troskovi komplet

8/13/2019 Troskovi komplet

1/49

1. OSNOVNE K-KE PREDUZECAPreduzece je osnovni subjekat trzisnog privredjivanja. Preduzeceje je pravno lice koje obavlja delatobavljanja delatnosti I sticanja dobiti. Poslovne delatnosti mogu biti: proizvodnja, promet I vrsenje utrzistu. Dobit je osnovni motiv I cilj poslovnih aktivnosti preduzeca. Poslovnu delatnost preduzece ona trzistu. Ono na njemu nabavlja sirovine, repromaterijal I realizuje proizvode I usluge. Skup svih pcini privredu jedne zemlje tj preduzec je deo privrednog sistema. Preduzece uziva punu pravnu sams tim sto je u obavezi da se pridrzava vazecih propisa I poslovnih morala.

2. OSNIVANJE I PRESTANAK PREDUZECAPreduzee osnivaju osniva i koji mogu biti !izi ka i pravna lica. "izi ka lica osnivaju: orta ko dru#tkmanditno dru#tvo, akcionarsko dru#tvo i dru#tvo sa ograni enom odgovorao#u, dok pravna licaakcionarsko dru#tvo, dru#tvo sa ograni enom odgovorno#u i komanditno dru#tvo u svojstvu koman$avno preduzee osniva dr%ava, odnosno jedinica lokalne samouprave. Osniva i i lica koja stupe u dru#tvo su clanovi dru#tva. Preduzee se osniva dono#enjem osniva kog akta, koji predstavlja ugovor o osnivanju. Osniva ki akt preduzea sadr%i odredbe o !irmi i sedi#tu, !irmi adresi, delatnosti preduzea, osniva kom ulogu, pravima, obavezama i odgovornostima osniva preduzeu i preduzea prema osniva u, uslovima i na inu utvrdjivanja i rasporedjivanja dobiti irizika, zastupanju preduzea, za#titi %ivotne sredine i drugim pitanjima predvidjenim zakonom.Osniva i obezbedjuju po etni, odnosno osnovni kapital Organizovanje, odnosno osnivanje pr

mo%e biti na odredjeno i neodredjeno vreme. Prema Zakonu o preduzeima, preduzee prestaje sa radom: ako mu je izre ena mera zabrane obavljanjadelatnosti; prestankom prirodnih i drugih uslova za njegovo dalje poslovanjei obavljanje delatnosti,&istekom vremena na koje je osnovano& odlukom skup#tine, odnosno preduzea, pravosna%nom odlukom suda, ako se utvrdi ni#tavnost upisa uregistar, ako preduzee ne obavlja registrovanu delatnost neprekidno du%eod dve godine& u uslovima kada se osnovni kapital dru#tva kapitala smanji ispodminimalnog iznosa propisanog zakonom, nastankom statusnih promena ' spajanje, pripajanje, podela,& uostalim slu ajevima propisanim zakonom. Postupak prestanka preduzea sprovodi se likvidacijom i sPreduzee zvani no prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra.

3. UPRAVLJANJE PREDUZECEMPreduzecem upravljaju vlasnici. Odnosno njihovi predstavnici srazmerno udelu I akcijama. Organi psu: skupstina ( organ vlasnika& upravni odbor'organ upravljanja& direktor ( organ poslovanja& nadz ( organ nadzora. )pravni odbor I direktor sacinjavaju upravu preduzeca. ) drustvu kapitala sa manje ozaposlenih ne postoji obaveza izbora upravnog I nadzornog odbora.Skupstina preduzeca u okviru svojih nadleznosti donosi statut, utvrdjuje poslovnu politiku, razmatra godisnji obracun I izvestaje o poslovanju. )pravni odbor priprema predloge za odluka za skupstinu I so njihovom ostvarenju. Direktor organizuje I vodi poslovnu aktivnost preduzeca, stara se o zakonitos poslovanju, zastupa preduzece prema trecim licima Itd. adzorni odbor vrsi nadzor zakonitosti rada u preduzeca I kontrolise ispravnost periodicnih I godisnjih obracuna. )cesce zaposlenih u upravljanju preduzecem odvija se u skladu sa zakonom, osnivackim aktom I statutom preduzeca.

4. OBLICI PREDUZECAPreduzece je osnovni oblik organizovanja privrede. Izdvajaju se - perida I to: * administrativni (centralisticki. /o je period od *0-1 ( 1+ g. 2arakterise ga veliki uticaj drzavnih organa. Sredstva za proizvodnju su u drzavnom vlasnistvu a direktor je predstavnik drzave. Ovo je bio period dirigovane privrede. 3 razdoblje samoupravnog razvoja. 4adni kolektivi dobijaju sire kompetencije da samostalutvrdjuju poslovnu razvojnu politiku I uredjuju unutrasnje odnose. 5 period dogovorne ekonomijeogodine imamo re!ormu a od *07* ( *088 period udruzenog rada 9 sour, ro, oour . - razdoblje trzisn privredjivanja gde predeuzece samostalno uredjuje model svog organizovanja, odnose sa drugim sub privredjivanja, povezivanje I udruzivanje. Ovde postoje - grupe preduzeca I to: a preduzeca u drust


2/49

svojini ( PDS 9posluju drustvenim sredstvima. ogu biti organizovana kao DD, DP, $P I DOO b preduzeca u zadruznoj svojini posluju sredstvima zadrugara. /u spadaju razne zadruge, DD na bazizadruznog kapitala, DOO, komanditna drustva ( 2D, D SO ( dr. sa neogranicenom solidarnom odgov preduzeca u mesovitoj svojini + ulozena sredstva iz najmanje dva svojinska oblika. . /u spadaju: DD,2D, D SO ali u mesovitoj svojini. d preduzeca u privatnoj svojini koja posluju sredstvima u svijinidomacih !izickih I gradjansko ( pravnih lica I stranih lica. 9 DD, DOO, 2D, D SOOd *006.g. najnoviji zakon uredjuje trzisni model privredjivanja gde su osnovni oblici preduzeca: pridrustvo, drustveno preduzece I javno preduzece.

5. DRUSTVA KAPITALADrustvo kapitala moze biti organizovano kao ;D i DOO. ;D je drustvo ciji je osnovni kapital podeljenakcije odredjene nominalne vrednosti. Osnivaju ga pravna I !izicka lica I to putem ugovora. Organizudva nacina I to asimu !"#$ ( ima po pravilu jednog osnivaca koji kupuje paket akcija 9otkup svih akc prilikom osnivanja . inimalni novcani iznos je *++++< gde je = potrebna odmah a druga = nakon 3 b su%&'si(#$ ( upucivanje javnog poziva trecim licima za upis I uplatu akcija. Odnosno imamo emisoglasavanje I kupovinu akcija. Po pravilu imamo dva ili vise osnivaca. inimalan osnivacki ulog je 3od kojih = odmah a driga = nakon 3 godine. ajmanji ulog po jednom akcionaru je 1++< a najmanjavrednost akcije je 1aposljavaju do 1+ radnika.Srednja pred. Imaju znatno veci kapital, ostvaruju veci obim poslovanja I imaju veci broj radnika. Stestabilnosti ovih prd. $e mnogo veci od malih. >aposljavaju do 31+ radnika. Drzava ih vise podrzava.?elika pred. su kompanije, korporacije I holdinzi. ?eoma su stabilna I primenjuju nauku sto znaci da ntrebalo da ih iznenadi rizik. Prate stanje na trzistu. ;ko dodje do lomova onda su oni veoma bolni. Onnosioci privrednog razvoja regiona pa I zemlje.


3/49

+. , /0 / / 6 7 0 67 87 9 6 :6 /8/@ABC BE AFGHA E JKBG A ELBE AFGHA E MFGHN G E K MFGHA E QERN GVEC HGC MCALC BKW AFGHA E E CBE AN HNXG MFKAN BE N MFCYGAN MC preduzeca, sluze za ostvarivanje zadataka preduzeca 9obim proizvodnje, promet, pruzanje uslugaostvarenje dobiti. Iz te zarade se placaju obaveze 9ZD, razvoj preduzeca, zajednicki interesi. Pnameni: poslovna sredstva 9direktno su u !'ji poslovanja preduzeca tj. [ilj njihovog koriscenja je proimaterijalnih dobara I pruzanje usluga I vanposlovna sredstva. Podela prema speci!ikaciji po

sredstva:osnovna I obrtna. Osnovna sr. su trajna sr. pred. @ABC BG \EFE\ FGFKA K\G CABCAN :' G\ FERE E HNXK CH TCHKBN HEBE, '\CG]KYKRGBE C^F E UE K CH *, 'MCG\E FERE E, 'AEUC N FC_GBG FGHBCA K MFGBCAG BE BC MFCK CH

`FGHA E E FEH JKBG BER EXBKRK HGC CABC BKW AFGHA E E. N AMEHERN U _KFGU AUKALN MCH CABC BKU AFGHA K,UE AG MCHFE NUG ERN K GUQK_

CHFG GBE BGUE GFKRELBE NLETE E K BC JEBE AFGHA E \CRE KUERN \EFE\ GF

;. /. 8 :7 6 6@` KUE CHTC EFERN N FGHBCA . CABC K, FGHBCA @` MFGHA E QE MFE G G K G KHGB KFE G N MCALC BKU \ KTEUE. GBE AG C^KJBC HG]KBK_GBC YN. @` AG G KHGB KFERN MC: BEÊ BCR, EUCF K C EBCR, AEHE_ CR FGHBCA KfEÊ BE FGHBCA AG NTLE BCU, \CFKA K \CH G KHGB KFE E K MFE G E A

FGHBCA K E KABK FC_\C K ?OS "v /z

E\ NFBE FGHBCA @` RG CBE FGHBCA KLK YGBE MC \CRCR AG AFGHA E BEiznos iskazan na !akturi . E KABK FC_\C K AN FC_\C K \CRK BEA ERN CH MFGKAMCFNJKCYE HC GTC CT A E QE E N ]NB\YKRN.9 troskovi transporta, tr. anipulacije,fEÊ BE FGHBCA @` MFGHA E QE CABC KYN E C^FEJNB EUCF K EYKRG, CHBC

UCF K C EBE FGHBCA KA\E NRG A E G KA FC_GBCA K @`. C\N FEHE @C\N G\E FERE E K A CRN N FC_GBN FGHBCA MFGBCAG BE BC G MFCK CFGHBCA MFGHA E QE C MKAEBN FGHBCA HE CT AFGHA E N C\N MFG WC

ÈHE_ E FGHBCA MFGHA E QE A EFBN FGHBCA @`. FEJNBE E AG \EHE CHN UG N\NMEB K BCA HC EHE C^FEJNBE G EUCF K EYKRG. S?OS ?OS';m?OS

E MFE G G K AETLGHE E G FGHBCA K KUC KBG MFGHN G E MCAGÊB BEJMC\E NRG \CLK\C AFGHA E FGHG N HE CU FGBN \N BE FXK_ N. FGHBCANALC KUE, HGLC E GU MCBNHG K FEX G.


4/49

11. 8/?


5/49

?4OP/O4 ''''''''''

4

15. , /0 / / 6 7 0 7 9 6 :6 /8/@^F BE AFGH. FGHA E QERN HGC MCALC BKW AFGHA E E MFGHN G E K JKBGMFCK CHE. VCH C^F . `FGH. : \CG]KYKRGBE C^F E RG G K CH *, G\ NMC FG^G \FE G C * TCHK E KU

FC_G AG CHRGHBCU, YGLC\NMBN N FC_GBN FGHBCA MFGBCAG BE BC G MFCK C

cenu kostanja@^F BE AFGHA E JKBG ALGHG K GLGUGB K : BC JEBE AFGHA E, AKFC K FG GF BK HGLC K, EU^ELEXE, AK EB KB GB EF, BGHC F_GBK MFCK CHKMFCK CHK, MC FEXK E E K HF. K\LNA FGMFCHN\YKRG C^F . `FGH. @^NW E E FGUGBNLETE E N FGMFCHN\YKRN ME HC MFCHERG, CHBCABC BEMLE G FGELK C EBKWVCH FTC KBA\KW HGLE BCA K YK\LNA FGMFCHN\YKRG RG \FE K RGF BGUE ]E N

1). /


6/49

K$' i&iH'#! $ G!"92o pokazuje koliko puta se obr. sredstva obrnu u toku godine,i izra unava seK$ UP AsOB

gde su )P'ukupni prihodi, ;sO 'anga%ovana obrtna sredstva

V' i i#" $!G' #i $ G!#i sG'Fs!"("9O S izra unava seOBS UP K$

a osnovu ovih parametara utvr uju se potrebe za obrtnim sredstvima po pojedinim elementima sr

!azama procesa, te na nivou preduzea kao celine.

1+. VRSTE ZALI A

>alihe se naj e#e razvrstavaju prema:*. VGs!i %"G"%!'Gis!i%"m" G$i ($F"9zalihe bra#na, #eera,gvo% a,tekstila...3. PG$i ($F#$H F' "!#$s!i9zalihe poljoprivrednih proizvoda,#umskih proizvoda,ind. proizvoda,zalihetrgovinske robe...5. Q" "m" G$&'s" G' G$Fu%&iH'9zalihe predmeta rada, zalihe nedovr#ene proizvodnje i poluproizvoda,zalihe gotovih proizvoda

-. P "#iG"#Hu i $s!("G'#Hu "#"9planirane i stvarne zalihe1. V' i i#i " i "9nedovoljne, normalne i prekomerne zalihe .

