tÖrtÉnelem szerb nyelven ИСТОРИЈАdload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok2006... ·...

Történelem szerb nyelven középszint — írásbeli vizsga 0612

Név: ........................................................... osztály: .....

TÖRTÉNELEM

SZERB NYELVEN ИСТОРИЈА

2006. május 10. 8:00

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

ПИСМЕНИ (МАТУРСКИ) ИСПИТ СРЕДЊЕГ

СТЕПЕНА

Az írásbeli vizsga időtartama: 180 perc Време трајања писменог испита: 180 минута

Pótlapok száma/Број додатних листова

Tisztázati/Коначни Piszkozati/Концепт

OKTATÁSI MINISZTÉRIUM

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ É

RE

TT

SÉ

GI

VIZ

SG

A ●

20

06

. m

áju

s 1

0.

írásbeli vizsga 0612 2 / 36 2006. május 10.

Történelem szerb nyelven — középszint Név:............................................................ osztály: .....

Важне информације

Недвосмислене одговоре дајте, користите недвосмислене ознаке – и у случају исправке! У свом одговору трудите се да формулишете суштину, немојте прекорачити место које је дато на располагање! Само толико одговора упишите, коли задатак захтева! (Уколико више упишете, онда ћемо вредновање одговора обавити на основу редоследа уписаних одговора. Молимо вас да употребите пенкало са плавом бојом!

Приликом обављања задатака имајте пред собом следеће предлоге!

- Прочитајте пажљиво задатке! - Пажљиво пратите упутства листе задатака! - Проучавајте изворе који се надовезују задацима ( слика, рубрика, текст, мапа)! - Приликом решавања задатака употребите дозвољена помоћна средства: мапе

Историјског атласа и Правописни речник мађарског језика! - Након што сте добро размислили, своје одговоре, по могућности, напишите без

исправке! -

Приликом израде текстуалних задатака који захтевају тумачење, предлажемо следећи ток рада:

1. Проблем назначен у задатку положите у времену и простору! 2. При схватању задатка, употребите изворе и Историјску мапу! 3. Сакупите оне основне појмове (напр. развој, промена, производња,), односно,

појмове који се везују за дати период (напр. тврђавски кметови, цех, лични култ) помоћу којих се дати проблем може представити!

4. У свој састав уградите све оне информације, закључке који се могу набавити помоћу извора!

5. Уколико је потребно, припремите скицу или концепт! 6. Откријте узроке, разлоге и последице проблема! 7. Формулишите претпоставке, објашњења! 8. У свој исказ уградите своје самосталне спознаје ( напр. имена, године),

становиште, мишљење! 9. Припазите да вам реченице буду схватљиве! 10. Конструишите свој текст и припазите на правописне грешке!

Ради информације: Критеријуми исправке есеја:

- схватање задатка - удовољавање садржинским захтевима - конструисање одговора, његова логичност и језичка исправност. Желимо вам успешан рад!



I. ЗАДАЦИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ КРАТАК ОДГОВОР

1. Задатак је у вези са кризом Pимске републике. Установите да од следећих извора који упућује, првенствено, на кризу

политике, привреде односно војске! По редовима само један елемент означите! (По елементу 1 бод.)

1. „Az Itáliában tenyésző fenevadak mindegyikének megvan a maga barlangja, odúja és búvóhelye, holott azoknak, akik Itáliáért küzdenek és meghalnak, egyebük sincs a levegőnél, a világosságnál. Lakás, állandó tartózkodási hely híján bujdosnak ezek feleségestül, gyermekestül. Hazudnak a vezérek, midőn a csatákon bíztatják a kato-nákat, hogy védjék meg sírjaikat, templomaikat az ellenségtől.” (Plutarkhosz: Tiberius Gracchus)

2. „[…] Ennek a megműveletlen földnek a nagy részét ugyanis a gazdagok szerezték meg […] Sőt a szegényeknek környékükön lévő kisbirtokait is részben erőszakkal elra-bolták, s így eddigi birtokaik helyett immár hatalmas földeket műveltek meg […] a hatalmasok egyre gazdagodtak, a rabszolganép betöltötte az egész országot.” (Appianosz: Emphylia)

3. A plebs egy része ingyenélő tömeggé vált, mely napi engedményekkel minden politikai cél érdekében megnyerhető volt, akár szavazatát is áruba bocsátotta. (Panem et circenses! = Kenyeret és cirkuszi játékokat!) (Tankönyvi szöveg)

1. «Од звери које се плоде у Италији свака има свој брлог, пећину и скровиште, док они који се боре и умиру за Италију, немају друго до ваздуха, светлости. У недостатку стана, сталног боравишта скривају се они заједно са својим женама и децом. Лажу вође када у биткама бодре своје војнике да обране своје гробове, цркве од душмана.» (Плутарх: Тиберије Грах) 2. «[...] Велик део те необрађене земље, наиме, стекли су богати […] Штавише, мале поседе у близини сиромашних делом насилно су отели, па су тако уместо досадашних својих поседа обрађивали тада огромне земље. [...] моћни су се све више богатили, а робље је напучило целу земљу.» (Апијан: Емфилија) 3. Део плебса је постао масом бадаваџија која се дневним попустима могла да придобије у интересу свих политичких циљева, макар је и своје право гласа пустила у продају. (Panem et circenses!= Пара и игара!) (Текст из уџбеника)

Редни број извора а) политичка криза b) привредна криза c) криза војске

3 бода



2. Наредни задатак је у вези са религијама света. Установите да уз коју светску религију се везују дати одломци извора! Упишите у табелу поред словног знака извора назив религије! (По елементу 1 бод)

a) „Harcoljatok Allah ösvényén azzal, aki harcol veletek; csak ne lépjétek túl az

előírást úgy, hogy ti kezditek elsőnek a harcot; láthatjátok: Allah nem szereti a túllépőket.”

b) „Bizonyos meghatározott napokon hajnal hasadta előtt össze szoktak gyülekezni, és váltakozva két karban énekelnek az Istennek hitt Krisztus tiszteletére, és esküvel kötelezik magukat, nem ám valami gaztettre, hanem arra hogy nem lopnak, nem rabolnak, nem követnek el házasságtörést, nem szegik meg esküjüket.”

c) „A Védák tanulmányozását és oktatását, áldozatok bemutatását, önmagukért és másokért, a jótékony adományok elfogadását és szétosztását a brahmanák felada-tává tette. […] A súdra számára az Úr csak egyetlen kötelességet jelölt ki: azt, hogy ezeket a kasztokat megadással szolgálja.”

d) „Halld, Izrael! Az Úr, a mi Istenünk az egyetlen Úr! Szeresd Uradat istenedet, szíved, lelked mélyéből, minden erőddel! Ezeket a parancsokat, amelyeket ma szabok neked, őrizd meg szívedben, és vésd gyermekeidnek is az eszébe, beszélj róluk, amikor lefekszel s amikor fölkelsz. Igen, jelként kösd őket a kezedre, legyenek a homlokodon. Írd fel őket házad ajtófejfájára és kapujára!”

