Milica Gušić, Vanja Jandrić, Kristina Marjanović, Nada Velisavljević, Branka Stanojević, Nataša Bajić, Sonja

Đurić, Jelena Igić, Sanja Radić

TROVANJE ANTIPSIHOTICIMA

Toksikološka hemija – seminarski rad

,,neuroleptički sindrom’’: psihomotorna zakočenost + afektivna indiferentnost

Antipsihotici:~neurolepticilečenje psihoza: shizofrenija, manična faza bipolarnog poremećaja, teška depresija, organske psihoze

Antipsihotici su preokrenuli terapiju teških psihijatrijskih oboljenja od skoro isključivo institucionalne do terapije u krugu porodice i radnoj sredini.

Shizofrenija:najsloženije i najznačajnije psihijatrijsko oboljenje

0,5 – 1% stanovništvaprvi simptomi najčešće između 16-30.

godineakutna, hronična

Kliničko ispoljavanje:•pozitivni simptomi: deluzije, halucinacije, poremećaji mišljenja, promene rasploženja•negativni simptomi: emocionalno osiromašenje-apatija, otupelost, povlačenje iz društva

Patogeneza:još nerazjašnjenanasleđe + spoljašnji faktori

Neurohemijske teorije:•dopaminska teorija•glutamatska teorija•5-HT, NA

Podela antipsihotika:

Tipični, klasični:•Derivati fenotiazina:oalifatični bočni niz: hlorpromazin,levomepromazin

opiperidinski: tioridazinopiperazinski: flufenazin•Derivati tioksantena: klopentiksol, zuklopentiksol•Derivati butirofenona: haloperidol, droperidol

Atipični:sulpirid, pimozid, molindon, loksapin, klozapin, olanzapin, risperidon, kvetiapin, sertindol, ziprazidon

Mehanizam delovanja:Verovatno je ciljno mesto delovanja

limbički sistem, gde se formiraju mišljenje i emocije.•blokada dopaminske transmisijeključna je blokada D2 receptora- selektivno klasični antipsihotici, D4 u odnosu na D2 više blokiraju atipični•deluju i na holinergičke, adrenergičke, histaminske i 5-HT receptore (5-HT2 blokiraju atipični)

Potrebno je nekoliko nedelje da počnu da ispoljavaju dejstvo.Terapija se počinje sa malim dozama, koje se postepeno povećavaju ako postoji potreba.Terapija se ne sme prekidati naglo i bez nadzora lekara– mogu se naglo razviti recidivi i simptomi zavisnosti.

Neželjena dejstva:zbog neselektivnog delovanja lekova•psihička: sedacija•neurološka: ekstrapiramidalni sindrom- parkinsonizam, distonija, ataksija, tardivna diskinezija•neurovegetativna: ortostatska hipotenzija, tahikardija, suvoća usta, ileus, opstipacija, smetnje u mokrenju, poremećaji akomodacije oka•hipotermija•povećanje telesne mase•endokrinološka: hiperprolaktinemija- ginekomastija i impotencija kod muškaraca, galaktoreja kod žena•alergijske reakcije: fotosenzibilizacija, urtikarija•idiosinkrazija: hepatitis, leukopenija, agranulocitoza, maligni neuroleptički sindrom

Interakcije:

•sa benzodiazepinima, barbituratima, opijatima i alkoholom potenciraju depresiju CNS

•povećavaju rizik od nastanka aritmija sa lekovima koji produžavaju QT interval

•pojačavaju delovanje β-blokatora i antiholinergika

•slabe dejstvo antiparkinsonika

•tioridazin potencira hinidinsku reakciju

Kontraindikacije:supresija koštane srži, insuficijencija jetre, oboljenje pluća, feohromocitom, epilepsija, koma usled depresora CNS, Parkinsonova bolest

Oprez kod starijih, trudnoće i laktacije, alkoholičara.

Za vreme primene lekova ne sme se upravljati vozilom ili raditi za mašinama.

Odabir lekova?• neželjena dejstva

koja treba umanjiti ili izbeći• individualni efekti

doza, dužina trajanja• proba-greška metod

Toksičnost antipsihotika:

Najznačajnije toksično delovanje ispoljavaju na KVS i CNS.