Z" i ' G'm" (G'm'#u $sm"!G"#H" >alihe se prema vremenu posmatranja mogu podeliti na:' $ '!#' 9raspolo%ive koli ine proizvoda na po etku posmatranog perioda,koje su u stvari prenete,neiskori#ene zalihe iz prethodnog perioda,i mogu biti jednake ili vee od nule' !'%u '9koriste se za poslovanje u toku posmatranog perioda, i podlo%ne su stalnim promenama' %G"H#H' 9zalihe koje ostanu na kraju posmatranog perioda.Predstavljaju prelazne zalihe jer se prenosnaredni poslovni period. ogu biti vee, manje ili jednake nuli

Z" i ' G'm" (' i i#i ajbitniji !aktori koji opredeljuju veli inu zaliha su:' G i#" $ G!" " i "9Pokazuje koliko se puta zalihe obrnu u toku jednog vremenskog perioda, i #to jvei, zalihe su manje i obrnuto.>avisi od karakteristike proizvoda, asortimana,lokacije objekta... . rzina obrta zaliha se izra%ava preko koe!icijenta obrtaK$ K$ P Z, gde su: P'ostvareni promet, >'prose ne zalihe-!G"H"#H' $ G!" " i " T$

T$ 3)> K $-s!"#H' #" !G i !u #" "(%'9Obi no je robu lak#e nabaviti nego prodati. e utim, u uslovima poremeodnosa na tr%i#tu, situacija je obrnuta, pa su privredni subjekti prinu eni da zbog kontinuiteta u posobrazuju uveane zalihe

-(G'm' !G"H"#H" #" "(%'9Obuhvata vremensko razdoblje od prvih kontakata sa dobavlja ima pa do pnaru ene robe, i direktno uti e na veli inu zaliha.;ko nabavka du%e traje, zalihe se obrazuju na vi#eobrnuto .-G"s $ $ i(" i#"#siHs%" sG'Fs!("9?ei iznos raspolo%ivih sredstava daje #ire mogunosti za investirasprovo enje utvr ene politike investiranja-s!"#H' #" !G i !u G$F"H'9Ote%ana prodaja na tr%i#tu, dovodi do gomilanja zaliha, veeg anga%ovaobrtnih sredstava,dodatnih tro#kova uvanja zaliha...-s!"#H' %$#%uG'#&iH' #" !G i !u9)sled mnogih okolnosti na tr%i#tu tra%nja esto oscilira. Preduzea stalnoj obavezi da prate, sagledavaju i prilago avaju se promenama na tr%i#tu .


7/49

-!' #i %i "%!$Gi9kapacitet skladi#ta, broj i veli ina maloprodajnih objekata, kapacitet proizvodnih ptransportni kapaciteti...

>alihe se prema veli ini dele na:' #'F$($ H#' 9ne obezbe uju normalno odvijanje poslovnih aktivnosti, i odra%avaju se na smanjenje obima proizvodnje .-#$Gm" #' 9po veli ini, strukturi i kvalitetu zadovoljavaju potrebe preduzea, i obezbe uju kontinuirostvarenje planiranih aktivnostu.Dele se nami#im" #'W $ !im" #' i m"Xim" #' .

- G'%$m'G#' 9nepovoljne jer nepotrebno anga%uju odre eni iznos obrtnih sredstava, smanjuju koe!iobrta i poveavaju tro#kove dr%anja zaliha .

Mi#im" #' i m"%sim" #' " i '-Mi#im" #'zalihe predstavljaju donju granicu u okviru normalnih zaliha. /o je najmanja koli ina prokoja obezbe uje normalno odvijanje procesa reprodukcije. Postoje dva modela izra unavanja min. z #"!uG" #iY Zmi# PF X V#Wgde jeZ mi#'min. zaliha,PF 'dnevna potro#nja,V#'vreme nabavke (G'F#$s#iY Zmi# VGP X V# Wgde su:VGP 'vrednost god. potro#nje,V#'vreme trajanja

nabavke,! 'broj radnih dana u godini

' M"%sim" #'zalihe predstavljaju gornju granicu u okviru normalnih zaliha./o je najvea ekonomski

opravdana zaliha, koja se ne sme prekora iti.O !im" #' " i '

/o su najekonomi nije zalihe jer imaju najni%e tro#kove nabavke, uskladi#tenja i prodaje. Z $ ! [$ 2 \R $sgde su:[ $-optimalna koli ina nabavke R $s-obavezne sigurnosne rezerve

1;. MODELI UPRAVLJANJA ZALI AMA M'!$F ABC

o%e se primeniti u preduzeima razli itih delatnosti, bez obzira na veli inu i na in organizovanjse na kategorizaciji odnosno razvrstavanju zaliha prema odre enim kriterijumima. Polazi od pretposu strukturi zaliha nisu svi artikli od iste va%nosti u poslovnoj aktivnosti preduzea 9neki su nosei, n biti a neki marginalni . Po#to je upravljanje zalihama svakog artikla skupo, sporo i neracionalno, prise selektivni pristup, i pa%nja se posveuje onim artiklima od vitalnog zna aja za ekonomiju poslovosnovu odre enih kriterijuma 9nabavna cena, u e#e u strukturi zaliha, udeo u vrednosti zaliha, odnostvarenom prometu... vr#i se rangiranje artikala po svom zna aju, i to u tri kategorije';, i [. '2ategoriju A ini relativno mali broj artikala, sa visokim u e#em u strukturi ostvarenog prometa. vezuju prete%ni deo sredstava anga%ovanih u zalihama. '2ategoriju B ine artikli koji nemaju neki izra%eni zna aj, niti u broju, niti u ostvarenom prometu '2ategoriju C ini veliki broj artikala, sa gotovo neznatnim udelom u prometu.

Pa%nja menad%menta se usmerava najveim delom na artikle iz kategorije ;, jer oni anga%uju najvsredstava, stvaraju velike tro#kove i imaju odlu ujui uticaj na poslovni uspeh preduzea. ere kod okategorije daju najbolje rezultate i uvavaju pro!itabilnost poslovanja.

wra!ikon br. 7 str. 88 etoda ; [ mo%e da se koristi i kod trgovinskih preduzea. Osnovne prednosti metode ; [ su:'jednostavniji i racionalniji pristup upravljanju zalihama'objektivnija kontrola zaliha'realnije vo enje politike zaliha i nabavnog poslovanja


8/49

'bolja ekonomija zaliha u celini, i dr.

JUST-IN-TIME s!G"!' iH" - JIT Savremeno privre ivanje podrazumeva e!ikasno, racionalno i pro!itabilno poslovanje. Privredni subu stalnoj te%nji ka osvajanju novih tr%i#ta, smanjenju tro#kova poslovanja, pobolj#anju kvaliteta pr poveanju obima prodajnih usluga i sl. ) tom pogledu posebnu ulogu i zna aj ima logisti ki sistem kda omogui najpovoljnije kretanje materijala u procesu reprodukcije. a tim pretpostavkama nastala strategija, ija je su#tinau $! u#$ us% "]'#im m"!'GiH" #im !$%$(im" u G'Fu ' u. astala je u $apanu.

) pevodu $I/ zna i xvremenski dobro isplaniranox. ) osnovi ova strategija polazi od toga:F" s' G"("G$ "W u $!G' #im %$ i i#"m"W G'F(i]'#$ %(" i!'!"W #"]' #" G"($m m's!u u G"($ (G'm#"H $($ H#iHim us $(im". Primena $I/ zahteva visok nivo organizovanosti i !unkcionisanja privrede u celini, besprekornu org.

proizvodnje, transporta i prometa. )z to, osnovni preduslovi su i:'uskla ena i kontinuirana nabavka'direktna isporuka inputa standardnog kvaliteta od odabranih dobavlja a, bez skladi#tenja i zaliha'organizacija proizvodnje u malim serijama'prilago enost kapaciteta proizvodnom programu'savremena organizacija rada i visokostru na radna snaga'dnevni plan rada

Postoje dve varijante $I/ strategije:- sis!'m si# G$#i $("#' G$i ($F#H'9 >asniva se na dugoro noj poslovnij saradnji svih u esnika u poslovnom lancu. Poslovni odnosi se ure uju ugovorima, na osnovu kojih se izra uju godi#nji, trommese ni i nedeljni planovi proizvodnje i nabavke. Do detalja je razra en sistem komuniciranja, isporin!ormisanja .- K"# "# sis!'m 9 astao je u $apanu u /oyoti.2oncipiran je na principu dopunjavanja i polazi od togau #to kraem roku i pod najpovoljnijim uslovima popuni sve #to je utro#eno u u procesu proizvodnjeodnosno prodato kupcima. >a razliku od klasi ne organizacije proizvodnje, gde se na osnovu planov proizvodi guraju napred prema proizvodnom toku, kod 2anban sistema impulse za proizvodnju inicirzavr#na !aza. a osnovu potreba, slu%ba zavr#ne !aze procesa proizvodnje izdaje nalog za izradu tra

proizvoda zahtevajui od predhodnih !aza izvr#enje svojih obaveza. Proizvodnja se tako organizuje principu xusisavanjax proizvoda. 2od 2anban sistema koristi se nekoliko vrsta kartica:i#F'!i i%"&i$#"9za prepoznavanje proizvoda ,i#s!Gu%!i(#" 9instrukcije o obimu, kvalitetu i vremenu budue proizvodnje!G"#s $G!#"kartica 9odre uje tok kretanja proizvoda .

2>. IZVORI POSLOVNI SREDSTAVA Poslovna sredstva 9osnovna i obrtna se obezbe uju iz raznih izvora. >a svako preduzee je od pozna aja da zna: koji su mogui izvori pribavljanja sredstava, njihova struktura, njihova trajnost, pore

obaveze koje preduzee ima prema pojedinim izvorima itd. Izvori poslovnih sredstava su: 1.Os#$(#i %" i!" ine ga: ulozi lanova orta kog i komanditnog dru#tva, akcijski kapital akc. dru#tva, udeli lanovsa ograni enom odgovorno#u, dr%avni kapital javnih preduzea koje osniva dr%ava, dru#tveni kap preduzea, zadru%ni kapital i drugi oblici. Prilikom osnivanja preduzea, osniva i su du%ni da obez po etni osnovni kapital 9za pojedine oblike postoji i zakonski minimum . ) toku poslovanja promenosnovnom kapitalu mogu da nastanu:'Po osnovu poveanja osnovnog kapitala'Po osnovu smanjenja osnovnog kapitala


9/49

')sled revalorizacije osnovnog kapitala' a osnovu statusnih promena'Po drugim osnovama 2. R' 'G(' 4ezerve su deo kapitala preduzea koji nema svog vlasnika, koji po tom osnovu sti e pravo na uprau e#e u dobiti... 2ao vlasnik se javlja preduzee. 4ezerve mogu biti:- "%$#s%' G' 'G('9 dru#tva kapitala ' ;D i DOO su du%na da od ostvarene dobiti izdvoje u obaveznurezervu min 1{ sve do iznosa od min *+{ osnovnog kapitala .

-s!"!u!"G#' G' 'G('9u skladu sa Statutom i drugim aktima preduzea-FGu ' G' 'G('9!ormiraju se raspodelom dobiti i mogi biti upotrebljene za otkup sopstvenih akcija, prekvali!ikaciju radnika, razne oblike solidarnosti... . 3.Z"Hm$(i Predstavlja pozajmicu koju davalac zajma daje korisniku radi ostvarenja nekih ciljeva, pod uslovom pozajmica vrati u dogovorenom roku i uz odgovarajuu kamatu 9nekada mo%e i bez kamate . >ajmodobravaju banke, ali i ostali privredni subjekti. >ajmovi se dele:'prema nameni:za osnovna i obrtna sredstva'prema vremenu:kratkoro ni, srednjero ni i dugoro ni'prema obliku:nov ani i robni'prema poreklu:iz domaih izvora i inostrani

4. SG'Fs!(" $s!("G'#" 'mi!$("#H'm "G!iH" $F (G'F#$s!iPreduzea mogu da izdaju 9emituju hartije od vrednosti, radi sticanja sredstava za obavljanje poslovdelatnosti. Sam postupak je regulisan zakonom. 2ao najpovoljniji na in sticanja sredstava izdavanjemod vrednosti, preduzea koristekomercijalne zapise.5. Am$G!i "&iH" Predstavlja izvor osnovnih sredstava, i namenjena su za.'nabavku novih osnovnih sredstava'zamenu postojeih'otplatu obaveza po osnovu dugoro nih kredite za osnovna sredstva). Os!" i i ($Gi ) ostale izvore spadaju: ustupanje sredstava bez naknade, razne dotacije, avansi kupaca i dr.

Postoji vi#e kriterijuma za klasi!ikaciju izvora poslovnih sredstava:' G'm" ( "s#i !(uY sopstveni 9 osnovni, rezerve, amortizacija itui 9krediti- G'm" s!' '#u !G"H#$s!iY trajni( dugoro ni i povremeni

21. POJAM RADA I RADNE SNA^E R"F predstavlja svesnu, smi#ljenu i svrsishodnu aktivnost oveka na stvaranje korisnog u inka. /imobezbe uje podmirenje potreba dru#tva. 2roz rad, ovek prouzrokuje itav niz ekonomskih i neekon posledica. On radei daje odre ene radne rezultate'G$i ($Fi #$(u (G'F#$s!Wkoji dobijaju odgovarajuedru#tveno priznanje u vidu ekonomske vrednosti.

4ad je nu%an i nezamenljiv uslov proizvodnje i opstanka ljudi. ) ekonomskom smislu, rad predstavlja onakvo tro#enje radne snage, kojim se stvaraju nova materijadobra. ) ekonomskom smislu, rad predstavlja odnos izme u oveka i prirode. ) postupku stvaranjaupotrebnih vrednosti, radnik deluje na predmete rada koristei pri tom razli ita sredstva za rad. 4ezultat procesa rada je proizvod, odnosno odre ena upotrebna vrednost. Proizvedena dobra slu%ezadovoljenje potreba krajnjih korisnika'potro#a a i za dalju proizvodnju, tj. reprodukciju. R"F#" s#" " predstavlja skup telesnih i dru#tvenih sposobnosti oveka koji se ispoljavaju u obavljradnih aktivnosti. Pod sposobnostima se podrazumeva raspolo%ivi nivo znanja, ume#nosti u radu, stredne navike i drugo. )mesto radna snaga, u novije vreme se koristi termin'%"F"G, koji predstavljasubjektivne snage u preduzeu.


