troškovi, ponuda i profit - · pdf filetroškovi, ponuda i profit ... raznovrsni...

TROŠKOVI, PONUDA I PROFIT

PREDAVANJE 8

Prof.dr Jovo Jednak

Troškovi, ponuda i profit

� U prethodnom poglavlju bavili smo seproizvodnom tehnologijom preduzeća, kojaopisuje kako se inputi transformišu uautpute - proizvode i usluge.

� Sada ćemo videti kako proizvodna

Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2

� Sada ćemo videti kako proizvodnatehnologija zajedno sa cenama inputaodreñuje proizvodne troškove preduzeća.

Profit i profitabilnost preduzeća

� Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to odreñuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava.

� Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena.


kojom je firma suočena.

� Kriva tražnje odreñuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi .

� Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit).

� Smisao poslovanja jeprofit .

� Profit (П) je razlika izmeñu ukupnih prihoda (TR) iukupnih troškova (TC), odnosno:

П = TR – TC



� Osnov teorije ponude svake firme je sticanje štovećeg profita. Ekonomskom analizom kako segodišnji prihodi i troškovi menjaju u skladu sakrivom proizvodnje i prodaje autputa, preduzećebira autpute koji maksimiraju profite.

Ponuda preduzeća i profit

� Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje profita je:

� Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji:

,0Q

TCQ

TRQΠ =

∂∂−

∂∂=

∂∂

odnosno: MC,MR ,Q

TCQ

TR =∂

∂=∂

∂


� Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji:marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku.

– Drugi izvod za maksimiranje profita je:

0,QΠ

2

2

<∂∂

odnosno: .Q

MCQ

MR tj. 0,

QMC

-Q

MR

∂∂<

∂∂<

∂∂

∂∂

� Profit naspram profitabilnosti

� Mera kojom se profit izražava u odnosu nadugoročno investirana sredstva u poslovanje senaziva prinos na investirani kapital (return oncapital employed - ROCE)i često se koristi prilikomocenjivanja finansijskih performansi jednog



ocenjivanja finansijskih performansi jednogpreduzeća. Prinos na investirani kapital seizračunava na sledeći način:

profitprinos na investirani kapital =

investirani kapitalx 100% .

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit� Ekonomisti i računovoñe imaju specifične poglede

na troškove i profit.

� Računovoña je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije.


� Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviñanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u odreñene aktivnosti.

� Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke.

� U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital)na najbolji mogući način.Računovodstveni prikaz troškovauključuje sve

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit


� Računovodstveni prikaz troškovauključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija.

� Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne.

� Da bismo razumeli računovodstveni prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove.

� Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko preduzeće vredi u datom vremenskom periodu.

� Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje preduzeće poseduje),



imetka ili prava koje preduzeće poseduje), � a na drugoj strani pasiva,i to:

– obaveze(novac, obveznice koje preduzeće duguje), i – neto vrednost(ukupna aktiva minus ukupne

obaveze). � Dakle, ravnotežna veza bilansa stanjapokazuje da je

ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika preduzeća.

� Bilans uspehaili račun dobitka i gubutka pokazujeprihode od prodaje preduzeća u jednoj kalendarskojgodini i troškove kojim su opterećene te prodaje, ana kraju profit ili neto dohodakkoji ostaje nakon



odbijanja svih troškova, odnosno:

profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi.

Ponuda preduzeća, oportunitetni trošak i profit

Bilans uspeha preduzeća d.d. (hamburger radnje) (od 01. januara 2004. do 31. decembra 2004.).

Neto prodaja nakon odbitaka svih diskonta i rabata Minus: Trošak prodate robe:

Materijalni troškovi Trošak rada (uračunat sopstveni rad) Amortizacija Raznovrsni trošak poslovanja Prodajni i administrativni troškovi

Jednako: Trošak prodatih proizvoda Neto vrednost poslovanja Minus: Fiksna kam. opterećenja, državni i lokal. porezi Neto vrednost pre poreza na profit

58.000 € 90.000 € 20.000 € 10.000 €

14.000 € 192.000 €

250.000 €

192.000 € 58.000 € 8.500 € 49.500 €


Neto vrednost pre poreza na profit Minus: Porezi na profit preduzeća

49.500 € 15.000 €

Neto vrednost (ili profit) nakon poreza 34.500 € Minus: Plaćene dividende na obične akcije 14.500 € Nepodeljen profit 20.000 €

• Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenihprilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse nanajkorisniji način (angažovanje u sopstvenoj firmi isopstveni poslovni prostor)•Nepovratni troškovi(sunk cost): troškovi koji su učinjeni ine mogu se promeniti.