а) «Борите се на стазама Алаха с оним који се бори с вама; али немојте прекршити прописе тиме да ви први почињете борбу; можете видети: Алах не воли те који то правило прекораче.»

b) «Извесним одређеним данима пре сванућа навикли су да се скупе и наизменично у два гласа певају у част Христа, кога сматрају Богом, и заклињу се не у неко недело, него у то да неће да краду, неће да ломе брак и неће да прекрше своју заклетву.»

c) «Учинио је задатком брамана изучавање и подучавање Веда, приказивање жртви за себе и за друге, прихваћање и поделу добротворних дарова међу другима. […] За судру је Господ одредио само једну обавезу: то да овим кастама служи помирено са судбином.»

d) «Чуј, Израел! Господ, наш Бог је једини Господ! Воли свог Бога, свог Господа из дубине срца, душе твога, свом својом снагом! Ове заповести које ти одређујем данас, сачувај у свом срцу и уклеши их у памћење потомака, говори о њима када легнеш и када устанеш. Да, вежи их као знакове на твоје руке, нека ти буду на челу. Напиши их на оквире твојих врата и капије!»

Религије a) b) c) d)

4 бода



3. Задатак се односи на начин борбе и начин живота Мађара при доласку у данашњу домовину.

Одлучите о констатацијама које се везују уз изворе јесу ли истините или неистините! Свој одговор означите са X! (По елементу 1 бод.)

„Ügyesen kilesik a kedvező alkalmat, és ellenségeiket nem annyira kardjukkal és haderejükkel igyekeznek leverni, mint inkább csel, rajtaütés és a szükségekben való megszorítás útján. […] Fegyverzetük kard, bőrpáncél, íj és kopja, s így a harcban legtöbbjük kétféle fegyvert visel, vállukon kopját hordanak, kezükben íjat tartanak, és amint a szükség megkívánja, hol az egyiket, hol a másikat használják. Üldöztetés közben azonban inkább íjukkal szerzik meg az előnyt. […] Jobbára a távolharcban, a lesvetésekben, az ellenség bekerítésében, a színlelt meghátrálásban és visszafordulás-ban és a szétszóródó harci alakulatokban lelik kedvüket.” (Bölcs Leó bizánci császár Taktika című művéből) «Вешто вребају на повољну прилику и своје непријатеље покушавају савладати не толико својим мачем и ратном снагом, него путем лукавства, препада и ограничавања потреба. […] Оружје им је мач, кожни панцир, лук и копље, па тако у борби већина им носи две врсте оружја, на рамену носе копље, у рукама држе лук, и по потреби користе час једно, час друго. Међутим, за време гоњења више својим луком стекну предност. […] Понајвише им је по вољи борба на далеко, борба на препад, опкољавање непријатеља, претварање као да се повлаче и враћају назад, расуте војне јединице.» (из дела Тактика - византијски цар Лео Мудри)

Констатације истинито неистинитоa) Успех Мађара који су се борили није био толико у њиховој војничкој снази већ у необичној тактици.

b) У начину ратовања Мађара стрелаштво није играло толику улогу као пешачки јуриши.

c) Мађари су радо пристајали на отворену борбу против непријатељских војски.

d) Лео Мудри приказује Мађаре као првоборце ратовања с тешким оружјем.

4. Задатак је у вези са колонизацијом у раном новом добу. Допуните следећи текст помоћу одговарајућих мапа и извора Историјског

атласа! (По елементу 1 бод.) „A [spanyolok] Kolumbusz felfedező útjai után először a nyugat-indiai szigeteket, azután Cortez vezetésével a mexikói fennsíkot, végül pedig Pizarro vezetésével Perut szelték át gyors előrenyomulások és zsákmányszerző hadjáratok során. [...] Messze behatoltak ugyan a szárazföld belsejébe, de sem nyugtalan, heves, nagyratörő természetük, sem életmódjuk, amelyet sokan közülük még a mórokkal folytatott háborúban szoktak meg, nem tette alkalmassá a konkvisztádorokat arra, hogy

4 бода



bizalmas és békés kapcsolatot alakítsanak ki a bennszülött lakossággal.” (Részlet Urs Bitterli: „Vadak” és „civilizáltak” című könyvéből) «[Шпанци] након откривачких путева Колумба најпре су пресекли западноиндијска острва, затим под водством Кортеса мексичку висораван, а на крају под Писаровим вођством освојили Перу током брзих продирања и освајачких похода. […] Иако су дубоко продрли у унутрашњост копна, ни њихова немирна, нагла, славољубива нарав, ни начин њиховог живота, што су многи од њих стекли још у ратовима против Мавара, нису учинили способним конкистадоре на то да створе присне и мирне односе са доморођачким становништвом.» (Одломак из књиге Урса Битерлија: «Дивљи» и «цивилизовани») Малобројне чете .................................... (а) за кратко време су заузеле, затим порушили високе културе Индијанаца. На челу својих петсто војника Ернан (Фернандо) Кортес је помео ................................. (b) царство. Сличну судбину су имали и ..................................... (c) који живе у планинама Анда и које је са свега стопедесет људи подјармио Франсиско Писаро. Шпанци су преживеле староседеоце запошљавали у рудницима и .................................. (d) где их је због немилосрдног начина поступања већина умрла. (текст из уџбеника)

4 бода

5. Задатак се односи на владавину Јосифа II. Решите задатак уз коришћење извора и ваших знања! (По елементу 1 бод.) 1. «Пре него што више захтевамо од ове државе, морамо да се трсимо да је учинимо срећном. Због тога треба рефомисати њену унутрашњу структуру [...] Сматрам најбољим нагодбу са државама, да за десет година дају пуномоћ, да се за то време може да учини све за њихово добро без да их се пита.» (Јосиф II о Угарској и вршењу власти) 2. «Свим некатолицима, људима хелветске и агостинске вере, надаље не удружењима са грчким обредом [...] јавно обављање верских обреда [...] великодушно дозвољавамо.»(Одредбе Јосифа II) 3. «[...] Све владине столице у Мађарској и деловима који јој припадају [...] нека послове који се дешавају код њих међусобно решавају на немачком језику [...] И на саборима жели његово височанство да уведе немачки језик за преговарање послова. Стога се за три године не може да пошаље ниједан посланик који не зна немачки.» (Одредбе Јосифа II) a)Именујте облик државне управе који одражавају извори! …………………………………………………………………………………………. b) Именујте оне две одредбе из којих су наведени извори 2. и 3.! 2.извор: ………………………………………………………

3. извор………………………………………………………



c) Именујте одредбу Јосифа II коју извор не спомиње, од оних коју још ни на самрти није оповргнуо! …………………………………………………………………………………………...............

6. Задатак се односи на прву и другу етапу индустријске револуције. Решите задатке!

a) На основу приложених података и својих знања испуните бројкама означена поља друге табеле! (По елементу 0,5 бода.)

Важнији проналасци индустријске револуције парна машина телефон

парна локомотива сијалица летећи цевњак ваздушни брод

телеграф бензинац (аутомобил)

Карактеристика Прва индустријска револуција Друга индустријска револуција

Извор енергије 1. ........................................... електрична енергија Карактеристична грана индустрије

текстилна индустрија

2. ................................

Саобраћајно средство

3. ............................................ ваздушни брод

Проналазак летећи цевњак 4. ................................. b) Именујте облик организације индустријског рада који је пре раздобља прве индустријске револуције био карактеристичан у Западној Европи и онај у оновременој Угарској! (По елементу 1 бод.)

