrovanje>> primalac I--------------------------FEEDBACK-------------------------------I 19. Tipovi komuniciranja: a) interpersonalno b) grupno c) masovno d) vieetapno e) verbalno f) neverbalno 20. Koji je zadatak prodaje? a) Servisiranje tranje b) Razvoj tranje 21. ta je koeficijent efikasnosti prodavca? To je odnos izmeu pozitivnih reagovanja kupaca i kontaktiranih kupaca. 22. Faktori koji favorizuju ulogu line prodaje: a) broj potencijalnih kupaca b) namena proizvoda c) faze procesa kupovine d) vrednost proizvoda e) zakonska regulativa f) strategija prodaje 23. Uloge koje mogu imati prodavci: 1. Dostavlja, isporuilac 2. Primalac porudbine 3. Misionar (promoter)

4. Tehniar 5. Koji kreira tranju

24. Poslovi koje obavljaju prodavci (prodajni zadaci) su: a) Identifikovanje potencijalnih kupaca (tranje), b) Nuenje proizvoda, c) Organizovanje prezentacije, d) Upoznavanje potreba i stavova kupaca, e) Ugovaranje prodaje, f) Praenje izvrenja ugovorenog 25. Planiranje line prodaje podrazumeva da se odredi: a) Profil prodajne snage, b) Veliina prodajne snage (broj prodavaca), c) Tip organizacije prodajne snage 26. Nabroj metode za odreivanje broja prodavaca: a) Metod radnog optereenja b) Metod potencijala prodaje c) Marginalni metod d) Metod mogueg broja prodavaca 27. Zadatak za metod radnog optereenja: *I veliki kupci srednji kupci A (150) + B (220) br. Poseta 52 24 vreme poste 60min 30min *II *III mali kupci + C (510) 12 15min

150x52h + 220x12h + 510x3h 7800 + 2640 + 1530 = 11970 radna nedelja 40h radnih nedelja 48

40h x 48 = 1920h *IV

45% na posete

11970h / 1920h x 0,45 = 14 prodavaca !!! 28. Prema metodu potencijala prodaje, br. prodavaca zavisi od: a) Planiranog obima prodaje (S) b) Produktivnosti prodavaca merenom ostvarenim obimom prodaje (P) N = S/P(1+T) T-fluktacija zaposlenih 29. Prodajno osoblje se organizuje prema: a) Teritoriji b) Proizvodu c) Kupcima 30. Prema marginalnom metodu, preduzee e zapoljavati dodatno osoblje sve dok: DODATNI PRIHODI (vei ili jednaki) DODATNIM TROKOVIMA 31. Objasnite osnovnu ideju na kojoj se zasniva polje zajednikog iskustva : Poruka mora koristiti znakove koji odgovaraju iskustvu poiljaoca i primaoca i tu se jedino moe ostvariti komuniciranje 32. Uloga line prodaje u komuniciranju preduzea sa kupcima zavisi od namene prozivoda. Obajsnite ta to znai? Prema nameni proizvodi se dele na finalne proizvode i reprodukcionu potronju. Lina prodaja se vie koristi i znaajnija je u reprodukcionoj potronji. 33. Kotler razlikuje pristupe u obuavanju prodavaca za koje smatra da mogu biti usmereni na: a) prodaju b) ljude (kupce) i prema tome razlikuje 5 stilova prodaje:

1. 2. 3. 4. 5.