� Finansijske računovoñe posmatraju poslovanje ifinansije firme retrospektivno, jer morajuevidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivatipostignute rezultate. Posledica jeračunovodstvenitrošak koji mere finansijske računovoñe - može



trošak koji mere finansijske računovoñe - možeuključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, ane uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju.Na primer, računovodstveni trošak uključujestvarne troškove uvećane za troškoveamortizacije kapitalne opreme.

� Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima.

� Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti preduzeća.



budućnosti preduzeća. � Oni se bave rasporeñivanjem oskudnih resursa. � Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u

budućnosti, te kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost.

� Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika.

� Oportunitetni (ekonomski)trošak i profit� Ako vodite sopstvenu firmu (menadžer i vlasnik), trebalo

bi da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete uvašoj firmi. Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz kogaproizilazi da je profit 20.000 evra godišnje i zaključujeteda je vašafirma dobrafirma. Ovaj zaključak zanemarujeoportunitetnitrošakvašegvremena.



da je vašafirma dobrafirma. Ovaj zaključak zanemarujeoportunitetnitrošakvašegvremena.

� Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi izpropuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebitisvoje resurse na najkorisniji način. Drugim rečima, vibiste mogli da zaradite 25.000 evra godišnje, radeći zanekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000evra. Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta5.000 evra godišnje, uprkos profitu od 20.000 evragodišnje.

Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak� Oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala. Na

primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem.� Računovodstveno obračunati profit ignoriše koriš ćenje

sopstvenog (suprotno od pozajmljenog)finansijskog kapitala.� Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za



� Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi. Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova.

� Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak fondova je za 10 % veći od uloženog novca.

� Ako posle smanjenja (obračuna)ovog troška i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom.

Nepovratni troškovi (sunk cost)

� To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti.



� Nepovratni trošak je najčešće očit, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka.

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi

1. Ukupni troškovi (TC)� Troškovi su srž poslovnih odluka. Oni registruju

konkurencijske privlačnosti. � Preduzeća moraju brižljivo da prate troškove, jer

svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profitpreduzeća.


preduzeća.� Takoñe su bitni i zato što preduzeća donose odluke

o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cenadobara. U tom smislu, analizu troškovazapočinjemo definisanjem ukupnih troškova,odnosno fiksnih i varijabilnih troškova.

� Troškovi su rashodi preduzeća koji su neminovnost proizvodnje roba i usluga i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa:– kapitalnih dobara, – zemljišta i – radne snage, ili



– radne snage, ili – kao zbir novčanih izdataka, namenjenih plaćanju

utrošenih inputa proizvodnje.

� UKUPNI TROŠKOVI

– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

� FIKSNI TROŠKOVI

– Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

VARIJABILNI TROŠKOVI



� VARIJABILNI TROŠKOVI

– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

TC = FC + VC

� Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa.

� Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje.

� Veličina troškova i tražnje zajednički odreñuju izbor



� Veličina troškova i tražnje zajednički odreñuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit.

� Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove.

� Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd.

� Da bi se postigli najniži troškovi, a time najvišiprofit, menadžeri preduzeća znaju da moraju bitisigurni da plaćaju najmanji mogući iznos zaneophodne materijale, da koriste najsavremenijutehnikui daimaju najnižetroškoverada.



tehnikui daimaju najnižetroškoverada.

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Koli čina

proizvoda (q)

Fiksni trošak (FC)

(€)

Varijabilni trošak (VC)

(€)

Ukupni trošak (TC)

(€)

Cena (P) (€)

Ukupan prihod (TR)

(€)

Profit (П) (€)

0 55 0 55 100 0 -55 1 55 30 85 90 90 +5 2 55 55 110 80 160 +50 3 55 75 130 70 210 +80 4 55 105 160 60 240 +80 5 55 155 210 50 250 +40 6 55 225 280 40 240 -40


Tabela 8.1. Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profitGlavni elementi troškova preduzeća su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih

troškova: TC=FC+VC. Razlika izmeñu ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova (TC) predstavlja veličinu profita (П).

� Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda.

� ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC

� Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove.� Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok



� Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok posluje, bez obzira na obim proizvodnje.Na primer, troškovi plata ključnih menadžera i troškovi njihovog osoblja u kancelarijama.

� Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne mogu se nadoknaditi.Na primer, pogon sa posebnom opremom koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj industriji

Granični (marginalni) trošak� Granični trošak je porast u ukupnim troškovima,

kada autput raste za jednu jedinicu.� Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada

autput raste za jednu jedinicu.� Ako je granični prihod veći od graničnig troška,

firma trebadapovećaautput,


firma trebadapovećaautput,– proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više

ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajućiukupan profit.

