trka za lep[u budu]nost - savski venaccrveni krst savski venac, durmitorska 12 rep. zavod za...

$: TRKA ZA LEP[U BUDU]NOST - Savski VenacCrveni krst Savski venac, Durmitorska 12 Rep. zavod za zdravstveno osigurawe, Nemawina 30 AD —\uro Salajﬁ, Nemawina 28 MZ —Zapadni Vra~arﬁ,$
PPPPRRRROOOOLLLLEEEE]]]]NNNNIIII DDDDVVVVOOOOBBBBRRRROOOOJJJJ 11116666 --11117777 �� 7777 .... MMMMAAAAJJJJ 2222000000008888 ....

IINNFFOORRMMAATTOORR OO RRAADDUU II @@IIVVOOTTUU GGRRAADDSSKKEE OOPP[[TTIINNEE

TRKA ZA LEP[UBUDU]NOST

TRKA ZA LEP[UBUDU]NOST

U OVOM BROJUOP[TINSKI INFORMATOR �SAVSKI VENAC�

7 Godi{we nagrade Savskog venca

ZA IZVANREDAN RAD I SJAJNU SARADWU

10-13 Obilasci mesnih zajednica

OÎ U OÎ SA GRA\ANIMA

16-20 Investicije

RADI(LO) SE PUNOM PAROM NA SVE STRANE

21 Uloga Savskog venca u �Svadbi za ma{tawe�...I DA SVI DOBIJU KOLICA ZA BEBE

22 Ekologija

MOLIMO, NE ZAGA\UJTE!

24 Na Top~iderskoj zvezdi

KOMPLETIRANA PORODICA @IRAFA

25 Lepa op{tinska akcija

BEBAMA NA DAR

26 Renoviran De~ji vrti}

�PÊLICA� SA PET ZVEZDICA

29 Prvomajski uranak ispred �25. maja�...I BAJKERI DALI KRV

33 Velika rokenrol tribina

ROKERI SVIH GENERACIJA � UJEDINITE SE!

34-35 Borac za prava osoba sa invaliditetom

DAMJAN TATI] � VOQAN SAM DA POMOGNEM

7

21

24

25

26

29

OP[TINSKI INFORMATOR SAVSKI VENACOsniva~ i izdava~: Gradska op{tina Savski venacIzlazi tromese~noPriprema i ure|uje Odsek za informisawe:Du{ko Antoni}, glavni i odgovorni urednik,Sneàna Mikavica i Branka Mari} (novinari),\or|o Vukoje (foto-reporter)Savet za informisawe: Ranko Beqinac (predsednik),Nata{a Milovanovi}, Milo{ Kova~evi},Dragoqub Nikoli} i Milan Avramovi}Grafi~ko ure|ewe: Velimir Brankovi}[TAMPA: [tamparija �Politika A. D.�Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69Tel: 2061-889, 2061-884, 2061-887 � Tel/faks: 2643-490E-mail: [email protected]

Sve informacije vezane za gasifikaciju,izvode iz mati~nih kwiga, komunalne teme,ostvarivawe svojih prava i druge odgovore na pitawa iz delokruga op{tine gra|ani mogu dobitiu Op{tinskom KOL-CENTRU, tel: 36-02-380ili preko E-MAIL-a: [email protected]

Informacije o Gradskoj op{tini Savski venacmoète na}i i na Veb-sajtu: www.savskivenac.org.yuAko, putem SMS poruke, èlite da postavite pitawepredsedniku op{tine � u tekstu poruke otkucajteSV, razmak, tekst poruke, i po{aqite na broj 6633(vaì za 063, 064 i 065)

SAVSKI VENAC · 3MAJ 2008.

4 · SAVSKI VENAC MAJ 2008.

IZBORI

1. Zeleni venac 1

2. Zeleni venac 2

3. Zeleni venac 3

4. Gavrilo Princip 1




8. S. Penezi} Krcun 1






14. Zapadni Vra~ar 1






20. S. Filipovi} 1

21. S. Filipovi} 2

22. Vojvoda Mi{i} 1

23. Top~id. brdo � Sewak 1






29. êtvrti jul

30. Vojvoda Mi{i} 2

31. Vojvoda Mi{i} 3

32. Dediwe 1

33. Dediwe 2

34. Dediwe 3

35. Dediwe 4

36. Dediwe 5

37. Dediwe 6

IZBORNA JEDINICA

Ugostiteqska {kola, Jug Bogdanova 28

Pred. �Ivan Milutinovi}�, Gavrila Principa 22

Ugostiteqska {kola, Jug Bogdanova 28

O[ �Isidora Sekuli}�, Gavrila Principa 42

Centar za socijalni rad Savski venac, Lomina 17

O[ �Isidora Sekuli}�, Gavrila Principa 42

D. vrti} �Princeza Olivera�, Gavrila Principa 65

O[ �Radojka Laki}�, Dr Aleksandra Kosti}a 1-7

MZ �S. Penezi} Krcun�, Dr Aleksandra Kosti}a 15

Centar de~jih letovali{ta, Risanska 12

[kola za brodarstvo, Milo{a Pocerca 2

Jugosloven. re~no brodarstvo, Kneza Milo{a 82

Crveni krst Savski venac, Durmitorska 12

Rep. zavod za zdravstveno osigurawe, Nemawina 30

AD �\uro Salaj�, Nemawina 28

MZ �Zapadni Vra~ar�, Svetozara Markovi}a 79

JKP �Beogradski vodovod�, Deligradska 28

Zavod za informatiku i statistiku, Tir{ova 1

Zgrada SO Savski venac, Kneza Milo{a 69

�Energoprojekt�, Stjepana Filipovi}a bb

MZ �Stevan Filipovi}�, Stjepana Filipovi}a 28a

MZ �Vojvoda Mi{i}�, Dinarska 14

�Slu`beni list�, Jovana Risti}a 1

DKC �Majdan�, Kozja~ka 3

D. D. �Ratko Mitrovi}�, Koste Glavini}a 8

Zgrada SPIK-a, Bulevar vojvode Mi{i}a 37

MZ �Top~idersko brdo-Sewak�, Vase Pelagi}a 54

MZ �Top~idersko brdo-Sewak�, Vase Pelagi}a 54

MZ �4. jul�, Milenka Vesni}a 3

O[ �Vojvoda Mi{i}�, Dr Milutina Ivkovi}a 4

O[ �Vojvoda Mi{i}�, Dr Milutina Ivkovi}a 4

O[ �Vojvoda Radomir Putnik�, Bo{ka Petrovi}a 6

O[ �Vojvoda Radomir Putnik�, Bo{ka Petrovi}a 6

MZ �Dediwe�, Bulevar kneza A. Kara|or|evi}a 29

[kola za dizajn, Krupawska 3

[kola za dizajn, Krupawska 3

MZ �Dediwe�, Bulevar kneza A. Kara|or|evi}a 29

A d r e s a b i r a ~ k o g m e s t aUKUPNO 44.090 BIRAÂ

Na najnovijem bira~kom spisku Op{ti-ne Savski venac nalazi se 44.090 gra|anakoji imaju pravo da glasaju na izborima za-kazanim za 11. maj. Od tog broja 43.823 subira~i sa prebivali{tem na Savskom ven-cu, a pravo glasa ima jo{ i 267 interno ra-seqenih lica sa boravi{tem na Savkomvencu.

IZBORNA JEDINICA BROJ 38Posebna izborna jedinica formirana je

za gra|ane koji su prijavqeni na Savskomvencu, a imaju status privremeno raseqe-nih lica. Za wih je otvoreno bira~ko me-sto broj 38, koje se nalazi u zgradi op{ti-ne Savski venac, u aneksu zgrade u Ulicikneza Milo{a broj 69.

IZBORNA KOMISIJANa sednici SO, 17. marta, imenovana je

Izborna komisija za izbor odbornika uSkup{tinu Gradske op{tine Savski venac,u stalnom sastavu.

^lanovi Izborne komisije su: Nenad Pre-li}, dipl. pravnik (DS), ina~e na~elnikOp{tinske uprave SO Savski venac, kaopredsednik, Vladimir Stevanovi}, advo-kat (DS), zamenik predsednika, MiodragLatas, dipl. pravnik (DS), ~lan, NemawaPetrovi}, dipl. ekonomista (DS), zamenik~lana, Nata{a Milovanovi}, slu`benik(DS), ~lan, Vojin Lepojevi}, dipl. ing. el-ektrotehnike (DS), zamenik ~lana, Hristi-jana Popovi}, pedagog (G-17), ~lan, Brankaûpi}, slu`benik (G-17), zamenik ~lana,Nevenka Ili}, geometar (SRS), ~lan, Alek-sandar Vukeli}, trgovac (SRS), zamenik~lana, Milan Kowiku{i}, inèwer elek-trotehnike (SRS), ~lan, Zlatan Kneèvi},medicinski tehni~ar (SRS), zamenik ~la-na, Ilija @ivadinovi}, komercijalista(DSS), ~lan, Zagorka Klisarevi}, lekar-stomatolog (DSS), zamenik ~lana, DraganPjeva~, advokat (DSS), ~lan, An|elka Mi-losavqevi}, student-apsolvent (DSS), za-menik ~lana, Draèn Majstorovi}, dipl.pravnik (G-17), sekretar (ina~e sekretarSO) i Gordana Milanovi}, dipl. pravnik,na~elnik Op{te uprave SO, zamenik sekre-tara.

IZBORNA DOKUMENTA SA SAJTAVe} sutradan, 18. marta, nova Izborna

komisija odràla je svoju prvu sednicu ina woj odlu~ila da svu neohodnu izbornudokumentaciju politi~ke stranke i grupegra|ana mogu �skinuti� sa op{tinskog �veb-sajta�. Savski venac je u tom trenutku bioprva op{tina u Beogradu (a verovatno i{ire) koja je ovom inovacijom potenci-jalnim kandidatima olak{ala posao.

PET IZBORNIH LISTAZA OP[TINSKU SKUP[TINUNa izborima, u nedequ 11. maja gra|ani Savskog ven-

ca bira}e jednu od 22 prijavqene liste za izbore zaparlament Republike Srbije, jednu od deset lista naizborima za Skup{tinu Beograda i jednu od pet listaza Skup{tinu op{tine Savski venac.

Op{tinska izborna komisija proglasila je 26. apri-la pet izbornih lista za izbor odbornika u Skup{ti-nu Gradske op{tine Savski venac.

Po redosledu koji zauzimaju i na Glasa~kom listi-}u, to su:

1. Savski venac za evropsku Srbiju � Boris Tadi}.Nosilac liste je Tomislav \or|evi}.

2. Demokratska stranka Srbije � Nova Srbija � Vo-jislav Ko{tunica. Nosilac liste je Du{ko Popovi}.

3. Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) � Partija uje-diwenih penzionera Srbije (PUPS). Nosilac liste je@arko Obradovi}.

4. Srpska radikalna stranka � Tomislav Nikoli}.Nosilac liste je Milan Avramovi}.

5. Liberalno demokratska partija � êdomir Jo-vanovi}. Nosilac liste je Sre}ko Pecikoza.

Glasa se samo za jednu izbornu listu, zaokruìva-wem rednog broja ispred naziva izborne liste ilizaokruìvawem izborne liste.

Kompletne izborne liste, sa svim imenima, nalazese i na op{tinskom veb-sajtu:

wwwwww..ssaavvsskkiivveennaacc..oorrgg..yyuu


IZBORI

PO[TOVANI GRA\ANI SAVSKOG VENCA!

PODSE]AMO VAS DA SE U NEDEQU 11. MAJA ODR@AVAJU PARLAMENTARNI I LOKAL-NI IZBORI, ZA IZBOR POSLANIKA U SKUP[TINI REPUBLIKE SRBIJE, KAO I ZA IZBORODBORNIKA U SKUP[TINI GRADA BEOGRADA I SKUP[TINI OP[TINE SAVSKI VENAC.

POZIVAMO VAS DA ISKORISTITE SVOJE USTAVNO PRAVO I ISPUNITE SVOJU GRA-\ANSKU DU@NOST.

� Bira~ka mesta otvaraju se u 7.00, a zatvaraju u 20.00 ~asova.� Na glasawe moète do}i i bez obave{tewa ili poziva.� Potrebno je da sa sobom ponesete li~nu kartu ili drugi dokumenat sa foto-

grafijom i mati~nim brojem, kojim dokazujete svoj identitet.NEPOKRETNI, STARI ILI BOLESNI SUGRA\ANI mogu se javiti na telefone:

2061-712, 2061-713 i 2658-368, pa }e ~lanovi bira~kog odbora do}i u wihov dom.


Uop{tini Savski venac u 2007. godiniradilo se, ~ini se, vi{e nego i u jed-noj prethodnoj. O brojnim u tom perio-

du ura|enim i pokrenutim akcijama i poslo-vima ~itaoci na{eg lista redovno su in-formisani, a sve te poslove i akcije vodi-li su i radili op{tinski radnici koji mo`-da i nisu uvek pomenuti, a zasluìli su. Go-di{we nagrade op{tine Savski venac do-bar su povod za to.

Nastavqaju}i lepu tradiciju nagra|iva-wa svojih najboqih radnika u protekloj go-dini predsednik op{tine Savski venac To-mislav \or|evi} je, na sve~anosti organi-zovanoj 10. aprila, uru~io nagrade i Pohval-nice najboqim radnicima op{tinskih slu-`bi u 2007. godini, a na predlog na~elni-ka odeqewa i {efova slu`bi u kojima ovislu`benici rade, a to su: Dobrila Ze~evi},Biqana Andri}, Len~e Ja}imovi}, Sla|anaRadojevi}, Zorica Durutovi}, Predrag Jo-vanovi}, Svetlana Vu~ini} � ânkovi}, Rad-mila Rado{evi}, Svetlana Simovi}, Zori-ca [tulovi}, Verica Jo~i}, \or|o Vukoje,

Du{ica Malenov, Ana \uri~i}, Mirjana Baj-lovi}, Anica Dejanovi}, Nemawa Stojni},Dragoslav Petrovi}, Radojka Basari} i Ve-ra Golubovi}.

Tomislav \or|evi} uru~io je potom na-grade i Pohvalnice po jednom radniku iz

svakog odeqewa i slu`be, koji su izabraniu anonimnim anketama od kolega sa kojimarade.

Ova nagrada uvedena je po prvi put pro{-le godine, a ovoga puta su je dobili: BojanJovanovi}, Mirjana Mihailovi}, Tawa [}e-ki}, Petar Vujko, Gordana Riki}, An|a Todo-rovi}, Qiqana Aleksi}, Radica Luki} i Ma-rina Ivanovi}.

Na predlog na~elnika Op{tinske upraveNenada Preli}a za posebne zasluge nagra-|eno je i pohvaqeno jo{ deset radnika, ma-hom na~elnika, {efova slu`bi ili odsekaili wihovih zamenika (koji nisu mogli sebeda predloè za nagradu), kao i radnika saposebnim zaslugama za odre|ene akcije kojesu se tokom 2007. sprovodile u op{tini. Wi-ma je nagrade uru~io sam na~elnik Op{tin-ske uprave Nenad Preli}, a to su: Du{ko An-toni}, Biqana Ba~anin, Milija Ku~evi}, Ne-nad Simi}, Milomir Pokimica, Milena Mi-leki}, Gordana Milanovi}, Qiqana Jordo-vi}, Marija Vu~eti} i Vesna Pavi}.

D. A.

Godi{we nagrade slu`benicima op{tine Savski venac

OP[TINSKE TEME

êtvrtu godinu uzastopno Op{tina Sav-ski venac i wena mati~na slu`ba spro-

vode akciju besplatnog izdavawa izvoda izmati~ne kwige ro|enih pred{kolcima i ma-turantima osnovnih i sredwih {kola, a zaupis u osnovne i sredwe {kole, kao i na fa-kultete.

Da li zbog obostranog trogodi{weg isku-stva, ili zato {to su se {kole ve} naviklena ovu akciju, ali i zbog wenog blagovreme-nog po~etka i logisti~ke podr{ke Odeqe-wa za dru{tvene delatnosti, informisa-we i mesnu samoupravu koje se ove godineukqu~ilo u akciju, tek akcija te~e boqe ibrè nego sve tri dosada{we, pa su se saspiskovima u~enika ro|enih na Savskom

vencu do 21. aprila javile ve} 72 sredwe i155 osnovnih {kola, kao i deset op{tinskihpred{kolskih ustanova.

Za wih je do tog datuma ura|eno i distri-buirano 25.736 izvoda iz mati~ne kwige ro-|enih, ~ime je, dodamo li tome u me|uvre-menu ura|ene izvode, u odnosu na pro{lo-godi{wih 26.000 izvoda ve} izjedna~en, pai prema{en, pro{logodi{wi rekord.

� Iako akcija jo{ uvek traje, izvesno je,rekla nam je tim povodom Gordana Milano-vi}, na~elnica Odeqewa za op{tu upravu,u ~ijem sastavu je i mati~na slu`ba, da }eona ove godine biti najuspe{nija do sada ida tokom maja i juna ne}e biti uobi~ajenihgu`vi pred {alterima na kojima se izdajuizvodi.

D. A.

[ALTERI I DAQE RADE CEO DANKako bi predupredili gu`ve koje se, zbog upisa u {kole i na fakultete, ali i zbog

prikupqawa dokumetacije za putovawa i godi{we odmore, s po~etkom prole}a pa svedo leta, pove}avaju pred op{tinskim {alterima, Odeqewe za op{tu upravu, produ-ìlo je, po nalogu Nenada Preli}a, na~elnika op{tinske uprave, radno vreme slu`-bi koje rade u holu op{tine i wenom aneksu. Radi se o {alterima na kojima se izdajuizvodi iz mati~nih kwiga, uverewa o dràvqanstvu i overavaju dokumenta, koji }e,dok za to bude postojala potreba, i u narednom periodu raditi od 8 do 19 ~asova.

Besplatni izvodi

REKORDAN ODZIV

Najduù tradiciju, dugu decenijamaunazad, imaju tradicionalne Jubilar-ne nagrade, radnicima koji u teku}ojgodini pune 10, 20 ili 30 godina rada uop{tini Savski venac. Ove nagrade iZahvalnice za dugogodi{wu vernost op-{tini uru~io je wen predsednik Tomi-slav \or|evi}, a dobili su ih: za desetgodina rada Vesna Jovanovi}, Miro-slava Graovac, Tatjana Manojlovi}, Je-lena Vidovi} i Tatjana Markovi}, za 20godina rada Mirjana Vukanovi} i za 30godina rada u op{tini Mirjana Caki}.

ZA USPE[AN RAD U 2007. GODINI


OP[TINSKE TEME

Op{tina Savski venac posledwih ne-koliko godina ima izvanrednu sarad-wu sa ve}inom ustanova i javnih ko-

munalnih preduze}a sa svoje teritorije, kojase odvijala na raznim poqima, a sve na do-brobit gra|ana Savskog venca koji tu ìvei rade.

Kao plod te konstantne saradwe proiza-{le su i godi{we nagrade koje Op{tina sva-ke godine dodequje radnicima javnih usta-nova i preduze}a koji na woj rade, a na pred-log wihovih mati~nih institucija.

Prosvetni radnici ove godine su nagra|e-ni uo~i wihove {kolske slave, kroz akcijuu kojoj su u~enici birali svoje najdraè pro-fesore.

Ovoga puta, na sve~anosti organizovanoj10. aprila, nagra|eni su najboqi radnici izPred{kolske ustanove, Policijske stani-ce i Doma zdravqa Savski venac, kao i iz�Gradske ~isto}e� i �Zelenila Beograd�, ko-ji svoj posao obavqaju na Savskom vencu, alii radnici Uprave re~ne policije i Grad-skog zavoda za informatiku i statistiku,sa kojima Op{tina tako|e ima izvanrednusaradwu. Nagrade dobitnicima uru~io jepredsednik op{tine Tomislav \or|evi},koji je pre toga, ali i tokom samog uru~ewaisticao izvanrednu saradwu koju op{tinana ~ijem je ~elu ima sa svakom od pomenutihustanova i institucija.

U ime Pred{kolske ustanove �Savski ve-nac�, u ~ijih 11 de~jih vrti}a svakodnevnobdiju i brinu o na{im najmla|im i najsla-|im sugra|anima, na nagradi se zahvaliladirektorka Gordana Petrovi}, koja je pri-tom dobila i Zahvalnicu za saradwu, a na-grade od po 20.000 dobili su: Dobrila Mar-kovi}, vaspita~ica u vrti}u �Grofica Ol-ga�, Sla|ana Vuleti}, vaspita~ica u vrti}u�Sveta Petka�, Julijana Vasi}, vaspita~i-ca u bolni~koj grupi �Sveti Sava� i Zoran-ka \eri}, medicinska sestra u vrti}u �P~e-lica�.

U ime Policijske stanice Savski venac,o saradwi sa op{tinom govorio je wen ko-mandir Vladimir Popovi}, koji je tom pri-likom primio i Zahvalnicu za izvanrednusaradwu sa na{om Op{tinom. Nagrade su po-tom dobili najboqi radnici PS Savski ve-nac i to: Nikola Risti}, vi{i policijskiinspektor, Dragana Jov~i}, mla|i policij-ski narednik, [pejtim Sojeva, policajacPrve klase i Jelisavka Mi}i}, samostalnireferent.

O rezultatima rada Doma zdravqa �Sav-ski venac� dovoqno govori podatak da je ovazdravstvena ustanova progla{ena za najbo-qu u Beogradu i drugu u Srbiji. O izvanred-noj saradwi sa Op{tinom Savski venac ko-

ja je tome umnogome doprinela govorila jePrim. Dr Mirjana Velimirovi}, direktorkasavskovena~kog Doma zdravqa, koja je ujed-no u ime svoje ustanove primila op{tinskuZahvalnicu za izvanrednu saradwu.