Usmerenost na kupca Reavanje problema kupca Uzmi ili ostavi Guranje proizvoda Orijentisan na tehniku prodaje

34. Navedi tipove kupaca sa kojima se mogu susreti prodavci u procesu prodaje: a) Kupci koji ele sigurnost b) Kupci koji ele poverenje c) Kupci koji insistiraju na samopotovanju d) Kupci koji tee prestiu e) Kupci koji trae nezavisnost 35. Ukoliko imamo podatke o br. kupaca , njihovoj veliini, br. poseta i prosenom vremenu trajanja poseta, koristimo METOD RADNOG OPTEREENJA. 36. Podaci koji su potrebni za metod POTENCIJALA PRODAJE su: a) Planirani ili eljeni obim prodaje S b) Prosena produktivnost prodavaca P c) Stopa fluktacije zaposlenih prodavaca T 37. Osnovna ideja MARGINALNOG metoda je: Da da odgovor do kog nivoa moemo da zapoljavamo nove prodavce sve dok je dodatni prihod od dodatne prodaje (vei ili jednak) dodatnom troku koji nastaje angaovanjem novog prodavca. 38. Modeli organizacije prodajne snage preduzea su: -prema teritoriji -prema proizvodu -prema kupcu

39. Model organizacije prodajne snage prema teritoriji poiva na pretpostavkama: Da je ukupno trite mogue podeliti na posebne delove kao najnie organizacione jedinice koje se dodeljuju u iskljuivu nadlenost prodavcu.

40. Kljuni problem za metod prodajne teritorije vezan je za: Odreivanje veliine i oblika teritorije. U reavanju tog problema mogu se primeniti 2 kriterijuma: 1. Jednak potencijal prodaje 2. Jednak prodajni zadatak 41. Cilj kriterijuma jednakog potencijala je: Da se svakom prodavcu da ista mogunost za zaradu koja zavisi od stepena ostvarenja trinog uea. 42. Problem kriterijuma jednakog potencijala: - Ne moe se obezbediti jednaka radna optereenost - Nisu svi prodavci jednako zainteresovani (motivisani) 43. Nacrtaj organizacioni model prema teritoriji: MENADER REGION I (20) REGION II (50) REGION III (29) 44. Kod kriterijuma jednakog prodajnog zadatka: Uzima se u obzir sposobnost prosenog prodavca , te se veliina teritorije prilagoava tom kriterijumu. 45. Veliina spoljne prodaje zavisi od: ***

-veliine preduzea -br. proizvodnih linija - irine trita -visine trokova putovanja -strategije nastupa na tritu 46. Upravljanje delom prodajne snage moe biti: a) Centralizovano, b) Decentralizovano 47. Naini prezentacije: a) Nauena b) Po formuli c) Po modelu zadovoljenja potrebe 48. Aktivnosti upravljanja linom prodajom su: Izbor prodavaca Obuka prodavaca Motivisanje prodavaca Kontrola i praenje prodavaca

49. Za motivisanje prodavaca primenjuju se FINANSIJSKI i NEFINANSKIJSKI intrumenti. 50. Finansijski instrumenti motivacije prodavaca su: a) PLATA b) BONIFIKACIJE finansijskog karaktera c) Procenat od ostvarene prodaje 51. Nefinansijski istrumenti motivacije: a) Nagrade b) Priznanja c) Mogunost napredovanja 52. Sistem plaanja prodavaca moe biti:

a) fiksna plata b) fiksni deo uvean za stimulativni procenat po ostvarenoj prodaji c) procenat od ostvarene prodaje

53. Proces kontrole prodajne snage obuhvata sledee etape: - Odreivanje standarda izvrenja - Evidencija i merenje stvarnog izvrenja - Poreenje stvarnog izvrenja sa standardnim izvrenjem - Preuzimanje korektivnih akcija 54. Standard moe biti: Obim prodaje Bruto mara Uee na tritu Profit

55. Nivoi kontrole prodaje su: a) Najoptija analiza b) Regionalni nivo c) Nivo prodajne teritorije d) Nivo proizvoda ili proizvodnih linija e) Nivo kupaca 56. Prodavanje kao proces ukljuuje: a) Pronalaenje potencijalnih kupaca b) Prezentacija i pregovaranje c) Ugovaranje d) Praenje izvrenja ugovora 57. U zavisnosti od toga kako prodavci identifikuju kupce, kako

vode razgovor i kako se odnose prema kupcima nakon prodaje, razlikujemo 3 tipa prodavca: a) AGRESIVAN b) SAMOUVEREN c) NEODLUAN