� Ako je granični trošak veći od graničnog prihodadodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit.

Granični (marginalni) trošak

(1) Proizvodnja

(q)

(2) Ukupni

trošak (TC)

(3) Granični

trošak (MC) 0 1 2 3 4 5

55 85 110 130 160 210

30 25 20 30 50

Tabela 8.2. Računanje graničnog troška Čim znamo ukupni trošak, lako je izračunati

granični trošak. Da bismo izračunali SMC pete jedinice, odbijamo ukupni trošak četiri jedinice od

ukupnog troška pet jedinica, odnosno: SMC = 210 € -160 € = 50 €.


5 210 SMC = 210 € -160 € = 50 €.

MC = ∆∆∆∆VC/∆∆∆∆Q = ∆∆∆∆TC/∆∆∆∆Q

Granični (marginalni) trošak


Slika 8.1. Veza izmeñu kratkoročnog ukupnog i graničnog troška

Slika prikazuje podatke iz tabele 8.2. Kratkoročni granični trošak na panou b, izračunat je kao dodatni trošak povećanja (promene) proizvodnje za jednu jedinicu autputa. Prema tome, da bismo iznašli SMC proizvodnje pete jedinice, odbijamo 160 € od 210 € i dobijamo SMC od 50 €. Kroz tačke STC-a (na panelu a) povučena je kriva ukupnih troškova, a kriva SMC-a (na panelu b) povezuje diskontinuirane pravougaonike graničnih (marginalnih) troškova.

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)1

Koli čina Q

2 Fiksni trošak FC

3 Varijabilni

trošak VC

4 Ukupni trošak

TC=FC+VC

5 Granični trošak po jedinici

SMC/LMC

6 Prosečni trošak po jedinici

SATC/LAC=TC/q

7 Prosečni

fiksni trošak po jedinici AFC=FC/q

8 Prosečni

varij. trošak po jedinici AVC=VC/q

0 55 0 55 33 Neizmerno Neizmerno Neodreñeno 30 1 55 30 85 27 85 55 30 25 2 55 55 110 22 55 27 1/2 27 1/2 20 3 55 75 130 21 43 18 1/3 25 30

4* 55 105 160 40 40* 13 3/4 26 1/4 4* 55 105 160 40 40* 13 3/4 26 1/4 50 5 55 155 210 60 42 11 - - 6 55 225 280 80 46 2/3 9 37 1/2 90

7 55 - 370 100 52 6/7 76/7 45

110 8 55 - 480 120 60 67/8 53 1/8 130 9 55 555 610 140 67 7/9 61/9 61 2/3 150

10 55 705 760 76 55/10 70 1/2

Tabela 8.3. Svi troškovni pojmovi se izvode iz tabele ukupnog troška Sve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz STC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su najvažnije i na

njih se usredsreñujemo. Dodatni ili granični trošak se računa odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40 €, gde je SATC ekvivalentan

marginalnom trošku.

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)



Slika 8.2. Sve krive troškova mogu da se izvedu iz krive ukupnog troška

Pano a. Ukupni trošak se sastoje od fiksnog i varijabilnog troška. Kriva kratkoročnog graničnog troška najpre opada a potom raste, tako da seče krivu kratkoročnog prosečnog varijabilnog troška i kratkoročnog prosečnog ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma (pano b). Tabela 8.3 prikazuje tri krive kratkoročnih prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnog, fiksnog i varijabilnog troška količinom proizvodnje:

•Prosečne troškove prikazuje slika 8.2. (pano b). Onipredstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slicije uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M -tački minimuma.•Znači da AC morajuopadatikadaje MC ispodAC. Zašto?



•Znači da AC morajuopadatikadaje MC ispodAC. Zašto?Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinicakošta manje od prosečnih troškova svih prethodnoproizvedenih jedinica.•Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbogtoga AC opadaju. Tačno začetiri jedinice AC su jednaki MC.Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepenopovećavaju AC.

Marginalni i prosečni trošak


Grafikon 8.1. Veza izmeñu marginalnog troška i prosečnog troška

Veza izmeñu marginalnih i prosečnih troškova podrazumeva da će kriva marginalnog troška (SMC) seći krivu prosečnog troška (ATC) u tački minimuma (M). A ako je marginalni trošak veći od prosečnog troška, onda će SMC u toj meri povući i prosečne troškove naviše, pa prosečni trošak raste. I obrnuto, ako je marginalni trošak manji nego prosečni trošak, prosečni trošak opada.