10/49

2adrovi su odlu ujui inilac dru#tveno'ekonomskog razvoja. 4adna snaga je osnovni inicijator i pokreta svih aktivnosti u dru#tvu i privredi. Ima odlu ujui utie!ikasnost poslovanja i razvoj produkcionih odnosa. Sredstva za proizvodnju i radna snaga ine proizvodne snage dru#tva. 4adna snaga je subjektivni aza proizvodnju 9sredstva za rad i predmeti rada su materijalni elementi proizvodnih snaga.

22. POJAVNI OBLICI RADA

ogui su razli iti pojavni oblici rada:-Qi i %i i um#i G"FY Pod !izi km radom se podrazumeva !izi ko, a pod umnim umno naprezanja radnradu. 2od !izi kog preovladava mi#ina aktivnost, a kod umnog dolazi do izra%aja nervni sistem.-PG$i ($F#i i #' G$i ($F#i G"FY Svaki rad koji je usmeren na proizvodnju materijalnih dobara ili pru%usluga ima karakter proizvodnog rada. On obuhvata i sve aktivnosti koje su u neposrednoj vezi sa proizvodnjom dobara 9nabavka, prodaja, istra%ivanje i razvoj... . eproizvodni rad je dru#tveno koOn nema za rezultat stvaranje materijalnih dobara, ve obezbe uje uslove da se proizvodne i druge aobavljaju na e!ikasan i racionalan na in. /u spadaju zdravstvo, prosveta, nauka, kultura, umetnost...-_i(i i mi#u i G"FY 4ad koji se tro#i u tekuem procesu poslovanja predstavlja %ivi rad, i omoguujestvaranje nove vrednosti. inuli rad je rad koji je utro#en u nekom ranijem periodu, i on je opredme predmete rada i sredstva rada.

-K$Gis!"# i #'%$Gis!"# G"FYSvaki rad kojim se stvaraju neki u inci koji su korisni za pojedince i dru# predstavlja koristan rad. ;ko rezultati rada ne doprinose podmirivanju potreba pojedinca ili dru#tva, oto nekoristan rad, i on je besmislen i #tetan.-DiG'%!"# i i#FiG'%!"# G"FY 4adc radnika na proizvodnim radnim mestima, gde je on direktno uklju estvaranje upotrebnih dobara i pru%anju usluga, ima karakter direktnog rada. Indirektan rad doprinosstvaranju uslova za normalno odvijanje direktnog rada, tj. proizvodnog procesa.-K$#%G'!"# i " s!G"%!"# G"FY /ro#enje radne snage u odre enom obliku za proizvodnju potrebne vred predstavlja konkretan rad. /o je rad koji je utro#en u konkretnom obliku rad 9zidar, stolar, limar... . /radne snage uop#te, bez obzira na konkretni oblik tro#enja, ini apstraktni rad. On je u stvari tvorac vrobe.-I#Fi(iFu" #i i FGu !('#i G"FY Individualni rad je rad utro#en za proizvode namenjene podmirenju potr

proizvo a a. 4ad radnika koji se tro#i za proizvode namenjene tr%i#tu, predstavlja dru#tveni rad.-PG$s! i s $ '# G"FY ;ko za obavljanje posla radniku nije potrebno nikakvo znanje i umee, to je onda prad. ;ko je za rad radnika potrebno neko odre eno znanje, onda je to slo%en rad.-R"F G'm" s!' '#u $ G" $("#H"Y Da bi uspe#no obavljao radne zadatke, radnik mora da posedujeodre ena znanja, koja delom sti e #kolovanjem a delom tokom rada kroz praksu. ) zavisnosti od nivznanaj, rad se klasi!icira na: rad nekvali!ikovanog radnika, rad polukvali!ikovanog radnika, kvali!ikosa srednjim obrazovanjem, visokokvali!ikovanog radnika, sa vi#im obrazovanjem, sa visokim, rad mnauka i rad doktora nauka.

23. TRO`ENJE RADNE SNA^E

) procesu rada dolazi do tro#enja radn snage. "izi kim i umnim naprezanjem, radnik tro#i svoju bioenergiju. 4adna snaga u toku proizvodnje stvara novu vrednost. Sa stanovi#ta tro#enja radne snage, bitno je sagledati vremenska merenja utro#aka rada, ciklusa radtro#enje rada na odgovarajuim radnim mestima. ?rednost uto#aka radne snage u istoj jedinici radnog vremena odre uju:'nivo stru nosti'psiho!ii ke sposobnosti radnika'organizacija rada'intenzitet rada'uslovi rada


11/49

/ro#enjem radne snage stvara se nova vrednost. Ona se sastoji iz minulog rada 9prenete vrednostinovostvorene vrednosti.VG'F#$s! G$ ' i G" "(" %$ i i#u u!G$ '#$ G"F" i i !" #iH' %$ i i#u F

$!G' #i u!G$ "%" G"F#' s#" '. Po#to individualni proizvo a i rade u nejednakim uslovima, oni imaju i nejednako tro#enje radnovremena za proizvodnju iste upotrebne vrednosti, a samim tim i razli ite vrednosti proizvoda. e utidru#tvo, putemtr%i#ta priznaje samo prose no, odnosno dru#tveno'potrebno radno vreme. ) stvarnosti, vreme tro#enja radne snage individualnog proizvo a a, obi no odstupa od dru#tveno

potrebnog radnog vremena, naj e#e zbog: nepotrebnog tro#enja radne snage i razlike u dru#tvenimuslovoma proizvodnje. Dru#tvo ne priznaje nepotrebno tro#enje radne snage. epotrebno tro#enje radne snage nastaje uslrazlika izme u:'posedovane i potrebne kvali!ikacije radnika'ostvarenog i prose nog dru#tvenog intenziteta'konkretne i optimalne organizacije rada

) cilju stvaranja povoljnije ekonomije rada, potrebno je:'ukloniti prisutne gubitke u radnom vremenu koje dru#tvo ne priznaje'te%iti stalnom prilago avanju objektivnih tehni kih i dru#tvenih uslova najpovoljnijim uslovima po

24. POJAM I VRSTA REPRODUKCIJE U cilju podmirenja svojih potreba ovek je prinu en da tro#i materijalna dobra. /aj proces potro#njodnosno zadovoljavanja svojih potreba je kontinualan proces, tj. proces koji se stalno obnavlja.Da bi proces mogao stalno odvijati, potrebno je iznova stvarati materijalna dobra.PG$&'s G$i ($F#H' s (" '#%"$ s!" #$ $ #"( H"#H' #" i(" s'reprodukcijom. ) zavisnosti od nivoa posmatranja, reprodukcija mo% biti:'dru#tvena'individualna

25. DRU`TVENA REPRODUKCIJA Dru#tvena reprodukcija se odvija na nivou dru#tva, kao slo%enog sistema. 4adi se o proizvodnjia jdru#tvene zajednice koja se stalno obnavlja. ) osnovi, svaka proizvodnja je ujedno i reprodukcija, jer je to: prvo, proizvodnja predmete potro#njeodr%avanje i obnavljanje radne snage kao subjektivnog inioca proizvodnje& drugo, to je proizvodnsredstava za proizvodnju 9predmeti i sredstva rada kao objektivnog inioca proizvodnje.

Dru#tvena reprodukcija ini jedinstvo etiri me uzavisnih !aza:'proizvodnja'raspodela'razmena'potro#nja

'PG$i ($F#H" je osnovna !aza dru#tvene reprodukcije.) njoj se stvaraju materijalna dobra. De!ini#e se ka proces prisvajanaj, prerade i oblikovanja predmete prirode koji vr#i ovek da bi obezbedio materijal%ivota i na taj na in zadovoljio potrebe i pojedinaca i dru#tva. Postoje dva tipa proizvodnje:naturalna 9cilj je podmirenje potreba samog proizvo a a irobna 9proizvedena materijalna dobra na putu od proizvodnje tro#enja prolaze kroz !azu razmene . 'R"s $F' "se nadovezuje na prethodnu !azu. ) njoj se vr#i raspodela rezultata dru#tvene proizvodnj pojedince, odnosno socijalne grupacije u dru#tvu.


12/49

'R" m'#" je vitalan segment procesa reprodukcije. Ona povezuje proizvodnju i raspodelu sa jedne, potro#nju sa druge strane. Putem razmene, kupci dobijaju sredstva za potro#nju, a proizvo a i sreds ponovnu proizvodnju. Istorijski gledano,razmena mo%e biti :naturalna i robno-novana . -P$!G$ #H" je !aza u kojoj se tro#e materijalna dobra nastala u !azi proizvodnje. Potro#nja mo%e bit

proizvodna 9 materijalna dobra se tro#e radi stvaranja novih upotrebnih kvaliteta ikrajnja ili inalna9podmiruju se potrebe kupaca kao krajnjih potro#a a .

4eprodukcija se prema obimu ostvarene proizvodnje deli na:

'prostu 9obim proizvodnje se ne menja, tj. obnavlja se na istom nivou'pro#irenu 9proizvodnja iz godine u godinu stalno raste'umanjenu 9proizvodnja iz godine u godinu stalno opada ili stagnira

2). INDIVIDUALNA REPRODUKCIJA Individualna reprodukcija je prisutama na mikro planu 9za razliku od dru#tvene koja se ostvaruje nnivou , i$ u ("!" s%u m']us$ #$ $(' "#i $s $(#i "%!i(#$s!i u G'Fu ' u.

Proces individualne reprodukcije po inje i zavr#ava sa novcem 9 '4'P'4 ' , s tim #to nov ana kraju reprodukcije treba da bude uveana za deo novonastale vrednosti. 4aspolo%ivim novcem obezbe uju se elementi procesa rada 9sredstva za proizvodnju i radna snag

zatim uklju uju u proizvodnju, gde dolazi do njihovog tro#enja i stvaranja gotovih proizvoda, koji se prodaju i naplatom se dolazi do novca radi organizovanja novog ciklusa reprodukcije. ) zavisnosti od obima nov ane mase na po etku i na kraju ciklusa, razlikujemo:' G$s!u G' G$Fu%&iHu9' G$ iG'#u G' G$Fu%&iHu9 |-um"#H'#u G' G$Fu%&iHu9 }

Sve aktivnosti koje se odvijaju u okviru individualne reprodukcije mogu se grupisati u tri !aze 9gra br.*5, str. **6 :- " " Gi G'm'9 de!inisanje proizvodnog programa, obezbe enje elemenata procesa rada, tehni ka iorganizaciona priprema proizvodnje

-!' #$ $ %" " "9tro#e se elementi procesa rada i izra uju korisna dobra- " " G$F"H'9prodaja gotovih proizvoda i naplata prodatih proizvoda

2*. POJAM I KARAKTERISTIKE ULA^ANJA U REPRODUKCIJU ^RAQIKON BR. 14W STR. 123

)laganja u reprodukciju mogu da se prat sa vi#e aspekata, i to preko:*. elemenata ulaganja3. oblika ulaganja5. vidova ulaganja

-. porekla ulaganja *. Pod' 'm'#!im" ulaganja podrazumevaju se osnovni inioci procesa rada i to:- G'Fm'!i G"F", u koje spadaju: 'sirovine 9predmeti rada uzeti iz prirode 'materijal 9predmet rada koji je rezultat ve neke obavljene proizvodnje 'energenti 9slu%e kao izvor energije ili se dodaju osnovnom materijalu'tehnolo#ki energenti 'poluproizvodi i delovi 9predmeti rada na kojima nisu izvr#ene sve proizvodne operacije ili su

zavr#ene ali sami za sebe nemaju !unkciju 'ambala%a 9pakovanje, za#tita i transport


13/49

-sG'Fs!(" " G"FW u koje spadaju. 'ure aji 9energetski, proizvodni, transportni 'postrojenja 9pogonske i radne ma#ine koje obezbe uju odvijanje proizvodnje u preduzeu 'transportna sredstva

'alati 9sredstva kojima se neposredno deluje na predmete rada 'inventar 9pogonski 'koristi se u pogonima, i poslovni 'u neproizvodnim delatnostima-G"F#" s#" "9subjektivni element-od vitalnog zna aja za reprodukciju

3. Prema$ i%uulaganja razlikujemo:-"# " $("#H' sG'Fs!"("9u predmete rada, sredstva za rad,zarade,nedovr#enu proizvodnju i zalihe got proizvoda-!G$ '#H' sG'Fs!"("9tro#enje predmeta rada,sredstava za rad,radne snagei ostala tro#enja

5. Prema(iFu u " "#H"W razlikujemo:'naturalni vid ulaganja'nov ani vid ulaganja

-. Prema $G'% u u " "#H"Wrazlikujemo:'domai ili strani

'sopstveni ili tu i

2+. REZULTATI REPRODUKCIJE Osnovni cilj reprodukcije se ogleda u stvaranju nekog korisnog u inka radi podmirnja dru#tvenih pna jednoj strani, i zarade na drugoj strani.

4ezultate reprodukcije ine njeni izlazi 9outputi , i oni se izra%avaju:-#"!uG" #$-(G'F#$s#$ ' N"!uG" #i G' u !"!i predstavljaju se u !izi kim jedinicama 9pokazateljima . Predstavljaju koli inu

proizvoda ili usluga koja je ostvarena u datom vremenskom periodu. -VG'F#$s#i G' u !"!i prikazuju se u nov anim jedinicama. 2ao pokazatelji naj e#e se koriste: 'vrednost proizvodnje 9UP [ X &, gde je[ 'koli ina proizvoda, a&'prodalna cena 'ukupan prihod 9svi prihodi preduzea u nekom vrem. periodu, a najvi#e poslovni prihodi 'dobit 9 zarada ili pro!it,D UP-URWgde suUP i UR ukupni prihod i rashod

2;. AN^A_OVANJE SREDSTAVA U ELEMENTE PROIZVODNJE Pod anga%ovanjem sredstava u elemente proizvodnje podrazumeva se anga%ovanje uG'Fm'!' G"F"WsG'Fs!(" " G"F i G"F#u s#" u.