Западна Европа: …………..……………………………………

Угарска: …………………………………………………

4 бода

7. Овај задатак је у вези са догађајима ослободилачке борбе 1848-49. Одговорите на питања помоћу извора и одговарајућих мапа Историјског

атласа! (По елементу 1 бод.)

„A szerencsétlen harcok után, amelyekkel Isten […] meglátogatta e nemzetet, nincs többé remény, hogy az egyesült osztrák és orosz nagyhatalmasságok ellen az önvé-delem harcát siker reményével folytathassuk.

4 бода



Ily körülmények közt e nemzet életének megmentése s jövőjének biztosítása egyedül a hadsereg élén álló vezértől lévén várható […] magam s a minisztérium nevében ezennel a kormányról lelépek s […] a legfőbb polgári s katonai kormányzati hatalmat Görgei Artúr tábornok úrra ruházom. Megvárom tőle s azért Isten, a nemzet és história előtt felelőssé teszem, hogy ezen hatalmat legjobb tehetsége szerint szegény hazánk nemzeti statuséletének megmen-tésére, javára s jövőjének biztosítására fordítandja.” (Kossuth kiáltványa a nemzethez) «После несрећних борби с којима је Бог [...] посетио овај народ, нема више наде да против сједињених аустријских и руских велесила борбу самоодбране можемо да наставимо са надом у успех. Међу таквим приликама спашавање живота тог народа и обезбеђивање његове будућности једино можемо да очекујемо од вође који стоји на челу војске [...] у своје име и у име министарства напуштам владу и [...] највишу грађанску и војноуправну власт уступам генералу Артуру Гергеију. Очекујем од њега, и зато га чиним одговорним пред Богом, народом и историјом да ову власт по својем најбољем умећу окрене у корист спасења статусног живота, бољитак и обезбеђење будућности наше сироте земље.» (Кошутов манифест народу)

a) Када је настао манифест? Подвуците тачан одговор!

децембар 1848. август 1849. октобар 1849

b) Где су се одвијале оне две изгубљене битке због којих је Кошут предао власт? Именујте их!

1. ……………………………….………. 2. …………………………………………

c) Којих чинова се одрекао Кошут?

…...……………………………………………………………………………………………… d) Образложите укратко, зашто није успело Гергеију «спасење наше сироте земље»? …...………………………………………………………………………………………………

…...………………………………………………………………………………………………

5 бодова

8. Задатак се односи на европске диктатуре XX века. Придружите сликама одређења и упишите код словног знака слика редни

број одређења! (По елементу 0,5 бодова.)



A) B)

C) D) 1. Дошао је до изражаја лични култ што се најевидентније манифестовало у безусловној послушности, прекомерном и бескритичном слављењу вође државе. 2.Сељацима је силом одузето њихово приватно газдинство. 3.Прогањање комуниста. Пропаганда расне дискриминације против Јевреја, ограничавање грађанских права и прогањање Јевреја.

4.Дошло је до изражаја руководеће начело, које се повезало са покретањем ратне

производње навелико

Словни знак слике

Редни број одређења

A) B) C) D)

2 бода



9. Задатак се везује уз триjанонски мир. Одговорите на питања користећи се својим знањима и приложеном картом! a) Именујте рат који се завршава у Мађарској склапањем тријанонског мировног уговора! (0,5 бодова) ………………………………………………………..…………………………………………. b) Одредите годину завршетка рата! (0,5 бодова) .................................. c) Именујте противничке војне савезе! (По елементу 0,5 бодова.) ..................................................................... ..................................................................... d) Именујте земље које су бројкама назначене на карти!

_ _ _ _ _ државне границе, 1921. :::::::::::: граница историјске Мађарске, 1914. 1. ……………………………………………… (0,5 бодова)

2. ……………………………………………… (0,5 бодова)

3. ……………………………………………… (0,5 бодова)

4. ……………………………………………… (0,5 бодова)



e) Образложите укратко, зашто можемо да називамо из етничког аспекта неправедном одлуку мировног уговора, која се односи на нове границе Мађарске! (1 бод) …………………………………………………………..………………………………………

……………………………………..…………….………………………………………………

5 бодова

10. Задатак се односи на етапу Кадаровe ере. Одлучите о констатацијама које се везују уз дијаграм и табелу јесу ли

истините или неистините! Свој избор означите са X! (По елементу 1 бод.)

Кретање броја становништва између 1960-90 (милион становника)

9,4

9,6

9,8

10

10,2

10,4

10,6

10,8

1960 1970 1980 1990

Број трајне потрошачке робе на 100 домаћинстава

између 1960. и 1983.

1960 1970 1980 1983Фрижидер 1 35 87 97 Веш-машина 19 70 91 95 Аутомобил 0 6 26 32 Телевизор 5 66 99 105

Констатације истинито неистинито а) Од 1980-их година се постепено смањивао број становништва земље.

b) До 1980. број становништва земље се удвостручио у односу на 1960.

c) Од 1970-их година смањује се вредност природног прираста, што значи природно смањење становништва.

d) Почетком 1980-их година свака породица је располагала барем једним телевизором.

e) Аутомобил се још и 1980-их година сматрао луксузом, пошто га је само свака трећа породица поседовала.

5 бодова



11. Задатак је у вези са проблемима «глобалног света». Одговорите на питања помоћу извора!

ПОРАСТ СТАНОВНИШТВА повреда људских права друштвено-привредне неједнакости неписменост сиромаштво незапосленост слабљење природних извора снага проблеми урбанизације глад ширење епидемија сеобе – избеглице, бескућници, ширење криминала „.[…] Kereshetünk más alternatív energiaforrásokat az új típusú atomreaktorokon kívül. Az első, hogy nagyobb napelemeket fejlesszünk ki. […] A sokkal jobb napele-mek mellett olyan akkumulátorokat kell kifejleszteni, amelyek a maiaknál több ener-giát tárolnak. Jobb telepekkel az elektromos autók sokkal gyorsabbak lesznek, és csak több száz kilométer után kell azokat újra tölteni. A napelektromosságot felhasználó autókkal csökken a szén-dioxid és más gázok kibocsátása, és csökken az üvegház okozta felmelegedés.

éhínség



Egyéb alternatív energiahordozók (szélenergia, árapály-erőművek, vízesések és gá-tak mellé épített vízi erőművek) a jelenlegi igényeknek csak kis százalékát tudják fedezni.” (Tankönyvi szöveg) «[...] Можемо да тражимо друге алтернативне изворе снага осим атомског реактора новог типа. Прво је да израдимо веће сунчане батерије. [...] Поред много бољих сунчаних батерија требамо да развијемо такве акумулаторе, који држе на залихи више енергије од данашњих. Бољим батеријама, електрични аутомобили ће да буду много бржи, и само након више стотина километара ће их требати поново напунити. Са аутомобилима који користе сунчев електрицитет смањује се испуштање угљичног диоксида и других гасова, и смањује се загрејавање услед ефекта стакленика. Други алтернативни носиоци енергије (енергија ветра, електране плиме и осеке, хидроелектране поред водопада и насипа) могу да удовоље само малом постотку тренутних потражњи.» (текст из уџбеника) a) Именујте две директне последице пораста становништва! (По елементу 0,5 бодова.)

……….………………………………………………………………………………………….. ……….………………………………………………………………………………………….. b) На основу извора предложите начин решавања енергетске кризе! Напишите два примера алтернативних носиоца енергије! (По елементу 0,5 бодова.)