TroškoviKoličina

proizvoda po satu

Ukupni troškovi

Fiksni troškovi

Varijabil. troškovi

Prosečni fiksni troskovi

Prosečni varijabilni troskovi

Prosečni ukupni troskovi

Marginalni proizvodi


TROŠKOVI

Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

Kriva ukupnihtroškova


Copyright © 2004 South-Western

50

40

30

20

10

koli činaoutput

(broj kola ča po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

FIKSNI TROŠKOVI =30 $

TROŠKOVI

Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

UKUPNI TROSKOVI

VARIJABILNI TROŠKOVI



50

40

30

20

10

koli činaoutput

(broj kola ča po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

FIKSNI TROŠKOVI =30 $

TROŠKOVI

UKUPNI TROŠKOVI

(a) UKUPNI TROŠKOVI

$18.00

16.00

14.00

12.00

TC

Ukupni troškovi



12.00

10.00

8.00

6.00

4.00

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)

42 6 8 141210

2.00

0

TROŠKOVI

(b) MARGINALNI I PROSE ČNI TROŠKOVI

troškovi

$3.00

2.50MC



2.00

1.50

1.00

0.50

0 42 6 8 141210

ATCAVC

AFC

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)

Ekonomske kategorije


Trošak upotrebe kapitalaTrošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital).Preduzeća kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugikapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikomkapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravokupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastareluJAT-ovuflotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosnokupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150miliona$.


miliona$.To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnusumu sredstavarasporediti ili amortizovatikroz čitav vektrajanja (korišćenja).JATće uporediti svoje godišnje prihodei troškove na osnovu godišnjeg toka.Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošakje 10.000.000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatratigodišnjom, ekonomskom amortizacijomboinga.

Trošak upotrebe kapitalaS druge strane, daJAT nije kupioboing, mogao je zaraditikamate na 150.000.000 $.Ova propuštena kamata jeoportunitetni trošakkoji bi semorao uzeti u obzir.Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji trošakposedovanja i korišćenjaboingakoji se moglo i ne kupiti,odnosnoprodati– jednakzbiru ekonomskeamortizacijei


odnosnoprodati– jednakzbiru ekonomskeamortizacijeikamata(odnosno finansijskog prinosa – povrat sredstava)koje su mogle biti zarañene da je novac bio uložen unešto drugo, odnosno: trošak upotrebe kapitala =ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednostkapitala).

U primeru, ekonomska amortizacijaboinga je 10 miliona $godišnje. Pretpostavimo da jeJAT mogao zaraditi 10% da jenovac uložio u banku ili HOV ili negde drugde. U tom slučajuupotrebni trošak kapitala iznosio bi 10.000.000 $ + (0,10)(150.000.000 $). Kako seboing koristi tako postepeno i opadanjegova vrednost (amortizuje se) kao i oportunitetni trošakkapitala koji je uložen u njega. Na primer, u vreme prve godinenakon kupovine,upotrebni trošak kapitalaje 10.000.000 $ +(0,10) (150.000.000 $) = 25.000.000 $. Do desete godineboingće se amortizovatiza 100.000.000 $ i vredeti 50.000.000 $. U


će se amortizovatiza 100.000.000 $ i vredeti 50.000.000 $. Utoj tački upotrebni trošak kapitalće biti 10.000.000 $ + (0,10)(50.000.000 $) = 15.000.000 $ godišnje. Ovajupotrebni trošakkapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinicikapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno:

r = stopa amortizacije + kamatna stopaU ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6,66%godišnje. Ako jeJATmogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od10% godišnje, njegovupotrebni trošak kapitalaće biti: r =6,66% + 10% = 16,66%.

Izbor inputa u minimiziranju troškova� Cena kapitala

� Kapitalna renta

Izotroškovna kriva� Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće

kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak.


neki zadani ukupni trošak.

� Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je:

� ukupni trošak proizvodnje= troškovi rada + troškovia kapitala,

� odnosno: TC= wL + rK.

� U stvari izotroškovna kriva (C1) je najnižaizotroškovna kriva koja omogućava obimproizvodnje (Q1).

� Tačka tangencije izokvante (Q1) i iztroškovnekrive (C1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, apokazuje nam izbor autputa koji minimizira

Izbor inputa u minimiziranju troškova


pokazuje nam izbor autputa koji minimiziratroškove.

� To su (L1 i K1) . U ovoj tački nagibi izokvante iizotroškovne krive su jednaki.