-;nga%ovanje sredstava uG'Fm'!' G"F"mo%e dase posmatra uu 'm smislu 9sva sredstva koja su

kori#ena za kupovinu sirovina, repromaterijala, energenata dr.i iG'msmislu 9pored ulaganja u prethodnnamene obuhvatai sve tro#kove predmeta rada sadr%ane u nedovr#enoj proizvodnji i zalihama got. proizvoda . a visinu ulaganja u predmete rada uti u: 'obim proizvodnje 9vei obim proizvodnje zahteva veu koli inu predmeta rada 'karakter tehnolo#kog procesa 9kod pojedinih privrednih oblasti teh. proces traje dugo i zahteva vmasu predmeta rada i obrnuto 'uslovi nabavke predmeta rada 9 u poremeenim uslovima ekonomije nekada je potrebno obezbed prekomerne koli ine predmeta rada,da bi ciklus reprodukcije tekao u kontinuitetu 'mogunost prodaje gotovih proizvoda 9zbog ote%anog plasmana mo%e doi do gomilanja zalih proizvoda .


14/49

Pod anga%ovanjem sredstava usG'Fs!(" " G"F podrazumeva se ulaganje u kupovinu ure aja, postrojetransportnih sredstava i dr. Ova sredstva se vremenom tro#e. Prodajom i naplatom realizovanih proizdeblokira se deo anga%ovanih sredstava koji se odnosi na tro#enje sredstava za rad, u visini amortizaura unate u cenu ko#tanja. Obim anga%ovanja sredstava za rad opredeljuju: delatnost poslovanja,karakteristike teh. procesa, !inansijske mogunosti i dr.

Sredstva anga%ovana uG"F#$H s#" i predstavljaju isplate radnika u vidu zarada za izvr#eni rad.

3>. VREME ANÂ_OVANJA SREDSTAVA ?reme anga%ovanja sredstava predstavlja vremenski period od momenta blokiranja pa do momentdeblokiranja sredstava pri izvr#enju zadataka preduzea. Postoje tri !aze:pripremna, tehnolo#ka i pro!aza. ' lokiranje sredstava u pripremnoj !azi zapo inje prenosom sredstava sa %iro ra una radi obezbeelemenata procesa rada, i to uglavnom u zalihe predmeta rada. ';nga%ovanje sredstava u tehnolo#koj !azi se poklapa sa tro#enjem elemenata procesa rada. >apo prvom, a zavr#ava se poslednjom tehnolo#kom operacijom na jednom ulo#ku u proizvodnji. ' ) prodajnoj !azi sredstva su anga%ovana od momenta ulaska proizvoda u skladi#te pa sve do prod

naplate. Izlo%eni na in anga%ovanja sredstava odnosi se na samo jedan ulo%ak u proizvodnji. Po#to se u

ulo#ci obi no preklapaju, zna i da se u jednom vremenskomperiodu prekrivaju i anga%ovana sredstvi#e ciklusa reprodukcije. Ovaj deo mo%e da se posmatra i kao etvrta !aza'" " G'%Gi("#H".Sredstvaanga%ovana u ovoj !azi nepovoljno uti u na ekonomiju poslovanja, jer produ%uju vreme anga%ova poveavaju iznos ukupno anga%ovanih sredstava.

31. OBIM ANÂ_OVANI SREDSTAVA Pod obim anga%ovanja sredstava podrazumeva se suma koja je blokirana u procesu reprodukcije u

odre enom vremenskom periodu. ) osnovi, e!ikasnost poslovanja preduzea je povoljnija ako se zadostvaruju sa #to manje anga%ovanih sredstava. Po !azama ciklusa reprodukcije obim anga%ovanja sredstava zavisi:-u Gi G'm#$H " iYod vremena isplaenog iznosa, te momenta i veli ine isporuke predmeta rada-u !' #$ $ %$H " i. od du%ine trajanja teh. procesa, kao i mnogih tehni kih i org. !aktora-u G$F"H#$H " iYod dinamike prispea i isporuke got. proizvoda i veli ine kontigenta robe.

Postoje dve metode za izra unavanje visine anga%ovanih sredstava:'metodas!("G#$ i i G'" #$ s!"#H' "# . sG'Fs!"(" 9omoguuje praenje stanja ang. sredstava u svakomtrenutku trajanja reprodukcije, i iskazuje se u stvarnim realnim iznosima.Ona je objektivna, ali se zboslo%enosti evidentiranja i samog prora una malo koristi

'metoda G$s' #$ s!"#H' "# " $("#i sG'Fs!"("9radi se o ra unskoj a ne stvarnoj veli ini./o je prosesuma anga%ovanih sredstava jednog ulo#ka u datom vremenskom periodu.4a una sekao ;s pg 9;s* ;s 3 ;s 5 ;s - ;s n q n, gde su ;s*';s n anga%ovana sredstva na kraju meseca u psmatran periodu, a n' broj meseci

32. TROÈNJE SREDSTAVA U REPRODUKCIJI Sredstva se anga%uju radi tro#enja. /ro#enje elemenata procesa rada u proizvodnji nema karakter k9!inalnog tro#enja, jer se time ne zadovoljavaju potrebe potro#a a. 4e je o tzv. proizvodnoj potro#


15/49

Postoje bitne razlike u tro#enju elemenata procesa rada. Svaki od njih na svoj na in doprinosi stvaranvrednosti novog proizvoda. Predmeti rada se tro#e odjednom i celokupnu vrednost prenose na nov proizvod. Sredstva za rad se tro#e postepeno, tokom veka trajanaj, i samo utro#enu vrednost uklju uju u vrednovostvorenog dobra. 4adna snaga deluje na predmete rada pomou sredstava za rad, stvarajui time materijalna dobra./ro#enjem radne snage stvara se nova vrednost. ?rednost proizvodnje se sastoji iz prenete vrednosti i novonastale vrednostiVP PV\NV

Po pravilu, anga%ovana sredstva su uvek vea od utro#enihAsaTs . 4azlika aizme u anga%ovanih i utro#enih sredstava za rad ini neamortizovani deo ili sada#nju vrsredstava za rad.

33. REPRODUKOVANJE UTRO`ENI SREDSTAVA s . 1+.1; s!G132Sredstva u reprodukciji se anga%uju radi tro#enja, a to dalje omoguuje njihovo reprodu;nga%ovanje prethodi tro#enju a tro#enje je preduslov reprodukovanja. Izme u anga%otro#enja i reprodukovanja sredstava postoji visok stepen povezanosti, zavisnosti i uslovljenos proces koji se odvija kontinuirano. ema tro#enja bez anga%ovanja sredstava kao i reprodukovtro#enja, ali i novog anga%ovanja sredstava bez reprodukovanja sredstava.

^G" i%$# G. 1+ ;nga%ovanje, tro#enje i reprodukovanje sredstava

) okviru angazovanja, sredstva se blokiraju u osnovne elemente proizvodnje. jihovim tro#etehnolo#koj !azi stvaraju se upotrebne vrednosti, ijom pridajom se obezbe uje reprodukovanulo%enih, tj. anga%ovanih sredstava. 4eprodukovanje se razlikuje po elementima anga%ovan biti !inansijsko i !izi ko. "inansijsko reprodukovanje sredstava za rad se obezbe uje iz proda proizvoda u visini obra unate amortizacije, tokom itavog veka trajanja, dok se tro#enje pripiznosa za zamenu utros#nih delova i kupovinu novih sredstava smatra !izi ko reprodukovanje.

^G" i%$# G. 2> /ro#enje i reprodukovanje sredstava za rad 9nacrtati

a kraju treba istaci da postoji izvesna razlika izmedju ciklusa angazovanja i ciklusa reprodukcije.ciklus angazovanja se zavrsava prodajom gotovih proizvoda, a ciklus reprodukcije kupovinomsredstava za obnavljanje proizvodnje. /ime ciklus reprodukcije, pored napred izlozenih cetiri, ima!azu ' !azu sredstava u novcanom obliku. Ona obuhvata vremensko razdoblje od momenta prodatih proizvoda pa do isplate sredstava radi obezbedjenja elemenata procesa rada.

34. EKONOMIJA AN^A_OVANJA SREDSTAVA>a uspeh poslovanja preduzea poseban zna aj ima visina anga%ovanih sredstava, du%ina trajareprodukcije, i stanje reprodukovanja utro#enih sredstava. )ticaj anga%ovanih sredstava na pe!ikasnost preduzea mo%e da se prati i sagledava pomou raznih modela. aj e#e se koristi:%$' i&iH'%Gu '#H"W %$' i&iH'#! "# " $("#H" i %$' i&iH'#! G' G$Fu%$("#H" sG'Fs!"(". 2oe!icijent kru%enja sredstaizra%ava vremenski aspekt anga%ovanja sredstava.K$' i&iH'#! %Gu '#H" pokazuje koliko se puta anga%ovsredstva obrnu u datom vremenskom periodu. Dobija se kada se vrednost proizvodnje ili ukupan prihsa anga%ovanim sredstvima.K %s UP AsW pri cemu je: 2ks 'koe!icijent kru%enja sredstava, )P 'ukupan prih;s 'anga%ovana sredstva. 2valitet ekonomije je bolji #to je vei 2 ks ( koe!icijent kru%enja sredstava.


16/49

K$' i&iH'#! "# " $("#H" predstavlja odnos izme u prose ne sume anga%ovanih sredstava u jednomanga%ovanja i obima proizvodnje u jednom ciklusu.K "s As [Wgdeje: 2 as ' koe!icijent anga%ovansredstava, ;s ' prose na suma anga%ovanih sredstava u jednom ciklusu anga%ovanja i ~ proizvodnje u jednom ciklusu. 2oe!icijent anga%ovanja sredstava koristi se samo za ho proizvodnju. e primenjuje se kod heterogene proizvodnje, zbog toga #to su proizvodi neuporedivi, a izra%avaju se u razli itim !izi kim jedinicama mere. 4adi toga se proizvodniskazati u vrednosnim veli inama. 2oe!icijent anga%ovanja tada ima izraz:K "s As Ts i pokazuje odnoizme u anga%ovanih sredstava 9;s i utro#enih sredstava 9/s . konomija anga%ovanja sre

povoljnija ako se koe!icijent anga%ovanja smanjuje u odnosu na raniji, period. 2oereprodukovanja sredstava, predstavlja odnos izme u ostvarene akumulacije i anga%ovanih sK Gs A% As, gdeje: 2 rs ( koe!icijent reprodukovanja sredstava, ;k ' akumulacija, i ;s ' anga%ovsredstva. 2oe!icijent reprodukovanja pokazuje koliko se ostvaruje akumulacija na jedananga%ovanih sredstava. to je vei u pore enju sa nekim prethodnim periodom, uticaj angsredstava na ekonomiju poslovanja je povoljniji i obrnuto. ;nga%ovanje prethodi tro#enjureprodukovanja bez tro#enja 9;s (/s ' 4s .

35. POJAM I DEQ1NISANJE TRO`KOVA/ro#kovi predstavljaju va%an segment ekonomije poslovanja. ema poslovanja bez ulaganja, tro#enja elemenata procesa rada. /ro#kovi su vrednosni izraz utro#aka elemenata reprodu

predstavljaju proizvod tih utro#aka 9) i njihovih cena 9[u , T U X Cu . ez tro#kova je nemoguzamisliti poslovanje preduzea, kao i injenicu da su tro#kovi jedan od najbitnijih !aktora r poslovanja preduzea /ro#enje elemenata procesa proizvodnje mo%e se dvojako izra%avati nvrednosno. aturalno tro#enje ine utro#ci, a vrednosno tro#kovi elemenata proizvodnje. predstavljaju u novcu izra%enu vrednost utro#enog rada kao i svih sredstava i dobara koji su pocilju proizvodnje novih proizvoda. /ro#kovi su nov ane vrednosti utro#enog %ivog i opredmec potrebnog za izradu odre enog proizvoda. /ro#kovi predstavljaju cenovni izraz utro#enih elemenat procesa. Drugu grupu ine tro#kovi u sirem smislu. 4adi se o raznim izdacima koji proisti u iz a poslovanja preduzea kao sto su: tu e usluge, kamate na anga%ovana sredstva, razne obaveze pzakonskih propisa i drugo. /i tro#kovi poti u iz okru%enja, oni nemaju utro#ke, nisu proizvod unjihove cene, ve se izra%avaju samo vrednosno. 2od de!inisanja tro#kova treba istai jo# d

karakteristike. Prvo, da se tro#kovi vezuju za stvaranje nekog u inka 9proizvodnja, pru%anje uslugase ura unavaju u cenu ko#tanja proizvoda.TRO`AK ' ISPLATAW IZDATAKW RAS ODP$F is "!$m s' $FG" um'("Hu sva gotovinska plaanja koja se vr#e iz blagajne, bez obzira na njnamenu. ) pitanju su nov ane transakcije koje mogu, ali ne moraju imati tretman tro#kova, #to ukazisplata #iri pojam od pojma tro#kova. 9Davanje nov ane pozajmice radnicima jeste isplata ali nije trisplata putnih tro#kova i dnevnica za obavljena slu%bena putovanja su i jedno i drugo .I F"&i su #iri pojam odisplate, jer pored nov ane isplate obuhvataju i izdavanje sredstava u materijalnom obliku ' predmgotovih proizvoda, alata i dr. Izdaci se razvrstavaju u nekoliko grupa: izdaci na kojima se temelje tizdaci koji su ekonomski povezani sa tro#kovima, i izdaci koji ne vode tro#kovima. Izdaci i tro#kmoraju vremenski poklapati.R"s $Fi ine sva bespovratna davanja, davanje bez naknade i to ka

novcu tako i u stvarima& 4ashodi se dele na poslovne 9vezani za poslovanje i rad preduzea i n9nisu vezani za preduzee i poslovanje preduzea, tu spadaju razne isplate po osnovu akcije soli pomo 9dotacija sportskim klubovima i drugim organizacijama u preduzeu itd.