Nagrade od po 20.000 dinara primili suslede}i najboqi radnici Doma zdravqaSavski venac: Katarina Gli{i}, diplomi-rana pravnica, Prim. Dr. Milica Milidrag,specijalista � pedijatar, doktorka VericaMilatovi} Jezdi}, specijalista klini~ke

biohemije, Medicinska sestra Mikica Jago-di} i doktorka Sneàna Jankovi}.

U ime svoje ku}e Zahvalnicu za saradwuna ure|ewu zelenih povr{ina na Savskomvencu primio je direktor JKP �ZeleniloBeograd� Radovan Dra{ki}, koji se osvrnuona tu saradwu, koja je iz dana u dan sve plo-dotvornija. Nagradu namewenu najboqemradniku �Zelenila� na Savskom vencu do-bio je radnik Ranisav Pavi}.

Ono {to je re~eno za �Zelenilo� vaì iza �Gradsku ~isto}u�, sa kojom Op{tina imasve boqu saradwu i kroz u~e{}e u brojnimekolo{kim i drugim akcijama koje Op{ti-na organizuje. O toj saradwi ne{to vi{e jegovorio Boìdar Karastankovi}, direktorOperative ovog JKP, koji je u ime svoje ku}eprimio Zahvalnicu, dok je godi{wu nagra-du, kao najboqi radnik �Gradske ~isto}e�,dobio Savo Devi}.

Op{tina Savski venac specifi~na je i potome {to je sva okrenuta reci Savi, po ko-joj je i dobila ime i nekako je normalno daima lepu i gotovo sudbonosnu saradwu saUpravom re~ne policije, koja ne samo da senalazi na samoj reci, nego i danono}no wompatrolira, spa{avaju}i izme|u ostalog i

brojne davqenike koji ba{ sa nekog od sav-skih mostova u trenucima depresije i o~a-jawa poku{avaju da se oproste od ìvota.Ne{to o tome, ali i o saradwi sa Op{tinomSavski venac, rekao je, primaju}i Zahvalni-cu, Zoran Stankovi}, komandir Policijskeispostave za bezbednost na rekama, dok jenagradu od 20.000 dinara dobio pripadnikre~ne policije Milan Milenkovi}.

Po prirodi stvari, ne samo zbog ~estihpredizbornih i izbornih radwi, imamo i te-snu saradwu sa Gradskim zavodom za infor-matiku i statistiku, koja se stalno inovirapoboq{awem usluga prema gra|anima. O to-me je, primaju}i Zahvalnicu za saradwu, go-vorio Slobodan Karanovi}, direktor usta-nove iz koje je nagradu dobio Dragan Medi}.

Ovu sve~anost je na dostojan na~in orga-nizovalo Odeqewe za dru{tvene delatno-sti, informisawe i mesnu samoupravu, na~elu sa neumornom na~elnicom BiqanomBa~anin, program je sjajno vodila EmilijaJovanovi}, a sve pomenute institucije iustanove za uspomenu na ovaj dan dobile suna poklon izvanredne prigodne umetni~kefotografije Ivana Georgieva, na{eg stal-nog saradnika.

Du{ko Antoni}

Godi{we nagrade Savskog venca

ZA IZVANREDAN RADI SJAJNU SARADWU

Kao i za sve druge nagrade Skup{tinaop{tine Savski venac odlu~ila je je-

dnoglasno da posebnim nagradama u vi-sini od po 4.000 dinara nagradi jo{ 45radnika Policijske stanice Savski ve-nac, a za trud i po`rtvovawe koje su ulo-ìli u spre~avawu nereda, nastalih po-vodom jednostranog progla{ewa neza-visnosti Kosova, 17. februara, kao i po-sle mitinga �Kosovo je Srbija�, ~etiridana kasnije. Nagrade za wih primio jewihov komandir, a uru~ene su im na sve-~anosti u wihovoj policijskoj stanici.


OP[TINSKE TEME

Shodno obe}awu koje je predsednik Op-{tine Savski venac Tomislav \or|evi} daonakon nereda koji su se desili 21. februa-ra, nakon mitinga �Kosovo je Srbija�, 7. ap-rila su zapo~eli radovi na ure|ewu stano-va u zgradi u Ulici kneza Milo{a broj 64(pored Ambasade Hrvatske).

Da podsetimo, dva stana u pomenutoj zgra-di stradala su tako {to je prethodno zapa-qen automobil italijanskih registarskihtablica koji je ispod prozora jednog od wihbio parkiran.

Odmah sutradan Op{tina Savski venackrenula je u pomo} o{te}enim gra|anima,kroz pravnu i drugu pomo}, a na sednici Op-{tinskog ve}a odlu~eno je i da se pomogneporodicama Vujasi} i Krupneèvi}, ~iji sustanovi tom prilikom najvi{e stradali.

Prethodno je zavr{ena pravna procedura,od procene {tete do tendera za izvo|a~aradova, koji ukupno ko{taju oko 1.400.000 ipodrazumevaju kompletno nove podove, vra-ta, prozore i druge delove stanova o{te}e-nih u poàru.

Nakon unutra{wih radova, uz pomo} Gra-da bi}e ura|ena i fasada na ovom va`nom

kulturno-istorijskom objektu. Jer, u me|u-vremenu smo saznali da se ba{ u ovoj zgra-di, po~ev od 1922. pa narednih 13 godina,nalazio Narodni muzej. D. A.

U prvo vreme beogradske, a kasnije i op{tine u unutra{wo-sti Srbije kre}u sa izdavawem izvoda iz mati~nih kwiga zagra|ane koji su u wih upisani na Savskom vencu, op{tini sanajve}om mati~nom kwigom na Balkanu.

U tom smislu, na~elnik Op{tinske uprave Nenad Preli}, kaoinicijator akcije koju je pozdravio i podrào i ministar zadràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}, odràoje ~itav niz sastanaka sa kolegama iz beogradskih op{tina ukojima je ova praksa u me|uvremenu i zaìvela, dogovaraju}ise sa wima o tehni~kim detaqima ovog odgovornog posla kojiolak{ava gra|anima dobijawe neophodnih dokumenata i sma-wuje gu`ve na {alterima u na{oj op{tini. Da bi ceo projekatzaìveo na najboqi na~in bilo je potrebno razre{iti mno{tvotehni~kih problema, kao i to da stru~waci iz mati~ne slu`bena{e op{tine jedno vreme provode kao instruktori u odgova-raju}im slu`bama drugih op{tina, koje se do sada nisu suo~a-vale sa poslovima te vrste i tog obima. Ovaj program ve} je za-ìveo i izvodi gra|ana upisanih na Savskom vencu po~eli suda se izdaju u Zvezdari, Novom Beogradu, Vo`dovcu i ûkarici,a uskoro }e krenuti i u Paliluli i Rakovici. D. A.

Akcija �Vodovoda�i op{tine Savski venac

U DEVET ZGRADAPEDESETAK

INTERVENCIJAOp{tina Savski venac nastavila je 5. ap-

rila akciju besplatnih malih popravkivodoinstalacija u doma}instvima na svojojteritoriji.

Ekipa Beogradskog vodovoda, na ~elu sa di-rektorom Draganom Radovi}em uz prisustvosavetnika predsednika op{tine Milo{a Ko-va~evi}a sa saradnicima, obi{li su zgra-de u ulicama Deligradskoj 11 (MZ �ZapadniVra~ar�), Kara|or|evoj 49, Gavrila Princi-pa 6 i Kraqevi}a Marka 12 (MZ �Zeleni ve-nac�), gde su ura|ene male popravke u 20 do-ma}instava.

Akcija je nastavqena i naredne suboteobilaskom zgrada u mesnoj zajednici �Slobo-dan Penezi} Krcun� u kojima su, kao i do sa-da, ra|ene sitne intervencije u pojedinimstanovima (zamena gumica i virbli na sla-vinama i baterijama, popravke vodokotli}ai drugo) ~ime se potro{wa vode u tretira-nim zgradama smawuje najmawe za tre}inu.

U ovoj etapi radnici Javnog komunalnogpreduze}a obi{li su zgrade: u Vi{egradskojulici broj 13 (~etiri stana), Savskoj broj 19(sedam stanova), Sarajevskoj u brojevima 39i 41 (devet stanova) i Sarajevskoj od 56 do 60(devet stanova), {to ukupno ~ini 29 stanovau kojima ìvi preko sto sugra|ana.

Zna~ajna novina u izdavawu izvoda iz mati~nih kwiga

SAVSKI VENAC KAO INICIJATOR I INSTRUKTOR

Na~elnik Op{tinske uprave Nenad Preli} (prvi s desna) i GordanaMilanovi} (druga s desna), na~elnica Odeqewa za op{tu upravu

na sastanku sa kolegama iz drugih op{tina, 8. aprila.

POÊLI RADOVIU KNEZA MILO[A 64POÊLI RADOVIU KNEZA MILO[A 64


OP[TINSKE TEME

Pre ne{to vi{e od godinu dana na ovomistom mestu sli~nim tu`nim povodom pomi-wali smo Sr|ana Debeqkovi}a, a evo ne-davno nas je napustio i Ranko Beqinac. Dvadivna ~oveka koja su ceo ̀ ivot dostojanstve-no i po{teno provela na Savskom vencu ikoja smo svi voleli, prerano su oti{la i ve~-no }e nam nedostajati. I dok je Sr|an dugobolovao pa smo na neki na~in i mi dugo stre-peli od tragi~ne vesti, Rankova smrt svenas je {okirala i izazvala nevericu.

Jer, samo desetak dana pre tragi~nog doga-|aja sedeli smo na sednici skup{tine op-{tine, a pu{a~i, me|u kojima i Ranko, izla-zili su na terasu i }askali, komentarisalitok sednice, {alili se i pri~ali o plano-vima za neka budu}a de{avawa, da bi se 28.marta na istom mestu okupili na komemora-ciji povodom wegovog tragi~nog odlaska.

Ranko Beqinac, ro|eni Savamalac ceoìvot proveo je na Savskom vencu i kao ta-kav jo{ za ìvota postao jedna od wegovihlegendi, pre svega kao umetnik, ali i kao~ovek koji je celim svojim bi}em bio lokal-patriota i humanista. Tako treba posmatra-ti i wegovo bavqewe politikom u kojoj sekao jedan od osniva~a Demokratske strankena Savskom vencu, potom dugo godina i kao~lan DSS, nedavno ponovo vratio svojojprvoj qubavi i kao ~lan DS jo{ uvek se na-lazi na tre}em mestu izborne liste �Sav-ski venac za evropsku Srbiju�, politikom sebavio ne iz li~nih nego altruisti~kih, huma-nih i kulturolo{kih razloga. Kao takav, uvi{e mandata je bio i odbornik u op{tin-skoj skup{tini, a u dva posledwa saziva ipredsednik Saveta za informisawe. Namanovinarima, predsednik kakvog bi samo mo-gli da poèlimo, sa kojim smo godinama po-stajali sve ve}i prijateqi.

U Redakciji u koju je svra}ao uvek kad do-|e u op{tinu, iako oko mnogo ~ega retko kadimamo jedinstveno mi{qewe, Ranko je kodsvih bio omiqen i wega smo svi voleli. Kadbi nam u{ao u kancelariju, kao da je sveosvetlio i sa sobom doneo istovremeno ivedrinu i mudrost. A i jedno i drugo su namuvek bili preko potrebni, kao vazduh.

Jer, Ranko je bio u zrelim i mudrim godi-nama, a opet je zra~io mladala~kim duhomi s wim u dru{tvu uvek je bilo i lepo i za-bavno. Uz to je bio i boem i {meker koji jepro{ao staru beogradsku simpati~no-man-gupsku {kolu i nikad nije ostario u onom ru-`nom smislu, ostav{i do kraja {to bi klin-ci danas rekli �lik� ili �car�. Istovreme-no mudar i smiren, vedrog i mladala~kog du-ha, nije ni ~udo da je bio omiqen u svakomdru{tvu i zato ~esto ~lan raznih skup{tin-

skih tela, skoro svih onih koja su na bilo ka-kav na~in imala dodira sa kulturom i sveje to funkcinisalo no{eno wegovim duhom.

O Ranku bi se moglo pisati jo{ puno, i kaoo divnom ~oveku i kao o umetniku u punojstvarala~koj snazi, humanisti nepresu{nema{te i ve~itoj podr{ci svim sveìm i ori-ginalnim idejama koje su se u op{tinskojkulturnoj sferi ra|ale. Uostalom, te{ko jesetiti se ijedne kulturne akcije u ~ijem kre-irawu ili sprovo|ewu i sam nije u~estvo-vao, od Udruèwa �Savamala�, ~iji je jedanod osniva~a, preko Kwièvne nagrade �Isi-dora Sekuli}�, pa sve do SVURF-a. Isto-vremeno, bio je sjajan slikar, akvarelistaoriginalne tehnike, dobitnik brojnih doma-}ih i velikih me|unarodnih priznawa, po-stigav{i da mu se svi radovi posledwih go-dina za izlo`be koje je spremao, za doma}ei strane galerije (posledwu izlo`bu imaoje pro{le godine u Cirihu) rasprodaju jo{unapred. Tek zagaziv{i u {ezdesete godine,postigao je ono o ~emu mnogi umetnici sawa-ju, da moè da stvara neoptere}en egzisten-cijalnim problemima i jo{ da se u slobod-no vreme posveti novim idejama i kulturo-lo{kim projektima za op{te dobro lokalnezajednice u kojoj je ìveo. Mnogo toga jo{ostalo je naàlost u fazi ideja i razgovora,jer mislili smo � ima vremena, i lepo bi bi-lo neku od tih Rankovih ideja, poput Sav-skovena~kog likovnog salona, realizovatii dati joj wegovo ime.

Ima qudi koji odu iz na{ih ìvota, poà-limo ih pa ih posle, sem wihovih najro|eni-jih, svi vremenom zaborave. Ima, opet, qudiplemenitog kova, koji kad odu ostave ranu nana{im srcima koja nikada ne zarasta i praz-ninu koju je nemogu}e popuniti. Kao ono kadadresove velikih igra~a oka~e na vrh hale iwihove brojeve vi{e nikad niko ne nosi. Je-dan od takvih bio je i Ranko i niko ga ne mo-è zameniti. Bez wega su od nedavno siro-ma{niji i Srbija i Beograd i Savski venaci Savamala i Sarajevska i Gepratova i svimi, a o wegovoj prodici da i ne govorimo.

Ako ikakve utehe ima, sigurni smo da }eRanko Beqinac ìveti i daqe, koliko i se-}awe i uspomena na wega u svima nama, a we-gov duh bi}e uvek tu negde uz nas. Ne znamoposle koliko dana oni tamo gore, na nebu,nekome daju krila, ali smo sigurni da }e ihRanko jednog dana dobiti i da }e s wima ve-~ito leteti iznad Savskog venca, prisustvo-vati i na neki uzvi{eni na~in u~estvovatiu svemu lepom {to se ovde bude de{avalo.

Slava ti i hvala Ranko, bila je ~ast iprivilegija poznavati te, zajedno raditi idruìti se s tobom.

Elektronske inovacije

PRVI NA INTERNETSTRANICAMA

Da bi se pribliìla mla|oj populaciji,koja uglavnom komunicira elektronski, op-{tina Savski venac je prva gradska op{ti-na koja je otvorila stranice My Space i Fa-ce Book, na kojima mladi mogu da na|u sve{to ih zanima o ovoj op{tini ili ono {toovde mogu da dobiju. To su, pre svega, kr{te-nice i dràvqanstva, ali jo{ mnogo toga{to Op{tina nudi ili prihvata kao ideju.

Ciq je da se kroz moderan vid komunika-cije op{tina pribliì mladima, a o~eku-je se da }e broj �prijateqa� op{tine Savskivenac za mesec dana narasti do 2.000 qudi.

IN MEMORIAM

RANKO BEQINAC � VE^NO UZ NAS

BANKARI URE\UJU VRTI]EPredsednik Op{tine Tomislav \or|evi},

posetio je 21. marta guvernera Narodne bankeRadovana Jela{i}a i s wim se dogovorio okonekih zajedni~kih akcija na op{tini na kojojìve i rade i banka i wen guverner.

Kao dobar kom{ija Narodna banka je i do sa-da u~estvovala u raznim akcijama na Savskomvencu, pa je tako pomogla i rekonstrukciju DKC�Majdan�, na ~ijem otvarawu je guverner Jela-{i} u~estvovao u egzibicionom ko{arka{komme~u. Saradwa }e se nastaviti tako {to }eslu`benici NBS u~estvovati u radnoj akciji isre|ivati de~je vrti}e na Savskom vencu.

Seminar o ve{tini komunicirawa

NENASILNA KOMUNIKACIJAU op{tini Savski venac 2. aprila je zavr-

{en dvodnevni seminar za zaposlene u Op-{tinskoj upravi, posve}en ve{tini nenasil-nog komunicarawa. Kroz predavawa i prak-ti~an rad seminar je pomogao zaposlenimau organima uprave da savladaju ve{tine ne-agresivnog komunicirawa, odnosno da buduve{tiji i tolerantniji sagovornici presvega strankama, ali i u me|usobnoj svakod-nevnoj komunikaciji.

Seminar su vodili treneri komunikolo-gije: Jelena Stefanovi} i Sa{a Glamo~ac, ko-je je angaòvala NVO �Urbana ekolo{ka gru-pa� iz ulice Milo{a Pocerca broj 10.

Preliminarni susreti sa gra|anima,organizovani jo{ u januaru i februa-ru u mesnim zajednicama �Stevan Fi-

lipovi}� i �Vojvoda Mi{i}�, pre svega sutimu op{tinskih rukovodilaca posluìlida se �uigra� i pripremi za budu}e susrete,koji su potom bivali sve konstruktivniji iefikasniji, a brojni, tom prilikom �snimqe-ni�, problemi ve} se uveliko re{avaju ilisu ~ak re{eni. Zbog toga su i obilasci dveprve mesne zajednice kasnije ponovqeni.

Dobro se pripremiv{i i boqe organizo-van op{tinski tim je nakon toga ponovo, 27.

marta, posetio gra|ane MZ �Vojvoda Mi{i}�,gde su zbog krupnih predstoje}ih urbani-sti~kih radova predo~eni detaqi iz regu-lacionog plana ovog naseqa, kao i projektirekonstrukcije parkova i zelenih povr{i-na, te ure|ewa staza i stepeni{ta. @iteqi

te mesne zajednice predo~ili su svoju po-trebu za mini pijacom, a predstavnici lo-kalne samouprave su ih pozvali da se orga-nizuju, kako bi zajedno sa op{tinom obnovi-li fasade, hodnike i liftove, po principusufinansirawa.

Usledio je, 28. marta, razgovor sa gra|a-nima MZ �Zapadni Vra~ar�. Stanovnici ovog,krajwe urbanog, naseqa su izneli svoje pro-bleme vezane za zapu{tene fasade, nele-galno kori{}ewe zajedni~kog prostora, zlo-upotrebe ulaza u blizini ambasada u Bir-~aninovoj ulici, preglasne kafi}e, lo{e i

skupo snadevawe, te nedostatak javnih toa-leta kod Klini~kog centra Srbije. Krunarazgovora bila je Kati}eva ulica i termi-nal GSB, kao ekolo{ka bomba naseqa uzjednu od najlep{ih gradskih zelenih oaza �Kara|or|ev park.

Gra|ani su dobili potpunu informacijuo (ne)nadle`nosti op{tinskih i gradskihslu`bi, ali i obe}awe da }e op{tina posre-dovati da se re{e i wihovi problemi. Ovdeje, zbog uvek aktuelnog daqinskog grejawa,pomenuto i nezadovoqstvo op{tinske upra-ve sa odnosom Beogradskih elektrana u po-gledu ovih problema.

@iteqi za sada najaktivnije MZ �Zelenivenac�, koji su, zahvaquju}i agilnom sekre-taru i zajedni{tvu jedne mikro-sredine umetropoli, uspeli da samo u zadwih polagodine obezbede niz besplatnih servisnihusluga, svoje te{ko}e i ideje predstavili su2. aprila u Manakovoj ku}i, koja ove godineobeleàva 40 rada.

Najvi{e primedbi tom prilikom iznesenoje na ra~un terminala GSB na Zelenom ven-cu, pa je Milan Jankovi}, pomo}nik direkto-ra Direkcije za javni prevoz, koji je prisu-stvovao susretu sa gra|anima, prihvatio daterminal na toj lokaciji nije najsre}nije re-{ewe. Ipak, dok se ne na|e boqa lokacija,Direkcija i GSB nastoja}e da pove}aju kva-litet i javnog prevoza i ovog stajali{ta.Predstoji uvo|ewe 100 novih vozila u majuove godine, monitoring za kontrolu kretawa,smart kartice, kao savremeniji na~in pla-}awa i informisawe putnika u vozilima.

Usledila su pitawa gra|anima vezana zarekontrukciju liftova, pa je predo~en pro-jekat o partnerstvu op{tine i gra|ana, kao imogu}nost da se ovome pridruè stambenifondovi. Daqe se razgovaralo o parkinzi-ma, ~isto}i priobaqa i biciklisti~kim sta-zama, kao i o ure|ewu fasada u zajedni~kojakciji sa Gradom. Stanari Jug Bogdanove uli-ce posebno su se interesovali za uvo|ewe


MESNE ZAJEDNICE

Suo~avawe sa gra|anima, koje je predsednik op{tine Tomislav\or|evi} sa najodgovornijim saradnicima imao u prethodna trimeseca, dalo je mogu}nost obema stranama da se otvoreno upo-znaju sa problemima Savskog venca, bilo da su u pitawu ve}iinvesticioni poslovi, od zna~aja za kvalitetniji ìvot gra|a-na Savskog venca, intenzivirani u prethodne tri godine, bilo svakodnevne, ne mawe va`ne potrebe stanovnika ove op{tine.