……….……………………………………………………………………………......………… ……….……………………………………………………………………………...…...………

2 бода

12. Доле наведени задатак је у вези са положајем Рома у Мађарској. Одговорите на питања помоћу извора! (По елементу 0,5 бодова.)

Однос активно запослених

међу мушкарцима способним за рад (%)

Целокупно становништво Роми

Aktív keresők aránya a munkaképes korú férfiak között (%)

87,7

63,4

85,2

30,8

0

20

40

60

80

100

1971 1994

Teljes népesség Romák



„A borsodi faluban élő férfi éppen csak elvégezte az általános iskolát. A hetedik osztályt meg is kellett ismételnie. Nem tanult tovább, innen pályafutása, mint a többieké: egy vasöntödében alkalmazták nehéz fizikai munkára, és bár keresete jó volt, kilépett, mert nem bírta a munkásszállót. Visszament a faluba, onnan ingázott. Segédmunkásként helyezkedett el egy gépgyárban, ahol több rokona is dolgozott. Mikor megkezdődtek a leépítések, az elsők között bocsátották el. Találkozásunkkor már egy hónapja munka nélkül volt, és kilátása sincs munkahelyre. Néha napszámba jár, hogy eltartsa hat kiskorú gyermekét. Erre is ritkán van lehetősége, nem hívják, mert a falubeliek egyszer lopással gyanúsították meg.” (Esettanulmány 1993-ból) «Мушкарац из села Жупаније Боршод једва да је завршио основну школу. Седми разред је морао да понови. Није се школовао даље, његова је каријера од тог момента, као и осталих: запошљавају га у ливници гвожђа где обавља тежак физички рад, и мада му је плата била добра, иступио је јер није подносио радничко коначиште. Вратио се у село, одатле је путовао свакодневно. Запослио се у једној фабрици као неквалификовани (помоћни) радник где му је радило и више рођака. Када је започело отпуштање особља (рационализација), отпустили су га међу првима. При нашем сусрету је већ месец дана био без посла, а ни нема изгледа за радно место. Понекад иде у надницу како би издржавао своје шестеро малолетне деце. И за то ретко има могућности, не зову га јер су га мештани једном приликом осумњичили за крађу.» (Студија из 1993. године)

a) Одредите због које друштвено-политичке промене је већи део одраслог ромског становништва постао незапосленим? ………………………………………………………………………………………………… b) Именујте на основу текста два разлога због којих се у толикој мери смањио број запослених Рома у односу на целокупно становништво! …………………………………………………………………….………………………..……

……………………………………………………………………………………………...…… c) У наредној табели дали смо на основу текста шире објашњење трију појмова. Упишите одговарајући појам у табелу! 1. Дневно или недељно путовање запосленог (обично са села) на радно место (обично у град).

2. Радник који врши обично помоћни, тежак физички посао који не захтева квалификацију.

3. Привремени рад сезонског карактера, обично у пољопривреди, ређе у услужним делатностима.

3 бода



II. ЕСЕЈИСТИЧКИ ЗАДАЦИ УЗ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Прочитајте пажљиво! Од наведених задатака укупно три треба да урадите. На основу доле наведених правила морате бирати: Треба урадити један задатак који се односи на светску историју, два задатка, један кратак и један дуги, која се односе на разна раздобља мађарске историје. Проучавајте пажљиво задатке!

Редни број Раздобља, теме Тип

задатка 13. Средњовековно привређивање Кратак Светска

историја 14. Друштвени преображај САД Кратак

15. Трансилванија у XVI веку Кратак

16. Владавина Беле IV Дуг

17. Привредна нагодба Кратак

18. Кметско питање Дуг

19. Данашња мађарска демократија Кратак

Mађарска историја

20. Учешће Мађарске у II светском рату Дуг Као помоћ даћемо вам могуће комбинације редних бројева исправо изабраних задатака. Одаберите један стуб из следеће табеле! Заокружите словни знак одабраног стуба! Тип задатка А B C D E F G H I J K L Кратак Кратак Дуг

13. 15. 18.

13. 15. 20.

13. 17. 16.

13. 17. 20.

13. 19. 16.

13. 19. 18.

14. 15. 18.

14. 15. 20.

14. 17. 16.

14. 17. 20.

14. 19. 16.

14. 19. 18.

Вредновати се могу само они задаци који су изабрани на основу правила! Након задатака налазе се аспекти вредновања, добивене, постигнуте бодове констатује наставник који исправља. Међу задацима само три одабрана израдите, остале оставите празно! Пре израде задатка проучавајте упутства на 2. страници! Током израде одговора може се припремити концепт!



13. Задатак је у вези са привређивањем средњег века. (кратак) Прикажите помоћу извора и својих знања улогу нових средстава и техника у успону средњевековне пољопривредне производње!

Средњовековно приказивање Два начина запреге вратни хам, прсни хам

плуга

Földhasznosítás a középkorban

1. поље (атар) пролећни угар јесењи 2. поље јесењи пролећни угар 3. поље угар јесењи пролећни

промена пашњака двопољни систем тропољни систем развој средстава и начина

Искоришћавање земље у средњем веку



...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

Аспекти достижљиви постигнути

бодови Разумевање задатка 4 Оријентисање у простору и времену 4 Употреба стручног језика 4 Коришћење извора 4 Откривање чињеница које упливишу догађаје

6

Формулисање, језична исправност 2 Укупни број бодова 24 ДЕЛИТЕЉ 2 Бодови испита 12



14. Задатак је у вези са друштвеним променама САД. (кратак) Прикажите на основу извора и својих знања, зашто се концентрисала супротност између Севера и Југа 1850-их година око питања робља! У свом одговору осврните се и на то, зашто су те супротности довеле до грађанског рата! Користите Историјски атлас!

Број робова у САД-у (особа) 1790 700 000 1810 1 200 000 1830 2 000 000 1860 3 900 000

Број укупног

становништва Број радника на памучним плантажама

Бело становништво 6 242 418 2 137 284 Робови 3 204 077 1 808 768 Власници робова 347 525 154 391 Власници који располажу са 1-9 робова 255 258 154 391 Власници који располажу са 10-49 робова 84 328 43 299 Власници који располажу са више од 50 робова 7 939 6 144

Становништво јужних држава 1850. године „Aki boldogulni akar a rabszolgákkal [...] annak először is azt kell megértenie, hogy a feketék [...] természettől buták, lusták és tisztátalanok, és a keresztényeknek, akiket Isten megáldott a felsőbbrendűség kegyelmével, kötelességük, hogy – amennyiben lehet – beléjük neveljék a fegyelmet, az erkölcsöt és a munka tiszteletét, [...] ha kell, törvénnyel és megtorlással is [...]” (Részlet Alex Haley: Gyökerek c. dokumentumregé-nyéből) „A szabadság nem lehetséges a rabszolgaság nélkül.” (Egy virginiai újságból) „Veszélyes politikai eretnekség az az új dogma, hogy az Alkotmány szükségszerűen rabszolgaságot honosít meg az Egyesült Államok territóriumain, figyelmen kívül hagyva ennek a dokumentumnak határozott rendelkezéseit, az egyidejű tiltakozást, a törvényhozói és bírói gyakorlatot. Ennek a dogmának felforgató tendenciája van, veszélyezteti az ország békéjét és harmóniáját [...]” (A Republikánus Párt programjából, 1860) «Ко хоће да успе са робовима [...] прво мора да схвати да су црнци [...] од природе глупи, лени и нечисти, и да је хришћанима које је Бог даривао са милошћу супериорности, дужност да – уколико је могуће – усаде у њих дисциплину, морал и поштивање посла, [...] ако треба, и са законом и реторзијом [...]» (Одломак из документарног романа Алекса Хелија: Корени) « Слобода није могућа без ропства.» (из једних новина из Вирџиније)