58. Faze procesa prodajnog razgovora: a) Priprema za razgovor b) Prezentacija c) Argumentacija d) Zakljuivanje ugovora e) Postkupovina 59. Propaganda je oblik masovnog komuniciranja, plaen oblik komuniciranja a naruioc je poznat. 60. Navedite glavne uesnike u sistemu propagande: a) Oglaiva b) Agencija za propagandu c) Mediji d) Potroai e) Vlada f) Konkurencija 61. Sa stanovita broja uesnika, propaganda, moe biti: a) Individualna b) Zajednika 62. Primarna propaganda je usmerena na: Razvijanjem tranje za proizvodom, nezavisno od toga ko je proizvoa. 63. Selektivna propaganda je usmerena na:

-Propagandu proizvoda odreenog proizvoaa. 64. Svaka selektivna propaganda sadri u sebi elemente primarne propagande. 65. Primarna propaganda moe imati elemente selektivne propagande TANO 66. Selektivna propaganda je konkurentski usmerena. 67. Selektivna propaganda je usmerena na propagandu generikog proizvoda NETANO 68. Osnovni cilj institucionalne propagande : Da promovie postojanje i delatnost proizvoaa i stvara dobro miljenje kod potroaa. 69. Osnovni cilj propagande proizvodne linije: Lansiranje, ekspanzija, stabiliacija proizvoda na tritu. 70. Sa stanovita sadrine poruke , propaganda se deli na: a) Institucionalna b) Propaganda proizvoda i usluge 71. Prema tome kome se obraa propaganda moe biti usmerena na: a) na trgovinu b) na krajnjeg kupca 72. Propaganda usmerena na trgovinu zahteva strategiju guranja proizvoda kroz kanale prodaje. 73. Propaganda usmerena na kupca zahteva strategiju privlaenja kupaca. 74. Ko sve moe da radi propagandu usmerenu na potroae?

a) sam proizvoa b) zajedno sa trgovinom c) posrednik sam 75. Sa stanovita prostora (trita) razlikujemo sledee vrste propagande: a) domau (lokalnu, regionalnu, nacionalnu) b) meunarodnu

76. Cilj propagande u trgovini: a) Ostvariti dobru reputaciju b) Poveanje obima prodaje i br. poseta kupaca c) Poveanje istog profita prodaje d) Stabilizacija obima prodaje u periodima kada opada 77. Navedi 2 podruja primene profesionalne propagande: - Lekovi - Profesionalne usluge 78. Propaganda kontraverze je propaganda o znaajnim pitanjima drutva. 79. Prema angaovanosti, intenzitetu i argumentima, propaganda se deli na: a) Ubeivaka (emocije, svakodnevna lina potronja) b) Informativna ( trajna dobra, visoke vrednosti) 80. Na domaem tritu se moe voditi: - Regionalna, Lokalna i Nacionalna propaganda 81. Definicija sponzorstva:

Sponzorstvo je poslovni odnos izmeu pojedinca ili organizacije koji obezebuju sredstva, izvore ili usluge, i pojedinca ili org. koji zauzvrat nude neka prava i udruivanja , koje se moe iskoristiti kao komercijalna prednost. 82. Segmenti publike u sponzorstv su: a) Uesnici i organizatori b) Direktna publika (gledaoci) c) Indirektna publika 83. Kako se meri ostvarenje ciljeva sponzorstva? a) Poznaztost sponzora b) Izloenost publike 84. Sponzorstvo je multimedijska forma komuniciranja. 85. Ciljevi sponzorstva su: a) Lansiranje imena b) Jaanje imida c) Medijsko izlaganje d) Uspostavljanje prijateljskih odnosa e) Otvaranje novih trita f) Unapreenje prodaje g) Komuniciranje sa zaposlenima i motivisanje h) Olakavanje kontakta sa licima odluivanja i) Uspostavljanje odnosa sa dravnom administracijom 86. Planiranje sponzorstva moe biti: a) AD HOC akcija b) Planski pristup 87. Koja su miljenja o ulozi propagande u nacionalnoj ekonomiji? - Propaganda kao trina mo - Propaganda kao sredstva informisanja