3). ZNA AJ TRO`KOVA) ekonomskoj teoriji tro#kovi po inju da se izu avaju krajem *0 i po etkom 3+ veka. /ro#koveliki zna aj za poslovanje preduzea. ez tro#kova je nemogue zamisliti poslovanje preduze

injenicu da su tro#kovi jedan od najbitnijih !aktora rezultata poslovanja preduzeca. konomsktro#kova mo%e da se procenjuje sa aspekta: dru#tvene ekonomije ' makroekonomije, ekonomije pr


17/49

mezoekonomije, i ekonomije pojedinca' mikroekonomije. Sa aspekta preduzea tro#kovi ine neza polaznu osnovu za: koncipiranje strategije razvoja, utvr ivanje i vo enje poslovne politike, isrezultata poslovanja, vo enje politike cena itd. >bog toga, tro#kove treba pratiti, sagledavati, analizirati iusmeravati ' tro#kovima treba upravljati. /ro#kovi imaju veliki zna aj za ekonomiju pre-mezoekonomiju. i%i tro#kovi omoguavaju poveanje dobiti, a time i vee izdvajanje za pmaterijalne osnove rada, odnosno razvoj preduzea. i%i tro#kovi smanjuju cenu ko#tanja proizvo preko prodajne cene obezbe uju vei nivo konkurentne sposobnosti na tr%i#tu.Posebnu korist od ni%ih tro#kova imaju lanovi dru#tva. 'pojedinci 9mikroekonomija . /o se og

vee zarade zaposlenih u preduzeima, zbog poveane dobiti, porast plata radnika u neprdelatnostima, usled uveanih zahvatanja, brzi rast penzija i drugih primanja, zbog uveanih izdvaove namene i drugo. Porast svih oblika primanja, na jednoj strani, i ni%e prodajne cene proizvoda, strani, doprinose porastu %ivotnog standarda i uop#te blagostanja stanovni#tva u zemlji.

3*. QAKTORI TRO`KOVA/ro#kovi imaju veliki zna aj za poslovanje preduzea. ez tro#kova je nemogue zamisliti pos preduzea, kao i injenicu da su tro#kovi jedan od najbitnijih !aktora rezultata poslovanja predutro#kove poslovanja uti u mnogi !aktori. Svaki od njih na svoj na in predodre uje njihovu visinu, dinamiku kretanja i sli no. eki tro#kovi deluju iz okru%enja, dok su mnogi rezultat same organizacije Pro!esor ?ajner sve te !aktore svrstava u etiri grupe: cene sredstava za proizvodnju, intenzitet u9brzina procesa rada , veli ina narud%bina, i veli ina preduzea. /akodje, dr Dimitrije Perovi tro#kova ubraja: proizvodni program, stepen zaposlenosti kapaciteta, kvalitet elemenata reprocene sredstava za proizvodnju i veli ina preduzea. Svi !aktori koji na bilo koji na in utro#kove poslovanja mogu se razvrstati na: spoljne i li objektivne, i unutra#nje odnosno subjSpoljni !aktori deluju iz okru%enja, pa se zato nazivaju i makroekonomskim !aktorispadaju: cene elemenata proizvodnje, kao rezultat odnosa na tr%i#tu, i zakonske obaveze. "aktorispoljavaju u okviru preduzea su unutra#nji !aktori. jih ine: tehni ki, i organizacioni !akt

3+. ELEMENTI TRO`KOVAkonomija tro#enja se javlja u dva oblika: u obliku tro#kova i u obliku utro#aka. /ro#kovi predsva%an segment ekonomije poslovanja. ema poslovanja bez ulaganja, a time i tro#enja el procesa rada. /ro#kovi imaju veliki zna aj za poslovanje preduzea. /ro#kovi su vrednosni izraz u

elemenata reprodukcije i predstavljaju proizvod tih utro#aka 9) i njihovih cena 9[u , T U X Cu . /o dalje zna i da su!G$ %$(i G'Fm'!" G"F" 9/ pr , proizvod utro#aka predmeta rada 9) pr i ceneutro#aka predmeta rada 9[upr , TG U G X Cu G . TG$ %$(i sG'Fs!"(" " G"F 9/ sr , su proizvod tro#aksredstava za rad 9)sr i cene utro#aka sredstava za rad 9[usr , TsG UsG X CuGs . TG$ %$(i G"F#' s#" ' 9/ rs ,su proizvod utro#aka radne snage 9)rs i cene utro#aka radne snage 9[urs , odnosno zarade 9z ,TGs UGs XCuGs .?isinu tro#kova uslovljavaju dve komponente ' veli ina utro#ka i visina cene. Oelement tro#kova su utro#ci i cene odnosno zarade po jedinici utro#ka.PO$; )/4O2; b )tro#ci predstavljaju !izi ko tro#enje elemenata procesa rada 9) pr '!izi ko tro#enjsvih elemenata procesa rada, )sr ( !izi ko tro#enje sredstava, )rs ( !izi ko izra%avanje tro#enja radne sna/ro#enje elemenata proizvodnje se izra%ava u !izi kim jedinicama. )tro#cima se smatraju ,, bilo kog elementa proizvodnje koje su reprodukciono utro#ene, il i treba da se utro#e u repr

9proizvodnji i razmeni . 2ao !izi ke koli ine, one se mere !izi kom jedinicom mere u svim sluu kojima postoje takve jedinice za utro#ke. ,,)tro#ci predstavljaju naturalni izraz utro#enih elemenaradnog procesa u obliku ma#inskih asova rada, utro#enih koli ina materijala itd. Postoji razlikutro#aka i tro#kova, ali ta razlika ne proizilazi iz obima i namene tro#enja, ve iz jedinice m predstavljaju odre ene tehni ke i ekonomske !enomene, a kojima se izra%avaju utro#ci i trdelimi no i iz cilja takvog izra%avanja. Sve utro#ke mo%emo podeliti sa aspekta e!ekta na proneproduktivne. Produktivne utro#ke razvrstavamo: *. prema nameni ili cilju tro#enja 9za reproza kona nu i !inalnu potro#nju & 3. sa aspekta periodi nosti 9na utro#ke koji se stvaraju u buduem periodu & 5. sa aspekta ekonomske opravdanosti 9potrebni i nepotrebni . ) s


18/49

razvrstavanjem elemenata reprodukcije, razlikuju se utro#ci sredstava za proizvodnju i utro#snage.

3;. UTRO`CI SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU/okom procesa proizvodnje sredstva za proizvodnju se !izi ki tro#e. 4adi se o tro#enju predmet

sredstava za rad. Osnovni cilj tog tro#enja je stvaranje materijalnih dobara odgovarajue upvrednosti ili pru%anje nekih usluga. ?eli ina utro#ka sredstava za proizvodnju zavisi od: intro#enja i c !i vremena trajanja tro#enja!. a osnovu toga mo%e se de!inisati model za izra unavanje veli ine utro#aka:U ! X c ! W pri emu je) ' veli ina utro#ka, t ' vreme trajanja tro#enja, ' koli ina utro#enog elementa u !izi kim jedmere.UTRO`CI PREDMETA RADA bPod utro#cima predmeta rada podrazumevaju se !izi ke koli ine utrelemenata predmeta rada u procesu proizvodnje.U!G$ &i G'Fm'!" G"F" m$ u i!i s!("G#i i s!"#F"S!("G#i u!G$ &i obuhvataju sva !izi ka tro#enja elemenata predmeta rada, bez obzira na vtro#enja i u inke koje se pri tom ostvaruju. $edini uslov je da je u njima ulo%en minuli rad.S!"#F"GF#iu!G$ &i ine onaj obim tro#enja predmeta rada koji je stvarno potreban za proizvodnju odr

proizvoda pri objektivnim tehni kim i organizacionim uslovima. /ro#enje predmeta rada deligrupe: *. tro#enje materijala za izradu 9sirovine, osnovni i pomoni materijal, rezervniambalaza, alati, inventar i drugo , 3. tro#enje ostalog re%ijskog materijala materijal za odhigijene, kancelarijski i drugi materijal , i 5. tro#enje goriva i maziva 9elektri na energija, ugaWna!ta injeni derivati, gas, para, topla voda itd. .UTRO`CI SREDSTAVA ZA RAD ->a razliku od predmeta rada koji se tro#e odjednom, sredstva za r

tro#e postepeno tokom celog veka trajanja. /ro#enje sredstava za rad se ispoljava u !izi kog tro#enja, !izi kog starenja i loma i kvara sredstava za rad.

Prilikom upotrebe sredstava za rad se !izi ki tro#e. ?eli ina utro#aka uslovljena je vekom trintenzitetom tro#enja sredstava. jihovo trajanje je razli ito, #to zavisi od niza okolnossredstva se ne tro#e istim intenzitetom, ni svi delovi istog sredstva nemaju is ti intenzitet tro#

uspe#no !unkcionisanje sredstava za rad potrebna je njihova sveukupna ispravnost, posposobljenost svih celina i delova. Po pravilu, utro#ci sredstva za rad nastali, zbog !itro#enja su proporcionalni obimu proizvodnje. Drugi oblik tro#enja sredstava za rad jestarenje. $avlja se kada sredstva ne rade, ali su izlo%ena ,,zubu vremena,, i gube odupotrebnih kvaliteta. /o tro#enje nije povezano sa procesom rada. /okom upotrebe esto do loma i kvara na sredstvima za rad, dolazi do tzv. ,,tehni kog udesa,,. Poseban probletro#enja ovih sredstava ispoljava se u sagledavanju veli ine utro#aka. ada se sredstvatokom svog !unkcionisanja, pa i van toga, tro#e smanjujui time svoju radnu sposodnosno upotrebne kvalitete, praenje i evidentiranje utro#aka u realnim veli inama je nem>bog toga se pribegava odre enim pretpostavkama i na osnovu njih odre uje veli ina sredstava za rad u jedinici vremena ili po proizvodima.

4>. UTRO`CI RADNE SNA^E) procesu reprodukcije radna snaga odnosno proizvo a 'pojedinac se javlja u vi#estrukoj ulozinicijator, organizator i izvr#iliac poslovnih aktivnosti. Obavljajui te radne operacije on tro#!izi ku i intelektualnu snagu ' tro#i bioenergiju. ez toga ne bi bilo ni proizvodnje, ni proizvrezultata te proizvodnje, pa time ni mogunost podmirenja odre enih potreba. )tro#ci radne predstavljaju utro#enu bioenergiju proizvo a a pri obavljanju poslovnih aktivnosti u procesu reprodukc2od de!inisanja utro#aka radne snage kao elementa reprodukcije radi se o tro#enju bioenerg proizvo a a, koli ini bioenergije koja je izra%ena odgovarajuim jedinicama mere i tro#ensnage u procesu proizvodnje ili u vezi s proizvodnjom. nogi !aktori uslovljavaju tro#enje radne snage. Svi oni se razvrstavaju na objekorganizacione !aktore. O H'%!i(#i "%!$Gi ' najvei zna aj imaju !aktori tehni kog karaktera, iji u


19/49

je prisutan kod tro#enja i ostalih elemenata reprodukcije. /o su karakteristike proizvoda, ktehnolo#kog procesa, karakteristike materijala i sredstava za rad, tehni ka opremljenost radarada i dr. OG "#i "&i$#i "%!$Gi su: kvali!ikaciona struktura uposlenih, intenzitet rada, norganizovanosti procesa rada itd. ) zavisnosti od veli ine tro#enja radne snage u reprodrazlikuju se stvarni i standardni utro#ci radne snage.S!("G#i u!G$ &i radne snage ine: proizvodutro#ci radne snage, koji u estvuju u tvaranju proizvoda, neproizvodni utro#ci radne snane doprinose proizvodnji materijalnih dobara 9proizvoda , i utro#ci anga%ovane radne snage, neradu, gde se radna snaga ne tro#i i za rezultat nema u inak 9proizvod .S!"#F"GF#i u!G$ & 'ostvaruju se u uslovima kada se rad ,,obavlja od strane proizvo a a ' pojedinca stan

kvali!ikovanosti, sa standardnim intenzitetom rada uz standardnu organizaciju rada koja omostvarenje zadataka uz najkrae trajanje procesa rada po jedinici proizvoda i ,,objektivizsubjektivnih !aktora proizvodnje svedenih za sve proizvodja e te vrste na zajedni ku standard

erenje utro#aka radne snage je veoma slo%eno i ote%ano, kao merna jedinica se korist polazeci od toga da vreme trajanja procesa rada predstavlja ekonomski izraz utro#aka radne procesima rada. )tro#ci radne snage vezuju se za mesto nastanka i svoje nosioce. Onam$ u

i!i:!' #$ $ %"'odnosno radna mesta izrade na kojima se obavlj proizvodne 9tehnolo#ke operacije i stvaraju proizvodi i nova vreutro#ci radne snage na ovim radnim mestima su proporcionalni o proizvodnje& i #'!' #$ $ %", tj. re%ijska radna mesta u pripremnoj i proda!azi, kao radna mesta organizacionog karaktera. a ovim radnim meutro#ci radne snage najveim delom nisu u direktnoj vezi sa dinamkretanja proizvodnje. osioci utro#ka radne snage su rezultati reprodukcije ' proizvodi i usluge

izme u nosioca i utro#aka radne snage mo%e biti direktna i posredna.