«Опасни политички јерес је она нова догма према којој Устав нужно уводи ропство на територијима Сједињених Држава, не узимајући у обзир с тиме одређена решења тог документа, истовремени протест, законодавну и судијску праксу. Та догма има превратну тенденцију, доводи у опасност мир и хармонију земље [...]» (Из програма Републиканске партије, 1860. године) ...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

Аспекти достижљиви постигнути бодови Разумевање задатка 4 Оријентисање у простору и времену 4 Употреба стручног језика 4 Коришћење извора 4 Откривање чињеница које упливишу догађаје

6

Формулисање, језична исправност 2 Укупни број бодова 24 ДЕЛИЛАЦ 2 Бодови испита 12



15. Задатак је у вези са етничком и верском ситуацијом Ердеља у XVI веку. (кратак) Окарактеришите верско-етничку разноликост ердељског становништва!

Вреднујте значај слободе вероисповести!

превасходно православни превасходно католици мађарске жупаније Парцијум превасходно евангелисти превасходно реформати сикуљске столице унитаријске заједнице саске столице

„Erdély élén a mohácsi csata előtt a királyt képviselő vajda állt, s teljes mértékben Magyarország részét képezte. Sajátos volt rendi szerkezete, melyet az 1437-es kápol-nai unió rögzített. A három rendi nemzet, a magyar, a székely (a magyar nép két csoportja) és a szász területi alapon különült el. Míg a magyar megyék szervezete a magyarországi megyékével volt azonos, vagyis földesurak, jobbágyok és a városok-ban polgárok lakták, addig a Székelyföld népének nagy része még őrizte kollektív nemességét, közigazgatási egységei a székek voltak. A Szászföld önálló, külön világ volt, a szász polgárok szabad emberek voltak, székeiket a szebeni polgármester vezetésével önállóan irányították.” (Tankönyvi szöveg)

„[...] midőn helyökön az prédikátorok az evangeliomot prédikálják, hirdessék, kiki az ő értelme szerént, és az község ha venni akarja, jó, ha nem penig, senki kénszerítéssel ne kénszerítse az ü lelke azon meg nem nyugodván, de oly prédikátort tarthasson, az kinek tanítása ő nékie tetszik.” (Az erdélyi országgyűlés határozata – Torda, 1568)

„Az erdélyi országgyűlés 1557-ben kimondta a katolikusok és evangélikusok, 1564-ben az evangélikusok és reformátusok, 1568-ban pedig az unitáriusok szabad vallás-gyakorlását. Nemcsak az új felekezetek kaptak szabadságot, de mindig kimondták a



„régi” védelmét is, vagyis Európában először fogalmazódott meg a vallási türelem.” (Tankönyvi szöveg) На челу Ердеља пре мохачке битке стајао је војвода који је заступао краља, и у потпуности сачињавао део Угарске. Имао је својствену структуру сталежа што је учврстила Унија у Каполни. Три народа сталежа, мађарски, сикуљски (две групе мађарског народа) и саксонски, одвајала су се на територијалној основи. Док је организација мађарских жупанија била идентична са организацијом жупанија у Угарској, тј. сачињавали су их феудалци, кметови и грађани у градовима, дотле је велик део народа Сикуљске земље још чувао колективно племство, а њене јединице јавне управе биле су столице. Земља Саксонаца била је самостални, посебан свет, саксонски грађани били су слободни људи, своје столице су управљали самостално под вођством себенског градоначелника.» (Текст из уџбеника) «[...] док проповедници на својим местима проповедају јеванђеље, нека проповедају, сваки по свом разуму, и ако заједница хоће да прими, добро је, а ако не, нико са силом да не присили, његова душа на томе не мирује, али таквог проповедника нека држи чија беседа му се свиђа.» (Одлука ердељског сабора – Торда, 1568.) «Ердељски сабор 1557. године проглашава слободу вероисповести католика и евангелика, 1564. евангелика и реформата, а 1568. године унитариста. Нису само нове вероисповести добиле слободу, већ су увек наглашавали и заштиту «старе», тј. у Европи је први пут изражена верска толеранција.» (Текст из уџбеника) ...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………



достижљиви постигнутиАспекти бодови

Разумевање задатка 4 Оријентисање у простору и времену 4 Употреба стручног језика 4 Коришћење извора 4 Откривање чињеница које упливишу догађаје

6


16. Задатак је у вези са владавином Беле IV. (дуг) Упоредите политику Беле IV пре и после најезде Татара и прикажите

најзначајније друштвене промене! „[…] Az ország szokása szerint megkoronázta királyi koronával az esztergomi érsek, neki pedig első dolga volt száműzni néhány főurat azok közül, akik korábban ő ellen apja pártján voltak.” (Rogerius Siralmas éneke)

„Hajdan, miután országunkat a tatárok kegyetlensége elnéptelenítette, […] össze-hívtuk országunk báróinak tanácsát és elrendeltük, hogy a koronánk alá tartozó egész területen, arra alkalmas helyeken, erődítmények létesüljenek, várak épüljenek, ahol a nép meghúzhatja magát, ha veszedelem fenyeget. […] Ha bárki magánsze-mély fekvésénél fogva erősségre alkalmas helyet birtokol, az csere vagy egyéb jog-címen valamely embersokaságnak juttatandó erődítés céljából; ha pedig ilyen hely a királyi hatalom birtokában van, az hasonlóképpen magánszemélyek, vagy egyházak avagy főpapok használatába adassék, hogy íly módon, e szabályozást alkalmazva az erősségre alkalmas helyek mindig azoknak jussanak, akik gondoskodása révén az építmények sokaknak menedékül szolgálhatnak.” (IV. Béla 1260. évi oklevele) «[...]По обичају земље, окрунисао га је острогонски надбискуп, а његов је први задатак био да прогна неколико великаша од оних који су раније били против њега, а на страни његовог оца.» (Јадиковка Рогерија) «Негда, након што је свирепост Татара опустошила нашу земљу, [...] сазвали смо савет барона наше земље и наредили смо да се на целој територији под нашом круном, на местима погодним за то, створе утврђења, зидају тврђаве, где народ може да се склони ако прети опасност. [...] Ако било које приватно лице поседује место, које је због свог положаја погодно за утврђење, путем замене или друге правне основе уступи неком мноштву људи ради утврђења; ако је пак такво место у поседу краљевске власти, такође да се уступи приватним лицима, или црквама или прелатима да на тај начин примењујући то регулисање, места која су погодна за утврђења увек дођу у руке оних, чијом бригом те грађевине могу многима да послуже као уточиште.» (Повеља Беле IV из 1260. године)



Подаци о променама тврђавског система у доба Беле IV Пре најезде Татара

(Прва половина владавине Беле IV) После најезде Татара

(Друга половина владавине Беле IV) Тип тврђава тврђава од земље Тип тврђава камена тврђава Број твђава отпр. 50