Devet mesnih zajednica posetio je tim u ~ijem sastavu su naj~e{}e �igrali�: pred-sednik op{tine Tomislav \or|evi}, wegov savetnik Milo{ Kova~evi}, Nenad Pre-li}, na~enik Op{tinske uprave, Du{an Din~i}, ~lan op{tinskog Ve}a i predsednikKomisije za investicije; Dragoslava Lacmanovi}, {ef kabineta predsednika op-{tine, Leposava Petrovi}, na~elnica Odeqewa za inspekcijske poslove; LidijaArsenijevi}, glavni stru~wak za urbanizam; Biqana Ba~anin, na~elnica Odeqewaza dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu i Zorica [tulovi},{ef Odseka za mesnu samoupravu.

Razgovoru sa gra|anima, u zavisnosti od tema, prisustvovali su i najvi{i pred-stavnici gradskih javnih komunalnih preduze}a, ali i Policijske stanice Savskivenac, tamo gde postoje izraèniji bezbednosni problemi.

Proteklih meseci predsednik op{tine i wegovisaradnici obi{li su sve mesne zajednice na Savskom vencu

OÎ U OÎ SA GRA\ANIMA I

daqinskog grejawa na toj lokaciji. Usledi-la je zahvalnost op{tini koja je posle upor-ne borbe uspela da o~isti jedan od najzaga-|enijih placeva u Jug Bogdanovoj ulici, koji}e biti namewen deci, igri i rekreaciji.

Nakon dva dana predstavnici op{tine suposetili MZ �Top~idersko brdo � Sewak�,gde ih je opet ~ekala kanonada pitawa: oobezbe|ivawu rukohvata na javnim stepeni-cama ka Bulevaru Vojvode Mi{i}a i osvet-qavawu te padine, uklawawu deponije u dnustepeni{ta; o{te}ewu ulice Janka PremrlaVojka zbog vodovodnih instalacija; zahtevuda se dodele prostorije volonterima Crve-nog krsta; zakr~enosti trotoara vozilima;budu}oj nameni nekada{weg bioskopa na Se-waku, uz javnu zahvalnost op{tini za uvo|e-we ekolo{ki ~istog i jeftinijeg sistemagasnog grejawa u tom reonu, ali i pojedinihte{ko}a oko paralelne toplifikacije Sav-skog venca. Upozoreno je i na prete}e lede-nice koje zimi sa Novog èlezni~kog mostaugroàvaju stanovnike Sewaka, na {ta je sti-glo obe}awe da }e ovaj problem do jesenisigurno biti re{en.

Razgovaralo se i o velikom projektu �Maj-dan�, GUP-u do 2021. i tunelu koji }e spojitiCarevu }upriju i Autokomandu; preure|ewuSewa~ke pijace u moderan centar snabdeva-wa i odmora; jednodnevnom volonterskomradu zaposlenih u Narodnoj banci Srbijekoji je op{tini ponudio guverner Jela{i};kao i o skora{woj izgradwu modernog SPAcentra za odmor, zabavu i rekreaciju stari-jih gra|ana na Sewaku

Preko 20 raznih pitawa, vezanih uglav-nom za zajedni~ka dvori{ta, op{tinskoj eki-pi su 9. aprila predo~ili stanovnici MZ

�Slobodan Penezi} Krcun�. Stanari Sara-jevske br. 60 sami su uredili gotovo ceo tajprostor, pa je iz op{tine ponu|eno da se, uzweno u~e{}e, dvori{te opremi klupama istolovima za odmor starijih, te quqa{ka-ma za zabavu dece. U istoj ulici (br. 39 � 41)gra|ani su suo~eni sa problemom ukwièwa;u ulici Dr Aleksandra Kosti}a upoznati sainicijativom DS o izmeni Zakona o odrà-vawu zgrada, u korist stanara; u GavrilaPrincipa 19. sa klizi{tem; u Sarajevskoj9 do 11 sa kori{}ewem sopstvenih garaà.

Razgovaralo se jo{ o de~jem igrali{tu u uli-ci Aleksandra Kosti}a broj 15, pa su stana-ri upu}eni da pokrenu inicijativu, uz pret-hodno utvr|ivawe vlasni{tva.

Durmitorska ulica br.14 sa objektom od800 kvadrata predvi|enim za ru{ewe, na}i}e se, uz intervenciju op{tine, pred odgo-varaju}im gradskim institucijama. Na istojadresi stanari su se poàlili na parkira-we (gde mu nije mesto) od strane pripadnikaMUP i o{te}ewa kolovoza, za {ta je op{ti-na preuzela obavezu da snimi i proslediSaobra}ajnoj inspekciji. U istoj ulici, u ob-jektu broj 17, koji je pod za{titom dràve,stanari su upu}eni na Zavod za za{titu spo-menika kulture, mada }e se, uz op{tinskupomo}, makar deo zgrade na}i pred stambe-nim fondom.

Razgovor je, potom, preseqen na prioba-qe, najskupqi deo zemqi{ta, odnosno na {e-tali{te kod restorana �6 topola�. Re~eno jeda je {etali{te zakr~eno kanapima za vezi-vawe splavova, kao i da je leglo trafikin-ga. Usledili su zahtevi za osloba|awe pri-obaqa, izme{tawe @elezni~ke stanice iizgradwu Savskog amfiteatra, u {ta je op-{tina direktno ukqu~ena. Bilo je re~i i ouni{tavawu ambrozije u priobaqu, dok seono kona~no ne uredi.

Dediwe, koje se prostire na vi{e od 600hektara, predstavnici op{tine su, sa direk-torom Parking servisa i predstavnicimaDirekcije za javni prevoz, posetili 11. ap-rila, zadràv{i se u razgovoru sa ìteqi-ma te teritorije gotovo tri sata. Ton razgo-


MESNE ZAJEDNICE

Akcija �Partnerski sa gra|anima�, koju je op{tina pokrenula da bi pomogla sta-novnicima Savskog venca kod skupih popravki, pogotovo u ve}im stambenim objek-tima, pokazala se najdelotvornijom u slu~aju jednog od solitera u ulici StjepanaFilipovi}a broj 31, gde je, radi toplotne i zvu~ne izolacije, uz fifti-fifti in-vesticiju od dva miliona dinara, zamewena prozorska stolarija na svim spratovi-ma. Ista ponuda, uve}ana za u~e{}e op{tine do 70%, data je i skup{tinama stanaraostalih mesnih zajednica.

I WIHOVIM PROBLEMIMA

SPORTSKO SELOPredsednik op{tine obavestio je gra-

|ane i o tome da uskoro zapo~iwe iz-gradwu Sportskog sela na padini izme-|u Veterinarskog fakulteta i Klini~-kog centra Srbije, u kom }e gra|aniSavskog venca dobiti izvanredne mo-gu}nosti za sport i rekreaciju.

voru dali su prvo stanovnici Lisi~jeg po-toka, odnosno Omladinske ulice, ali su,zbog obiqa specifi~nih pitawa iz oblastistanovawa, pozvani na naknadni razgovor.(Susret je usledio 21. aprila u wihovom na-sequ, kada im je, posle jednosatnog razgovo-ra, re~eno da se za sve probleme obrate nad-le`nim op{tinskim odeqewima, uz napome-nu da su wih 18-oro vlasnici stambenih ob-jekata na jednoj parceli. Iako ve} duè vre-me ìve okruèni najve}im gradili{tem naSavskom vencu, zamoqeni su da vode ra~u-na o higijeni, a istovremeno im je ponu|enai besplatna pravna pomo}.)

@iteqima ulice Teodora Drajzera saop-{teno je da }e najzad, posle nekoliko dece-nija, gradski prevoz, odnosno mini-bus, kre-nuti tom ulicom, uz konstruktivne predlogekod precizirawa wegovwe trase. Op{tinskiodbornik Zoran Samarxi} (DS) rekao je tomprilikom da su za prikupqenih preko 800potpisa stanovnika, za okon~awe tog proble-ma zaslu`ni mladi ove MZ, dok je odbornikSPS Dragoqub Nikoli} dodao da se za istustvar bori od 2000-te godine. Istovremeno,on je pomenuo i borbu op{tine za ure|ewebloka kod Maksi supermarketa na Dediwu.

Predsednik op{tine preuzeo je obavezuda razgovara sa ministrom vojnim o daqojsudbini vojnih porodica iz Hrvatske, koji od1991. godine borave u kasarni u ulici Nezna-nog Junaka broj 38. Razgovaralo se i o ure|e-wu dvori{ta u ulici Teodora Drajzera, bro-jevi 4, 10-20 i 22-26, {to se realizuje sred-stvima iz op{tinskog investicionog fonda.Saradwa sa Vojnom gra|evinskom direkci-jom, vezana za izmenu GUP-a i regulaciju tihplaceva ide veoma te{ko, jer ta Direkcija~ak ne zna ni gde se nalaze dokumenta, saop-{teno je tom prilikom.

Gra|ani iz ulice Bo{ka Petrovi}a zahte-vali su za{titu zelenih povr{ina u tom re-onu i javnu rasvetu, zahvaliv{i se op{tiniza klupe i izgradwu stepenica u parku iznatno boqu javnu higijenu. Pomenuta je i se-~a drve}a zarad izgradwe u Smetaninoj iulici Veqka Luki}a Kurjaka. Ta gradwa na-zvana je najve}om prevarom koju op{tina ni-je mogla da zaustavi, iako je DS jo{ 1999. po-slala preko 25 prigovora na Regulacioni

plan. Zato je upozoreno da makar ograde okoobjekata budu transparentne. Razgovaralose i o parkirawu, o garaàma u V. Luki}a iokolnim ulicama, a gra|ani su jo{ jednominformisani o gasifikaciji Dediwa, Se-waka i Top~idera.

Usledila je poseta MZ �4. juli� (16.apri-la), u kojoj je u proteklih nekoliko godinaotvorena besplatnu {kola stonog tenisa,streqana, {kola slikawa za mlade, obezbe-|eno {est ra~unara i preko 3000 filmova,uvedeno grejawe i rekonstruisane elektro-instalacije. Savetnik predsednika op{ti-ne, Milo{ Kova~evi} upoznao je gra|ane daje op{tina, po zahtevu stanovnika Savskogvenca, realizovala vi{e od 50 malih pro-jekata, od kojih su neki i na toj MZ, uz jo{nekoliko pokrenutih akcija. Takvim radomova op{tina je, kako je rekao, prerasla uservis sa qudskim likom.

Gra|ani su se poàlili na snabdevawei gradsku liniju 44, {to je prihva}eno kaoprigovor sada ve} sa druge po redu MZ, pa}e se predo~iti nadle`nima.

Saop{teno je i da obodom te MZ uskorokre}e minibus 49, te da je op{tina odràlai nastavqa sa organizovawem niza doga|a-ja u Majdanu i Hajd parku, uz angaòvawestudenata FLU. Posebno se razgovaralo oideji za ure|ewe prostora ispred muzeja�25 maj�. Na prigovor gra|ana da je saobra-}aj u Uì~koj ulici nekontrolisano brz, re-~eno je da se u tu ulicu postavqaju leè}ipolicajci. Upozoreno je i na neure|en pro-laz ispod Kluba poslanika i na Lackovi}e-vu ulicu, neosvetqen i neozna~en Drajzerovprolaz, nedostatak trotoara na parnoj stra-

ni Drajzerove ulice, te nesnosnu buku sasplavova, {to su predstavnici uprave pri-hvatili kao obavezu da sa nadle`nima ugradu otklone. Data je i puna informacijao mogu}nostima prikqu~ewa ku}a na gasnumreù i o finansijskoj pomo}i op{tine oni-ma koji se opredele za taj sistem grejawa.

Na insistirawe gra|ana MZ �Stevan Fi-lipovi}�, razgovoru koji je obavqen 18. apri-la, prisustvovao je i na~elnik kriminali-sti~ke policije Savski venac, Stojan Mutav-xi}, koji je rekao da ta teritorija spada unajmirnije na Savskom vencu. Ipak, predo~e-na mu je kra|a benzina iz automobila, okup-qawe narkomana i narkodilera kod O[�Vojvoda Mi{i}�, te konzumirawe alkoholaispred prodavnica i nepropisno parkira-we vozila u vreme utakmica.

Kao re{ewe, op{tina je ponudila svoj pi-lot projekat sa ekolo{kom inspekcijom uvreme sajmova i utakmica, te monitoring ko-jim se, radi bezbednosti dece, iz Policijskestanice prate {kolska dvori{ta. Na zahtevgra|ana, op{tina }e postaviti nekolikotezgi kod Zve~anske ulice, za prodaju sve-èg vo}a i povr}a.

Sa javnim stambenim preduze}em mogu dase poprave jo{ tri lifta u soliterima kojipripadaju tom fondu, dok je za ostale nad-le`na Vojno-gra|evinska inspekcija. Za svekomunalne probleme gra|ani se mogu obra-titi op{tinskoj komunalnoj inspekciji, a zaradove u stanovima, gra|evinskoj.

Posebna tema razgovora bio je predlogplana detaqne regulacije oko Prokopa, ko-ji treba da potvrdi zvani~na gradska komi-sija. B. Mari}


MESNE ZAJEDNICE

Uz u~e{}e boraca NOR-a i sa Arhitek-tonskim fakultetom u Beogradu uskorozapo~iwe ure|ewe prostora oko Bawi~-kog logora i prilaz tom muzeju, od uli-ce Neznanog Junaka.

Radovi u ulici Stjepana Filipovi}a 31

Zbog primedbi stanovnika Male{kog brda, Autokomande i solitera u ulici Stje-pana Filipovi}a o lo{em snabdevawu osnovnim namirnicama, koje su intenzivira-li u susretu sa predstavnicima Op{tine tokom marta i aprila, predsednik op{ti-ne Tomislav \or|evi}, sa saradnicima, susreo se sa predstavnicima tih reona 26.aprila, kod okretnice linije GSB 34, gde bi trebalo da se izgradi nova pijaca.

Poznato je da ovi reoni Savskog venca, ne ra~unaju}i dve veoma skupe piqarnicena Autokomandi, imaju tek nekoliko malih prodavnica, zbog ~ega je snabdevawe gra-|ana sveìm vo}em i povr}em veoma lo{e.

\or|evi} je tom prilikom rekao da pijace, makar male, nisu u nadle`nosti lo-kalne samouprave, ve} Pija~ne uprave Beograda, ali se u Op{tini, zbog zahteva gra|a-na, o ovom problemu stanovnika najozbiqnije razmi{qa ve} duè vreme. Op{tinaje o izradi projekta ve} razgovarala sa CIP-om, a budu}a pijaca bila bi izgra|enana prostoru od oko 10 ari i opremqena tezgama koje su vlasni{tvo Savskog venca.

Na zahtev gra|ana na Male{kom brdu }e se graditi mini-pijaca

PIJACA VLASNI[TVO OP[TINE


MESNE ZAJEDNICE


OP[TINSKE TEME

Sa gra|anima Mesne zajednice �Gavri-lo Princip� predstavnici Op{tinesastali su se 30. aprila, a tom razgo-

voru prisustvovali su i predstavnici OUPSavski venac i JKP �Parking servis�. Me|u30-ak prisutnih gra|ana, koji su se gotovotri sata zadràli u razgovoru sa op{tin-skim ~elnicima, ~esto je provejavao prob-lem upravo sedi{ta te mesne zajednice.

Specifi~nost lokaliteta nametnula je ipitawa javne bezbednosti, prvenstveno oniho javnom prostituisawu. Sa predstavnicimaOUP Savski venac dogovoreno je da se (iakopolicija precizno zna ko se bavi �najstari-jim zanatom�, ali je ograni~ena zakonskimuzansama) slu~ajevi prijavquju u momentu de-{avawa. A de{avaju se, naàlost, pred o~i-ma gra|ana i u hodnicima wihovih zgrada.

Permanentno �odràvawe tenzije� najbo-qi je na~in da se ova pojava elimini{e, ma-da je, po tvrdwi policije, kriminal na toj,izuzetno izloènoj teritoriji, u celostiprepolovqen u zadwih nekoliko godina.

Predsednik op{tine, Tomislav \or|evi},upoznao je gra|ane sa svim gratis-akcijamakoje je op{tina osmislila na sopstvenu, ilina inicijativu gra|ana, kao {to je �Sve zaX� i druge (vidi str. 13) koje su plakatimaogla{ene po Savskom vencu. Usledila su pi-tawa o problemu parkirawu vozila, uobi-~ajena u urbanim naseqima, pa je istaknutslu~aj ulice Admirala Geprata, prve koja jeimala ure|en taj komunalni segment. Potomsu istaknute brojne ekolo{ke te{ko}e, a kaoeksluzivan primer naveden je zaga|iva~ �kotlarnica hotela �Astorija�, te buka iz ka-fana, na {ta je \or|evi} odreagovao infor-macijom da od pro{le godine op{tina ima

ekologa i tom }e se va`nom ìvotnom seg-mentu, posve}ivati izuzetna pa`wa.

Razgovaralo se jo{ i o snabdevawu, uzprimedbu gra|ana da puno prostora zauzi-maju kladionice.

Iako op{tina tu nema nadle`nost, ponu-|eno je da gra|ani opredele namenu makaronih lokala koji su u sastavu op{tinskog�Poslovnog prostora�. Posebno je istaknutslu~aj slobodnog prostora u ulici KraqiceNatalije br. 8-12. Uz primedbu da tim pro-storom moèmo samo privremeno da raspo-laèmo, jer nije javnog tipa, predsednik Op-{tine je predloìo, a gra|ani prihvatili,da se zajedno uredi i opremi klupama, uz oba-

vezu da ga gra|ani odràvaju. Poseban slu-~aj je stambena zgrada u Lominoj br. 24 kojatone, pa su stanari, zbog specifi~nosti te-me, pozvani u op{tinu, dok }e ovim slu~a-jem morati da se pozabavi i Grad.

Usledila je iscrpna informacija o op-{tinskoj i ideji poznatih arhitekata, kakobi trebalo da ubudu}e izgleda Savski amfi-teatar, ekskluzivan prostor koji Beogradupruà neslu}ene mogu}nosti, a zatim pozivgra|anima da }e op{tina prihvatiti wiho-ve ideje oko budu}eg sedi{ta te mesne zajed-nice, koje }e biti number one na spisku op-{tinskih obaveza.

B. Mari}

Uprethodne dve i po godine, odnosno odleta 2005. na Dediwu, Sewaku i Top-~ideru gasna mreà zavr{ena je u ta~-

no 115 ulica, {to zna~i da je taj deo Savskogvenca 80% gasifikovan. Ostalo je tek neko-liko ulica, gde tehni~ki nije bilo mogu}no-sti da se objekti poveù na mreù.

Izvo|a~ radova �Gemaks� uradio je 2.250prikqu~aka, dok se u Centru za gasifika-ciju na Dediwu intenzivno rade ugovori zasve gra|ane koji su izrazili ̀ equ da se gre-ju na najjevtinije i ekolo{ki najprihvatqi-vije gorivo. Od 96 doma}instava koja su pod-nela zahtev za popust od 20 odsto, koji imkao ekolo{ku stimulaciju, zbog ga{ewa in-dividualnih kotlarnica, odobrava Op{ti-na, Centar je do sada odobrio 82, dok su osta-li u postupku.

Pored doma}instava, zavr{eno je i ne-koliko velikih objekata, pre svih KBC �DrDragi{a Mi{ovi}�, zatim sedi{te MZ �4.juli�, a u toku je i izrada projekta za gasi-

fikaciju Fakulteta likovnih umestnosti.Priliku su iskoristili i �Gemaks�, �Habit-farm� i DIPOS. Ovde je va`no re}i da su

dve prve firme imale po deset tzv. gabaritkotlarnica, a tre}a ~ak 250, {to dovoqnogovori koliko }e se smawiti zaga|ewe togdela Savkog venca.

Da bi se posao zaokruìo, u dogovoru saop{tinom Rakovica, Savski venac je pro-jektom obuhvatio i ulice Koste @ivkovi}ai Milana Blagojevi}a [panca.

Sigurno je da su i Op{tina i wen Centarza gasifikaciju (sedi{te u MZ �Dediwe�)nailazili na brojne probleme, {to je pot-puno o~ekivano u realizaciji velikih pro-jekata, pa i ovog najve}eg, ali su takve stva-ri, zbog u{tede vremena, novca i materija-la, re{avane u hodu. Primera radi navodi-mo ulice Viktora Igoa, Rusku i Zmaj Ogwe-nog Vuka, gde se projekat morao uskla|iva-ti sa radovima koje su izvodili putari, paje u tom smislu intenzivno pregovarano saGradskim sekretarijatom za saobra}aj i po-sebno Direkcijom za puteve.

B. Mari}

Zavr{ava se jedan od najuspe{nijih projekata � gasifikacija Dediwa, Sewaka i Top~idera

I EKONOMSKI I EKOLO[KI � PUN POGODAK

OP[TINA MEDIJATORNajve}i problem Savskog venca je we-

gov centralni deo, koji, zbog brojnih in-dividualnih kotlarnica i intenzivnogsaobra}aja, spada u najzaga|enija pod-ru~ja Beograda. Pomenimo samo ulicuMilo{a Pocerca i one u okruèwu. Pri-stanu li Beogradske toplane i Srbija-gas, op{tina }e se pojaviti kao medija-tor, odnosno uprava sa ogromnim isku-stvom u toj oblasti, i na tom delu svojeteritorije, neovisno od toga {to prob-lem daqinskog grejawa prevazilazi we-ne nadle`nosti.