Slika 8.2.a. Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz

minimalni trošakIzotroškovna kriva opisuje kombinacije proizvodnih

inputa koje preduzeće jednako koštaju. Izotroškovna kriva

(C1) je tangenta na izokvantu

Izbor inputa u minimiziranju troškova


(C1) je tangenta na izokvantu (Q1) u tački (A) i pokazuje da

je obim proizvodnje (Q1) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L1) i

inputom kapitala (K1). Ostale kombinacije, poput (L2 i K2) i

(L3 i K3) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši

trošak, tačke (B, C).

Minimiziranje troškova pri razli čitim

obima proizvodnjeTC = (10 € / h)L + (20 € / h)K.

� Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000 €, srednjalinija predstavlja trošak od 2.000 €, a najviša kriva 3.000€.– Svaka tačka (A,B,C) tačka tangencije izotroškovnekrive i izokvante. Izotroškovna kriva u tački (B)pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200


pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50jedinica kapitala. Ova kombinacija leži naizotroškovnoj krivi od 2.000 €. Slično ovome,najefikasnija proizvodnja od 100 jedinica je 1.000 € (utački A, L =50, K= 25).– Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najnižitrošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od 3.000 €(tačka C, L= 150, K= 75).

Minimiziranje troškova pri razli čitim

obima proizvodnjeKriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih krivapreduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije".– Putanja ekspanzijeopisuje kombinacije rada i kapitala kojeće preduzeće izabrati da bi minimiziralo troškove na bilokom obimu proizvodnje.

– Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitalai rada(pozitivannagib).


i rada(pozitivannagib).– Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje,

uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50 jedinica, aradne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala uodnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stogaje putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2,odnosno:

∆K / ∆L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2.

Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi3.000 € Izotroškovna kriva

2.000 € Izotroškov.

kriva

Putanja ekspanzije

Izokvanta 300 jedinica

Izokv. 200 jedinica

Rad na godinu 300 200 150 100 50

25

50

75

100

A

B

C

1.000 €

Ka

pita

l na

god

inu

(a)

Slika 8.2.b. Putanja ekspanzije i kriva ukupnih troškova

Putanja ekspanzije (od izhodišta kroz tačke A, B, C) ilustruje

troškovno najefikasnije kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti svaki

obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su


D

E

F (b)

1.000 € Izotroškovna kriva

Tro

šak

(€ g

odiš

nje

)

Ukupni dugorčni troškovi

Obim proizvodnje, jedinica na godinu

3.000

2.000

1.000

100 200 300

vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva

ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F)

pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima

proizvodnje prikazane na panou (a).

Ukupni prihod, grani čni prihod i marginalni trošak

1 2 3 4 5 6 7

Koli čina (Q)

Cena (P)

Ukupni prihod

(TR)

Marginalni prihod

(MR)

Marginalni trošak

(MC)

Marginalni prihod -marginalni trošak

(MR – MC)

Odluka o autputu

0 100 0 0 0 0

1 90 90 90 30 60 povećanje

2 80 160 70 25 45 povećanje


3 70 210 50 20 30 povećanje

4 60 240 30 30 0 SMR = SMC

5 50 250 10 50 -40 smanjenje

6 40 240 -10 - - smanjenje

Tabela 8.4. Ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa

Povećanjem autputa smanjuje se kratkoročni marginalni prihod (kolona 4), a postepeno povećava kratkoročni marginalni trošak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa, SMR=SMC i ostvaruje se maksimalan profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihod je negativna veličina.

Kratkoro čni granični prihod

Slika 8.3. Kratkoročni granični prihod

Kratkoročni granični prihod (SMR) predstavlja dodatni prihod, kada se dodatna


prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i

proda (samo od prodaje poslednje jedinice).

Konstantno opada sa porastom autputa, i posle 5. jedinice postaje negativan.

Maksimiranje profita (kratak rok)� Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova,

pa s vremenom profit poprima pozitivnu vrednost.� Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*).

U toj tački su granični prihod i granični trošak jednaki, avertikalna udaljenost izmeñu prihoda i troškova (A,B) jenajveća.

� Količina (q*) omogućavamaksimiranjeprofita.


� Količina (q*) omogućavamaksimiranjeprofita.� Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad

(q*), troškovi rastu brže od prihoda – granični prihodmanji od graničnog troška, zbogčega profit opada kadase preñe obim proizvodnje (q*).

� Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su graničniprihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća(firme).