41. CENA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJUPored utro#aka sredstava za proizvodnju na veli inu tro#kova uti u i cene tih utro#aka. )tro#ci i cenutro#aka su osnovni elementi tro#kova. [enovna komponenta ima veliki zna aj, ne samo sa troskova vec i za ukupnu ekonomiju poslovanja preduzea. Problem cena sredstava za proizvonivou preduzea se svodi na: problem utvr ivanja nabavne i tr%i#ne cene, problem uticajsredstava na reprodukovanje utro#enih sredstava u proizvodnji, problem utvrdjivanja cena po j problem utvr ivanja standardnih cena sredstava za proizvodnju. [ena predstavlja nov anvrednosti robe. abavne cene su cene po kojima se nabavljaju sredstva za proizvodn

dobavlja a, uveane za neophodne zavisne tro#kove. One usled brojnih subjektivnih !aktora, poodstupaju od tr%i#nih cena. ?ee nabavne cene uveavaju vrednost inputa ' ulaznih elemenata. /zna i i vea cena ko#tanja. ?isina nabavnih cena sredstava za proizvodnju zavisi od trzi#nog stanjaodnosno od toga da li se cene obrazuju slobodno na tr%i#tu il i su odre ene od nadle%nihorgana. >a reprodukovanje sredstava za proizvodnju su va%na etiri momenta: momenat ksredstava ' sredstva se reprodukuju po nabavnoj ceni, momenat reprodukcione potro#nje 9modluke o po etku potro#nje sredstava ' sredstva se reprodukuju po cenama koje va%trenutku, momenat prodaje proizvoda proizvedenih sa konkretnim sredstvima ' sredsreprodukuju po cenama po kojima mogu da se kupe ponovo ako bi se kupovala u tom trenutku, mnove kupovine sredstava za proizvodnju, sredstava se reprodukuju na bazi predvi enih cena, cena koje e va%iti u momentu ponovne nabavke sredstava za proizvodnju. Svaka od ovih cena ima

dobre i lo#e strane i na svoj na in uti e na tro#kove poslovanja. ) praksi se dosta koriste stalne cmogu biti planske 9predvi ene cene i standardne 9utvr ene standardom . a taj na in se uticaj !luktuacije cena na tro#kove sredstava za proizvodnju, i stvaraju uslovi za kvalitetnije uprekonomijom preduzea.

42. ZARADA KAO ELEMENT TRO`KOVA>arada ini zna ajnu komponentu tro#kova. /ro#kovi rada su proizvod utro#aka radne odgovarajue zarade. >arada mo%e da se posmatra kao: naknada za izvr#eni rad, i reprodukciona vrednoutro#aka radne snage. >a izvr#eni rad radnik dobija naknadu u vidu zarade. ) tr%i#nim u privre ivanja radna snaga ima karakter roba, pa time i svoju cenu. >arada je tr%i#na cena rad


20/49

>arada predstavlja reprodukcionu vrednost utro#ene radne snage. >arada kao element tro#kou cenu ko#tanja proizvoda. Izme u zarade, tro#kova i cene ko#tanja postoje odnosi uprave sraz to je vea zarada, vei su tro#kovi rada, a time i cena ko#tanja proizvoda, i obrnuto. ) tr%ekonomijama politika zarade se ure uje odgovarajuim dru#tvenim instrumentima, a to su kolekugovori. 2olektivnim se ure uje cena rada, obra un zarada radnika, deo zarada iz dobiti, dodradni sta%, dodatak na zaradu, naknade zarada itd. Primenjuju se tri vrste kolektivnih ugovokolektivni ugovor, posebni kolektivni ugovor i pojedina ni kolektivni ugovor. Op#ti kolektivni uzaklju uje na nivou 4epublike Srbije izme u ?lade, Privredne komore i Sindikata, poseb privrednim granama i grupacijama, a pojedina ni u okviru preduzea i ustanova.

43. OPSTI PRISTUP PODELI TRO`KOVA/ro#kovi se razli ito sagledavaju, analiziraju i grupi#u. ) zavisnosti od ciljeva i svrhe kori#enja postojvi#e podela tro#kova, radi o istim tro#kovima, ali razli itim pristupima posmatranja. 2lastro#kova ima za cilj: pravilnu alokaciju tro#kova po nosiocima i mestu nastanka, vei nivo ko blagovremeno preuzimanje potrebnih mera, sagledavanje reagibilnosti 9elasti nosti tro#razli itim okolnostima, prilago avanje pozitivnim zakonskim propisima i dr. Sve tro#kove

arkovski razvrstava u *3 grupa i to: ekonomski i neekonomski tro#kovi, direktni i indirektni trtro#kovi po mestima i nosiocima, ukalkulisani, realizovani i naplaeni tro#kovi,stvarni, planski i standardni tro#kovi, apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani op#ti trkratkoro ni i dugoro ni tro#kovi, tro#kovi koji se mogu kontrolisati i tro#kovi izvan kontrole, proizvodnje i tro#kovi prometa, !iksni, varijabilni i polu!iksni tro#kovi itd. Postoje jo# i oneodlo%ni troskoviWzatim, tro#kovi koji se mogu izbei i tro#kovi koji se ne mogu izbei koportunitetne i li alterativne tro#kove i rezidualne odnosno izgubljene tro#kove. Podela tro#k prirodne i !unkcionalne, direktne j indirektne, primarne i sekundarne tro#kove, jednostavne i tro#kove, !iksne i varijabilne, ukupne i tro#kove po jedinici proizvoda. Detaljna podela tro#kov premanjihovoj vrednosti, na glavne tro#kove 9!akturisana cena materijala i sporedne tro#kove prevoza materijala , prema u estalosti, na jednostavne 9gradnja zgrada i tekue 9odr%avanj prema ulaganju vrednosti, na stvarne, standardne i planske tro#kove, sa stanovi#ta proizvoukupne tro#kove i tro#kove po jedinici proizvoda, prema poreklu, na tro#kove predmeta rada, sredstava za rad i tro#kove rada& prema !unkciji preduzea, na tro#kove nabavke, prtro#kove, tro#kove prodaje i tro#kove upravljanja i administracije, prema pona#anju u odnosu proizvodnje, na !iksne i varijabilne tro#kove, prema nameni, na tro#kove osnovne delatnosti, pomone delatnosti i tro#kove sporedne delatnosti, kao tro#kove za investiciono odr%avanjvremenu trajanja, na kratkoro ne'neposredne i dugoro ne'posredne tro#kove i prinudno tro poslovni rizik ' uni#tenje dobara itd. Dalje, tro#kove delimo prema njihovom obuhvatanju po po proizvodima, zatim sa stanovi#ta njihove strukture ' na jednostavne i kompleksne tro#kove. zaklju iti da se kod razvrstavanja tro#kova najce#e polazi od: prirode tro#kova ' tro#kovi elemenata procesa rada, obim poslovanja ' proizvodnje, prometa i usluga, mesta nastanka, ntro#kova, na ina utvrdjivanja, praenja i kontrole tro#kova, poslovnih !unkcija, itd.

44. TRO`KOVI OSNOVNI ELEMENATA PROCESA RADAPodela tro#kova prema elementima procesa rada predstavlja osnovnu podelu tro#kova, bez komo%e zamisliti praenje, analiza i kontrola tro#kova. ) tro#kove osnovnih elemenata procesa radspadaju: tro#kovi predmeta rada, tro#kovi sredstava za rad, tro#kovi rada 9radne snage . Ovi tro#k

prisutni kod svake poslovne aktivnosti i zasnivaju se na tro#enju osnovnih elemenata proceesto se tretiraju kao tro#kovi u u%em smislu.

45. TRO`KOVI PREMA MESTU NASTANKAPod mestom nastanka tro#kova podrazumevaju se organizacioni delovi preduzea u kojima tnastaju. /o su: sektori, odeljenja, radne jedinice, pogoni i sli no. esta nastanka tro#kova mogu razvrstati u dve grupe i to na: proizvodna radna mesta 9sva ona mesta na kojima se obavlja p proizvodnje, odvija promet materijalnih dobara i vr#e odgovarajue usluge. /o su organizdelovi preduzea u kojima se ostvaruju najvazniji zadaci iz oblasti osnovne, sporedne i pdelatnosti i neproizvodna radna mesta 9na neproizvodnim radnim mestima nema stvaranja updobara, prometa robe i pru%anje usluga, ve se obavljaju poslovi koji su u neposrednoj vezi sa osnovdelatno#u preduzea i doprinose da se utvr eni ciljevi i zadaci ostvare na #to e!ikasniji i racionalnij


21/49

na in. Ovde spadaju poslovi nabavke i prodajne slu%be, marketing slu%be, ra unovodstveslu%be opstih poslova itd.P$ m's!u #"s!"#%"W svi tro#kovi poslovanja se dele na: tro#kove izradtro#kove re%ije /ro#kovi izrade nastaju na proizvedenim mestima, pri tehnolo#kom stvaranja materijalnih dobara. /o su tro#kovi osnovnih elemenata procesa rada ' tro#kovi prrada, sredstava za rad i radne snage, koji nastaju u procesu proizvodnje i koji se evidentiraju i p proizvodnim organizacionim delovima preduzea.P$ s($m %"G"%!'Gu tro#kovi izrade se dele nneposredne i tro#kove pogonske rezije. Prvu grupu tro#kova ine svi tro#kovi koji nastaju proizvodnim radnim mestima, a koji se mogu neposredno pratiti po mestu nastanka i nosiotro#kovi imaju najvei udeo u strukturi ukupnih tro#kova izrade. /ro#kovi pogonske re%ije su z

u proizvodnim organizacionim delovima preduzea 9pogonima i raspore uju se po mnosiocima posrednim putem. ?rlo esto se ovi tro#kovi nazivaju posrednim tro#kovima il itro#kovima izrade. /ro#kovi re%ije obuhvataju sve osnovne tro#kove poslovanja koji nasneproizvodnim radnim mestima. aj e#e se nazivaju tro#kovima uprave i posrednim putemse na nosioce.

4). TRO`KOVI PREMA NOSIOCIMAvidentiranje i praenje tro#kova po mestu nastanka omoguuje, njihovo dalje razvrstavanje na n2ao nosioci tro#kova evidentiraju se proizvedena dobra, ostvareni promet po proizvodima i iusluge. a taj na in dolazi se do saznanja o nastalim troskovima po pojedinim nosiocima, sto je osnova za utvr ivanje cene ko#tanja odnosno prodajne cene proizvoda. osioci tro#kova mo privremeni i kona ni nosioci tro#kova. "azni proizvodi, odnosno proizvodi gde proces proizvod

okon an, ine privremene nosioce tro#kova. Obuhvaeni su tro#kovi koji se odnose samo na radne operacije. "inalni 9gotovi proizvodi su kona ni nosioci tro#kova. Oni sadr%e sve tro#konastali u toku njihove proizvodnje. Polazei od nosilaca tro#kovi se mogu deliti na: pojedina ne, zajedni ke tro#kove. 2od pojedina nih tro#kova nosioci su poznati, ak i pre po etka proizvodn procesa, njih je jednostavno evidentirati i kontrolisati. Pojedina ni tro#kovi imaju proporcikarakter i menjaju se srazmerno promenama obima proizvodnje. /o su tro#kovi predmeta rada i radnsnage. >ajedni ke tro#kove ine tro#kovi pogonske i upravno'prodajne re%ije. e mogu se direktnrasporediti na nosioce ve se to vr#i pomou raznih mehanizama 9klju eva , posrednim putem.

4*. STVARNIW PLANSKI I STANDARDNI TRO`KOVI4azlikuju se stvarni, planski, standardni tro#kovi.S!("G#i !G$ %$(i su realni tro#kovi i predstavljaizraz stvarno nastalih tro#kova u odre enom vremenskom razdoblju. Pri planiranju poslovnih akkoriste se "#s%i !G$ %$(i. /o su predvi eni tro#kovi za odre eni vremenski period 9naj e#e gdana . Polazna osnova pri planiranju tro#kova mo%e biti: iznos stvarnih tro#kova, procenatro#kova za predvi eni period.S!"#F"GF#i !G$ %$(i, sli no planskim, su tako e predvi eni tro#k)tvr uju se na osnovu nau nog pristupa, kori#enjem savremenih nau nih metoda, vremena i pokreta, normativa utro#aka sredstava i rada. Standardni tro#kovi ine okosnicu planaliza i kontrola kretanja stvarnih tro#kova. >ovu se jo# i standardima jer najobjektivnije pre budue stvarne tro#kove. >a utvr ivanje standardnih tro#kova potrebno je raspolagati stanutro#cima i visok nivo stabilnosti cena utro#aka. Standardni tro#kovi mogu biti: bazi ni, tekuistandardni tro#kovi. azi ni standardni tro#kovi slu%e kao osnova ili baza za upore enje pl pogotovu stvarnih tro#kova. Oni se ne menjaju pri izmeni uslova poslovanja, odnosno elemeosnovu kojih se utvr uju. /ekui standardni tro#kovi se utvr uju na bazi stvarnih, tekuih poslovanja. Idealni standardni tro#kovi se zasnivaju na bazi idealnih uslova poslovanja ' organizacija, standardni utro#ci, optimalno kori#enje kapaciteta. Oni predstavljaju najni%e po jedinici proizvoda. ) praksi, esto dolazi do odstupanja stvarnih od standardnih troodstupanja mogu biti po osnovu koli ina i cena. Standardni tro#kovi imaju va%nu ulogu i zuspe#no poslovanje preduzea. Oni omoguuju: pravilno koncipiranje i vo enje poslovne objektivno planiranje tro#kova, prihoda i !inansijskog rezultata, uspe#no sprovo enje politiutvr ivanje uzroka odstupanja stvarnih od standardnih tro#kova, preduzimanje adekvatnih mekonomi nije i racionalnije poslovanje, jednostavnije evidentiranje promena u poslovnim knjigamaitd.