NOVO SEDI[TE MZ � �NUMBER ONE� NA LISTIGra|ani Mesne zajednice �Gavrilo Princip�, o~i u o~i sa predstavnicima svoje Op{tine


BBoommaanniittee CCeerriiss IInn`̀eennjjeerriinngg BBoommaanniittee MMoonntteenneeggrrooBBuulleevvaarr kknneezzaa AA.. KKaarraa||oorr||eevvii}}aa 1155 @@rrttaavvaa ffaa{{iizzmmaa 111111000000 BBeeooggrraadd,, SSrrbbiijjaa BBuuddvvaa,, CCrrnnaa GGoorraaTTeell:: 001111//22666688-554400 TTeell//FFaaxx:: ++338822 8866 446655 776600FFaaxx:: 001111//22226688-778888 MMoobb:: ++338822((00))6699 3333 0022 6644MMoobb.. 001111//006655-220022-3333-4444ee-mmaaiill:: [email protected]

[email protected] wwwwww.. bboommaanniittee..ccoo..yyuuwwwwww.. bboommaanniittee..ccoomm

Tokom proteklih mesec dana, od izla-ska posledweg broja na{eg Informa-tora, zapo~eli su i novi investicioni

radovi, pre svega, na komunalnom ure|ewuOp{tine, ali se tako|e nastavqa i ulagaweu savskovena~ke ustanove. Istovremeno sezavr{avaju ili su u toku, radovi zapo~eti uproteklom periodu, dok Komisija za inve-sticije, na ~ijem ~elu je ~lan Op{tinskogve}a Du{an Din~i} i daqe prima predlogei sugestije gra|ana i ustanova sa Savskogvenca.

KOMUNALNI MINI-PROJEKTIKomunalni mini-projekti, koji se na teri-

toriji ~itave Op{tine realizuju na osnovupredloga ìteqa Savskog venca i daqe suprioritet Komisije za investicije, tako daje mnogo toga ura|eno, a neki radovi su u za-vr{noj fazi.

U Hajd parku, nakon pro{logodi{weg ure-|ewa �umetni~ke staze� i nabavke rekvizi-ta za ve`bawe, ovih dana je zavr{ena trim-staza, a nabavqeni su i novi rekviziti.Vrednost ~itave ove investicije je pet mi-liona dinara. Uskoro }e biti postavqen ikip Apolona, izliven u bronzi.

Radovi u ulici Bo{ka Petrovi}a broj 7(ulazi od 1 do 6) su ovih dana upravo zavr{e-ni. Ure|en je park, postavqeni su rekvizitiza decu, sanirana pe{a~ka staza i stepeni-{te, a ukupna vrednost investicije je 2,5 mi-liona dinara.

Zavr{eni su i radovi u ulici TeodoraDrajzera, brojevi od 10-20. Ure|eno je zajed-ni~ko dvori{te, park {uma i zavr{eno as-faltirawe. [to se ti~e popravki i asfal-tirawe lokalnih saobra}ajnica u istoj uli-ci u broju 4 (ulazi 1 do 12), radovi su u toku.Uskoro }e se ure|ivati i de~ije igrali{teu Teodora Drajzera 24-26.


INVESTICIJE

RADI(LO) SE PUNOM P

Kron{tatska br. 10-20

Trim staza u Hajd-parku

Bo{ka Petrovi}a br. 7

Za teku}u 2008. godinupredvi|eno je180 milionaza ulagawei investiraweu op{tinu Savski venac,kako bi se wenimìteqima poboq{aoi unaprediokvalitet ìvqewa.

U rekordnom roku zavr{ena je i blokovskapovr{ina u Resavskoj ulici, kao i sanacijai rekonstrukcija stepeni{ta i platoa, na po-tezu od ulice Kneza Milo{a do Resavske. Oovoj investiciji, vrednoj 5,5 miliona di-nara mo`ete pro~itati {iri tekst.

Zavr{eno je i stepeni{te u ulici KosteGlavini}a, kao i staza u istoj ulici koja idedo obli`wih stambenih zgrada. I stepeni-{te i stazu svakodnevno koriste brojni gra-|ani Sewaka kojima je to najkra}i put do Bu-levara vojvode Mi{i}a i javnog gradskog sa-obra}aja u ovoj ulici, ali i stanovnici ovogbulevara koji idu do Sewa~ke pijace. U to-ku je i ugovarawe sa �Zelenilom Beograd�za ozelewavawe i ure|ewe povr{ina okoovih pe{a~kih saobra}ajnica.

I radovi na stepeni{tu u Kron{tatskojulici su u me|uvremenu zavr{eni.

Nedavno je ure|en i prostor u Tolstojevojbr. 26 do 28, kod ambasade Velike Britani-je. Na ure|enom prostoru obavqena je i sad-wa, a uskoro }e biti postavqene i klupe.

U toku su i radovi na ra{~i{}avawu div-qe deponije u ulici Vajara \oke Jovanovi-}a kod broja 36, a ura|ena je i sanacija re-kvizita u parku preko puta Vojne gimnazije.

Na lokaciji budu}eg Op{tinskog sportskogsela (Deligradska � Klini~ki centar), ra{-~i{}en je teren i lokacija se priprema zaizgradwu sportskih igrali{ta.

Zavr{eni su i radovi na ure|ewu unutar-blokovske povr{ine u ulici Vojvode Milen-ka broj 4-6. Sklowen je komunalni otpad okostambenog objekta, pose~ena nepo`eqna ve-getacija, a ispred zgrade ure|ena zelenapovr{ina i zasa|ena trava, napravqeni suivi~waci i pose~ena dva suvi{na stabla.

Ure|ena je i unutarblokovska povr{ina(blok oivi~en Deligradskom, Bir~aninovom,Tir{ovom i Ulicom kraqa Milana). Vred-nost ove investicije je oko milion i po di-nara, a ura|ena je kompletna sadwa, ozele-wavawe, kao i opremawe klupama.

Ure|en je i jedan broj dvori{ta u uliciSvetozara Markovi}a, zgrade od broja 68 pasve do 81. Ra|eni su razli~iti radovi, odure|ewa unutra{we zelene povr{ine do po-stavqawa ivi~waka i sa|ewa trave i ukra-snog `buwa. Vrednost ovih investicija jeoko ~etiri miliona dinara.

Unutra{wa dvori{ta su ure|ena i u Sa-rajevskoj ulici 11 i 11a, kao i zajedni~kounutra{we dvori{te na uglu Bir~aninive,brojevi 2-4 i Sarajevske, brojevi 1-11.

Izgradwa de~ijeg igrali{ta na ra{~i{-}enom terenu, na uglu ulica, Jug Bogdanovei Kraqevi}a Marka, je uveliko u toku. Ovainvesticija vredi oko dva i po miliona di-nara.

Radovi na sanaciji ku}e u ulici Kneza Mi-lo{a broj 64, koja je stradala u nemirima 21.februara se odvijaju odgovaraju}om dinami-kom, a Grad je odobrio sredstva i za ure|ewefasade. Pripremila: S. Mikavica


INVESTICIJE

PAROM NA SVE STRANE

Sarajevska br. 11

Stepeni{te i staza na Sewaku

S. Markovi}a br. 61-80


INVESTICIJE

Iza kanadske ambasade, u blizini zgrade op{tine Savski ve-nac, 13. marta su po~eli a nedavno su i zavr{eni kompletniradovi na budu}em prolazu i stepeni{tu koje se proteè svedo Resavske ulice.

Inicijativa da se ovaj neure|eni deo u centralnom jezgruGrada i Op{tine uredi, stigla je od stanara Resavske ulice uzgradama od broja 82 do 86.

Pomenuti prolaz, koji ide od Ulice kneza Milo{a, uli~i-com pored Ambasade Kanade i �Lava bara�, pa doskora{womzemqanom stazicom preko breùqka i najzad velikim do ne-davno ruiniranim stepeni{tem izme|u dva bloka zgrada doResavske ulice, stanarima ovog naseqa predstavqa najkra}iput do Ulice kneza Milo{a, autobuske stanice i drugih sadrà-ja koji se tu nalaze (banka, po{ta, apoteka, prodavnice...). Zatoi ne ~udi da se jedna od prvih inicijativa gra|ana sa Savskogvenca, vezana za investicije u mini-projekte, odnosila upra-vo na ovaj prolaz, sveukupno duga~ak 100-tinak metara. Iakoje ovaj mini-projekat Op{tina odmah stavila me|u priorite-te, priprema dokumentacije za prili~no obimne i raznorod-ne radove potrajala je par meseci, tako da su, delimi~no izbog zimskih uslova, radovi krenuli u martu i zavr{eni su sprvim prole}nim danima. S. M.

U vrti}ima i jaslicama Pred{kolske ustanove �Savski ve-nac� ura|eno je puno toga, skoro u svakom objektu pone{to. Takosu radovi u vrti}u �P~elica� nedavno zavr{eni (ulaz je oblo-èn zidnim i podnim plo~icama i postavqena su ulazna kliz-na aluminijumska vrata), a tako|e i u objektu �Jelena Anùjska�,gde su obojeni zidovi, postavqeni laminati, nabavqeni i po-stavqeni tepisoni u u~ionicama i kancelarijama. Komplet-no je ure|eno i dvori{te vrti}a �Sveta petka� na Top~ider-skom vencu. Radovi na vrti}u �Carica Milica� su u toku, dok suu vrti}u �Knegiwa Olga� malo odloèni.

PROLAZ IZME\U RESAVSKEI ULICE KNEZA MILO[A

[KOLSKE USTANOVE[kole Savskog venca su od samog po~etka jedan od priori-

teta op{tinske Komisije za investicije. U O[ �Isidora Seku-li}� postavqeni su laminati, nabavqeni su ra~unari i opre-ma za |ake-prvake, a instaliran je i video-nadzor. O[ �Ra-dojka Laki}� je dobila opremu za |ake-prvake, dva ra~unara,name{taj, ure|eni su i sportski tereni, sala i dvori{te, aopremqena je i tehni~ka u~ionica. U O[ �Vojvoda Mi{i}�sredstva su uloèna u opremu za prvake, {est ra~unara, name-{taj i adaptaciju sve~ane sale, dok je u O[ �Petar Petrovi}Wego{� op{tina investirala u kre~ewe zidova, opremu zaprvake i ra~unare.

U O[ �Stefan De~anski� sre|ena je ograda, saniran deo kro-va i teren, dok je u O[ �Dragan Hercog� zamewena kompletnaspoqa{wa stolarija.

U Muzi~koj {koli �Stanislav Bini~ki� popravqen je krov inabavqen klavir, dok je u [koli za obrazovawe odraslih �\u-ro Salaj� obnovqena fasada.

U O[ �Radomir Putnik� ure|eno je dvori{te i park izme|uulica Koste Racina i Bo{ka Petrovi}a, a O[ �Anton Skala� jedobila ra~unare, interaktivnu tablu, video-projektor i dvalap-top ra~unara.

U O[ �Stefan Nemawa� ugra|en je laminat, nabavqene dveinteraktivne table i {kolski razglas, ra~unar i oprema zaprvake.

U Gimnaziji �Sveti Sava� obnovqen je pod u fiskulturnojsali i nabavqene su kamere, dok je Medicinska {kola dobilara~unarsku opremu za slabovide.

U Dizajnerskoj {koli ura|ena je ograda; a trenutno se radipopravka fasade i spoqno osvetqewe {kole, a ure|uje se idvori{te i zamewuju podovi u u~ionicama.

U Sportskoj gimnaziji je saniran sportski teren, postavqenatribina, nabavqeni novi ko{evi, a u toku je opremawe bibli-oteke i medijateke.

U êtvrtoj beogradskoj gimnaziji saniran je plato i stepe-ni{te na glavnom ulazu, dok su u [koli za dizajn koè sani-rane u~ionice.

Filolo{ka gimnazija je dobila ra~unare, TV opremu, kli-ma-ure|aje i u~ila.

U Ugostiteqsko-turisti~koj {koli rekonstruisan je kabinetza poslasti~arstvo. S. M.

PRED[KOLSKA USTANOVA�SAVSKI VENAC�

êtvrta beogradska gimnazija:sanacija platoa i stepeni{ta na glavnom ulazu


INVESTICIJE

JEDAN OD GLAVNIHPRIORITETA

Op{tina je u Savskovena~ki dom zdravqa do sada investi-rala opremu i radove u vrednosti od 21 milion dinara. takoje Dom dobio ra~unarsku opremu, centralni parni steriliza-tor, kolposkop, stomatolo{ku opremu, labaratorijsku opre-mu, klima ure|aje, a opremqeni su i: ~ekaonica, stomato-lo{ka i ginekolo{ka ordinacija, kao i prostor za sterilnimaterijal. Pored ovoga, Dom zdravqa je od Op{tine dobioautomobil, sre|en je deo fasade i ura|ena spoqa{wa sto-larija na glavnoj zgradi, dok je zgrada {kolskog dispanzeraprikqu~ena na daqinsko grejawe.

Umesto oronulog haustora i ulaza u Centar za socijalni rad uLominoj ulici, gde se tako|e nalazi i Narodna kuhiwa, u kojojse po~etkom svakog meseca najugroènijim stanovnicima Sav-skog venca uru~uje pomo}, sre|en je prilaz ovoj ustanovi. Na-pravqena je i nova kapija, ure|en i poplo~an hodnik (haustor)

i drugi detaqi, tako da cela slika, ba{ kao i stalna broga o so-cijalno ugroènim gra|anima, sad ima sasvim drugi izgled.

U ceo ovaj posao, ukqu~uju}i i druge detaqe, u koje spada inabavka kompjutera i druge opreme za ovaj Centar, uloèno jeoko 850.000 dinara.

Centar za socijalni rad � URE\EN ULAZ

AKCIJA �NA[A KU]A�Op{tina Savski venac pokrenula je akciju �Na{a ku}a�, ko-

jom je predi|eno sre|ivawe ulaza u stambene zgrade ili zajed-ni~ka dvori{ta na teritoriji Op{tine, u saradwi sa skup-{tinama stanara.

Za u~e{}e u ovom projektu op{tinske Komisije za investi-cije mogu se prijaviti sve zainteresovane skup{tine stanara.Projektom su predi|eni slede}i radovi: promena vrata, uvo-|ewe ili popravka interfona, kre~ewe hodnika u okoliniulaznih vrata, sadwa rastiwa u pred-ulazu (ukoliko postojipreduslov za to), popravka ili zamena po{tanskih sandu~i}a,kao i poplo~avawe ulaznog hola.

Ukupna vrednost projekta je 3.186.000 dinara. Uslovi za konkurisawe su: konstituisana skup{tina stana-

ra, postojawe najmawe ~etiri stana u zgradi ili dvori{tu,u~e{}e stanara (za svaki dinar koji daju stanari, Op{tina dajedva, a najvi{e do 100 hiqada dinara), kao i potpisi vlasnikastanova (potpisi vlasnika preko 50 odsto kvadrature).

Op{tina }e u postupku javne nabavke male vrednosti bi-rati izvo|a~a koji }e dati jedini~ne cene za svaku od stavkikoja se skup{tinama stanara nudi.

Zatim }e skup{tine stanara iz kataloga birati radove, pot-pisivati ugovor sa Op{tinom i uplatiti u~e{}e, nakon ~egapo~iwu radovi.

O projektu }e pismom biti obave{teni svi predsednici skup-{tina stanara koji su evidentirani u Op{tini.

Kontakt telefon na koji se gra|ani mogu javiti op{tiniSavski venac je 2061-828, a adresa elektronske po{te:

nasakuca@savski venac.org.yu


Predsednik op{tine Savski venac, To-mislav \or|evi}, obi{ao je 20. marta

radove na zameni kompletne metalne sto-larije u hodniku solitera u ulici Stjepa-na Filipovi}a 31 u koje su uloèna dva mi-liona dinara: jedan milion su uloìlistanari ove zgrade, a drugi Op{tina Sav-ski venac iz svog investicionog fonda.

\or|evi} se sastao i sa predstavnici-ma stanara okolnih solitera i pozvao ihda op{tinskom investicionom fondu do-stave svoje zahteve za ure|ewe i popravke

u nasequ. Tom prilikom razgovaralo se io opremawu parkova, prolaza, stepeni{tai drugih javnih povr{ina, kao i o ure|e-wu i opremawu zajedni~kih prostorija zapotrebe stanara, koje bi mogle da se pre-

tvore u prostore za zabavu i rekreacijuili druge sadràje za wihove potrebe.

Razgovaralo se i o grejawu, te o mogu}-nosti da se celo naseqe prikqu~i na ga-sovod.

Akcenat razgovora stavqen je na to dastanari moraju da se organizuju i svojezahteve upute op{tinskom investicionomfondu, kao {to to rade gra|ani ostalihmesnih zajednica na Savskom vencu.

Flotila Re~ne policije od nedavno jebogatija za novi skuter. Predsednik op-

{tine Tomislav \or|evi} je 5. aprila ubazi Policijske ispostave za bezbednostna rekama uru~io kqu~eve najmodernijegbrzog, lakog ~amca Zoranu Stankovi}u, ko-mandiru re~nog sektora, kao donaciju op-{tine Re~noj policiji.

Skuter marke SEADOO GTX 155 je prvoplovilo te vrste u policijskoj flotili,koje pri povoqnim uslovima razvija br-zinu i do 100 kilometara na sat.

âmac takvih osobina, vredan 860 hiqa-da dinara, vi{estruko }e skratiti vremeza koje pripadnici te policije stiù namesto nesre}e, {to je od najve}eg zna~ajaza spa{avawe ìvota.

Naime, baza Re~ne policije udaqena jeoko 200 metara od Brankovog mosta, odaklesu u~estali samoubila~ki skokovi u vodu.Ve} pri promotivnoj vo`wi, skuter izu-zetnih manevarskih sposobnosti pokazaoje svoje prednosti u odnosu na ve}e ~amcepolicijske flote.

Po Stankovi}evim re~ima, ovaj ekono-mi~an ~amac itekako }e biti efikasanprilikom obilaska obala Save i Dunava ispa{avawa kupa~a na udaqenim, divqimplaàma, omiqenim mestima Beogra|anai Zemunaca. Obzirom da Re~na policija uBeogradu pokriva ~ak 85 kilometara tokaDunava i 62 kilometra toka Save, te 226 ki-lometara priobaqa, ovakav ~amac vi{e jenego dobrodo{ao. U posledwe vreme u~e-

stale su i la`ne dojave, pa je i za prvu pro-veru i procenu ovakav ~amac nezamenqiv.

Ako se zna da, osim spa{avawa iz vodei asanacije le{eva, policija na vodamakontroli{e kompletnu plovidbu, radsplavova-restorana, sportske, kulturne idruge doga|aje na na{im rekama i {vercnafte, svaki ~amac i wegova posada odizuzetne su va`nosti za metropolu. B. M.

U razgovoru sa Stankovi}em, predsed-nik op{tine se informisao i o drugimpotrebama ove baze, saznav{i da je op-rema za reanimaciju utopqenika na trivelika ~amca prili~no zastarela.

To }e, po \or|evi}evim re~ima, bitinaredna donacija Savskog venca Re~nojpoliciji.

Vredna op{tinska donacija Re~noj policiji

AKO TREBA I 100 NA SAT

INVESTICIJE

Gra|ani i Op{tina Savski venac

DVA MILIONA, FIFTI � FIFTI


AKCIJE

Jubilarna � deseta manifestacija ko-lektivnog ven~awa ispred Skup{tinegrada, pod nazivom �Svadba za ma{ta-

we�, odràna u nedequ 4. maja, bila je naj-sve~anija i najglamuroznija do sada, a ujed-no i najmasovnija, jer ovoga puta je sve~anoi gromoglasno �Da� izgovorilo 200 parovaiz cele Srbije, ali i Crne Gore, Danske, Ka-nade...

Kao op{tina na kojoj se ra|a najvi{e be-ba na Balkanu, sa najbrojnijom i najorgani-zovanijom mati~nom slu`bom, Savski venacje nekako logi~no, uz Skup{tinu grada, po-stao i jedan od organizatora, a na{ pred-sednik op{tine Tomislav \or|evi} i jedanod doma}ina ovog uzvi{enog i spektakular-nog ~ina.

Obra}aju}i se prisutnima tom prilikomTomislav \or|evi} je obe}ao da }e nared-nih 200 parova koji budu èleli da se ven-~aju u na{oj op{tini mo}i to da urade bes-platno, bez pla}awa uobi~ajene takse, do-dav{i da }e Savski venac nastaviti da po-

klawa kolica za bebe svim parovima kojisu se tog dana ven~ali, a koji prinovu u po-rodici dobiju do naredne �Svadbe za ma{-tawe�.

� Od sto parova koji su se pro{le godineven~ali na ovom istom mestu, naàlost, sa-mo wih 26 je dobilo bebe tokom godine i mi

smo, ispuwavaju}i svoje obe}awe, iako smose nadali da }e ih biti vi{e, svima poklo-nili kolica na prigodnim sve~anostima una{oj op{tini, a nekima smo ih ~ak odvezlii do ku}nog praga � istakao je Tomislav \or-|evi} � uz nadu da }e novoven~ani paroviu tom smislu biti produktivniji, pa �makar�

Savki venac poklonio i svih 200 novih ko-lica za bebe.

Treba ista}i i da su sve~ani ~in ven~a-wa, uz ~itawe ceremonijalnog teksta obavi-le i ukrasile mati~arke iz na{e op{tine:Biqana Andri}, Sneàna Krstovi} i SawaSimi}. S. Mikavica

Uo~i Uskr{wih praznika 24. aprila�proradio� je re~ni gradski prevoz,takozvani �metro na vodi�, o kome smo

u na{em listu, kao o dobroj ideji pisali me-|u prvima, jo{ pre pet godina, u vreme kadje to mnogima delovalo kao nau~na fanta-stika. A sad je lepa realnost.

Tako je javni prevoz najzad si{ao na reke.Prve dve linije re~nog saobra}aja od tog da-tuma plove Savom. �Autobusi na vodi� pove-zali su Brankov most sa Blokom 70, kao iNovi Beograd sa Adom Ciganlijom.

Dva brodi}a, �Karpe dijem� i �Danka� pri-maju do 60 putnika, koji mogu da provedu pu-tovawe i na palubi. Do 5. maja Beogra|ani sumogli ovim re~nim autobusima da se voze

besplatno, ukoliko su imali markicu za GSP.Nakon ovog datuma, karta za jednu plovidbuko{ta 50 dinara, a povratna 89. Postoja}ei dve vrste pretplatnih karata za mese~nuvo`wu: markica za brod staja}e 1.500 dina-ra, dok }e putnici koji imaju GSP-markicumo}i da kupe doplatnu kartu za brod za sa-mo 400 dinara.