(седишта жупанија) Број тврђава отпр. 200

„Elhatároztuk, hogy győri hospeseink telepedjenek át a győri várba, és ezután éljenek a várban, aszerint a szabadság szerint, amelynek fehérvári civiseink és hospeseink ör-vendenek, ugyanúgy mentesülvén és örökre azonosképpen kivétetvén a győri ispán-nak és udvarispánjának bíráskodása, fennhatósága, hatalma és ítélkezése alól […]” (István király szabadságlevele a győri hospesek számára, 1271)

„Magyarország összes nemese, akiket királyi servienseknek mondanak, hozzánk járván, tőlünk alázatosan kérték, hogy őket Szent István királytól megállapított és elnyert szabadságukban megtartani kegyeskedjünk, hogy nekünk és a koronának annál hívebben és lelkesebben szolgálhassanak, minél kegyesebb szabadságotokkal ajándékozzuk meg őket.” (Részlet IV. Béla 1267. évi dekrétumából)

„Akik – távol lévén a bíráktól és sok más akadály miatt – a maguk igazát semmikép-pen nem kereshették; urunk királyunktól alázatosan azt kértük, engedje meg nekünk, hogy mi magunk bíráskodhassunk.” (Zalai szerviensek kiváltságlevele, 1232-ből) «Одлучили смо да се наши ђурски хоспеси настане у ђурској тврђави, и од сада живе у тврђави према оној слободи коју уживају наши биоградски сивиши (грађани), исто тако ослобођени суђења, старешинства, власти и пресуђивања ђурског жупана и дворског жупана. [...]» (Повеља слободе краља Иштвана за ђурске хоспесе, 1271. године) «Сви племићи Угарске кога зову краљевским сервиенсима, дошавши код нас, понизно су молили да их задржимо у њиховој слободи, установљеној и добивеној од краља Светог Иштвана, како би нама и круни могли да служе то верније и одушевљеније чим милосрднијом слободом их подаримо.» (Одломак из декрета Беле IV из 1267. године) «Они, који су удаљени од судија и због многих других разлога нису могли да траже своје право никако; од нашег господина краља понизно смо молили да нам дозволи да ми сами вршимо суђење.» ( Повеља повластица залских сервиенса из 1232. године) ...………………………………………………………………………………………………… ...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………



...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………


10




17. Задатак се односи на привредну нагодбу. (кратак) Прикажите на основу извора и својих знања суштину привредне нагодбе!

Прикажите, на која подручја привредног живота се простире нагодба и оцените из аспекта Угарске њене предности и недостатке!

„XVI. tc. A magyar korona országai és Őfelsége többi királyságai és országai közt kötött vám- és kereskedelmi szövetségről. I. § Mindkét fél államterülete a szövetség idejére és annak értelmében egy vám- és kereskedelmi területet képez, melyet közös vámhatár vesz körül. 12. § Az ausztriai érték [pénz], míg törvényesen meg nem változtatik, közös marad […] 13. § Mindkét fél késznek nyilatkozik lehetőleg egyforma mérték- és súlyrendszert hozni létre a két állam területén […] 22. § E vám- és kereskedelmi szövetség a kihirdetés napján s 10 évi időre lép érvénybe […] (Az 1867. évi törvényekből)

„A közös ügyek fedezésére kvótát állapítottak meg: Ausztria 70%-kal, Magyarország 30%-kal részesedett. A birodalmat egységes piaccá tették: vámszövetséget kötöttek, meghagyták a közös valutát, szabaddá tették a tőke és a munkaerő áramlását. A gazdasági megállapodásokat tíz évre kötötték, amelyeket tíz év letelte után újra-tárgyalással lehetett meghosszabbítani vagy módosítani. A hatalmas egységes piac biztosította a térség – s egyben Magyarország – további gyors gazdasági fejlődését. A védővámrendszer – kölcsönös kompromisszumok árán – lehetőséget adott a magyar agrártermékek és a Lajtántúl iparának védelmére.” (Tankönyvi szöveg) «XVI з.чл. О царинским и трговинским савезима склопљеним међу земљама угарске круне и осталим краљевствима и земљама Његовог височанства. I § Државни територији обеју страна за време савеза и у његовом смислу чине једно царинско и трговинско подручје које омеђује заједничка царинска граница. 12. § Аустријска вредност (новац) док се законски не промени, остаје заједничка […] 13. § Обе стране се изјашњавају спремним створити по могућности једнак систем мера и тежине на подручју двеју држава […] 22. § Овај царински и трговински савез ступа на снагу на дан проглашења на 10 година […] (Из закона из 1867. године) «За покривање заједничких послова одређена је квота: Аустрија је имала удела од 70%, док Угарска од 30%. Монархија је учињена јединственим тржиштем: склопили су царински савез, сачували су заједничку валуту, ослободили су проток капитала и радне снаге. Привредне споразуме су склопили на десет година који су се након истека десет година поновним преговорима могли продужити или модификовати. Огромно јединствено тржиште обезбедило је даљњи брзи привредни развој области – а уједно и Угарске. Систем заштитне царине – по цени узајамних компромиса – дао је могућности за заштиту мађарксих аграрних производа и индустрије преко Литаве.» (Текст из уџбеника)

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………



...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………


6


18. Задатак је у вези са кметским питањем. (дуг) Прикажите помоћу извора и својих знања замисли у вези са решавањем

кметског питања! У свом одговору осврните се и на то да одржавање урбаријалних односа на који начин спречава друштвено-привредни преображај раздобља!

„[…] Minden egésztelkes jobbágy köteles lesz az úrbérszabályozás értelmében heten-ként egy napi négyigás robotot teljesíteni az úrnak, ahol azonban mostanáig két igá-val szokták teljesíteni az igásrobotot, azokon a helyeken az igásrobot kötelezettségét ezután is két igával fogják teljesíteni […]” (Mária Terézia úrbéri rendeletéből, 1767)

„Először: A jobbágyság állapotját annyiban, amennyiben a parasztok ennélfogva eddigelé örökös kötelesség alá vettetve és a földhöz köttetve voltanak, jövendőre teljességgel eltöröljük, és azt akarjuk, hogy ebben az értelemben a jobbágy nevezettel tovább ne éljenek.” (II. József jobbágyrendelete, 1785)