4+. TRO`KOVI PREMA POSTUPKU URA UNAVANJA U CENU KO`TANJA


22/49

[ena ko#tanja predstavlja ekonomsku i ra unsku kategoriju kojom se utvr uju nastali tro# jedinici proizvoda. Prema na inu ura unavanja tro#kova u cenu ko#tanja svi tro#kovi se direktne i indirektne tro#kove. [enu ko#tanja ini zbir direktnih i indirektnih tro#kova,C% TFiG Ti#FW gdeje: [k' cena ko#tanja, /dir ' direktni tro#kovi i /ind ' indirektni tro#kovi.DiG'%!#i !G$ %su oni tro#kovi koji se mogu neposredno, bez posebnog metodolo#kog postupka, razvrstnosioce. /u spadaju: tro#kovi materijala izrade, tro#kovi radne snage izrade, !unkcionalna amorostali direktni tro#kovi. Direktni tro#kovi se jednostavno evidentiraju i prate u poslovnim k preduzea.I#FiG'%!#i !G$ %$(i su zajedni ki tro#kovi i odnose se na vi#e proizvoda odnosno predkao celine. Oni se ne mogu neposredno vezivati za nosioce. Indirektni tro#kovi se zbirno evidentir

zatim preko odre enih mehanizama 9klju eva raspore uju na odgovarajue proizvode. Indirektnse dele na: op#te tro#kove izrade 9pogonske rezije , i op#te tro#kove uprave i prodaje 9upravnre%ije . Op#ti tro#kovi izrade obuhvataju sve zajedni ke tro#kove koji su nastali u proorganizacionim delovima preduzea. /o su: zarade administrativnog, tehni kog i pomonog pogona, materijalni tro#kovi odr%avanja ma#ina i postrojenja, tro#kovi i#enja, grejanja i o prostorija, P// tro#kovi, amortizacija, tro#kovi tu ih usluga, osiguranja, unutra#njeg transporta itro#kovi imaju relativno !iksni karakter.Opsti tro#kovi uprave i prodaje su oni koji se odnose na upravu preduzea, odnosno !unkciozajedni kih slu%bi na nivou preduzea. Zi ni dohoci radnika u zajedni kim slu%bama pamortizacija i tro#kovi odr%avanja osnovnih sredstava, tro#kovi kancelarijskog materijala, stru ne literature, P// tro#kovi, osiguranje, tro#kovi reklame, propagande, i#enja, grejanja i osvzgrada, doprinosi komorama, raznim udru%enjima i dr.

4;. TRO`KOVI PREMA POSLOVNIM QUNKCIJAMA) preduzeu tro#kovi mogu da se evidentiraju i po poslovnim !unkcijama, ime se obez bolja racionalnost i vei stepen kontrole. Prema poslovnim !unkcijama tro#kovi se dele na: t proizvodnje, tro#kove nabavke, tro#kove prodaje, tro#kove marketinga, tro#kove logistike, razvoja, tro#kove op#te slu%be i dr. /ro#kove poslovnih !urikcija ine tro#kovi osnovnih e procesa rada nastalih pri normalnom odvijanju ti h !unkcija. pr. tro#kovi koji nastaju u !azi proikod stvaranja upotrebnih dobara, su tro#kovi proizvodnje, ) nabavnom poslovanju nastaju tro#kovi nkod prodaje tro#kovi prodaje, u logistici 9transport, skladi#tenje, pakovanje tro#kovi logistike ievidentirani tro#kovi dolaze do izra%aja kod onih preduzea koja utvr uju ekonomske e!ekte p po poslovnim !unkcijama prihodi, rashodi, !inansijski rezultat.

5>.POJAM I STRUKTURA PRIRODNI TROSKOVAPrirodni troskovi cine osn.troskove poslovanja preduzeca.Oni ukazuju na poreklo troskova.) prirodne troskove spadaju:'troskovi predmeta rada' 9/pr predstavljaju vrednosni izraz utrosaka predmeta rada nastalih u tokodvijanjaposlovnih aktivnosti.'troskovi sredstva za rad' u ove troskove spadaju amortizacija, troskove tekuceg I investicionogodrzavanja zatim kamate na kredite na osnovna sredstva I troskove osiguranja osnovnih sredstava 'troskovi rada9radne snage ' oni predstavljaju vrednosno izrazeno trosenje radne snage tj.proizvoutrosaka radne snage I cene tih utrosaka tj.zarade.'troskovi proizvodnih usluga' predstavljaju iznos novcanih sredstavakoji se placa privrednim subjI !izickim licimaza odredjene usluge izvrsene preduzecu,'nematerijalni troskovi' ova grupa je brojna I tu spadaju: troskovi nadoknada,troskovi neproizvodnusluga,troskovi reprezentacije, troskovi premije osiguranja, troskovi clanarina,troskovi platnog prometa,troskovi poreza I doprinosa, I ostali materijalni troskovi. ajvazniji segment prirodnih troskova cine troskovi osnovnih elemenata procesa rada'predmetirada,sredstva za rad I radne snage.

51.KLASIQIKACIJA TROSKOVA PREDMETA RADA/roskovi predmeta rada imaju termin troskovi materijala. ) tom smislu troskove materijala cine:- !G$s%$(' m"!'GiH" " " i G"Fu, ' cini osnovni segment troskova materijala. astaju pri proizvodnjimaterijalnih dobara I uracunavaju se u cenu kostanja. 4azvrstavaju se na:troskove sirovine I osno


23/49


24/49


25/49

obracun amortizacije po vremenskoj ravnomernoj metodi se zasniva na ravnomernom rasporedjivanjvrednosti sredstava za rad na sve godine njihovog veka trajanja. 2od ove metode godisnjih metodaamortizacije tj.godisnjih kvota se izracunava po modelu: Ac NVOS f As 1>> Ac'amortizaciona kvotaNVOS'nabavna vrednost osnovnih sredstava

As'amortizaciona stopaU"m'ukupna amortizacija obracunata za protekli periodSVOS NVOS-U"mDobra strana ove metode je sto doprinosi stabilnost cena I omogucuje koncipiranje I vodjenje dugorostabilne politike preduzeca. edostatak koji joj se pripisuje odnosi se na nepodudarnost stvarnog trosobracunatog iznosa amortizacije. 2od ove metode moze se za svaku godinu veka trajanja direktno utvsadasnja vrednost osnovnih sredstava po modelu: SVOS NVOS- NVOSfZ ! W F' H' Z 'Gi$F %$Gis&'#H" sG'Fs!"(" " G"F

Pri obracunu amortizacije treba proceniti I likvidacionu vrednost I istu uzeti u obzir pri utvrdjivanjuamortizacione stope. NVOS-LVOSAs -------------------- f 1>> NVOSf!LVOS'likvidaciona vrednot sredstava za radPriobracunu amortizacije sredstava za rad treba imati u vidu I troskove demontaze9/d NVOS- LVOS-TFAs ---------------------------f1>> NVOS f!I na kraju pri obracunu amortizacije treba uvrstati planirane troskove investicionog odrzavanja:

NVOS\Ti$ - LVOS-TFAs ----------------------------------f1>> NVOSf!Ti$- troskovi investicionog odrzavanja

)>.VREMENSKA PRO^RESIVNA METODA $ G" "& s" s!G.1;4 u is"!i F' H' i#iH"

kod vremenske progresivne metode amortizaciona stopa I godisnja kvota iz godine u godine stalno raSredstva za rad u prvim godinama poseduju visok stepen ispravnosti manje se trose imaju niske trosinvesticionog odrzavanja pa usled toga I iznos obracunate amortizacije treba da je najnizi. 2ako sredsstare intenzitet koriscenja je veci takodje I troskovi odrzavanja a iznos amortizacije stalno raste.

;mortizaciona stopa I godisnja kvota su najvisi u prvoj a najmanje u zadnjoj godini veka trajanja.'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''As'amortizaciona stopa'period koriscenja sredstava za rad

!' vek trajanja sredstava za radPrimene vremenske progresivne metode nosi sa sobom jednu nepovoljnost. Stalno uvecanje troskovaamortizacije moze da dovede do porasta cene kostanja I prodajnih cena. 2od ove metode moze se sadvrednost sredstava za rad direktno utvrditi skracenim putem po modelu: SVOS NVOS-NVOS !2


26/49

)1. VREMENSKA DE^RESIVNA METODA $ G" &' s" s!G.1;)-1;*- u is"!i #" i#iHi?remenska degresivna metoda je suprotna progresivnoj metodi. Obracunata amortizacija se iz godinegodinu stalno smanjuje.2od vrenmenske degresivne metode stopa amortizacije se izracunava po modelu:----------------------------------------------------As-amortizaciona stopa

! ( vek trajanja sredstava za rad- period koriscenja sredstva za radnajveci iznosi su u prvoj a najmanji u zadnjoj godini. Sadasnja vrednost sredstava za rad kod ove metskracenom postupku izracunava se po modelu----------------------------------------------------SVOS'sadasnja vrednost sredstava za radNVOS' nabavna vrednost sredstava za radt' vek trajanja sredstava za rad' period koriscenja sredstava za rad

)2.QUNKCIONALNA METODA AMORTIZACIJE

"unkcionalna metoda obracuna amortizacije polazi od stvarnog koriscenja sredstava za rad. 2ao elemobracun koriste se nabavna vrednost ,vek trajanja I korisni ucinci.Ovakav postupak obracuna amortizacije smatra se dosta realnim jer se trosenje sredstava vezuju za oucinke. ;mortizacija po jedinici korisnog ucinka se dobija kada se nabavna vrednost sredstava za rad ocekivanim ucinkom tog sredstva u njegovom veku trajanja. Ima nekoliko nedostataka: veoma teskomoze realno unapred proceniti ucinak sredstava za rad u toku veka trajanja, I u slucaju da se sretstvanalaze van !unkcije tada nema ni ucinka ni obracuna amortizacije. - S!' '# u $!G' Hi($s!i pokazuje koliko je sredstava za rad u datom trenutku upotrebljivo. Izracunu procentima iz odnosa sadasnje I nabavne vrednosti sredstava za rad. SVOSSu ----------f1>> & gde jeSu'stepen upotrebljivosti

NVOS SVOS'sadasnja vrednost NVOS' nabavna vrednost- drugi pokazatelj jes!' '# is!G$s'#$s!i:

AmVOSSi ----------- f 1>>gde jeSi ' stepen istrosenosti

NVOS AmVOS- amortizovana vrednost

- treci pokazatelj oznacavas!' '# !' #i&%' $ G'm#H'#$s!i I dostignuti nivo tehnike I tehnologije u poslovanju.

[ >S -------- f1>> gde jeS 'stepen zastarelosti&[ > ( obim proizvod. sa postojec. sr.za rad

[ 1 [ 1 (ob.proiz.koji bi se ostvario uvodjenjem novih sredstava

)3.TROSKOVI RADA/roskovi rada cine znacajan segment ukupnih troskova poslovanja. Predstavljaju vrednosno izrazeno radne snage ,tj.proizvod utrosaka radne snage i cene tih trosaka tj.zarade. ) trzisnoj privredi zarada imodlike troskova poslovanja .)troskove rada spadaju:'troskovi neto zarada 9neto zarada za redovan rad,neto zarada za prekovremeni rad idt.


27/49


28/49

) zavisnosti od vrste tro#kova koe!icijent reagibilnosti mo%e biti razli ito sagledavan: koe!icijentreagibilnosti ukupnih tro#kova )/& ukupnih !iksnih tro#kova "/& ukupnih varijabilnih tro#kova ?/& prose nih ukupnih tro#kova ut& prose nih !iksnih tro#kova !t& prose nih varijabilnih tro#kova vt. reagibilnosti u zavisnosti od pona#anja tro#kova mo%e biti jednak + i *, vei ili manji od *.

)*.APSOLUTNO QIKSNI TRO`KOVI' odre eni tro#kovi koji su konstantni, nepromenljivi bez okako se ostvaruje proizvodnja. Deo apsolutno !iksnih tro#kova nastaje izgradnjom preduzea tj. pre poslovnih aktivnosti. Drugi nastaju u toku poslovanja. 2arakterisitke apsolutno !iksnih tro#kova

vremenska amortizacija, premije osiguranja imovine, tro#kovi zakupnine, kamate na kredite za sredstva, tro#kovi osniva kih ulaganja, li .dohoci rukovodeeg i drugog re%ijskog osoblja ...)kupni apsolutno !iksni tro#kovi se ne menjaju pri porastu obima proizvodnje'oni su konstantni. ;." jedinici proizvoda, pri poveanju proizvodnje, imaju trend stalnog opadanja. konomija poslovanja se bazira na porastu proizvodnje i smanjenju ;"/ po jedinici proizvoda. ) slu aju smanjenja o proizvodnje, prose ni ;"/ imaju obrnuti smer kretanja, tj. trend porasta. 2od ;"/ ukupni tro#kovkonstantni, prose ni se menjaju u suprotnom smeru od kretanja obima proizvodnje a koe!icijent rea je jednak +.

)+.RELATIVNO QIKSNI TRO`KOVI ( su nepromenjivi samo u pojedinim zonama poslovaPrelaskom iz jedne u drugu zonu gube !iksni karakter i brzo se menjaju, rastu ili opadaju, zato se n

zonalnim tro#kovima. 4"/ se uglavnom odnose na organizaciju poslovanja./u spadaju:zarade radn poslovima tehni ke pripreme,kontrole i odr%avanja: tro#kovi materjala pogonske rezije: troskusluga: troskovi administrativnih radnih mesta itd.) strukturi ukupnih tro#kova poslovanja,relativntro#kovi imaju najvei udeo.Poveanjem proizvodnje prose ni 4"/ opadaju ali samo u okvirzone. ajvei su u prvoj a najmanji u etvrtoj zoni.Pri prelasku iz jedne u drugu zonu prose niuveavaju nezavisno od obima proizvodnje.4"/ se sastoje iz !iksne i varijabilne komponente.Poznatometoda pomou kojih se vr#i razgrani enje 4"/ na !iksnu i varijabilnu komponentu: metoda najnajni%eg stepena zaposlenosti, linearne interpolacije, linije trenda, najmanjih kvadrata i metoda proc

);.METODA NAJVI`E^ I NAJNI_E^ STEPENA ZAPOSLENOSTI ( ogleda se u tome #to se razlikrelativno !iksnih tro#kova izme u najvi#eg i najni%eg stepena zaposlenosti podeli sa porastom pr

da bi se dobio iznos varijabilnih tro#kova po jedinici proizvoda,"trma ( "trmin "/r vt ''''''''''''' '''''''' ili vt ''''''''''''' . ~ma ( ~min ~Dobijeni iznos varijabilnih tro#kova po jedinici proizvoda se mno%i sa obimom proizvodnje za szaposlenosti i dobija iznos ukupnih varijabilnih tro#kova:?/ ~ vt.