Slika 8.4. Granični trošak i granični prihod odreñuju veličinu autputa

i maksimiranje profita u kratkoročnom periodu

Pano a. Profit je maksimiran u tački E kada je marginalni trošak (MC) jednak

marginalnim prihodu (MR), što ilustruje i tabela 8.4. U svakoj tački levo od Q1 = 4

jedinice autputa, granični prihod je veći od graničnog troška, pa kompanija treba da

poveća obim proizvodnje (strelice udesno). No, kada je autput veći od Q , granični No, kada je autput veći od Q1, granični

prihod je manji od graničnog troka, pa se željeni nivo profita može ostvariti

smanjenjem proizvodnje (strelice ulevo).Pano b. Preduzeće bira obim proizvodnje (q*), gde je profit maksimiran, kao razmak

izmeñu tačaka A i B, odnosno izmeñu ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q). Uz taj obim proizvodnje granični

prihod MR (nagib krive prihoda) jednak je graničnom trošku MC (nagib krive troška).

Promene u marginalnom trošku i marginalnom prihodu

Slika 8.5. Pano a: podsticanje (rast) graničnog troška smanjuje autput i profit; pano b: podsticanje (rast) marginalnog prihoda naviše povećava autput i profit

Povećanje troškova može biti uslovljeno povećanjem cena uvoznih inputa, inflacijom i sl., pa se kriva graničnog troška pomera naviše, sa SMC na SMC', tako da se presek krivih SMC i MR pomera sa E u E' . Autput se smanjuje sa Q1 na Q2, a time i profit, pa kompanija manje proizvodi.Rast dohotka može biti rezultat povećane produktivnosti, primene nove tehnologije, intenzivnosti rada ili dodatne tržišne tražnje, te se kriva graničnog prihoda pomera naviše, sa MR na MR' , a tačke preseka krivih MR i SMC se pomeraju sa E na E'. Autput raste sa Q1 na Q3, a time i profit, pa kompanija više proizvodi.

Izbor autputa u kratkoro čnom periodu

S A V C

SA T C

S M C

B

T ro š a k , p ri h o d (? / d o b ru )

A k o j e c e n a iz n a d S A T C1 ,

f i rm a p ro i z v o d i Q1 s a

p ro f i to m

A

A k o j e c e n a i z m e d u S A T C1 ,

i l i S A V C , f i rm a p ro i z v o d i

Q 1 s a g u b i t k o m

S A T C 1

S A V C

A utpu t

CA k o j e c e n a m a n j a o d

S A V C1 , f i rm a p ro i z v o d i 0

a u t p u t a M R

Q 10

S A V C 1

Slika 8.6. Odluka preduzeća o izboru autputa u kratkoročnom perioduPreduzeće polazi od autputa Q1, gde su MR = SMC. Zatim proverava da li da uopšte proizvodi.Ako je cena P, iznad SATC1 (nivo kratkoročnog ukupnog troška), preduzeće proizvodi Q1 iostvaruje profit (zatamnjeno područje A). Ako je cena P, izmeñu SATC1 i SAVC1, preduzećedelimično pokriva svoje fiksne troškove (zatamnjena površina B). Iako se gubi novac, preduzećenastavlja da proizvodi Q1 pošto manje gubi kad radi nego da ne radi. Samo ako je cena P manja(niža) od SAVC1, autput preduzeća bi trebalo da bude nula (zatamnjeno područje C). Pri takvimcenama preduzeće ne pokriva čak ni varijabilne troškove.

Odluka: proizvoditi ili ne u kratkoro čnom periodu

Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 53

Grafikon 8.2. Doprinos nad fiksnim troškovima

Preduzeće u kratkoročnom periodu bira veličinu autputa pri kojem cena (a ona je ukupni prihod) pokriva kratkoročni varijabilni trošak (SAVC). Ako to nije slučaj, nema proizvodnje.

Odluka: proizvoditi ili ne u kratkoro čnom periodu

a) preduzeće treba da proizvodi ukoliko je cena veća odprosečnih varijabilnih troškova (P > SAVC).Ovo znači da jeostvaren doprinos iznad fiksnih troškovai da proizvodnjatreba da se nastavi. Proizvodnju treba nastavitičak i kada jeostvarengubitak, ali koji je manji od gubitka koji bi bioostvarengubitak, ali koji je manji od gubitka koji bi bioostvaren kad bi se preduzeće zatvorilo i kad bi i dalje moraloda plaća fiksne troškove.b) preduzeće ne treba da proizvodi ako je cena manja odprosečnih varijabilnih troškova. Ovo znači da preduzeće nemože da plati svoje varijabilne troškove, a i fiksni troškovi semoraju platiti, pa preduzeće treba zatvoriti.Tačka zatvaranja(H) je prikazana isprekidanom linijom na grafikonu 8.3.