„4-szer a Jus Proprietatis [birtokbírhatás joga]. Ha pedig a nemtelen is bírhat ingat-lant, kell neki teljes személy és vagyonbeli bátorság, azaz 5-szer törvény előtti egyfor-maság. És – mert sikertelen a törvény, ha azt mindig csak egy felekezet magyarázza.” (Széchenyi: Stádium, 1833) „Igen csekély számtudás kell érteni azt, hogy minden tekintetben nagyobb, szinte tíz millió, mint alig nyolcszázezer szabad polgárból álló nemzet, s azt is könnyű átlátni, hogy soha nemzetet naggyá, hatalmassá, s boldoggá a közte lakó akármely nagy számú, de elnyomott nép nem tett -, csak szabad ember, akinek van mit köszönjön a polgári alkotmányának -, az kész annak védelmére.” (Wesselényi Miklós: Balítéletekről, 1833) „Az 1839–40-ben ülésező országgyűlést a liberalizmus előretörése és az udvar meg-változtatott taktikája jellemezte. Lényeges eredmény volt az önkéntes örökváltság törvénybe iktatása és az ipari üzemek alapításának engedélyezése bárki számára.” (Tankönyvi szöveg) «[…] Сви кметови са целим кметовским селиштем биће дужни у смислу регулисања урбаријалних дажбина да изврше феудалцу сваке недеље дневно кулук са четири вола, тамо где су, међутим, до сада са два вола научили да врше робот, на тим местима и одсада ће да изврше робот са два вола […]» (Из Урбара Марије Терезије, 1767. године) «Прво: Стање кметсва утолико уколико су сељаци били подвргнути сталним обавезама и везани уз земљу, на годину ћемо у потпуности да избришемо, и желимо да у том смислу се не користи ни назив кмет.» (Одредба Јосифа II о кметовима, 1785. године) «Четири пута Jus Proprieetatis [право на поседовање поседа]. Ако пак и простаци могу да поседују некретнину, треба му потпуна лична и имовинска храброст, тј. пет пута пред законом једнакост. И – јер је закон неупсешан, ако га увек само једна вероисповест објашњава.» (Сечењи: Стадиј, 1833. године) «Веома мало знање бројева треба да се схвати да у сваком погледу је већи, готово десет милиона, него народ који се састоји од једва осамсто хиљада слободних грађана, и то је лако увидети да никад један народ великим, огромним, и срећним није чинио потлачени народ било како великог броја који живи међу њима - , само слободан човек, који има шта да захвали грађанском уставу - , тај је спреман и на његову одбрану.» (Миклош Вешелењи: О кривом суду, 1833. године) «Сабор који је заседао 1839-40. године карактерисао је продор либерализма и промењена тактика двора. Битан резултат било је озакоњење добровољног откупа кметовских обавеза и допуштање оснивања индустријских погона за било кога.» (Текст из уџбеника)

Година Кмет са селиштем

Желир Просек удела земљишта по газдинству

1775 67% 33% 1780 2/5 1828 44% 56% 1828 1/3 1848 40% 60%

Постанак желира у Угарској



„Ím most van törvényünk, mely az örökváltságot, ha mindkét fél (földesúr és job-bágy) megegyezik, engedélyezi. Ez magánjogi szempontból hozott törvény. Kérdem én, lehet-e ember széles e hazában, aki higgye, hogy e törvény mellett hazánk az úrbéri viszonyokból századok alatt is kibontakozzék? […] Alkottassék törvény, mely a földesurat kötelezze, hogyha jobbágya magát örökö-sen megváltani akarja, azt ellenezni ne legyen hatalmában […]” (Kossuth cikke, 1846) „Az úrbéri viszonyoknak kármentesítés mellett, kötelező törvény általi megszün-tetése; mire nézve legkívánatosabbnak véljük, hogy előlépések történjenek, miszerint az örökváltság, a státus [az állam] közbejöttével, országos eszközlésbe vétethessék.” (Az Ellenzéki Nyilatkozatból, 1847) «Ево, сада имамо закон који дозвољава откуп кметовских обавеза, уколико се обе стране (феудалац и кмет) сложе. Ово је закон донешен из аспекта приватног права. Питам се ја, може ли да буде човек у широкој овој домовини, ко верује да се поред овог закона наша домовина избави из урбаријалних односа током векова? [...] Нека се створи закон који ће да обавеже феудалца да се, ако му кмет жели да се откупи заувек, тому противити не може [...]» (Кошутов чланак из 1846. године) «Поред одштете, законом одређено обавезно укидање урбаријалних односа; с обзиром на што сматрамо најпожељнијим да се учине помаци, по чему нека се откуп кметовских обавеза, посредовањем статуса (државе), може да узима у државно извршавање.» (Проглас опозиције 1847.) ...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………



...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………


10


19. Задатак се односи на данашњу мађарску демократију. (кратак) Прикажите помоћу извора и својих знања основне принципе избора, односно

критеријуме изборног права!

„I. fejezet: Országgyűlési képviselők 2. § (1) A Magyar Köztársaságban az országgyűlési képviselők választásán választó-joga van – a (2) bekezdésben említettek kivételével – minden nagykorú magyar állampolgárnak (a továbbiakban: választópolgár). (2) Nincs választójoga annak: a) aki cselekvőképességet korlátozó vagy kizáró gondnokság alatt áll, b) aki a közügyek gyakorlásától eltiltó jogerős ítélet hatálya alatt áll, c) aki szabadságvesztés büntetését tölti. 3. § A választójog gyakorlása a választópolgár szabad elhatározásán alapul.



III. fejezet: A választás eredményének megállapítása 7. § (1) Az egyéni választókerületben az első választási fordulóban az a jelölt lesz országgyűlési képviselő, aki megkapta az érvényes szavazatoknak több mint a felét, feltéve, hogy a szavazáson a választókerület választópolgárainak több mint a fele szavazott. 8. § (1) A területi választókerületben a pártok listáinak jelöltjei a leadott szavazatok arányában […] a szavazólapon szereplő sorrendben jutnak mandátumhoz, feltéve, ha a választópolgároknak több mint a fele szavazott. 9. § (1) Az országos listákon a jelöltek az országosan összesített töredékszavazatok arányában, a bejelentés sorrendjében jutnak mandátumhoz.” (Részletek az országgyűlé-si képviselők választásáról szóló 1989. évi XXXIV. törvényből) „I поглавље: Парламентарни посланици 2. § (1) На избор парламентарних посланика у Ребуплици Мађарској – изузев оних који су поменути у (2) пасусу – имају права сви пунолетни мађарски држављани (у даљњем: бирач). (2) Нема права на избор онај: а) ко стоји под старатељством које му ограничава или искључује способност деловања, b) ко стоји под важећом пресудом која забрањује вршење права на јавне послове, c) ко извршава казну лишења слободе. 3. § Вршење бирачког права заснива се на слободној одлуци бирача. III поглавље: Утврђивање резултата избора 7. § (1) У појединачним изборним окрузима у првом изборном кругу онај кандидат ће да буде парламентарни посланик, који је добио више од половине важећих гласова, под условом да је више од половине бирача изборног округа изашло на изборе. 8. § (1) У обласним изборним окрузима кандидати са листа партија размерно са преданим гласовима [...] долазе до мандата према редоследу на гласачким листићима, под условом да је више од половине бирача изашло на изборе. 9. § (1) Кандидати на земаљским листама долазе до мандата сразмерно са земаљски сабраним одломцима гласова по редоследу пријављивања.” (Одломак из закона бр. XXXIV из 1989. године о избору парламентарних посланика)

A VÁLASZTÓJOG A SZAVAZÁS

Általános Minden nagykorú állampolgárt megillet.

Egyenlő Minden állam-polgárnak ugyanannyi szavazata van.

Közvetlen Minden állam-polgár szemé-lyesen szavaz-hat.

Titkos Az állampolgár szavazatát, annak tartalmának nyilvá-nosságra kerülése nélkül adhatja le.

A VÁLASZTÁSI ALAPELVEK



ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ИЗБОРА

БИРАЧКО ПРАВО ИЗБОР Опште Једнако Директни (непосредни) Тајни Припада Сви држављани Сви држављани могу Држављанин свим имају исти лично да може да пунолетним број гласају. гласа без грађанима. гласова. откривања садржаја свог гласа јавности.