Oduzimanjem ukupnih varijabilnih tro#kova od ukupnih relativno !iksnih tro#kova dolazi se do iznoukupnih !iksnih tro#kova: "/r ( ?/ "/

*>.METODA LINIJE TRENDA ( dosta se koristi u praksi zbog jednostavne upotrebe. Do re#enja se dgra!i kim putem. a gra!ikonu se unesu podaci o kretanju obima proizvodnje i relativno !iksnih t


29/49

Izme u dobijenih ta aka ucrta se kosa linija 9trend . /a ka preseka kose linije i ordinatne ose je izntro#kova za svaki obim proizvodnje. 4astojanje izme u pojedinih ta aka na horizontalnoj liniji koja !iksne tro#kove i pojedinih ta aka na liniji trenda pokazuje iznos varijbilnih tro#kova.

*1.METODA NAJMANJI KVADRATA ( kod nje se razgrani enje relativno !iksnih tro#kova matemati kim postupkom, precizno, primenom linearne jedna ine:y a b. )kupni relativno !iksni tro#kovi su jednaki zbiru proizvoda varijabilnih tro#kova po proizvoda i obima proizvodnje i ukupnih !iksnih tro#kova. Poznata su dva parametraX i g, a preostali" i su

nepoznati. 4e#avanjem linearne jedna ine dolazi se do modela: y ( y ya '''''''''''' '''', gde je ''''''''' i y '''''''', b y ( a .

( n n

*2.METODA PROCESA btj. analiti ka metoda, se u praksi dosta primenjuje. >asniva se na utvrkoe!icijenata varijabiliteta koji pokazuju udeo varijabilnih u ukupnim relativno !iksnim tro#kovkoe!icijenta varijabiliteta se dolazi tako #to se prvo za svaku vrstu tro#kova utvr uje relativni i apsovarijabilne i !iksne komponente, zatim se sabiranjem dolazi do kumulativnih iznosa na nivou preddeljenjem ukupnog iznoasa varijabilnih tro#kova sa ukupnim relativno !iksnim tro#kovima dola%eljenog koe!icijenta. edostatak ove metode odnosi se na izra%enu subjektivnost u proceni.

*3.VARIJABILNO PROPORCIONALNI TRO`KOVI ( spadaju u grupu varijabilnih tro#kova. enjase proporcionalno, srazmerno izmeni obima proizvodnje. ) njih spadaju: !unkcionalna amortizacijaradnika koje se isplauju na osnovu ostvarenog u inka, pojedina ni materijalni tro#kovi, odre enitro#kovi itd.)kupni proporcionalno varijabilni tro#kovi prate dinamiku proizvodnje, ako nema proizvodnje onda ovih tro#kova, poveanje tro#kova je srazmerno obimu proizvodnje, prose ni proporcionalno'vtro#kovi su konstantni bez obzira na kretanje proizvodnje. 2oe!icijent reagibilnosti kod proporcvarijabilnih tro#kova je uvek jednak *.

*4VARIJABILNO PRO^RESIVNI TRO`KOVI ( imaju trend br%eg porasta od uveanja proizvod jihova dinamika je uvek izra%enija u odnosu na stanje u proizvodnji. Progresija tro#kova je posled poremeaja u poslovanju preduzea. 2arakteristike P?/ imaju: tro#kovi prekovremenog rada, trunapre enja prodaje, odre eni tro#kovi koji nastaju zbog preoptereenosti kapaciteta i dr. Progresija je prisutna kako kod ukupnih tako i kod prose nih P?/. 2oe!icijent reagibilnosti kod ovih tro#kova vei od *.*5.VARIJABILNO DE^RESIVNI TRO`KOVI ( su oni tro#kovi koji imaju sporiji rast od kretanja ob proizvodnje. Pri uveanju proizvodnje degresija tro#kova je sve izra%enija. ) njih spadaju: tro#kovi energije, tro#kovi transporta, tro#kovi pomonog materijala itd. Prose no degresivno varijabilni pokazuju degresivni trend. Sporiji rast tro#kova od uveanja proizvodnje ( koe!icijent reagibilnostiod *.

*).ZONE DINAMIKE TRO`KOVA eophodno je tro#kove u dinamici reprodukcije sagledavati i pratiti sa vi#e aspekata i to: ukupne i tro#kove, !iksne i varijabilne, u e#e !iksnih i varijabilnih tro#kova u ukupnim i prose nim tro#k


30/49

razli itim stepenima uposlenosti kapaciteta itd. ) zavisnosti od relativnog u e#a !iksnih i varitro#kova u strukturi ukupnih i prose nih tro#kova, ovi tor#kovi mogu imati degresivni, propor progresivni karakter. ) po etku, obim proizvodnje ima trend br%eg rasta od porasta ukupnih i ptro#kova, zatim nastupa kratak period ujedna enog rasta, da bi posle toga tro#kovi imali izrazitu puveanja u odnosu na kretanje proizvodnje. /akva kretanja su rezultat izmene u strukturi tro#kova. /u svojoj dinamici prolaze kroz 5 zone i to: zonu degresije, zonu proporcionalnosti, zonu progresije.Z$#" F' G'siH' zapo inje od nultog stepena proizvodnje i traje do po etka zone proporcionalnosti, tjkojoj se ostvaruju minimalni tro#kovi po jedinici proizvoda. Degresija je znak nedovoljnog ko

kapaciteta pa se ova zona tako i naziva. oljim kori#enjem raspolo%ivih kapaciteta smanjuju tro#kovi po jedinici proizvoda, opada cena ko#tanja i pobolj#ava pro!itabilnost u poslovanju. Izdegresije je $#" G$ $G&i$#" #$s!i.Ona nastaje kada se proizvodnja pribli%ava ma imalnom stuposlenosti kapaciteta, a degresija !iksnih se izjedna uje sa progresijom varijabilnih tro#kova. ) oukupni tro#kovi se uveavaju proporcionalno porastu obima proizvodnje, tj. imaju isti trend rasta. tro#kovi su stalno konstantni, ne menjaju se. ) ovoj zoni ostvaruju se optimalno kori#enje kapanajni%i tro#kovi po jedinici proizvoda. Ova zona je zona optimalnosti. >ona optimalnosti kratko trajuveanjem proizvodnje iznad zone optimalnosti ulazi se u$#u G$ G'siH'.Ona traje do maksimalnog niviskori#enosti kapaciteta.)kupni tro#kovi znatno brye rastu od porasta obima proizvodnje.Progresija je rezultat prezaposlenosti preduzea ,koja se ogleda u uvodjenju nove smene,uve#kartu,prekovremenom radu,tro#kovima pripreme proizvodnje itd.) zoni progresije do izrayaja

ukupni varijabilni tro#kovi.Oni su osnovni generator br%eg rasta tro#kova.>ona dinamike tro podlo%ne odgovarajuim promenama.

**. PRAhENJE UKUPNI I PROSE NI TRO`KOVA NA RAZLI ITIM NIVOIMAZAPOSLENOSTI>a dono#enje poslovnih odluka, naro ito u kratkom roku, potrbno je raspolagati in!ormacijama oukupnih i prose nih tro#kova na pojedinim nivoima uposlenosti kapaciteta, odnosno ostvarene proPolazi se od sledeih modela:)/ "/ ?/ ut !t vt "/?/ ~ vt !t '''''''

~ "/)/ "/ 9~ vt ut '''''''' vt. ~Potrebno je izra unati ukupne i prose ne tro#kove za svaki obim proizvodnje. )kupni prose ni tro#kkao polazna osnova za odre ivanje prodajnih cena proizvoda.

*+.REMANENTNOST TRO`KOVA' 2od opadanja obima proizvodnje ukupni tro#kovi se ne smanistom dinamikom, kao pri porastu, naime i oni opadaju, ali sa izvesnim vremenskim zaka#njenjem (tse naziva remanentnost tro#kova. /ro#kovi koji ispoljavaju tendenciju ka#njenja u uslovima smobima proizvodnje nazivaju se remanentni tro#kovi. 4emanentnost tro#kova je posledica neprilag

organizacije rada novim poslovanjem, zbog: relativno !iksnih tro#kova, koji se ne menjaju kod smobima proizvodnje, i neproporcionalnih varijabilnih tro#kova, koji sporije opadaju.

4emanentni tro#kovi predstavljaju razliku izme u ukupnih tro#kova istog nivoa pri smanjenju, tjobima proizvodnje. 4/ )ts ( )/.


31/49

4emanentnost tro#kova ima veliki zna aj pri dono#enju odluka o poveanju kapaciteta, obima prokod prelaska iz ni%e u vi#u zonu uposlenosti. ) slu aju smanjenja proizvodnje i povraaja u prethodtro#kovi po jedinici proizvoda e porasti i pogor#ati konkurentski polo%aj na tr%i#tu.

*;.POJAM MRTVE TA KE RENTABILITETA amee se pitanje koji je nivo uposlenosti kapaciteta koji obezbe uje obim proizvodnje, tj. prihod, da pokrije nastale tro#kove poslovanja. ivo poslovanja na kome se prihodi izjedna avaju sa tro#kcena ko#tanja sa prodajnom cenom, naziva se prag korisnosti, kriti na ta ka u poslovanju ili mr

rentabiliteta. Poslovanje ispod /4 ima za rezultat vee "/ po jedinici proizvoda., vee prose ne trood prodajnih cena i poslovanje sa gubitkom. Poveanjem proizvodnje iznad /4 !iksni tro#kovi po j proizvoda opadaju a degresija varijabilnih tro#kova je sve izra%enija. 4azlika izme u prihoda i trkree u korist pozitivnog poslovanja i ostvarenja dobiti. a /4 nema ni gubitka ni dobitka, ispotro#kovi su vei od prihoda pa se javlja gubitak u poslovanju, iznad, prihodi prema#uju tro#kove, p posluje rentabilno. odeli izra unavanja /4 su: naturalni i vrednosni model.

+>.IZRA UNAVANJE MTR PREKO KOLI INE U INKA aturalno izra%avanje /4 se vr#i u preduzeima sa homogenom proizvodnjom. )tvr uje se proizvodnje, koli ina u inka koja treba da se proizvede, realizuje i ostvarenim prihodom pokrijtro#kovi proizvodnje tih proizvoda. a /4 ukupan prihod je jednak ukupnim tro#kovima, )P )/.

)P ~ c& ~ c "/ ?/& ?/ ~ vt& ~ c "/ ~ vt&odel za izra unavanje /4 preko koli ine u inka ( obima proizvodnje: ~9c'vt "/ tj."/

~mtr ''''''''' naturalni model. c (vt4azlika izme u prodajne cene i varijabilnih tro#kova po jedinici proizvoda slu%i za pokrie !iksniha preko toga za !ormiranje dobiti. itnu ulogu imaju prodajne cene'porastom prodajnih cena /4 se pnani%e i obrnuto, sa opadanjem prodajnih cena /4 se pomera navi#e.

+1.IZRA UNAVANJE MTR PREKO UKUPNO^ PRI ODA?rednosno izra%avanje /4 se vr#i preko ostvarenog ukupnog prihoda preduzea.

)P ' "/ )Pmtr '''''''''''' '''' vrednosni model )P ' ?/Su#tina postupka se ogleda u iznala%enju odre ene ta ke u kojoj se ostvaruje ukupan prihod do pokrije nastale tro#kove poslovanja. /4 nije konstantna veli ina. enja se u zavisnosti od mokolnosti' visina prodajne cene, iznos !iksnih i varijabilnih tro#kova itd.+2.POSLOVANJE U ZONI RENTABILITETA>ona rentabilnosti se prostire od /4 do ww4. /o je najpovoljnija zona. Prihodi su uvek vei od tro# poslovanja, pa preduzee ostvaruje dobit. Sa uveanjem proizvodnje iznad /4 preduzee po iostvaruje dobit. On je utoliko vei ukoliko se obim proizvodnje udaljava od /4. ) ovoj zoni na odrenivou uposlenosti kapaciteta ostvaruju se najni%i tro#kovi po jedinici proizvoda, i najvea dobit.

uveanjem proizvodnje zbog progresije ?/ ukupni tro#kovi po inju ubrzanije da rastu od porasta u prihoda pa su ekonomski rezultati sve nepovoljniji. Sve ovo se odvija do ta ke u kojoj se prihodizjedna avaju sa tro#kovima poslovanja ( to je ta ka gornje granice zone rentabilnosti 9ww4 .

+3.POSLOVANJE U ZONI ^UBITAKA


32/49

>one gubitka se javljaju pre i posle zone rentabilnosti. Ostvaruju nepovoljni poslovni rezultat ( u pose javlja gubitak. Prva zona gubitka se prostire od nulte ta ke do /4. /o je period probne proizvouhodavanja kapaciteta. )zrok gubitka je nedovoljno kori#enje kapaciteta. wubitak je najvei na nul)veanjem proizvodnje i izra%enom degresijom !iksnih tro#kova on se smanjuje da bi na /4 nSkraivanje probnog rada i potpunije kori#enje kapaciteta su mogunosti izlaska iz ove zone. Drgubitka po inje od gornje granice zone rentabilnosti. Osnovni uzrok gubitka je preoptereenost ka?isoko izra%ena progresija varijabilnih tro#kova dovodi do uveanja ukupnih tro#kova koje ostvarenisu u stanju da pokriju. to se obim proizvodnje udaljava od gornje granice zone rentabilnosti gubit

vei. ogua su 3 iz

troskovi komplet

Documents