88. Do poveanja tranje za proizvodima preduzea, moe doi kroz: - Poveanje kupovina postojeih kupaca - Kupovina od strane novih kupaca 89. Glavni trokovi propagande su: a) Trokovi kreiranja i proizvodnje propagandnog materijala b) Trokovi medija c) Trokovi istraivanja marketinga d) Trokovi organizovanja funkcije propagande u preduzeu

90. Strateke odluke u procesu planiranja propagande su: a) Definisanje cilja propagande b) Definisanje budeta propagande c) Vrsta poruke d) Mediji e) Nain ocene rezultata 91. Sa poveanjem prodaje tro. propagande se menjaju tako to: -Opadaju do odreenog iznosa, a zatim rastu. 92. Istraivanje u cilju propagande poinje uvek istraivanjem kupaca, a potom sledi istraivanje proizvoda. 93. Tipovi motivacionih istraivanja su: 1. 2. 3. 4. 5. Dubinski intervjui Test asocijacije Test nedovrenih reenica Test vizuelizacije Test mrlje (Rorahov test)

6. Test frustracije 7. Semantiki diferencijal 94. Semantiki diferencijal je: Metod motivacionih istraivanja koji ima svrhu da ustanovi i izmeri konotativno znaenje pojmova i pojava za pojedinca. Koristi skalu od 7 ili od 11 stepeni. Postoje 3 faktora za objanjenje rezultata: -vrednovanja -aktivnosti -snage

95. Istraivanje u cilju propagande obuhvata: - Istraivanje kupaca - Istraivanje proizvoda - Istraivanje uslova korienja propagande 96. Ako se kao cilj propagande postavi visok obim prodaje i brzo osvajanje trita , to zahteva propagandu usmerenu na kupce jo pre distribucije. 97. Ako se kao cilj postavi postepeno osvajanje trita , to zahteva propagandu usmerenu na trgovinu. 98. Trokovi propagande u fazi rasta proizvoda u apsolutnom iznosu rastu, a u relativnom opadaju u odnosu na obim prodaje. 99. U fazi zrelosti proizvoda , zadatak propagande je: a) nudi nove naine upotrebe proizvoda b) povea kupovinu postojeih kupaca 100. U fazi opadanja proizvoda, zadatak propagande je: Odravanje poznate marke proizvoda meu konkurentima.

101. Nabroj zadatke propagande zavisno od faze u kojoj se nalazi nov proiz: a) Pionirska : razvija tranju, formira trite b) Konkurentska : diferenciranje c) Faza pune prihvaenosti : podseanje kupaca na postojanje proizvoda 102. Vrste planova propagande su: a) Srednjoroni plan propagande b) Tekui (godinji) --//-c) Operativni plan prop. ili plan kampanje

103. U godinjem planu propagande, precizira se: a) propagandna strategija i tehnike b) propagandna tema c) sredstva (mediji) d) nosioci e) vreme poetka i kraja f) planiranje trokova 104. Proces izrade plana propagande: a) analiza poslovne situacije b) analiza ciljnog auditorijuma c) analiza dosadanje propagande d) marketing ciljevi e) projekcija budeta f) izbor ciljeva g) kreativna strategija h) media plan 105. Ciljevi propagande su:

1. Prodajni 2. Komunikacioni 106. Sudar deli ciljeve propagande na: a) kratkorone/dugorone b) primarne/sekundarne 107. Ciljevi preduzea > ciljevi marketinga > ciljevi propagande > ciljevi prop akcija