Prema re~ima nadle`nih u Direkciji zagradski prevoz, koja je u saradwi sa Saobra-}ajnim fakultetom realizovala ovaj proje-kat, brodovi nisu ni{ta mawe bezbedni odtaksija i autobusa. Re~ni �autobus� � linijaR2 od Brankovog mosta do Bloka 70 za sada

ide na jedan sat, ali ukoliko se prikqu~ijo{ neko vozilo, interval ovih polazaka semoè skratiti na pola sata. Vo`wa na ovojrelaciji nizvodno traje 20, a uzvodno 34 mi-nuta. Ukoliko ~itava ideja zaìvi, brodovi}e uskoro premostiti i Dunav. Naime, u pla-nu je linija Zemun-Bor~a, kojom bi se oko100.000 stanovnika na levoj obali Dunava,povezalo sa Zemunom i Novim Beogradom.

Najzad, u direkciji �Metroa na vodi� oz-biqno razmi{qaju i o uvo|ewu trajekta zateretna vozila koji bi spojio levu obalu Sa-ve kod auto-puta sa desnom u zoni autobuskestanice, ~ime bi se u dobroj meri rastere-tio teretni saobra}aj u Savamali i timesmawile saobra}ajne gu`ve u ovom delu Sav-skog venca. S. Mikavica

Vidna uloga Savskog venca u manifestaciji kolektivnog ven~awa �Svadbi za ma{tawe�

...I DA SVIMA POKLONIMO KOLICA ZA BEBE

PRAVO U@IVAWENa promotivnoj vo`wi, 24. aprila,

v. d. gradona~elnika Zoran Alimpi} jerekao da se ovde ne radi samo o grad-skom prevozu, ve} da je vo`wa beograd-skim rekama i pravo uìvawe: �Redo-van javni prevoz na rekama je samo po-~etak ne~eg {to Grad moè da ponudiBeogra|anima. Ovaj posao radi}emo usaradwi sa privatnim sektorom�, ista-kao je Alimpi}.

PRORADIO GRADSKI PREVOZ NA REKAMA


EKOLOGIJA

U okviru Programa ekolo{ke akcije nabrodu je odràn javni ~as i predavawe o za-{titi voda i globalnom zagrevawu, te eko-lo{ka predstava �Okr{aj� (ina~e premijer-no izvedena na Savskovena~kom urban fe-stu), koju su izveli u~enici O[ �Isidora

Sekuli}�. U izboru najlep{e ekolo{ke poru-ke, u ~emu su imali podr{ku glumaca �PODteatra�, Ekolo{kom enciklopedijom nagra-|eni su u~enici osnovnih {kola: �IsidoraSekuli}�, �Vojvoda Radomir Putnik� i �Pe-tar Petrovi} Wego{�, dok su ostale {kole

dobile multimedijalna izdawa iz oblastiekologije.

Najupe~atqivije su, svakako, bile brojneekolo{ke poruke mladih, �Ne, ne, ne... ne za-ga|ujte, bre�, sa najcrwom istinom da se pet-ambalaà razgra|uje za sto godina ili seuop{te ne razgra|uje.

Sa mladim ekolozima bio je i predsednikop{tine Savski venac, Tomislav \or|evi},wegov savetnik Milo{ Kova~evi} i drugisaradnici, kao i pomo}nik ministra za eko-logiju Du{an Pajki} i zamenica gradskog se-kretara za za{titu ìvotne sredine Dr Ve-sna Josi}, dok je celu manifestaciju osmi-slila Aleksandra Im{iragi}, ekolog u op-{tini Savski venac. B. Mari}

U naredna tri meseca gra|ani Savskog venca da}e mi{qewe ipredloge kako odràti i unaprediti zdravu ìvotnu sredinu

SAMI ODLUÛJEMO O SVOJOJ SREDINIPo~ev{i sa akcijom posve}enom obeleàvawu Dana planete zemqe na brodu �Top-

~iderka�, 21. aprila, op{tina }e se, u saradwi sa nevladinom organizacijom �Amba-sadori ìvotne sredine� u naredna tri meseca obratiti svojim gra|anima.

Ciq ovog projekta je da upravo gra|ani koji ìve na ovoj teritoriji daju svojemi{qewe i predloge kako o~uvati, ali i unaprediti zdrav ̀ ivot u jednoj od najze-lenijih gradskih op{tina.

Prvi korak u izradi Programa za{tite ̀ ivotne sredine podrazumeva ispitiva-we javnog mwewa o stawu i problemima ìvotne sredine na Savskom vencu.

Na osnovu op{tinskog predloga projekta za izradu LEAP-a (Lokalnog ekolo{kogakcionog plana), Sredstva za realizaciju projekta odobrio je gradski Sekretarijatza finansije, uz saglasnost Sekretarijata za za{titu ìvotne sredine. B. M.

Savski venac ukqu~en u realizaciju regionalnog projekta �SEARCH�

PRVO I NAJVA@NIJE � ZDRAVQE MLADIHDa bi kvalitetu sredine u {kolskom okruèwu i respiratornom zdravqu dece

posvetila {to ve}u pa`wu, op{tina je, u saradwi sa Regionalnim centrom za ì-votnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, zapo~ela realizaciju regionalnogprojekta �SEARCH�. Projekat je realizovan upravo u osnovnim {kolama �RadojkaLaki}� i �Petar Petrovi} Wego{�, koje se nalaze u centralnom, najurbanijem delusavskovena~ke teritorije.

Rezultati analiza, koje se sprovode pod pokroviteqstvom Ministarstva zdrav-qa, posluì}e kao podloga daqih aktivnosti u istraìvawu i pro{irewu pro-jekta i na ostale ustanove. B. M.

ZDRAV @IVOTObeleàvaju}i Dan za{tite {uma i

voda, op{tina Savski venac je 24. mar-ta, u saradwi sa predstavnicima Sani-tarnog ekolo{kog dru{tva, organizova-la seminar �Mi za na{u zdravu ̀ ivotnusredinu�. U~esnici seminara bavili suse odrìvim kori{}ewem prirodnih

resursa, za{titom voda, o~uvawem zem-qi{ta, integralnom i organskom pro-izvodwom, te pravilnim postupawemsa elektronskim otpadom (EEE!).

Seminaru su, kao gosti, prisustvova-li i u~enici sredwih {kola sa Savskogvenca. B. M.

Povodom Dana planete zemqe, op{tina Savski venac je 21. aprila,na brodu �Top~iderka�, organizovala ekolo{ku akciju za 80-oro u~e-nika {estih i sedmih razreda osnovnih {kola sa svoje teritorije.

MOLIMO, NE ZAGA\UJTE!Osnovci Savskog venca obeleìli Dan planete zemqe

�Okr{aj�


AKCIJE

ZAJEDNI^KA PARCELAZAHTEVA DOGOVOR

Na zahtev starosedelaca Omladinske ulice u Lisi~jem poto-ku na Dediwu, reonu velike stambene izgradwe, predsednik op-{tine Savski venac, Tomislav \or|evi} sa saradnicima, 21. ap-rila se sastao sa svim vlasnicima tamo{wih porodi~nih ku}a,starih nekoliko decenija.

U jedno~asovnom razgovoru, kojem je prisustvovalo 18-oro vla-snika, izneti su pojedina~ni problemi svakog od doma}instava.

Predsednik \or|evi} rekao im je tom prilikom da za svakiproblem mogu da se obrate op{tinskim odeqewima za komunal-no-stambene, odnosno imovinsko-pravne poslove, kao i op{tin-skoj pravnoj pomo}i, koja im je besplatno na raspolagawu. Re~enoje jo{ i da im je za re{avawe problema neophodno da budu jedin-stveni, jer ìve na jednoj, zajedni~koj gra|evinskoj parceli.

Gra|anima je, tako|e, skrenuta pa`wa i na neophodnu komu-nalnu higijenu, nezavisno od toga {to je to reon i stambene, i iz-gradwe nove komunalne infrastrukture. B. M.

Predstavnici op{tine Savski venac, mesne zajednice �Zele-ni venac� i op{tinskog odbora DS, predvo|eni predsednikom op-{tine Tomislavom \or|evi}em i ~lanom Op{tinskog ve}a Du-{anom Din~i}em, 21. aprila su obrisali i prefarbali desetakgrafita sa fasada u ulici Gavrila Principa.

Osim {to naru{avaju izgled fasada za koje i gradska i op-{tinska vlast izdvajaju znatna sredstva, ovi grafiti na veomanizak i uvredqiv na~in pomiwu imena aktuelnih najvi{ih pred-stavnika Srbije, pa ~ak i pokojnog premijera \in|i}a.

Osu|uju}i takav na~in �politi~ke komunikacije�, predstavni-ci op{tine Savski venac apeluju na gra|ane da svoje politi~koili bilo koje drugo opredeqewe mogu izraziti na svaki drugilegalan na~in, ali nikako vandalizmom. B. M.

VI[ESTRUKA KORISTOD VI[EGRADSKE

Op{tina Savski venac objavila je Javni poziv potencijalniminvestitorima za zakup poslovnog prostora � zgrade biv{e O~neklinike u Vi{egradskoj ulici broj 22, ukupne povr{ine oko 2000kvadratnih metara. Pre privo|ewa (iskqu~ivo zdravstvenoj)nameni, ovaj potencijalno veomaatraktivan prostor treba rekon-struisati i adaptirati, u skladusa projektnom dokumentacijom.Predra~unska vrednost predvi-|enih radova je oko 1.650.000 ev-ra. Ugovor sa budu}im zakupcembi}e sklopqen na 15 godina, s tim{to }e zakupac biti oslobo|enpla}awa prve godine, a posle to-ga }e pla}ati prema vaè}em ce-novniku za op{tinski poslovniprostor, za zdravstvenu delat-nost i lokaciju u prvoj gradskojzoni. Za ovaj prostor postoje broj-ni zainteresovani investitori,me|u kojima i neke strane kompa-nije, a prednost pri izboru ima-}e ona kompanija koja pored ispu-wavawa svih traènih uslova po-nudi i beneficije za gra|ane Savskog venca, u smislu odre|enihbesplatnih medicinskih usluga ili pruàwa pomo}i u oprema-wu savskovena~kih zdravstvenih ustanova.

� Posredstvom Ambasade Srbije u Izraelu stupili smo u kon-takt sa izraelskom kompanijom zainteresovanom za ovaj atrak-tivan prostor koja je voqna da u wega investira, ali i da poredtoga pokloni pet skenera na{em domu zdravqa, ali, mo`da imai atraktivnijih ponuda, izjavio je predsednik op{tine Tomi-slav \or|evi}.

Do zakqu~ewa ovog broja konkurs nije re{en, ali je izvesno da}e od ovog posla gra|ani imati vi{estruku korist, jer }e umestosada{weg rugla dobiti lep objekat koji }e pro{iriti asortimanzdravstvebnih usluga, od kojih }e neke za wih biti besplatne, adonacijom }e se modernizovati i dom zdravqa. D. A.

Inicijativa Op{tine Savski venac i Vojne Akademije,koju podràvaju i Grad Beograd, Op{tina Vo`dovac,

Arhitektonski fakultet i gra|ani sa Bawice.

Muzej bawi~kog logora, u ulici Veqka Luki}a Kurjaka na sav-skovena~kom delu Bawice, jedan je od onih kulturno-istorijskihi sakralnih spomenika i objekata, o kojima se malo zna i retkose pose}uju, a itekako su bitni za istoriju Beograda i Srbije. Uovom logoru su, da podsetimo, za vreme Drugog svetskog rata, stra-dale hiqade Srba, Jevreja, Roma i antifa{ista svih nacija,mnoge ugledne porodice, me|u kojima i brojne li~nosti koje supisale na{u istoriju.

U èqi da ovom muzeju vrati ugled i zna~aj koji zasluùje,predsednik Op{tine Savski venac Tomislav \or|evi} sastao setokom marta i aprila nekoliko puta sa Vidosavom Kova~evi}em,na~elnikom Vojne akademije, koja se nalazi uz pomenuti muzej,zbog pokretawa zajedni~ke akcije, pre svega radi ure|ewa pri-laza i platoa ispred ulaza u ovaj muzej.

Ideja je da se prilazni prostor muzeja uredi s du`nim po{to-vawem, tako da se ve} u dolasku oseti na kakvo se mesto stièi da tako ve} i sam prilaz na neki na~in postane predvorje mu-zeja. U tu akciju, pored Op{tine Savski venac i Vojne akademije,kao inicijatora, ukqu~i}e se, naravno, i Grad Beograd, susednaOp{tina Vo`dovac, ali i gra|ani ulice u kojoj se muzej nalazi iArhitektonski fakultet, ~iji }e studenti raditi idejna re{e-wa za ovaj projekat. Sa svima wima ve} su obavqeni razgovori isvi su voqni da u|u u ovaj projekat.

Vezano za ovu inicijativu, predstavnici svih zainteresovanih(ovde pomenutih) subjekata, koji su dali na~elnu saglasnost, nakonprelimionarnih sastanaka dogovori}e metodologiju i dinamikurada, kako bi ova akcija {to pre krenula sa realizacijom. D. A.

�OTVORITI�BAWI^KI MUZEJ

BRISAWEUVREDQIVIH GRAFITA

Postavqawe porodice skulptura ì-rafa, unutar kru`nog toka kod Top~i-derske zvezde, originalna akcija Op-

{tine Savski venac, koja je u protekloj go-dini izazivala veliku medijsku pa`wu i na-i{la na op{te odu{evqewe Beogra|ana,svoj epilog dobila je u nedequ 30. marta.

Toga dana, naime, usamqenoj skulpturi de-teta-ìrafe, postavqenoj tu jo{ pre godi-nu dana, pridruìli su se kona~no i mama itata ìrafe, tako da je porodica kompleti-rana. Ostalo, do zami{qenog izgleda, }euraditi priroda, kada sve tri skulpture ob-rastu br{qanom i dobiju svoj planirani iz-gled, a za to }e se postarati i stru~waci�Zelenila Beograd�, ali i �Beogradskog vo-dovoda� koji bi br{qanu trebalo da obez-bede normalno zalivawe.

Da sve dobije izgled kakav jedna ovakvavrhunska atrakcija zasluùje postrudi}e sei stru~waci Javne rasvete koji }e ovu spek-takularnu skulpturu u prostoru na adekva-tan na~in osvetliti.

Da podsetimo, ova atraktivna ideja, po-dràna pre svih od predsednika op{tineTomislava \or|evi}a, potekla je od savsko-vena~kih sredwo{kolaca i stara je oko go-dinu i po dana. Uz pomo} grada, koji je ceoposao finansirao, kao i op{tinskih slu`-bi koje su ̀ irafe formalno-pravno pripre-mile za �dolazak�, ideju je prakti~no rea-lizovao vajar Mi{ko Pavlovi}, koji je ovuporodicu ìrafa osmislio i kreirao.

Koliko vizuelno atraktivna i zabavna, po-sebno svakodnevnim prolaznicima poredskvera na Top~iderskoj zvezdi, ova svoje-vrsna skulptorska �instalacija� ima i svojsimboli~ni zna~aj, jer je izme|u ostalog po-stala potvrda da je Beograd postao grad ukom se o ure|ewu wegovih zelenih povr{inarazmi{qa na neki novi i moderniji na~in.


DRU[TVO � AKCIJE

Tek {to je porodica kompletirana � mama ìrafa povre|ena

OTKINUO JOJ NOGU � I POBEGAOTek {to je kompletirana, porodica ìrafa na Top~iderskoj zvezdi je o{te}ena

(povre|ena). U ranim jutarwim ~asovima, 2. aprila, za sada nepoznati nesavesni vo-za~ �doleteo� je iz pravca ulice Andre Nikoli}a i ne �primetiv{i� ceo skver kodTop~iderske zvezde, usput ~iste}i za{titne stubove i betonske ostatke nekada{wihbandera, pro{ao kroz mamu-ìrafu i otkinuo joj jednu nogu, ostaviv{i pritom i po-la doweg stroja svog o~ito mo}nog vozila.

Te{ko je pretpostaviti kako je po~inilac ovog (zlo)dela potom uspeo da izgura,izvu~e i otera svoj auto sa mesta nesre}e, koje su kasnije obi{li i pripadnici po-licije, izvr{iv{i uvi|aj u odsustvu vinovnika nesre}e.

Nakon uvi|aja i gomile o~itih tragova, verovatno ne}e biti te{ko otkriti po~i-nioca nesre}e u kojoj je stradala tek pristigla ìrafa i u kojoj je pored materijal-ne na~iwena i velika estetska {teta. Mama ìrafa je dugo bila na �le~ewu�, a vra-tila se na Top~iderska zvezdu pre nekoliko dana. D. A.

Na Top~iderskoj zvezdi

KOMPLETIRANA PORODICA @IRAFA

Tradicionalna akcija JKP �Zelenilo Beograd�, u saradwi sadeset gradskih op{tina, me|u kojima je i Savski venac, ove go-dine zvani~no je po~ela 22. aprila, na Dan planete zemqe, a

na op{tinskom nivou zavr{i}e se 24. maja, na Dan evropskih parko-va. U me|uvremenu, gra|ani i aktivisti sa mesnih zajednica mogu usvojim mesnim zajednicama predloìti najlep{e zelene povr{ineu slede}im kategorijama:

� Najlep{a zelena povr{ina oko stambenog objekta� Najlep{a zelena povr{ina oko poslovnog objekta� Najlep{i balkon okrenut ka ulici� Najlep{e ure|eno {kolsko dvori{te� Najlep{e ure|eno dvori{te de~jeg vrti}a� Najlep{a novoure|ena zelena povr{inaNakon evidentirawa svih predloga po mesnim zajednicama, op-

{tinska komisija, na ~elu sa na{im foto-reporterom \or|om Vuko-jem, obi}i }e sve predloène lokacije i odabrati najboqe na Sav-skom vencu, kojima }e prigodne nagrade (pro{le godine su to bilivau~eri za kupovinu ba{tenskih sadnica) biti uru~ene na sve~ano-sti u Op{tini, povodom nedeqe za{tite ìvotne sredine, po~et-kom juna.

Najboqi sa Savskog venca ulaze u konkurenciju za najboqe u gra-du, koje }e na svojoj zavr{noj sve~anosti 13. juna proglasiti i nagra-diti (verovatno nekim ba{tenskim garniturama) inicijator ove le-pe akcije � �Zelenilo Beograd�.

Samo da podsetimo, od {est nagrada na nivou grada pro{le go-dine su dve stigle na Savski venac, i to: �Gemaksu� za najboqu zele-nu povr{inu ispred poslovnog objekta i zgradama u Ulici vajara\oke Jovanovi}a u kategoriji najlep{ih novopodignutih zelenihpovr{ina. D. A.

Akcija �Za zeleniji Beograd�

BIRAMO NAJLEP[E NA SAVSKOM VENCU

Najboqe na svojim mesnim zajednicamamoète prijavqivati do 24. maja.


DRU[TVO � AKCIJE

Usve~anoj sali Op{tine Savski venac,3. aprila je odràna konferencija za{tampu na kojoj je predstavqen proje-

kat �Bebama na dar�, koji su zajedni~ki rea-lizovali op{tina Savski venac, Udruè-we gra|ana �Perspektive� i Dom zdravqa�Savski venac�.

Op{tina je naime, pokrenula i finansi-rala projekat Udruèwa �Perspektive�, ko-je je u saradwi sa op{tinskim domom zdrav-qa izdala kwigu i snimila DVD �Vodi~ zaroditeqe� u 15.000 primeraka. Ova izdawasu, uz dodatne prigodne poklon~i}e koji suobezbe|eni preko sponzora, ve} od 4.apri-la deqena svakom bra~nom paru koji dola-zi u op{tinu Savski venac da prijavi svojenovoro|en~e, a tako }e biti i ubudu}e.

Govore}i na konferenciji za {tampu oovoj zna~ajnoj akciji za popularisawe ra|a-wa, Milo{ Kova~evi} (ina~e kandidat DSna listi za gradsku skup{tinu), je rekao daje op{tina Savski venac najlep{a kada su uwoj weni novoro|eni sugra|ani i da se sveakcije za wih i rade.

Op{tina }e nastaviti sa ovakvim projek-tima, oboga}uju}i ih novim sadràjima, ista-kao je Kova~evi}, a dr Mirjana Velimiro-vi}, direktorka Doma zdravqa, koji je neko-liko godina za redom progla{avan najbo-qim u Beogradu, je naglasila da u ovoj zdrav-stvenoj ustanovi ve} nekoliko godina radi�[kola roditeqstva� posve}ena budu}imi �novope~enim� roditeqima. Premijerno je

prikazan i film koji }e budu}i roditeqidobijati u op{tini Savski venac. U filmusu glavni glumci novoro|ene bebe, babicei patrona`ne sestre. Bebe � akteri DVD-ao kome je ovde re~, ovom prilikom su dobi-le specijalne poklone � �hranilice�, dok jejo{ pet parova mladih, roditeqa, koji su seven~ali na pro{logodi{wem kolektivnom

ven~awu, dobilo de~ja kolica, poklon kojije do sad dobilo dvadesetak beba, ro|enihnakon ovog ven~awa.

Savski venac, Op{tina na kojoj se ra|aìvot oko 15-ak hiqada beba godi{we, naovaj na~in èli da populari{e ra|awe ijo{ aktivnije se ukqu~i u borbu protiv �be-le kuge�. S.Mikavica

PRVI UTISCI RODITEQAU èqi da saznamo kako se u praksi realizuje akcija �Bebi na dar�, koja je u dane

promovisawa, po~etkom aprila izazvala veliku medijsku pa`wu, obi{li smo prvisprat mati~ne slu`be i prostorije u kojima roditeqi prijavquju svoje novoro|enebebe da vidimo da li sve te~e po planu i kakvi su prvi utisci sre}nih roditeqa, sakojima smo tom prilikom obavili i kratke razgovore.