Парламент 386 посланика

бирачки листић за бирач бирачки листић за појединачне кандидате територијалне листе појединачни изборни округ земаљска партијска територијални изборни округ 176 лица листа 152 лица (главни град + 19 жупанија)

…………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………...


6


20. Доле наведени задатак се односи на учествовање Мађарске у Другом

светском рату. (дуг) Прикажите околности ступања у рат Мађарске! У крупним цртама наведите

карактеристике ревизионе политике, околности и последице ширења територија! Објасните који фактори и које идеје су играле улогу у нападу на Совјетски Савез! Користите одговарајућу карту Историјског атласа!

„Amikor visszacsatolták a Felvidék déli részét, Kárpátalját és Észak-Erdélyt, annak örült a nép. Bíztak benne, hogy újra nagy lesz az ország […] De már akkor feltűntek figyelmeztető jelek […] Végső soron azért – az áldozatok ellenére – megerősödött Horthyban a bizalom […]. Mikor a németek megtámadták a lengyeleket, mindenki nagyon sajnálta őket […] ” (Korabeli visszaemlékezés)

„Teleki hiába tett erőfeszítéseket annak érdekében, hogy az erdélyi bevonulás meg-békélést hozzon. Tanfolyamon oktatták előzőleg a tiszteket a tudnivalókra, a minisz-terelnök hosszú beszédben intett mérsékletre, kiemelvén a román nép erényeit. Hiába.” (Tankönyvi szöveg)

„A magyar kormánynak fő feladata ebben az európai háborúban az, hogy Magyaror-szág katonai, anyagi és népi erejét a háború végéig konzerválja. Mindenáron távol kell maradni a konfliktusban való részvételtől. A háború kimenetele kétséges. De minden eshetőségben Magyarországnak fontosabb, hogy megtépázatlanul álljon ott az európai konfliktus befejeződésének periódusában.” (Teleki miniszterelnök tájékoz-tatója, 1941. március 3.)



„A kassai […] támadás után Magyarország se maradjon tétlen. A hadvezetőség kifejezésre juttatta, hogy elviselhetetlen szégyennek tartaná, ha Magyarország még most sem vállalna részt a háborúban, ugyanezt jelentette ki kategorikus formában a Kormányzó.” (Részlet Bárdossy László vallomásából az 1946-ban megtartott népbírósági tárgyaláson) «Када су повратили јужни део горње Угарске, подножје Карпата и Северни Ердељ, радовао се томе народ. Надали су се да ће земља поново да буде велика. [...] Aли тада су се већ појавили знаци узбуне [...] На крају крајева се ипак – успркос жртвама – учврстило поверење у Хортија [...]. Када су Немци напали Пољаке, сви су их веома жалили [...]» (Присећање савременика) «Телеки је узалуд чинио напоре у интересу тога да умарширање у Ердељ донесе смирење. Официре су претходно на курсевима подучавали саопштењима, премијер је у дугом писму упозоравао на умереност, наглашавајући врлине румунског народа. Узалуд.» (Текст из уџбеника) «Главни задатак мађарске владе у овом европском рату је да конзервише војничку, материјалну и народну снагу Мађарске до краја рата. По сваку цену треба се чувати у учествовању у конфликту. Исход рата је неизвесан. Али у сваком случају за Мађарску је важније да стоји непочерупана у периоду завршавања европског конфликта.» (Обавештење премијера Телекија, 3. март 1941.) «После напада на Кошице [...] ни Мађарска нека не остане докона. Ратно вођство се тако изјаснило да би сматрало неподношљивом срамотом када Мађарска још увек не би узела учешћа у рату, а исто то је изјавио у категоричној форми и гувернер.» (Одломак из исказа Ласлоа Бардошија на претресу народног суда одржаног 1946. године)

Ширење територија Мађарске између 1938. и 1941.

S Z E R B I A



Ширење територија Мађарске -.-.- државна граница, 1914. од Чехословачке, 1938. ___ државна граница, 1937. од Чехословачке, 1939. ...... државна граница, 1941. од Румуније, 1940. од Југославије, 1941. „Magyarországnak részt kell vennie a háborúban: 1. mert ezt követeli az ország területi épségének, valamint állami, társadalmi és gaz-dasági rendszerünk biztosítása; 2. mert jövőnk érdekében az orosz szomszédság gyengítése és eltávolítása határaink-tól elsőrendű nemzeti érdekünk; 3. mert erre kötelez keresztény nemzeti alapon álló világnézetünk és a bolseviz-mussal szembeni elvi állásfoglalásunk úgy a múltban, mint a jelenben is, 4. mert politikailag a tengelyhatalmak mellett véglegesen lekötöttük magunkat; 5. mert további országgyarapításunk is ettől függ.” (Werth Henriknek, a honvéd vezérkar főnökének átirata Bárdossy Lászlónak – 1941. május 6.) «Мађарска мора да учествује у рату: 1. јер то захтева обезбеђивање територијалне неповређености земље, односно обезбеђивање нашег државног, друштвеног и привредног система; 2. јер у интересу наше будућности примарни национални интерес нам је слабљење и уклањање руског суседства од наших граница; 3. јер на то нас обавезује наш поглед на свет који се заснива на хришћанској националној основи и наше принципијелно заузимање става против бољшевизма како у прошлости, тако и у садашњости; 4. јер у политичком смислу смо се дефинитивно обавезали на страни сила Осовнине; 5. јер и наше даље ширење територија зависи од тога.» (Препис Хенрика Верта, шефа домобранског генералштаба Ласлоу Бардошију – 6. мај 1941.) …………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………...

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

...…………………………………………………………………………………………………

Аспекти достижљиви постигнути

бодови Разумевање задатка 8 Оријентисање у простору и времену 4 Кориштење стручног језика 4 Кориштење извора 8 Откривање чињеница које упливишу догађаје

10




Максимални

број бодова Постигнути број бодова

1. Криза Римске републике 3 2. Религије света 4 3. Мађари при доласку у домовину 4 4. Колонизација новог доба 4 5. Владавина Јосифа II 4 6. Индустријска револуција 4 7. Ослободилачка борба 1848-49. 5 8. Диктатуре 2 9. Последице Тријанона 5 10. Кадарова ера 5 11. «Трећи свет» 2 12. Положај Рома у Мађарској 3

I. Једноставни, кратки задаци

I. Укупно 45 13. Привређивање средњег века 12 14. Друштвени преображај САД 12 15. Ердељ у XVI веку 12 16. Владавина Беле IV 21 17. Привредна нагодба 12 18. Кметовско питање 21 19. Данашња мађарска демократија 12 20. Учешће Мађарске у Другом

светском рату 21

II. Есејистички задаци уз анализу, за образложење

II. Укупно 45 I. + II. УКУПНО 90 ______________________ наставник који исправља __________________________________________________________________________

Elért pontszám/ Постигнути бодови

Programba beírt pontszám/ Број бодова

уписаних у програм I. Egyszerű, rövid feladatok/ Једноставни, кратки задаци II. Szöveges, kifejtendő feladatok/ Есејски задаци уз анализу

javító tanár/наставник који исправља Jegyző/Записничар

tÖrtÉnelem szerb nyelven ИСТОРИЈАdload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok2006... ·...

Documents