Grafikon 8.3. Odluka preduzeća proizvoditi ili ne u kratkoročnom periodu, kriva ponude i cena zatvaranja

U Q1 kratkoročni prosečan fiksni trošak – SAFC (koji je razlika izmeñu kratkoročnog prosečnog troška – SAC i kratkoročnog prosečnog varijabilnog troška – SAVC) je razmak E,G. Ako preduzeće proizvodi, ostvaruje se gubitak. Gubitak po jedinici autputa je prikazan sa E,F,

gde je cena P1 ispod kratkoročnog prosečnog troška. Meñutim, ovaj gubitak je manji nego kada preduzeće ne bi proizvodilo, zato što ono treba još uvek da plaća fiksne troškove u kratkom vremenskom roku. Proizvodeći, preduzeće ostvaruje delimični doprinos, razmak nad fiksnim

troškovima po jedinici F, G. Preduzeće neće proizvoditi ako je cena manja od prosečnog varijabilnog troška, u tački H.

Prosečan i granični trošak u dugom rokuDugoročni prosečan trošak (LAC) i dugoročni marginalnitrošak (LMC). Tabela 8.3,prikazuje dugoročne graničnetroškove (LMC), kolona 5, i dugoročne prosečne troškove(LAC), kolona 6. Kada povežemo ove dve mere troškova,čija su ponašanja tesno povezana, dobijamo:a) krivudugoročnih prosečnih troškova (kriva koja povezuje


dugoročnih prosečnih troškova (kriva koja povezujeprosečne troškove proizvodnje s obimom proizvodnje) i b)krivu dugoročnih marginalnih troškova (kriva kojauslovljava promenu dugoročnog ukupnog troška kada seobim proizvodnje poveća za jednu jedinicu).Kriva LACdostiže svoj minimum u tački M na slici 8.2, pano b, a naslici 8.7. u tački E.

Prosečan i granični trošak u dugom roku

E

Slika 8.7. Krive dugoročnih prosečnih i marginalnih

troškovaKada preduzeće proizvodi

autput pri kome su dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC)


LMC = LAC

marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto

tako, kadaLAC rastu, LMCsu veći od LAC-a. Tačka E

predstavlja minimalne troškove za dati nivo autputa, tj. kada su

LMC=LAC, odnosno kada kriva LAC dostiže svoj

minimum.

Prosečan i granični trošak u dugom roku

Pri svakom nivou autputa,dugoročni prosečni troškovi(LAC) su ukupni troškovi (TC) podeljeniautputom (Q)(kolona 6, tabela 8.3),a dugoročni marginalni trošak(LMC) je rezultat proširivanja proizvodnje, tj. dodatnejedinice proizvoda. Na osnovu dosadašnje analize islike8.7, uočavamo dvečinjenice:a) kada dugoročni prosečni trošak (LAC) opada, tada je


a) kada dugoročni prosečni trošak (LAC) opada, tada jedugoročni marginalni trošak (LMC) manji od LAC(zatamnjeno poljeB), odnosno raste kada jeLMC veći odLAC (zatamnjeno poljeD);b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputugde seLAC i LMC presecaju,(tačka E naslici 8.7, a tačkaM na slici 8.2, panob).

Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku


Grafikon 8.4. Odluka preduzeća proizvoditi ili ne u dugoročnom periodu,

kriva ponude i prelomna cena Preduzeće ne bi trebalo (neće) da proizvodi ispod cene koja je jednaka minimumu krive prosečnog troška, odnosno P1 = LAC, zato što se tada ostvaruje gubitak. Na primer, pri ceni P2 gubitak po jedinici je razmak E,F (cena je niža od prosečnog troška, odnosno P1 < LAC). U dugoročnom periodu, preduzeće ne sme da proizvodi, ako je cena ispod P1, pošto se ostvaruje gubitak.

Odluka: proizvoditi ili ne u dugom rokuMaksimiranje profita za preduzeće pri datom nivou autputa postižekada jegranični prihod jednak grani čnom trošku. Ukupni profit jeprosečan profit po jedinici autputa, pomnožen ukupnim autputom.Ukupni profit je pozitivan samo onda kada je prosečan profitpozitivan. Prosečan profit je granični prihod, umanjen za graničnitrošak.Meñutim, granični ili prosečni prihod je samo cena po kojoj sesvakajedinica autputaproda. Prematome,ako dugoročni prosečni


svakajedinica autputaproda. Prematome,ako dugoročni prosečnitrošak (LAC) u tački E premašuje cenu po kojoj je autputQ1

prodat, preduzeće je na gubitku u dužem periodu i trebalo bi daprestane da radi. Ako jeLAC jednak ceni, pri datom nivou autputa,preduzeće postižeprelomnu tačku rentabilnostiu dužem periodu,odnosno prag rentabilnosti ili mrtvu tačku, u kojoj su ukupnitroškovi(TC) jednaki ukupnim prihodima(TR).Ako je cena iznadLAC, pri datom nivou autputa, preduzeće udugoročnom periodu posluje profitabilno i nastavlja da posluje.

Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku


Slika 8.8. Dugoročna odluka preduzeća o veličini autputa Dugoročno, preduzeće bira nivo autputa u tački E u kojoj je LMC = MR. Potom proverava da li stvara profit ili gubitke za dati nivo autputa (Q1). Ako je cena jednaka ili veća od LAC1, dugoročnog prosečnog troška shodno nivou autputa Q1, preduzeće ne stvara gubitke i ostaje u poslu. Ako je cena manja od LAC1, odluka preduzeća o dugoročnom autputu biće nula – preduzeće se trajno zatvara.

Odluka: proizvoditi ili ne u dugom rokuOdluke preduzeća o izboru autputa ilustrujemo u obliku tabele 8.6.

VREMENSKI PERIOD

GRANIČNI USLOV PROVERA DA LI PROIZVODITI

Kratkoročno Izbor autputa kod koga je

MR = SMC Proizvoditi dati proizvod ako je P > SATC. U suprotnom autput treba da bude 0.

Dugoročno Izbor autputa kod koga je

MR = LMC Proizvoditi dati proizvod ako je P > LATC. U suprotnom autput treba da bude 0.

Tabela 8.6. Odluke preduzeća o izboru autputa u kratkoročnom i dugoročnom periodu Za kratkoročni i dugoročni period bitno je da je prodajna cena (P) veća od kratkoročnih

prosečnih ukupnih troškova (SATC), odnosno dugoročnih prosečnih troškova (LAC


prosečnih ukupnih troškova (SATC), odnosno dugoročnih prosečnih troškova (LAC

Odnos dugoročnih i kratkoro čnih troškova

SMC1 SMC2 SMC3

SATC1 SATC2 SATC3


Q1 Q2 Q 3

LATC = LMC

Proizvodnja

10

Grafikon 8.5. Dugoročni trošak i konstantni prinos na obim Kriva dugoročnog prosečnog ukupnog troška (LATC), koja je identična krivoj dugoročnog graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SATC1, SATC2 i SATC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih ukupnih troškova se sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova.

64

Grafikon 8.6. Dugoročna kriva prosečnog troška sa ekonomijom i dezekonomijom obima

Kriva dugoročnog prosečnog troška (LATC) je ovojnica (okružuje) krive kratkoročnih prosečnih troškova (od SAC1 do SAC9). Pretpostavimo da je instalisani kapacitet mašina fiksan u kratkom roku. Za svaki instalisani kapacitet mašina prikazana je kriva SAC. Meñutim, u dugom roku, varijabilan je svaki kapacitet mašina, pa čak i veličina fabrike. Da bismo izveli krivu LATC, pri svakom nivou autputa biramo kapacitet mašina (K) koji daje najniži SAC po datom nivou autputa. Tako dolazimo do tačaka A, B, C, D, E, F, G, H i I koje se nalaze na krivoj LATC. Vidljivo je da LATC kriva ne prolazi kroz najnižu tačku ni na jednoj krivoj SAC. Stoga SAC kriva pokazuje minimalni prosečni trošak proizvodnje datog nivoa autputa kada se svi faktori mogu menjati, a ne i minimalni prosečni trošak pri kome data fabrika može da proizvodi.

Dinamičke promene troškova - kriva učenja� Proizvodno iskustvo i kriva učenja� а) radnicima u početku izvršavanja radnih zadataka treba

više vremena. Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi;

� b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje;c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku


� c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvo-ljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takoñe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove;

� d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala.

Dinamičke promene troškova - kriva učenja

Grafikon 8.7. Kriva učenja

Proizvodni troškovi preduzeća mogu postepeno opadati zato što radnici i

menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste


iskusniji i efikasnije koriste raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će

stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok kumulativni obim

proizvodnje raste.

Grafikon 8.8. Učenje naspram ekonomije obima (razmera)

Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje

Dinamičke promene troškova - kriva učenja


preduzeća zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC1) ili

zbog krive učenja (pomeranje sa A na C na

krivoj AC2).

HVALA NA PAŽNJI

troškovi, ponuda i profit - · pdf filetroškovi, ponuda i profit ... raznovrsni...

Documents