Ivan @ivadinovi} iz Bor~e do{ao je da prijavi svoju prvoro|enu k}er, ro|enu 4.marta, nadenuv{i joj ime Ivana. Iskreno obradovan poklonom, koji je wegova k}erdobila od op{tine Savski venac, rekao je da wegova mlada supruga i on ìve samii da su im svaka pomo} i savet neophodni. Ba{ ve~e pre toga su na TV-u gledali pri-log o projektu �Bebi na dar� i zadovoqni su {to su ba{ oni imali sre}e da i na ovajna~in jo{ jednom sve~ano obeleè ro|ewe svog deteta.

Slobodanu Gligori}u iz Rakovice su op{tinski poklon i pa`wa pomogli da bar ma-lo ublaì �razo~arawe� {to mu se posle dva sina 19. marta ponovo rodio sin, kom sudali ime Lazar, a ne tako dugo prièqkivana k}i.

Ali, zato se k}er istog dana rodila Dejanu Vreqkovi}u iz Novog Beograda. Otacmale Lene, kako su roditeqi odlu~ili da im se prvoro|eno dete zove, iskreno jeodu{evqen op{tinskom akcijom:

� Super. Svaka ~ast. Odu{evqen sam! � rekao je mladi otac Dejan Vreqkovi}.

BEBAMA NA DAR


USewa~koj ulici je 5. maja posle renovirawa ponovo otvorenDe~ji vrti} i jaslice �P~elica�, kapaciteta za 260-oro dece,odnosno tri i po grupe jaslenog i isto toliko grupa uzrasta

od tri do sedam godina.Otvarawu ove de~je ustanove, ukupne povr{ine oko 2.000 kvad-

rata, koja je s pravom dobila epitet objekta sa pet zvezdica, poreddirektorke De~je ustanove Savski venac, Gordane Petrovi}, pri-sustvovali su Radmila Hrustanovi}, pomo}nik gradona~elnika,Qiqana Jov~i}, gradski sekretar za de~ju i socijalnu za{titu iTomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski venac, sa sarad-nicima. Posle programa koji su pripremili pred{kolci sa Savskogvenca, Radmila Hrustanovi} je rekla da je u Beogradu od 2001. go-dine ure|eno preko 300 de~jih ustanova, od kojih mnoge tada nisuimale ni primerene toalete i kuhiwe i napomenula:

� U �P~elicu� nije ulagano vi{e od 20 godina, da bi danas, posleuloènih 26 miliona dinara, od kojih je Savski venac participi-rao sa tri miliona, postala reprezentativan objekat u jednom odnajlep{ih delova Savskog venca.

Predsednik op{tine Tomislav \or|evi} istakao je da danas ma-li{ani sa Savskog venca vi{e ne ~ekaju da budu upisani, ve} imamoi vi{ak mesta, otvoren i za decu sa okolnih op{tina. Jo{ je obelo-danio da u blizini uskoro po~iwe izgradwa jo{ jednog objekta zanajmla|e, sa bazenom, kao i SPA centra za najstarije gra|ane, u uli-ci Koste Glavini}a.

Pridruùju}i se gostima, Qiqana Jov~i} je pozvala sve prisut-ne da obi|u objekat i uvere se u kvalitet radova, podsetiv{i jo{jednom da je Savski venac op{tina na kojoj se godi{we ra|a najvi-{e dece.

Decu renovirane ustanove na otvarawu je obradovao Branko �Koc-kica� sa predstavom svog pozori{tanca �Pu`�. B. Mari}

DRU[TVO

�PÊLICA� SA PET ZVEZDICA

�SVETSKO� PORODILI[TEPosle osam godina renovirawa 5. maja su sve~ano otvorene

zgrade porodili{ta i urologije u okviru Klini~ko-bolni~kogcentra DR �Dragi{a Mi{ovi}�, ~iji je ve}i deo sru{en tokomNATO bombardovawa. Poloìv{i prethodno cve}e i odav{ipo~ast vojnicima i civilima koji su tada poginuli, renovi-rane i svetski opremqene zgrade, u ~ijoj rekonstrukciji je po-mogla i Vlada ê{ke republike, zajedno su otvorili mini-star zdravqa Tomica Milosavqevi}, ministar za NIP i kan-didat DS za gradona~elnika Beograda Dragan \ilas, VD grado-na~elnika Zoran Alimpi} i direktor ove zdravstvene usta-nove Dr \or|e Bajec koji je pritom izjavio da Savski venacponovo ima tri porodili{ta od kojih je ovo najmodernije iopremqeno je po najvi{im svetskim standardima.

Uz velike napore, renovirawe objekta zavr{eno je za osam meseci


DRU[TVO

Plac povr{ine 190 kvadratnih metara u ulici Kraqevi}aMarka broj 16, sa kojeg je, angaòvawem op{tine Savski venac,pro{le godine odneseno oko 200 kubika sme}a, ovih dana popri-ma fizionomiju.

Prilikom obilaska placa 30. aprila predsednik op{tine, To-mislav \or|evi} i wegov savetnik Milo{ Kova~evi}, dogovori-li su se sa stanarima susedne ku}e da oni �preuzmu kqu~eve�.Naime, budu}i park bi}e zatravqen i opremqen de~jim rekvizi-tima i parkovskim mobilijarom, osvetqen, ogra|en i obezbe|en,kako ne bi posluìo za ponovno deponovawe otpada i okupqaweonih kojima nije namewen. Osim kqu~a, gra|ani kojima je park po-klon od lokalne samouprave, preuzimaju i obavezu da zalivajutravu, o ~emu su se tako|e dogovorili tom prilikom. Izgled par-ka i nadzor nad radovima poveren je arhitekti Maji \or|evi}(nije u srodstvu sa predsednikom \or|evi}em), koja je rekla dasu radovi na finalizaciji ovog prostora zapo~eli sa prvim le-pim danima i da bi trebalo da se zavr{e do 15. maja. B. M.

Park i igrali{te do 15. maja

GRA\ANI BRINU O ODR@AVAWUU sklopu Dana Beograda 19. aprila je na Zelenom vencu, u

zajedni~koj organizaciji sa BELEF-om sve~ano otvoren ure-|eni podzemni prolaz i dowi plato kod autobuske stanice.

Osim renovirane rasvete du` zidova prolaza na �Zele-waku� postavqeno je 20 svetle}ih panoa sa fotografijamaBeograda, me|u kojima i nekoliko snimaka sa Savskog venca,~iji je autor na{ foto-reporter \or|o Vukoje.

Ra|ene su i intervencije na trotoarima i betonskim povr-{inama, a betoniran je i prostor na platou koji }e uskorobiti ozelewen.

Otvarawu novoure|enog prostora je u ime Op{tine Savskivenac prisustvovao Milo{ Kova~evi}, savetnik predsedni-ka op{tine, koji nam je tim povodom najavio i da }e uz slikeuskoro sti}i i ton. Naru~eno je, naime, odgovaraju}e ozvu~eweiz kog }e se, poput sli~nih prostora u svetskim metropola-ma, dan-no} emitovati prikladna smiruju}a muzika. D. A.

Posle zakqu~ewa konkursa za izborprojekata nevladinih organizacija(od 19. marta do 11. aprila) koji se

finansiraju iz op{tinskog buxeta, op{tinaSavski venac odabrala je u ovoj godini se-dam projekata NVO, koje su sve sa sedi{temna Savskom vencu, opredeliv{i im ukupnotri miliona dinara:

Projektu �Gest za svet� NVO �Dru{tvo zapomo} mentalno nedovoqno razvijenim oso-bama�, opredeqeno je 241.339 dinara; pro-jektu �Kuvar za bebe� NVO �Udruèwe gra-|ana � PERSPEKTIVE�, 600.000 dinara; pro-jektu �Analiza recentnog stawa i stepenazaga|ewa Top~iderske reke�, NVO �Regio-nalni centar za talente Beograd 2�, 477.000dinara; projektu �Osnaène ène � podr{kaprocesu izlaèwa iz situacija nasiqa�,NVO �Autonomni ̀ enski centar�, 292.280 di-nara; projektu �Porodica, moje sigurno me-sto�, NVO �Udruèwe gra|ana � SUSRET�,400,000 dinara; projektu �Podr{ka pacije-nata sa stomom � socijalna karta porodi-ce�, NVO �Dru{tvo ILCO Srbije�, 570.000 i�Alergene vrste biqaka u na{oj sredini�,NVO �Studentska unija medicinara�, 419.000dinara.

Predsednik op{tine Savski venac, Tomi-slav \or|evi} je 5.maja potpisao ugovore sasedam nevladinih organizacija ~ije }e pro-

jekte finansirati u ovoj godini. Ovim se na-stavqa dobra saradwa koju op{tina Sav-ski Venac ima sa NVO i civilnim sektorom.Obra}aju}i se predstavnicima NVO, Milo{

Kova~evi}, op{tinski glavni stru~wak zainformisawe i nevladine organizacije, jeistakao da je Op{tina imala uzuzetno uspe-{nu godinu kada je u pitawu saradwa sa NVOi civilnim sektorom i da je uspela da uvo-|ewem novih standarda dobrim delom pro-meni i uvreèno lo{e mi{qewe gra|ana,koje je do tada vladalo o ovim organizaci-jama.

� Pored prihvatawa i na{eg uskla|iva-wa sa standardima EU, mi itekako imamo{ta wima da ponudimo u ovoj oblasti, a nesamo da od wih u~imo� istakao je Milo{Kova~evi}.

POTPISANI UGOVORITomislav \or|evi}, predsed-

nik op{tine Savski venac je poz-dravqaju}i predstavnike NVO izahvaliv{i im se na saradwi, na-glasio da mu je veoma ào {to ni-je bilo dovoqno novca da se po-drè projekti svih NVO koje sukonkurisale za ovu godinu.

Sedam za koje je proceweno daove godine imaju najboqe projek-te, dobi}e ukupno tri miliona di-nara. \or|evi} je posebno nagla-sio da Op{tina kao uslu`ni ser-vis i nevladine organizacijepredstavqaju zajedni~ki tim:

� Savski venac jeste deo Evropske Srbi-je i mi zaista treba da budemo primer dru-gim op{tinama � istakao je \or|evi}.

Predstavnici NVO su listom iskazaliizuzetno zadovoqstvo saradwom i brigomkoju op{tina Savski venac pokazuje premawihovim aktivnostima u potpunosti okre-nutim gra|anima i wihovim potrebama.

B. Mari} & S. Mikavica

Ure|ewe Zelenog venca

STIGLE SLIKE, ÊKA SE ZVUK

Uhali 14. Beogradskog sajma, od 7. do 9. ma-ja se odràva Sajam Nevladinih organiza-

cija Srbije, na kojem }e svoje {tandove i pre-zentacije imati i ove, kao i druge NVO saSavskog venca, a me|u wima i one ~iji su pro-jekti dobili sredstva iz buxeta op{tine naprethodnom konkursu i ve} su realizovani.

TRI MILIONA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA

PRIMER DRUGIM OP[TINAMAOp{tina Savski venac potpisala ugovore sa sedam

nevladinih organizacija ~ije }e projekte finansirati.

Povodom Uskr{wih praznika, a uo~i wih,24. aprila vi{e od dvesta gra|ana Savskogvenca okupilo se na savskom priobaqu, gdesu se uz ìvu evergrin muziku i EX YU pop irok hitove, u izvo|ewu benda @eqka Savi-}a, druìli nekoliko sati na ve} ustaqe-nom mestu za ovakve zabave, pored Save kodBrankovog mosta.

Razmewuju}i Uskr{wa jaja, koja su za wihpripremili i oslikali u~enici osnovnih{kola sa Savskog venca, pored humanitarne

izlo`be suvenira iz radionice op{tinskogCrvenog krsta, uz uobi~ajeno sjajnu ribqu~orbu, gra|ani na{e op{tine prisustvovalisu sve~anom otvarawu javne ~esme, koju je uzpomo} MZ �Zeleni venac�, izgradilo JKP�Beogradski vodovod i kanalizacija�, a sve-~ano otvorili predsednik op{tine Tomi-slav \or|evi}, wegov savetnik Milo{ Ko-va~evi} i Dragan Radovi}, jedan od direk-tora pomenutog javnog preduze}a. Na ovomlepom susretu, koje je uobi~ajeno sjajno orga-

nizovalo op{tinsko Odeqewe za dru{tve-ne delatnosti, informisawe i mesnu samo-upravu, nastavqeno je potpisivawe Lenteprijateqstva, namewene Olimpijadi u Pe-kingu (avgust 2008. g.) duge 30 metara, koje jetog jutra, u prisustvu gospodina Liu Yonghon-ga, savetnika za kulturu u Ambasadi Narod-ne Republike Kine u Beogradu, zapo~elo uFilolo{koj gimnaziji. B. M.


DRU[TVO

Zanimqiv Prvomajski uranak ispred Muzeja �25. maj�

...I BAJKERI DALI KRVPrvog maja, u prepodnevnim satima, ispred Muzeja �25. maj� oku-

pilo se stotinak beogradskih motorxija iz (moto zajedinice) BJ �Baj-keri�. Motivi ovog skupa bili su vi{estruki, pa su osim dobrog pro-voda i susreta sa predstavnicima Op{tine Savski venac, sa kojimasu zajedno u~estvovali i u akciji dobrovoqnog davawa krvi, imalii èqu da prevazi|u ve~ite predrasude i me|usobne tenzije u od-nosima izme|u bajkera i policajaca. Iako su se policajci pojavilii prisustvovali ovom susretu, u kom su u srda~nom razgovoru pomi-wane i brojne anegdote iz me|usobnih �susreta� na drumovima, nijedo{lo do planirane fudbalske utakmice, jer policajaca nije bilodovoqno. Ali, ukoliko ovaj specifi~ni uranak preraste u tradi-ciju, a takva èqa svih u~esnika ovog skupa postoji, do fudbalskogme~a izme|u civilnih i bajkera u uniformi do}i }e prvom zgodnomprilikom.

Bajkeri i op{tinari su potom pro{etali do obli`we MZ �StevanFilipovi}� gde su, predvo|eni predsednikom op{tine Tomislavom\or|evi}em, organizovano dali krv Od 55 prijavqenih krv je dalowih 45 (ostalima to nije dozvoqeno iz zdravstvenih razloga), takoda bi ih do kraja akcije bilo sigurno preko 50, jer jo{ desetak zain-teresovanih bajkera nije stiglo na red do zavr{etka akcije u 15 ~a-sova. Ipak, transfuziolozi iz Zavoda kaù da odavno ovako uspe{-nu akciju nisu imali. A ideja da to sve bude ba{ 1. maja stigla je upra-

vo iz Zavoda za transfuziju krvi, ~ijoj je ekipi taj dan bio zgodan,jer ba{ ovih prazni~nih dana rezerve dragocene te~nosti su naj-mawe.

Ovaj lep skup ispred �25. maja� bajkeri, koji bi za koji dan tre-balo da budu i zvani~no registrovani kao sportsko-rekreativnodru{tvo, nastavili su ùrkom pod vedrim nebom, na kojoj su izme|uostalog potpisivali i Rokerski manifest i 10 Rok zapovesti zaspas roka u Srbiji, koje su zajedni~ki pokrenuli Op{tina Savskivenac i grupa rokera pod nazivom Rok inicijativa. Veselo druè-we bajkera, wihovih gostiju i op{tinskih doma}ina trajalo je svedo 17 ~asova, kada su motorxije na svojim dvoto~ka{ima odjezdilena organizovanu grupnu vo`wu ulicama Beograda. D.A.Akcije dobrovoqnog davala{tva krvi

TEK SVAKI TRE]I MO@EU petak 28. marta, ekipa Zavoda za transfuziju krvi deùrala

je u MZ �Vojvoda Mi{i}� na Savskom vencu, u Dinarskoj ulici,kod Partizanovog stadiona. Za ovaj humani ~in prijavilo se 27aktivista sa ove mesne zajednice. Me|utim, nakon preventiv-nog zdravstvenog pregleda potencijalnih davalaca, zbog viso-kog krvnog pritiska, holesterola, aritmije i drugih hroni~-nih ili trenutnih zdravstvenih problema �zeleno svetlo� dadaju krv dobilo je ovoga puta samo wih devetoro.

Osim centralne op{tinske proslaveUskrsa na savskom priobaqu, najve}ihri{}anski praznik dostojno je obele-èn i u skoro svim sasvkovena~kim me-snim zajednicama. Najsve~anije je, poobi~aju, bilo u MZ �Zeleni venac� 25. ap-rila, gde su aktivisti pripremili zaku-sku i poklon-pakete za svoje starije iusamqene sugra|ane, a Crveni krst stouskr{wih jaja za sve prisutne.

Uz sli~ne poklone Crvenog krsta Uskrsje 26. aprila obeleèn u MZ �Vojvoda Mi-{i}�, susretom kojem su se kasnije pri-kqu~ili i op{tinski ~elnici, nakon sa-stanka sa gra|anima vezanog za mini-pi-jacu na Male{kom brdu, kao i tre}eg danaUskrsa, 29. aprila, kada je odràna sve-~anost u MZ �Gavrilo Princip�.

Uskrs na obali

OTVORENA JAVNA ÊSMANA SAVSKOM [ETALI[TU

OTVORENA JAVNA ÊSMANA SAVSKOM [ETALI[TU


DRU[TVO

Predstavnici op{tine Savski venac su30. aprila, uo~i Prvomajskog praznika, u Lo-minoj ulici broj 17. (zgrada Centra za soci-jalni rad � prostorije Narodne kuhiwe) po17. put podelili korisnicima 105 paketa sanamirnicama i drugim neophodnim artikli-ma. Ovoga puta, da korisnicima ove vrstepomo}i zasladi praznike u akciju se sa svo-jim slatkim paketima pridruìla i kompa-nija �Nestle�, a ve} uobi~ajeno, tu su bili iaktivisti MZ �Zeleni venac� i MZ �Gavri-lo Princip�, na ~elu sa svojim sekretarima

Zoricom [tulovi} i Mirom û~ak i wiho-vim vrednim kom{inicama koje svaki putkorisnike pomo}i i li~no obraduju tortamai kola~ima iz doma}e radinosti.

Iako to ve} vi{e i nije vest, moramo ista-}i da op{tina Savski venac ve} godinu i podana korisnicima pomo}i, dakle svojim naj-ugroènijim stanovnicima, uru~uje pomo} unamirnicama i ode}i, {to se uobi~ajeno rea-lizuje svakog petog u mesecu, osim kad se,kao ovaj put, zbog praznika, podela pomo}ipomeri u neki pretprazni~ki dan.

Treba tako|e napomenuti, da je ova kon-tinuirana akcija proistekla iz ozbiqnogi obimnog op{tinskog socijalnog programa,da su je zajedni~ki osmislili Nenad Pre-li}, na~elnik Op{tinske uprave i Milo{Kova~evi}, savetnik predsednika op{ti-ne, a da je organizuje i sprovodi Odeqeweza dru{tvene delatnosti, informisawe imesnu samoupravu, predvo|eno neumornomBiqanom Ba~anin i saradnicima iz wenog,ali i iz drugih op{tinskih odeqewa islu`bi. D. A.

îtaocima na{eg lista verovatno je ve} poznata inicijativa zarevitalizaciju Ku}e kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a i wenopretvarawee u istoimeni muzej, odnosno svojevrsni savskove~akikulturni centar.

Do sada je, kroz vi{e etapa, ure|eno dvori{te zgrade koje }e ta-ko|e biti (a ve} je i bivalo) pozornica za prigodna kulturna de{a-vawa na otvorenom prostoru, kao i sanacija kapilarne vlage u pri-li~no ruiniranoj unutra{wosti objekta.

Zavodu za za{titu spomenika kulture upu}en je projekat revita-lizacije ove ku}e, koji bi verovatno ve} bio i odobren da dosa-da{wi radovi nisu otkrili i izazvali neke nove neophodne izmeneu projektu. Trenutno se ~eka na Re{ewe koje }e te izmene odobriti,pa da se krene u raspisivawe tendera za izbor izvo|a~a radova. Dapodsetimo, namenska sredstva od grada za ovaj posao su stigla, uvisini od 25.775.976 dinara, a na dosada{we radove utro{eno jeoko sedam miliona.

Kako se radi o malim izmenama idejnog projekta to se i Re{eweo~ekuje uskoro, tako da je posle tendera realno o~ekivati da se po-sao zavr{i tokom leta, a da novi Kulturni centar proradi na jesen.U wemu }e u jednom delu biti sme{tena muzejska postavka vezana zali~nost kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, koji je tu proìveo po-

sledwe godine svog ìvota. Kako je on ìveo prili~no asketski iiza sebe nije ostavio mnogo �poku}stva�, to ni sama postavka nika-ko ne moè �popuniti� celu zgradu koja }e, usled toga, ostatak pro-stora otvoriti za razna druga kulturna de{avawa.

Treba ista}i i to da ovim projektom rukovodi Radmila Stawevi},zamenica na~elnika op{tinske uprave, koju je Skup{tina op{tinei zvani~no imenovala rukovodiocem ove revitalizacije. D. A.

LOMINA 17 � 17. PUT

Revitalizacija ku}e kraqa Petra

OTVARAWE NA JESEN


De~ji kulturni centar �Majdan� na Sewa-ku organizovao je u ~etvrtak 17. aprila, apovodom �Dana Beograda� Prole}ni karne-val �Klovnijada � maskerada � Osmeh nadlanu�, za pred{kolske grupe iz deset vrti-}a sa Savskog venca, kao i za u~enike prvihi drugih razreda devet savskovena~kih os-novnih i specijalnih {kola.

Karnevalska povorka od preko dvesta ma-li{ana krenula je posle skupa u �Majdanu�i uz pesmu i igru pro{etala do obli`wegHajd-parka, gde im je organizovan bogat za-bavni program, uz pregr{t igara u kojima suoni bili glavni u~esnici, ali su kroz igrumogli pone{to i da nau~e.

Po povratku u �Majdan� hepening je nastav-qen predstavqawem karnevalskih grupa iwihovih programa, uz {ou-program KlovnaSmehuqka i druge sadràje.