Posledica je farmakodinamskih karakteristika leka:•antiholinergički efekat•periferna alfa-adrenergička blokada•efekat na miokard•efekat na retikularni aktivirajući sistem•blokada dopaminskog sistema- ekstrapiramidalni sindrom•maligni neuroleptički sindrom

KVS:poremećaj ritma miokarda

periferna vazodilatacija, hipotenzijaprolazna hipertenzija

CNS:sedacija

poremećaj svestikonvulzije

Trovanja antipsihoticima:

• nenamerna, slučajnaneadekvatno doziranje (ponavljanje doze)

interakcije sa drugim lekovima (polifarmacija)

deca

• namerna, suicidalna

Pokušaji samoubistva su česti među populacijom shizofreničara, 20-40% pacijenata pokuša, a 5-10% i uspeju u tome; lekovi sami ili u kombinaciji sa drugim načinima su često sredstvo.

Simptomi akutnog trovanja:

1-2h nakon unosa toksične doze dolazi do sedacije i poremećaja svesti. Zbog depresivnog delovanja na CNS dolazi do letargije, dizartrije i ataksije. Retko dolazi do depresije disanja, osim ako antipsihotik nije kombinovan sa drugim psihofarmaceuticima.

Zenice su miotične.

Hipotenzija, naročito dijastolna je dominantan znak kardiotoksičnosti. Dolazi do poremećaja srčanog rada: sinusna i/ili ventrikularna tahikardija, produženje QT i PQ intervala, AV blok i blokovi grana.

Ekstrapiramidalni simptomi: tremor, spastične grimase mišića lica, usana i jezika.

Hlorpromazin: A, E, H, QTFlufenazin: E, ATioridazin: A, H, QTHaloperidol: E, QT

Sulpirid: A, HKlozapin: A, HOlanzapin: A, E, HKvetiapin: A, E, H, QTRisperidon: E, H, QTZiprazidon: A, E, H, QT

A- antiholinergički simptomiE- ekstrapiramidalni simptomi

H- hipotenzijaQT- produženje QT intervala

Toksikokinetika:

•veliki volumen distribucije•dugo poluvreme eliminacije

Za eliminaciju je najznačajniji deo metabolizam u jetri.

Fatalni ishodi trovanja antipsihoticima su retki, ako je trovanje samo njima.Posledica je:•hepatotoksičnosti•mijelotoksičnosti (agranulocitoza)•aritmija•maligni neuroleptički sindrom (rabdomioliza, akutna bubrežna insuficijencija)

Lečenje trovanja:

Terapija je simptomatska.

Korekcija acido-baznog statusa i elektrolitskog disbalansa

Kao i kod svih peroralnih trovanja- isprati želudac i dati medicinski ugalj

Tretman antiholinergičkog efekta- fizostigmin

Kod pacijenata sa ugroženim vitalnim funkcijama (respiratorna insuficijencija i poremećaji srčanog ritma)- adekvatna ventilacija i EKG monitoring.

Hipotenzija, koja je najčešći znak toksičnog efekta na miokard, može se korigovati postavljanjem pacijenta u Trendel-Burgov položaj i infuzijama Ringer laktata.

Vazopresni amini sa mešanim alfa i beta adrenergičkim delovanjem( dopamin) nisu preporučljivi jer mogu pogoršati već postojeću hipotenziju.Zato su alfa adrenergički agonisti (noradrenalin) lekovi izbora.

Ventrikularne poremećaje srčanog ritma treba tretirati lidokainom i infuzijama bikarbonata.

Ako ova terapija ostaje bez efekta plasira se privremeni pejsmejker i koriguje eventualna hipokalemija ili hipoksija.

Otrovanog posle lečenja treba da pregleda psihijatar da razmotri mogućnost pokušaja samoubistva prilikom trovanja.

S obzirom na osetljivu grupu kojoj pacijenti koji se leče antipsihoticima pripadaju, poželjno je da njihova terapija bude pod nadzorom zbog moguće zloupotrebe lekova.

HVALA NA PAŽNJI!