108. Tradicionalni metodi planiranja trokova propagande su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. arbitrarni metod % od prodaje Metod stope prinosa na investicije Metod pariranja konkurenciji Metod procene finansijske situacije preduzea Metod cilja i zadatka

109. Arbitrarnim metodom se ele postii kratkoroni i brzi efekti 110. Osnovna slabost planiranja propagande metodom % od prodaje: - neloginost jer se propaganda shvata kao posledica a ne kao uzrok prodaje 111. Metod pariranja konkurenciji ima 2 varijante: a) ulaganje se vri u odnosu na vou u grupaciji b) prosek ulaganja svih konkurenata

112. Metod cilja i zadatka zahteva od oglaivaa da definie a) cilj propagande b) zadatke koje je neophodno ostvariti propagandom c) neophodna sredstva da bi se ostvarili zadaci 113. Metod cilja i zadatka se primenjuje kod - uvoenja novog proiz - osvajanja novog trita 114. Sredstva za prenos propagandnih poruka su: - novina asoisi televizija radio spoljna prop sredstva transportna sredstva - ostala sredstva

115. Tri grupe propagandnih sredstava: 1. tampa 2. Audiovizuelna 3. Sredstva spoljne reklame 116. Podela medija u krugovima propagandista a) iznad linije b) ispod linije 117. Linija simboliki predstavlja : (popust koji mediji daju agenciji) Deli sva propagandna sredstva na ona koja agencijama daje popust ili ona koja to ne ine. 118. U metode iznad linije (dobijaju popust) spadaju: a) novine b) asopisi

c) radio d) televizija e) spoljna propagandna sredstva (bilbordi) f) transportna sredstva 119. U metode ispod linije (ne dobijaju popust) spadaju: a) direktna propagandna sredstva b) propaganda na mestu prodaje c) izlobe d) promotivni materijal (kalendari, olovke, znake) 120. Faktori koji utiu da oglaiva odabere optimalnu kombinaciju sredstava su: karakteristike trita karakteristike poruke karakteristike sredstava trokovi

121. Izbor sredstava moemo posmatrati sa stanovita : a) oglaivaa b) sredstava 122. U spoljna propagandna sredstva spadaju: a) plakat (kratkotrajni) b) pano (trajni) c) ogledni karton d) svetlea reklama 123. Glavna karakteristika spoljnih propagandnih sredstava je : Lokalna usmerenost 124. Direktan marketing je nemogu bez BAZE PODATAKA 125. Karakteristike direktnog marketinga su:

- interaktivnost - rezultati su merljivi - komunikacija preko direktnog marketinga ima za cilj da pribavi odgovor od kupca (tj. izaziva neposrednu reakciju) 126. DATABASE marketing omoguava unapreenje u: a) razumevanju kupaca b) razumevanju trita c) razumevanju konkurencije d) komuniciranju sa potroaima e) upravljanju marketing kampanjama f) upravljanju prodajom g) upravljanju postprodajnim servisom

127. Efikasan database marketing poiva na 3 elementa: a) podaci b) tehnoloka infrastruktura c) statistika 128. Glavni oblici direktnog marketinga su: direktna prodaja prodaja putem pote kataloki marketing telemarketing televizija on-line marketing kiosk marketing

129. Osnovni oblici telemarketinga su: - izlazni - ulazni 130. Izlazni telemarketing se koristi za uspostavljenje kontakta sa potencijalnim kupcima. 131. Ulazni telemarketing se koristi za odgovaranje na pitanja kupaca. 132. Televizija, kao vid direktnog marketinga , ima 3 naina korienja: a) kao oglas b) kao komercijalni program c) videotekst 133. Odluke medija planiranja su odluke o: a) medijima b) terminima c) datumima d) vremenu emitovanja 134. *****Pojam doseg u medija planiranja znai: - to je procenat populacije koja je bila izloena propagandnoj poruci najmanje jednom u datom vremenskom periodu. Izraunava se na osnovu broja neduplirane publike ukupan br. lanova auditorijuma koji su videli poruku u jednom mediju. 135. Pojam frekvencija u medija planiranju znai: Prosean broj izloenosti lana auditorijuma datom mediju u datom vremenskom periodu 136. U medija planiranju , pojam GRP (gross raiting point) oznaava:

Proizvod 2 veliine (doseg i frekvencija) i to je ukupan propagandni pritisak ili bruto poeni dosega. 137. Faze procesa nastanka propagandne poruke su: a) kreativna faza b) faza proizvodnje 138. Propagandni apeli se dele na: a)pozitivne b)negativne 139. Negativni apel ukazuje na: a) tetu koja e nastati ako se ne koristi proizvod b) neprijatnosti koje e biti izbegnute kupovinom i korienjem proizvoda 140. Pozitivan apel ukazuje na a)koristi kupovine i korienja proizvoda 141. Meu najvanije propagandne apele ubrajamo one koji su zasnovani na ekonomskim motivima.

142. Vrste propagandnih apela : zasnovan na ekonomskim motivima za zadovoljenje fizikih i higijenskih potreba za sticanje ugleda, simpatija, uspeha i prestia humani apeli za zadovoljenje potreba za zabavom

143. Pod pojmom oglas, se podrazumeva: tampana, grafikim metodom na bilo kojoj podlozi oblikovana propagandna poruka

144. Osnovni elementi tampanog oglasa su: - naslov - tekst - ilustracija teksta 145. Osnovni zadaci naslova kao jednog od elemenata tampanog oglasa : - da privue panju - da izvri selekciju - da zainteresuje itaoca za tekst 146. Klasifikacija naslova se vri prema: a) sadrini b) formi 147. Naslovi po sadrini: a) identifikujui b) onaj koji neto obeava, savetuje c) onaj koji sadri novost d) selektivni

148. Naslovi prema formi: upitni nareujui provokativni hvalisavi

149. Tekst oglasa se po strukturi deli na: - uvodni tekst - sredinji tekst - zakljuni tekst

150. Postupak upotrebe vizuelnih simbola u oglasu zove se VIZUELIZACIJA 151. Termin LEJ-AUT podrazumeva: Idejnu skicu oglasa 152. Sloenost merenja efekata propagande proizilazi iz: a) propaganda je samo jedan od elemenata u marketing miksu b) na prodaju utiu i eksterni faktori c) postoji vremenski razmak u pojavi efekata 153. Efekti privredne propagande mogu biti: a) kratkoroni b) dugoroni 154. Problem merenja efekata propagande se odnosi na ODLOENE EFEKTE 155. Najoptija podela testova za merenje komunikacionih efekata sa stanovita vremena su: - PRED testovi - POST testovi

156. Pred testovi se koriste: Za ocenu celog oglasa, dela oglasa ili cele kampanje, pre nego to je oglas (kampanja) dobio odobrenje i krenuo u proizvodnju, kako bi se unapred predvidele greke i mogui efekti. 157. Pod testovi se koriste za: Za ocenu efekata koji je oglas ili kampanja ostvarila. 158. Dve tehnike PREDtesta:

- kontrolne liste - ziri potroaa 159. etiri tehnike POSTtestova: testovi seanja --//-- italatva, prepoznavanja --//-- ostvarene prodja --//-- interesovanja

161. Tri osnovne grupe zaposlenih u propagandnim agencijama: a) kreativni tim b) marketing tim c) tim za odnose sa klijentima 162. Glavni izvor prihoda agencije za propagandu je: Provizija od medija 163. Proviziju propagandnoj agenciji plaa medij, a ne klijent. 164. Takav sistem nadoknade nanosi nekoliko opasnosti, a najozbiljnija je: Agencije mogu birati one medije koji joj daju najveu proviziju, a ne koji su stvarno potrebni klijentima.