KREATIVNE RADIONICEU sklopu �Klovnijade i maskerade� odr-

àn je i prikaz deset kratkih radionica(muzi~ke, likovne, sportske, zabavne...) kojese i ina~e praktikuju u radu sa decom u�Majdanu�, kao {to su, na primer: poga|awezanimawa (pantomima), pitawa iz {e{ira,kipovi i vajari, kreativno izgovarawe, fo-tografi i modeli, lov na blago, simfonij-ski orkestar i hor, natezawe konopca i dru-

ge zabavno-edukativne igre prilago|ene uz-rastu pred{kolaca i najmla|ih osnovaca.

USKR[WE ÂROLIJEVe} po tradiciji u �Majdanu� je 23 apri-

la otvorena likovna izlo`ba crteà i naj-lep{e oslikanih drvenih jaja, pod nazivom�Uskr{we ~arolije�, a u programu otvarawaizlo`be u~estvovali su u~enici O[ �Ste-fan Nemawa�.

Poseban Uskr{wi program organizovan jeza decu iz O[ �Dr Dragan Hercog� u bolni~-kim ustanovama u kojima se nalaze wihovaodeqewa, a wih je, uz predstavnike �Majda-na� posetila i zabavqala glumica ZoricaJovanovi}. D. A.

Javno stepeni{te iza Kanadske ambasade, koje kao najkra}i i odnedavno najsigurnijiprolaz koji spaja Resavsku i ulicu Kneza Milo{a, trebalo bi da nosi naziv �^kaqinosoka~e�. Ideju za naziv prolaza dali su gra|ani Resavske ulice u kojoj je ìveo na{ naj-poznatiji komi~ar, kao i qudi iz Op{tine, koji su vi{e od godinu i po radili na tomprojektu. Prolaz koji je ranije, zbog odrowavawa betona, bez rukohvata i bez osvetqe-wa, bio opasan, prqav i ruàn, danas je potpuno bezbedan i lep. Zahvaquju}i tome, alii obiqu zelenila i sigurnoj udaqenosti od prometnih ulica, postao je i celodnevnosteci{te de~je igre. B. M.

^KAQINO SOKAÊ

DRU[TVO

KLOVNIJADA I MASKARADA


Uciklusu tribina Savskog venca, kojiure|uje Radmila Stawevi}, jo{ jednozanimqivo ve~e pred prepunom op-

{tinskom salom, provedeno je kroz pred-stavqawe kwige �Kod dva bela goluba�,Rebeke Levi i Miqe Milosavqevi}.

O ve} drugoj publikaciji proiza{loj izistoimene emisije Radio Beograda govori-li su tom prilikom: rediteq \or|e \ur|e-vi}, sociolog Milo{ Nemawi}, kwièvnikMilovan Stankovi}, novinar Drugog progra-ma Radio Beograda Dragoslav Simi} i sa-ma urednica Tribine Radmila Stawevi}.

Tekstove na prezentaciji, koja je snimanai potom emitovana i kao emisija na RadioBeogradu, ~itali su glumci: Jadranka Selec,Ivan Jagodi} i Milan Caci Mihailovi}.

U muzi~kom delu programa, odnosno emi-sije, u~estvovali su ~lanovi kvarteta kla-rineta �Nevski�, pod upravom profesoraQubi{e Jovanovi}a, koji su izveli spletgradskih pesama u ~ijem izvo|ewu su u~e-

stvovali i vokalna solistkiwa Biqana Pe-tkovi} i gitarista Zoran Brankovi}.

Kultna emisija Kod dva bela goluba je,ina~e, ve} ~etiri decenije na Prvom pro-gramu Radio Beograda. I evo je opet me|ukoricama kwige s podnaslovom Stari Beo-grad. Ne slu~ajno. Stari Beograd, wegovi ̀ i-teqi, pojave i doga|aji, bili su i ostali te-meq emisije, a tokom godina pro{irio se ina kulturno-istorijsku pro{lost ostalihgradova Srbije.

Kwiga sadrì sedamnaest tekstova kojisu svojevremeno imali radiofonski prikaz,a me|u wima su i teme o starom Savskom ven-cu, kao {to su: pristani{te na Savi, pijaca

na Zelenom vencu ili pri~a o li~nosti La-ze K. Lazarevi}a ~ije ime nosi poznata kli-nika. Na 170 stranica osvetqavaju se znanii mawe poznati istorijski doga|aji i li~no-sti od praistorije do posledwe decenijepred Drugi svetski rat. Prate ih slikovniprilozi i fotografije. Neke od wih se prviput objavquju.

Autorke ove jedinstvene kwige su dve da-me, imena ve} poznata slu{aocima, MiqaMilosavqevi}, urednik emisije i RebekaLevi, urednik.

Kwiga Kod dva bela goluba � Stari Beo-grad II objavqena je kao autorsko izdawe udecembru 2007. godine.

Kwiga proistekla iz kultneemisije Radio Beogradapredstavqena na promocijikoja je snimqena i potomemitovana na radijuiz kog je i potekla.

Kroz Tribinu Savskog venca, otkako jeosnovana 2005. godine, organizovan je~itav niz vrednih, atraktivnih i ori-

ginalnih kulturolo{kih manifestacija. Utom smislu formirana je i odgovaraju}a op-{tinska komisija koju je vodila urednik Tri-bine Radmila Stawevi}, a na ovom mestu}emo samo pomenuti sve one akcije i mani-festacije o kojima smo proteklih godina ve}op{irnije pisali.

Me|u prvima je odràna Sve~ana akade-mija posve}ena Dr Ar~ibaldu Rajsu, pod na-zivom �Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs me|uSrbima�, da bi u leto 2006. bila organizo-vana i velelepna sve~ana akademija povo-dom obnove Muzeja kraqa Petra Prvog Ka-ra|or|evi}a na Sewaku, u tek obnovqenomvrtu ovog vrednog kulkturno-istorijskog zda-wa. U istom prostoru nekoliko meseci ka-snije odràna je i akademija na Savin dan2007. U me|uvremenu, zaìvela je i Tribi-na, kao institucija u okviru koje su obra|e-ne slede}e teme:

1. �Zabrawene kwige�, �Demokratija� � Mi-lana Grola i �Istorija politi~kih strana-ka�, kroz se}awa Desimira To{i}a.

2. �Me|unarodni odnosi � Evropa � Ev-ropski identiteti i integracije�

3. �Izme|u svetlosti i zvuka� � digital-na prezentacija Trijenala svetske arhitek-ture.

4. �Mogu}nosti genetskog inèweringa u21. veku�.

5. �Tre}i srpski ustanak u borbi protivbele kuge�.

6. �Tri ìvota Starog sajmi{ta � Sajmi-{te, strati{te, uto~i{te�.

7. �Savski amfiteatar � Centar metro-pole � Varo{ na vodi � Vizija �Karike kojanedostaje�.

8. �Kosovo i Metohija � Srbija� � Istori-ja Kosova i Metohije, deo istorije Srbije

9. �Geografske, demografske i geopoliti-~ke vizure kosovsko-metohijskog problema�

10. �Kosovo i Metohija � Dan posle� � Ko-sovsko-metohijski problem u balkanskoj per-spektivi.

U okviru Tribine koju ure|uje RadmilaStawevi} organizovane su i prezentacijekwiga: �Kazivawa Dr Du{ana Stojimirovi-}a� i �Kod dva bela goluba� ({iri osvrt utekstu na ovoj strani).

U isti korpus kulturolo{kih de{avawaspadaju i izlo`be, naravno i wihova otva-rawa koja jesu bila svojevrsne tribine. Ato su: Izlo`ba najuspe{nijih radova stu-denata pejsa`ne arhitekture koji su treti-rali lokacije na Savskom vencu, Izlo`banagra|enih studenata Fakulteta likovnihumetnosti (a me|u wima i studenata Vajar-skog odseka koje tradicionalno nagra|ujeOp{tina Savski venac), Izlo`ba radova saTrijenala arhitekture (u saradwi sa Gale-rijom �Heart�) i Novogodi{wa humanitarna,prodajna izlo`ba (u saradwi sa Humanitar-nim fondom �Simonida�).

Najzad, na inicijativu urednice TribineRadmile Stawevi} organizovano je i potpi-sivawe protokola o saradwi Op{tine Sav-ski venac sa pozori{tem �Ogledalo�, a sa-radwa je realizovana kroz pomo} op{tineu realizaciji monodrame �Isidorine izohi-mene� (ra|enoj po tekstovima Isidore Seku-li}, o ~ijoj kwièvnoj zaostav{tini brinena{a op{tina), a ova predstava je kasnijenagra|ena na Festivalu monodrame i pan-tomime u Zemunu.

D. A.

Kulturolo{ke manifestacije realizovane kroz Tribinu Savskog venca

OD AKADEMIJA, IZLO@BI, PROMOCIJAI PREZENTACIJA, DO MONODRAME

TRIBINE


Biv{a Jugoslavija imala je jednu od najja~ih rok-scena u Evropii svetu. Negde na tom nivou bila nam je i kultura uop{te. Go-dinama i decenijama ve}, naàlost, vi{e nije tako, a nimalo

slu~ajno, slabqewem rok-kulturne scene i bujawem nekih novih�vrednosti� koje su u taj prostor pokuqale, srozana je i kulturnamatrica celog dru{tva.

Za{to je muzi~ka scena u Srbiji u krizi, ima li nade za wen opo-ravak, pod uticajem kakvih vrednosti odrastaju nove generacije,koji su faktori koji su doprineli degradaciji sveukupnog kulturnogìvota i ima li to ikakve ili nema nikakve veze sa op{tom si-tuacijom u zemqi, samo su neka od va`nih pitawa na koja se danas,malo obra}a pa`wa.

Op{tina Savski venac nastavqa sa svojim programom promoci-je rok-kulture, kao prave i istinske vrednosti, bez koje te{ko da je

mogu}e dràti kulturni korak sa svetom. Tim povodom, zajedno saRok inicijativom, organizovana je 24. aprila Velika rok tribina usve~anoj sali op{tine, a teme su bile: KAKO JE, ZA[TO JE I DALI JE PROPAO ROKENROL U SRBIJI i [TA DA (U)RADIMO DAMU POMOGNEMO.

Pre po~etka Tribine na kojoj se okupilo 60-ak rokera svih gene-racija, a me|u wima i brojna poznata imena, prisutne je u ime Op{ti-ne pozdravio Milo{ Kova~evi}, savetnik predsednika op{tine,rekav{i pritom ne{to o razlozima zbog kojih ba{ op{tina Savskivenac pokre}e ovakvu inicijativu.

A da podsetimo, Savski venac je u neku ruku bio kolevka na{egrokenrola, na wemu su ponikle i ìve brojne rok-legende, a tu su irok-hramovi, od Beogradskog sajma, na kom su organizovane prve Gi-tarijade i brojni koncerti velikih svetskih imena do Studentskogkulturnog centra, steci{ta doma}ih i svetskih rokera ve} dece-nijama unazad.

U~esnici Tribine, osvedo~eni rok-prvoborci: Du{ko Antoni},urednik i wen glavni organizator; Branko Rogo{i}, urednik Rockexpress-a i organizator Tribine; Branimir � Bane Lokner, rok kri-ti~ar i publicista; Aca Seltik, frontmen �Orthodox Celts�-a, rok-kolumnista i jedan od urednika programa za decu i mlade RadioBeograd 1, govorili su na gore navedene teme, �pro~e{qav{i� i(pra)istoriju doma}eg roka i genezu problema sa kojima se on danassuo~ava, uz op{tu konstataciju da on nije mrtav, da postoje brojnivredni i kvalitetni bendovi koji ve`baju, sviraju i snimaju, ali su,sticajem raznih okolnosti, gurnuti u marginu i nemaju adekvatnu me-dijsku podr{ku, pre svega na dràvnom servisu, na kojem se ni{tau tom smislu nije promenilo od 2000. godine naovamo.

Uz dosta prostora posve}enog vaspitavawu mladih u urbanom irok-kulturnom duhu i velikoj va`nosti koju u tom smislu imaju ma-nifestacije kao {to su Savskovena~ki urban fest ili Palilulskaolimpijada kulture i potrebi da se taj pozitivni �virus� {iri Sr-bijom, za diskusiju se javio i jedan od na{ih legendarnih rokera(i legenda Savskog venca) Vlada Jankovi} � Xet (~lan �Crnih bise-ra� i �Tunela�, muzi~ki urednik i rok-prvoborac na Radio Beogra-du 202, organizator brojnih koncerata i promoter mnogih mladihbendova). On je, pozdraviv{i inicijativu, na prvo mesto, kao prio-ritet stavio organizaciju rokerskog �Grand {oa� � top liste u udar-nom terminu RTS-a, poput nekada{weg �Rokenrolera�, koja bi si-gurno doprinela novoj popularizaciji rok kulture i pomerawu kul-turnog diskursa ka nekim poèqnijim vrdnostima.

Velika rokenrol tribina zavr{ena je progla{ewem i potpisi-vawem ROK MANIFESTA i DESET ROKERSKIH ZAPOVESTI, aformirana je i inicijalna GRUPA ZA PRITISAK (Rok ministar-stva u senci), ~iji ~lanovi mogu postati svi koji to èle.

Treba ista}i da je ovaj doga|aj bio izvanredno medijski propra-}en, da su tribinu snimale tri TV ekipe, a weni protagonisti u me-

|uvremenu gostovali jo{ na nekoliko radio i TV stanica, da su ob-javqeni brojni prikazi i najave u {tampi i da cela akcija ima isvoj vrlo aktivan ìvot na internetu. U planu su i prigodna muzi~-ka izdawa, koncerti, publikacije i druge aktivnosti, sve u ciqu{irewa ove inicijative. Iako su Uskr{wi i Prvomajski praznici~itavu stvar samo privremeno usporili, treba o~ekivati da }etek u narednom periodu ova inicijativa imati svoj pravi zamah.

10 ROK ZAPOVESTI1. BORI SE DA ROK KULTURA BUDE [TO VI[E ZASTUPQENA U

[KOLI, BILO DA SI \AK, PROFESOR, DIREKTOR, RODITEQ ILIMINISTAR PROSVETE

2. PROPAGIRAJ KVALITETNU ROK MUZIKU I KAD JE KOMERCI-JALNA, JER SAMO ONA SVOJOM POPULARNO[]U MO@E POGURATII ONE MAWE POZNATE A KVALITETNE

3. I U KUKOQU IMA @ITA � TRUDI SE DA PREPOZNA[ KVA-LITETNU U MORU LO[E I [TETNE POP MUZIKE I NE ZABORAVIDA SAMO ONA SVOJOM PITKO[]U MO@E PRIVU]I NAJMA\E

4. KUPUJ ORIGINALNE DISKOVE, JER TIME POMA@E[ ROKERI-MA KOJI SU TU MUZIKU STVORILI, A AKO SI U MOGU]NOSTI BORISE DA CENE DISKOVA BUDU PRIHVATQIVIJE

5. POMOZI ROK ENTUZIJASTE SA LOKALNIH RADIO I TV STANI-CA, JER ONI SU ROKU BILI VERNI SVE VREME I UMNOGOME PO-MOGLI DA SE WEGOV PLAMEN NE UGASI

6. NE ZABORAVI DA SU I ROK TEATAR. ROK KWI@EVNOST, ROKFILM, ROK STRIP, ROK DIZAJN I DRUGI OBLICI ROK UMETNO-STI JEDNAKO BITNI ZA AFIRMACIJU ROK KULTURE

7. TRUDI SE DA POMOGNE[ ROK KULTURI SVUDA I U SVAKOJPRILICI, PA I TAMO GDE TO NIKO NE BI OÊKIVAO, JER SVAKI,PA I NAJMAWI KORAK VODI KA CIQU

8. KAD GOD SI U PRILICI, NE PROPUSTI DA PODSETI[ DR@AV-NE INSTITUCIJE KOJE SE BAVE KULTUROM, SVE DO MINISTARSTA-VA, DA JE ROK KULTURA ITEKAKO VA@AN SEGMENT WIHOVOG POSLA

9. MUZIKU SLU[AJ OTVORENIH OÎJU, A GLEDAJ SLU[AJU]IJE � POSMATRAJ SPOTOVE SAMO KAO POMO]NO SREDSTVO U PRO-PAGIRAWU ROK MUZIKE

10. UKQUÎ SE � SVAKA KORISNA IDEJA JE DRAGOCENA!

Bauk nekulture kruì Srbijom

ROKERI SVIH GENERACIJA IOPREDEQEWA � UJEDINITE SE!

VELIKA ROKENROL TRIBINA

îtaoce Savskog venca, svakako }e in-teresovati da saznaju {ta je posledwihgodina u~iweno u oblasti unapre|ewaprava osoba sa invaliditetom?

� Prema Svetskoj zdravstvenoj organiza-ciji ove osobe ~ine deset odsto svetskog sta-novni{tva. One se ~esto suo~avaju sa psiho-socijalnim predrasudama, arhitektonskim iinformacijsko-komunikacijskim barijera-ma, {to je odraz globalne nespremnosti dru-{tava da svim svojim ~lanovima pruè mo-gu}nosti za ravnopravno uìvawe qudskihprava.

Generalna skup{tina UN 2001. obrazujeKomitet za izradu nacrta Konvencije o pra-vima osoba sa invaliditetom. Re~ je o oba-vezuju}em me|unarodnom ugovoru, prvom oqudskim pravima u novom milenijumu. Pot-pisalo ga je 126 ~lanica, a 20 je i ratifiko-valo Konvenciju, koja stupa na snagu maja2008. godine.

Srbija je 2007. stavila potpis, a po uskla-|ivawu propisa na{e dràve sa ovim aktomusledi}e ratifikacija, o ~emu u Srbiji po-stoji konsensus svih stranaka.

Na{ Ustav zabrawuje svaku diskrimina-ciju na osnovu fizi~kog ili intelektualnoginvaliditeta. Srbija je 2006. donela dvasistemska dokumenta iz te oblasti. Parla-ment je usvojio Zakon koji razra|uje ustav-ni postulat. Srbija se moè ponositi time{to prva u regionu donosi zakon protiv di-skriminacije. Na konferenciji Saveta Ev-rope u Sankt Petersburgu, Evropski forumje pohvalio zakon kao izuzetno kvalitetan.U me|uvremenu Vlada Srbije je usvojila iStrategiju za unapre|ivawe poloàja osobasa invaliditetom, pra}enu etapnim aktima.

Kako ste se Vi ukqu~ili u rad pokretaosoba sa invaliditetom, kod nas i u me-|unarodnim okvirima?

� Po okon~awu studija prava, od 1993. go-dine, predstavqao sam Savez distrofi~a-ra Jugoslavije u Evropskom savezu EAMDA, atokom 1997-99. volontirao sam na mestu se-kretara Omladine EAMDA.

Jedan sam od osniva~a Centra za samo-stalni ìvot invalida Srbije.

Kasnije sam imao ~ast da poznavawe pra-va stavim u slu`bu unapre|ewa poloàja

osoba sa invaliditetom i da predstavqamna{u zemqu u Savetu Evrope i u Ujediwe-nim nacijama. Savezno ministarstvo ino-stranih poslova SCG me je, kao eksperta,2003. godine preporu~ilo Komitetu Gene-ralne skup{tine UN za u~e{}e u izradi na-crta Konvencije o pravima osoba sa invali-ditetom. Po{to sam studije prava upisao up-ravo zbog interesovawa za rad UN, ovo jebilo ostvarewe ̀ ivotnog sna, da predstav-qam svoju zemqu u najvi{em me|unarodnomforumu! Radnu grupu su ~inili predstavni-ci 27 dràva, a mene su izabrali kao jednogod tri isto~noevropska eksperta. RaspadomZajednice, ostao sam delegat Srbije u Ad hokkomitetu UN. Na [estom zasedawu rukovo-dio sam pregovorima o ~lanu nacrta Kon-vencije o pristupa~nosti. Angaòvali su me,kao eksperta Programa UN za razvoj u Srbi-ji, da sara|ujem sa Ministarstvom rada isocijalne politike oko uskla|ivawa na{ihpropisa sa odredbama Konvencije. Bio sam~lan grupe koja je 2004. godine spremilapredlog Zakona o spre~avawu diskrimina-cije osoba sa invaliditetom. Pravniku jeizuzetna satisfakcija da u~estvuje u stva-rawu propisa koji moè promeniti ìvotehiqada qudi!

Osim zakonodavstvom bavite se i nau~-no-istraìva~kom delatno{}u?

� Objavio sam vi{e od dvadeset radova.Pisao sam za �Anale Pravnog fakulteta�,�Socijalnu misao�, �Heretikus�. Po{to semoj magistarski rad bavio mirovnim opera-cijama UN u Sredozemqu, sredinom devede-setih sam sara|ivao sa Vojno-istorijskiminstitutom u Beogradu, pi{u}i o operacija-ma na Balkanu. I moja doktorska diserta-cija prou~ava qudska prava osoba sa inva-liditetom.


DRU[TVO

Damjan Tati}, ìteq Savskog venca, doktor politi~kih i magistarpravnih nauka, istaknuti je borac za prava osoba sa invalidite-tom. Kao ekspert dao je svoj doprinos u izradi vi{e sistemskihakata iz te oblasti, ukqu~uju}i izradu Zakona o spre~avawu diskri-minacije ovih osoba i akte o strategiji wegove primene. Kao na{delegat u sedi{tu Ujediwenih nacija, u~estvovao je u formulisawunacrta Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Po pozivu,

odrào je veliki broj predavawa u zemqi i inostranstvu.

�VOQAN SAM DA POMOGNEM�

Na{ sugra|anin, borac za prava osoba sa invaliditetom

U~estvujem u istraìvawima �HendikepInterne{nela�. Bio sam u redakciji zborni-ka radova �Prava osoba sa invaliditetom�Centra za unapre|ivawe pravnih studija uBeogradu. Bio sam urednik publikacijaCentra za samostalni ìvot invalida Sr-bije: �Kqu~ za jednakost � i �Uvod u Me|una-rodnu konvenciju o pravima osoba sa inva-liditetom�. Napisao sam predgovor za pu-blikaciju �Slu`benog glasnika� o Zakonu ospre~avawu diskriminacije ovih osoba, kojaje doìvela dva izdawa. To je zaista veli-ka ~ast za pravnika!