165. PREDtestovi, s obzirom na to ta se testira su: - kopi testovi - testovi medija 166.PREDtestovi , obzirom na nain kako se sprovode: a) eksperimentalni b) istraivaki 167. PREDtestovi, obzirom od koga se dobijaju podaci:

a) subjektivni b) objektivni 168. Alternativni nastupi na meunarodnom tritu su: a) izvorni marketing b) kooperativni marketing c) investicije u inostranstvu 169. Prema veliini agencije delimo na: a) velike b) male c) mree 170. Agencije primenjuju jedan od dva sitema: a) sistem odeljenja b) sistem grupe 171. Regulisanje propagande moe biti u formi: a) direktne kontrole b) fiskalne diskriminacije

172. Tri uesnika u poslovima propagande su: a) oglaiva b) sredstvo (medij) c) agencija 173. Aktivnosti unapreenja prodaje mogu biti usmerene na: a) potroae b) trgovinu

174. AUP se zasnivaju na pruanju dodatne vrednosti potroaima ili trgovine 175. AUP su kratkoronog karaktera. 176. AUP apeluju na racionalne (ekonomske) motive potroaa ili trgovaca. 177. AUP podstiu na BRZU reakciju potroaa ili trgovaca. 178. Efekti AUP su neposredni i lako merljivi. 179. AUP nije odgovarajua aktivnost pri uvoenju novog proizvoda , jer ne doprinosi , a moe ak i negativno uticati na imid marke proizvoda. 180. AUP mogu da stvore niz problema: a) poveanje osetljivosti kupaca na cenu proizvoda b) smanjenje lojalnosti potroaa 181. Navedi poznate oblike AUP usmerene ka potroaima: nagradne igre kuponi trgovake markice specijalne cenovne ponude (premije) besplatni uzorci demonstracije i probe

182. Po zavretku nagradne igre, prodaja OPADA. 183. Vrste kupona: - vrednosni - premijski 184. Metod besplatnih uzoraka je pogodan za proizvode koji se esto kupuju 185. Vrste specijalnih cenovnih ponuda:

- samolikvidirajue - vezane premije - multipak premije 186. Oblici UP usmereni na trgovinu su: - obuavanje i motivisanje prodajnog osoblja - negovanje kontakata i odnosa saradnje - zajednike akcije UP - ureenje prodajnog mesta i promocija na mestu prodaje 187. Izlozi se dele prema: - cilju - sadraju - stalnosti 188. Odluka o promociji prodaje ukljuuje 3 tipa odluke: a) o tipu promocije b) o podruju primene promocije c) o taktici koja e se primeniti 189. Glavni uesnici svake sajamske manifestacije su: - sajamska organizacija - preduzee izlaga - publika 190. Izlagai na sajmu, sajamsku manifestaciju vide kao oblik promocije. 191. Za organizatora sajma, sajam vidi kao: Mogunost iznajmljivanja prostora i ostalih usluga. 192. Uloge sajma za drugu zajednicu:

- ekonomska - kulturna - politika 193. Sajmovi se mogu grupisati u nekoliko kategorija: lokalni regionalni nacionalni meunarodni

194. Prema irini asortimana robe koji se izlae: a) meoviti b) specijalizovani 195. Prema grupi posetioca kojima su namenjeni: - horizontalni - vertikalni 196. Prema veliini prostora: - veliki - mali 197. Cilj nastupa preduzea na sajmu moe biti prodaja i komunikacija.

198. U zavisnosti od toga kako je cilj nastupa na sajmu postavljen, ostvarenje plana emo kontrolisati po osnovu: - ostvarene prodaje - broja uspostavljenih kontakata sa moguim kupcima

- broja posetilaca tanda - drugih vidova interesovanja 199. Masovno komuniciranje je indirektno komuniciranje u kome je izvor poruke pojedinac koji komunicira sa auditorijumom, a izmeu njih postoji vremenska ili prostorna odvojenst.