Za Me|unarodnu organizaciju rada izvr-{io sam istraìvawe o zaposlenosti i so-cijalnim beneficijama osoba sa invalidi-tetom u Srbiji.

Sa kolegama iz Insituta ESTI sa~iniosam Studiju izvodqivosti reforme zapo{-qavawa osoba sa invaliditetom. Bio sam iizvestilac za Evropski forum.

Recite nam ne{to vi{e o toj misio-narskoj ulozi, o predavawima koja stedràli.

� Podizawe nivoa svesti, kako samih oso-ba sa invaliditetom tako i naj{ire javno-sti, va`no je oru|e u naporima za unapre|i-vawe poloàja osoba sa invaliditetom.Imao sam ~ast i zadovoqstvo da odrìm de-setine predavawa u zemqi i inostranstvu.Bila je to prilika da boqe upoznam svet,promovi{em prava osoba sa invaliditetomali i na{u zemqu. Predavao sam {irom Sr-bije, od Kikinde do Kosovske Mitrovice.Za prijateqe iz Udruèwa distrofi~araGra~anice napisao sam i bro{uru �Gra~ani-ca, grad jednakih mogu}nosti�, namewenusvim srpskim op{tinama na Kosovu i Meto-hiji. Predavawe u severnoj Kosovskoj Mitro-vici novembra 2007. mi je posebno prirasloza srce. Govorio sam usred restrikcija stru-je, pokriven jaknama, uz oskudnu dnevnu svet-lost u amfiteatru. Publika je do{la iz naj-udaqenijih srpskih op{tina na Kosmetu.Vredelo je to doìveti!

êsto sam predavao i u regionu, u BiH, Hr-vatskoj, Makedoniji. Stigao sam i do Tirane,a u Budimpe{ti sam vi{e puta izlagao name|unarodnim simpozijumima. Gostovao sami na Malti, u Letoniji, Helsinkiju, Var{a-vi. Uz koleginicu iz Finske, po zavr{etkurada Komiteta UN, govorio sam na velikomseminaru u Gradskoj ve}nici Wujorka.

Za kraj razgovora, recite nam {ta lo-kalne samouprave mogu da u~ine kako bipoboq{ale poloàj svojih sugra|ana sainvaliditetom?

� Za osigurawe punog u~e{}a ovih osobau ìvotu lokalne zajednice mogu da u~inemnogo. U Srbiji su samouprave dobile {i-roka ovla{}ewa, ali ~esto ne raspolaùsredstvima za ostvarewe nadle`nosti. Naj-va`nije je odvajati deo buxetskih sredsta-va. Op{tine moraju bdeti da se prilikom iz-gradwe objekata od javnog interesa dosled-no po{tuju standardi pristupa~nosti. Sva-ka usluga u lokalnoj zajednici mora biti do-stupna i sugra|anima sa invaliditetom. Ta-

ko|e, u buxetu odrediti sredstva za ukla-wawe arhitektonskih barijera. Pre pet go-dina ve}ina beogradskih op{tina nije ima-la pristupa~ne zgrade. U me|uvremenu mno-ge su uloìle sredstva za rampe i liftove.Prilikom nabavki za GSP, treba kupovatiniskopodna vozila za ulazak invalidskihkolica ali i za roditeqe sa malom decom,kao i za starije sugra|ane. Lokalne samoup-rave treba finansijski da podrè serviseosobama sa invaliditetom poput prakse ser-visa personalnih asistenata, o ~emu se, ~u-jem, i u na{oj op{tini razgovara. Savski ve-nac je op{tina na kojoj moja porodica ìvive} generacijama i ja sam voqan da pomog-nem i svoje bogato iskustvo i ekspertizu sta-vim na raspolagawe, da drìm predavawa,u~estvujem na tribinama i u projektima izoblasti kojom se bavim, kako bi smo i ovajsegment ìvota na Savskom vencu pribliì-li najrazvijenijim zemqama, rekao nam je nakraju razgovora Damjan Tati}.

Razgovor vodila: Radmila Stawevi}


DRU[TVO

Donosiocu ovog oglasa Frizerski salon CAPELLI odobrava popust od 10 posto

� Prirodno, predavawa u inostran-stvu drìm na engleskom jeziku. U Za-grebu, zapo~eo sam izlagawe re~enicom:�Dame i gospodo, uvaèni prijateqi, izpo{tovawa prema zemqi doma}inu, ja}u govoriti hrvatskim jezikom sa �srp-skim naglaskom�, {to je izazvalo ova-cije i smeh u sali!


Op{tina Savski venac i Klub �Zdrav-qe�, organizovali su 7. aprila, naSvetski dan zdravqa, drugu tribinu

posve}enu zdravqu i pravima pacijenata.Tema aprilske tribine bila je �Primarnazdravstvena za{tita�, a ìteqi Savskogvenca su ovoga puta imali i zadovoqstvo dao ovoj zna~ajnoj temi saznaju ne{to vi{e u ve-oma lepom prostoru novog zdawa Narodnebanke Srbije, gde je uprili~en ovaj skup.

Voditeqi Tribine bile su dr Branka Ra-{uo i dr Jasminka Kipi}, dok su gosti bilidr Vladan [ubarevi}, gradski sekretar zazdravstvo i dr Mirjana Velimirovi}, di-rektor Doma zdravqa �Savski venac�. Gra-|ane je pozdravio i Tomislav \or|evi},predsednik op{tine Savski venac.

Nakon uvodne re~i doma}ina, koja se od-nosila na ovogodi{wu temu Svetskog danazdravqa �Za{tita zdravqa od klimatskih

promena�, gradski sekretar za zdravstvo drVladan [ubarevi} je upoznao gra|ane na{eop{tine sa svim aktivnostima koje Grad Beo-grad preduzima kako bi poboq{ao zdrav-stvene usluge svojim ìteqima, kao jedanod gradskih prioriteta. Kako je istakao dr[ubarevi}, grad Beograd je dobio osniva~-ka prava za 27 zdravstvenih ustanova, odno-sno za sve domove zdravqa i ~etiri klini~-ko-bolni~ka centra. Buxet za ove namene jevrlo respektabilan i utro{i}e se za vi{enamena: za projekte namewene preventivi,nabavku novih aparata i opreme (samo zaGradski zavod za hitnu medicinsku pomo}je Grad za ovu godinu planirao 23 vozila),kao i gradwe i rekonstrukcije u zdravstvu.

Gra|ani su zatim postavqali pitawagradskom sekretaru, ali je ve}ina wih bilaiz nadle`nosti Ministarstva zdravqa Re-publike Srbije.

Dr Mirjana Velimirovi}, direktorka Do-ma zdravqa �Savski venac� upoznala je gra-|ane sa wihovom op{tinskom zdravstvenomku}om, sa posebnim osvrtom na sve ono {toje u savskovena~kom domu zdravqa ura|enou proteklih nekoliko godina. Dr Velimi-rovi} je istakla da je zahvaquju}i svemu{to je u Domu zdravqa ura|eno i svemu {to~ini za pacijente, Dom zdravqa �Savskivenac� nekoliko puta progla{avan za je-dan od najboqih u Srbiji i najboqi u Beo-gradu.

@iteqi Savskog venca su direktorki po-stavqali pitawa iz oblasti primarnezdravstvene za{tite i iznosili svoje kon-kretne probleme i nedoumice na koje su na-ilazili u procesu le~ewa.

Nova tribina na temu zdravstvenog osigu-rawa, odràna je 5. maja u vreme zakqu~e-wa na{eg lista. S. Mikavica

Po~etkom aprila Dr Slobodanka Todorovi}, direktorka Klini-ke za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u ulici Dr

Suboti}a uru~ila je priznawa te klinike arhitektama Tomislavu\or|evi}u, predsedniku op{tine Savski venac, te ~lanovima wego-ve porodice, ujedno i kolegama, ocu Aleksandru i supruzi Veri, kaoznak zahvalnosti za projekte koje su \or|evi}i, kao donaciju, poklo-nili toj klinici.

Uz video prezentaciju, Dr Todorovi} se osvrnula na osamdesetei devedesete godine pro{log veka, kada je ta klinika zbog memqi-vih soba i laboratorija, sa o{te}enim name{tajem i dotrajaliminstrumentima, i osobqe i pacijente podse}ala na �Isusovo stra-dawe�. Boqi dani za Kliniku po~eli su 2002. godine, kada su usle-dile ideje, projekti i druge brojne donacije kolega, roditeqa, arhi-tekata, te gradskog Sekretarijata za zdravstvo. A da bi se dobiledonacije i krenulo u modernizaciju prethodno je, i to u kratkom vre-

menskom roku, bilo potrebno uraditi ~itav niz projekata. I tu su upomo} prisko~ile arhitekte iz porodice \or|evi} koje su sve te po-slove za kliniku uradile besplatno.

U okviru kompletne modernizacije, Klinika je danas u potpuno-sti kompjuterizovana, opremqena novim instrumentima i name{ta-jem, a ve} se razmi{qa i o wenoj dogradwi, za {ta je Tomislav \or-|evi} ve} uradio jo{ jedan donatorski projekat. B. Mari}

Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu iomladinu uru~ila priznawa porodici arhite-kata: Aleksandru, Veri i Tomislavu \or|evi}u

DONACIJE OKONÂLE MUKE

Odràna druga u nizu tribina posve}enih zdravstvenoj edukaciji gra|ana

PREVENTIVA JE OSNOV ZDRAVQAPREVENTIVA JE OSNOV ZDRAVQA

ZDRAVSTVO


ZDRAVSTVO

UDomu zdravqa �Savski venac�, 11. aprila, Tomislav \or|e-vi}, predsednik op{tine Savski venac je sve~ano ovoj zdrav-stvenoj ustanovi predao centralni sterilizator sa komplet-

nom opremom. Vrednost donacije je oko 6 miliona dinara, a kako jeistakla dr Mirjana Velimirovi}, direktorka Doma zdravqa �Sav-ski venac�, nabavka ovakvog aparata predstavqa veliki pomak uzdravstvenoj za{titi i jedan je od prvih sterilizatora vrhunsketehnologoje u na{oj primarnoj zdravstvenoj za{titi.

� Ovakvi savremeni aparati predstavqaju uslov za akreditaci-ju i zadovoqavawe standarda EU, a mi ̀ elimo da postavqamo stan-darde za Beograd i Srbiju, jer smo nekoliko puta bili progla{ava-ni za najboqi dom zdravqa u Beogradu i me|u najboqima u Srbiji� istakla je dr Mirjana Velimirovi}.

Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski venac je, preda-ju}i ovu zna~ajnu donaciju, rekao da je Dom Zdravqa �Savski venac�jedan od najzna~ajnijih prioriteta Op{tine i da gra|ani prime}u-ju veliki pomak u kvalitetu pruènih zdravstvenih usluga u odno-su na period od pre nekoliko godina. \or|evi} je naglasio da je

Op{tina Savski venac u svoj dom zdravqa uloìla oko 20 milionadinara (ukqu~uju}i i ovaj sterilizator) u proteklih godinu i po,i da }e nastaviti da izlazi u susret potrebama ove zdravstveneinstitucije, odnosno wenih pacijenata.

Va`no je re}i da je sterilizator doma}i proizvod i da je wegovproizvo|a~ �Medikalsistem� ve} 13 godina jedini proizvo|a~ ste-rilizatora i inkubatora u Jugoisto~noj Evropi.

S. Mikavica

Uokviru Savetovali{ta za mlade [kol-skog dispanzera Doma zdravqa �Savski

venac�, ve} duì niz godina seksualnim ireproduktivnim zdravqem mladih bavi seginekolo{ka ordinacija za mlade. O isku-stvima u radu sa adoloscentima, kao i o na-javi novog projekta razgovarali smo sa drSvetlanom Cvijanovi}, koja se ovom proble-matikom bavi ve} 13 godina.

� Kada smo 1994. godine otvorili gineko-lo{ku ordinaciju za mlade, to je tada pred-stavqalo revolucionarni doga|aj. Niko sedo tada po domovima zdravqa nije bavioproblematikom mladih i wihovim seksual-nim i reproduktivnim zdravqem. Za ovih 13godina stekli smo zna~ajno iskustvo u radusa mladima, kako individualno, tako i orga-nizovawem tematskih predavawa i semina-ra, kaè dr Cvijanovi}, isti~u}i da je naj-va`nije zadobiti poverewe mladih.

Prema wenim re~ima, posle izvesnog vre-mena do{lo se do saznawa da je u ~itavojovoj pri~i zanemarena uloga roditeqa.

� Mi ni{ta ne moèmo da uradimo akomladi jednu pri~u na ovu temu ~uju od nas,drugu od roditeqa, a tre}u od profesora.Roditeqska re~ je tu svakako najzna~ajnijai zato je veoma va`no da od wih napravimosaveznike, kaè dr Cvijanovi}, nagla{ava-ju}i da je wena du`nost, kao i wenih kolega,

da mlade qude za{tite i brinu o wihovomzdravqu ne izgubiv{i nikako wihovo pove-rewe.

Prema re~ima na{e sagovornice, po~et-kom ove {kolske godine sproveden je pilot--program u dve sredwe {kole, [koli za di-zajn i Tehni~kpj {koli za dizajn koè, tako{to su predsstavnici Ginekolo{ke ambu-lante prisustvovali prvom redovnom rodi-teqskom sastanku, na po~etku {kolske go-dine. Kada su ~uli o ~emu je re~, roditeqisu prvo bili skoro {okirani, a zatim i pri-jatno iznena|eni tokom razgovora.

� Ovo je samo po~etak jednog dugoro~nog,kontinuiranog projekta za edukaciju rodi-teqa, koji }e biti sproveden na po~etkuslede}e {kolske godine u savskovena~kimsredwim {kolama. Projekat je namewen ro-diteqima |aka 1. i 2. razreda sredwih {ko-la, a plan je da tim ginekolo{ke ambulanteza mlade prisustvuje na po dva roditeqskasastanka u toku {kolske godine sa pa`qi-vo odabranim temama, kaè dr SvetlanaCvijanovi}, isti~u}i da pojedina~ne akci-je jesu dobre, ali pravi rezultat donosi sa-mo uporan i kontunirani rad.

S.Mikavica

OP[TINA POKLONILA STERILIZATOR

Ginekolo{ka ordinacija za mlade radi u[kolskom dispanzeru, u ulici Vojvode Mi-lenka broj 35, ponedeqkom posle podne,a sredom i petkom pre podne. Telefon zazakazivawe pregleda je 3616-084, lok. 105.

NAJVE]I ZNAÂJ PREVENTIVIDr Mirjana Velimirovi}, direktor Do-

ma zdravqa �Savski venac�:� Mi smo zdravstvena ustanova koja tre-

nutno najve}i zna~aj daje preventivnimpregledima pacijenata. To fokusirawe napreventivu je odre|eno i strategijom na-{eg Doma zdravqa do 2012. godine. Ho}uda naglasim zna~aj preventivnih progra-ma u [kolskom dispanzeru. U okviru di-spanzera radi i Savetovali{te za mlade,a uskoro }e po~eti i novi program u okvi-ru odeqewa fizikalne medicine. On }ese, pre svega, odnositi na prevenciju de-formiteta ki~me i stopala kod dece. Na-kon detekcije ovih deformiteta, usledi-}e ve`be, a u okviru novog projekta, pred-vi|eno je da se pregledi rade po pozivui u specijalnim radionicama.

U DZ �Savski venac� ve} 13 godina uspe{no radi ginekolo{ka ordinacija za mlade

RODITEQI SU NAM SAVEZNICI

Dr Svetlana Cvijanovi}


[KOLSTVO

Pod pokroviteqstvom op{tine Savskivenac i grada Beograda, na Savskomjezeru je 18. aprila odràna Tre}a me-

|unarodna �Regata mira i prijateqstva�.[koli za brodarstvo, brodogradwu i hidro-gradwu sa ove op{tine, kao organizatoru

regate, odazvalo se 10 mu{kih i tri ènskeekipe iz sredwih brodarskih i pomorskih{kola i fakulteta iz Portoroà, Kotora,Novog Sada, Beograda i, po prvi put � bro-dari iz Or{ave, grada na obali Dunava uRumuniji.

Kao i prethodna dva puta sve~ano otvara-we takmi~ewa i izvla~ewe takmi~arskih

parova, uz re~ dobrodo{lice predsednikaOp{tine doma}ina Tomislava \or|evi}aodràno je u sve~anoj sali Op{tine Savskivenac, uz prigodan koktel, kom su uz pred-stavnike doma}ina i sponzora prisustvova-li i svi u~esnici takmi~ewa, wih oko 200.

Posle ~etvoro~asovnog takmi~ewa osmo-~lanih ekipa u kuterima, prvo mesto u èn-skoj konkurenciji osvojile su devojke Fakul-teta za pomorstvo i promet iz Portoroà,drugo beogradske Brodarske {kole, a tre-}e � pripadnice lep{eg pola sa Vojne aka-demije iz Beograda. U mu{koj konkurencijinajboqi su bili Kotorani. Momci Pomorskog

fakulteta iz Kotora osvojili su prvo me-sto, dok su dve ekipe Sredwe pomorske {ko-le iz istog grada zauzele drugo, odnosnotre}e mesto.

Najboqim ekipama uru~eni su pehari i me-daqe, dok je veliki prelazni pehar za orga-nizaciju takmi~ewa ostao u Beogradu. Debi-tant na ovoj regati, tim iz Rumunije, ovajput je ostao na za~equ, ali je poneo peharza fer-plej. Zadovoqni, nezavisno od pla-smana, mladi vesla~i iz Or{ave, rekli sunam da su po prvi put u Beogradu i da im sesrpska metropola veoma dopada, otkriv{ida }e na jesen ugostiti svoje kolege iz Bro-darske {kole.

Ovogodi{wu regatu obezbe|ivali su pri-padnici Re~ne policije, koji, istina, osimponekog ispalog vesla, nisu imali potrebuda interveni{u niti u jednom jedinom slu-~aju.

Posebno treba ista}i glavnog sponzoraove regate, firmu �Garmin�, koja je za sve go-ste takmi~ewa obezbedila besplatan sme-{taj u svom hostelu.

Nakon takmi~ewa, u~esnici i organizato-ri proveli su prijateqsko ve~e u Vesla~-kom klubu �Partizan�. B. Mari}

BRODARI NA OKEANIMA,UGOSTITEQI U BEÛ

Krajem ovog meseca trebalo bi da predstavnici na{e op{ti-ne i Brodarske {kole ponovo otputuju u Italiju, gde }e se u re-giji Veneto i Friuli-Venecija-Julija, sastati sa predstavnici-ma tamo{we najve}e pomorske agencije, sa ciqem da se saradwa,zapo~eta pro{le godine, pro{iri. U toj saradwi op{tina Savskivenac, odakle je potekla inicijativa, posluì}e kao garant prizapo{qavawu mladih na brodovima, odnosno medijator koji po-vezuje Brodarsku {kolu sa Agencijama.

Od zapo~iwawa te saradwe, na brodove su ve} oti{la {esto-rica momaka koji su zavr{ili Brodarsku {kolu, {to se smatrauspehom, jer pomorske agencije uglavnom zapo{qavaju qude saiskustvom, kakve mi me|u mladima nemamo. Me|utim, ni Op{tinani na{i brodari ne odustaju, do septembra }e se razgovarati zajo{ desetak mladi}a, pa se o~ekuje da }e se i oni pridruìtisvojim vr{wacima.

U saradwi sa privrednom komorom i Ugostiteqskom {kolom�Modul� iz Be~a, u~enici Ugostiteqske {kole sa Savskog venca,u pratwi profesora i predstavnika op{tine, prove{}e sredinommaja nekoliko dana u Be~u, kao u~esnici tamo{weg Sajma zapo{-qavawa.

Boravak u Be~u bi}e iskori{}en da se pored ove {kole, najednom od najzna~ajnijih doga|aja u toj oblasti u Evropi, predsta-ve grad Beograd i naravno, ova op{tina koja je i finansijski po-mogla odlazak mladih u Austriju. B. Mari}

Oko stotinu mladih sredwo{kolskog uzrasta i starijih razre-da osnovne {kole iz doma za nezbrinutu decu �Drinka Pavlovi}�,zatim iz Centra u Zve~anskoj ulici i Doma �Jovan Jovanovi}Zmaj� sa Vo`dovca, 17. aprila su proveli nekoliko nezaborav-nih sati u diskoteci �Lagum� u ulici Svetozara Radi}a, kao go-sti op{tine Savski venac.

Wihovi vr{waci iz [kole za dizajn koè priredili su zatu priliku modnu reviju svojih radova, a u~enici Ugostiteqske{kole posluèwe, da bi potom svi, sa predsednikom op{tine,Tomislavom \or|evi}em, wegovim savetnikom Milo{em Kova-~evi}em i Biqanom Ba~anin, na~elnicom Odeqewa za dru{tve-nih delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu, nastavilidruèwe uz dobru muziku. Deci je ovaj doga|aj, povodom predsto-je}eg Uskrsa, organizovala Zorica [tulovi}, {ef odseka za me-snu samopupravu u pomenutom Odeqewu. B. Mari}

Grad Beograd, op{tina Savski venac i [kola za brodarstvo,brodogradwu i hidrogradwu organizovali Tre}u me|unarodnu

�Regatu mira i prijateqstva�

NEZABORAVNO U �LAGUMU�NEZABORAVNO U �LAGUMU�

TAKO TO RADE MLADI BRODARCITAKO TO RADE MLADI BRODARCI


[KOLSTVO

Inicijativa za kontakt i saradwu poti~e iz 2004. godine kadasu u~enici [kole za brodarstvo, brodogradwu i hidrograd-wu sa Savskog venca samoinicijativno posetili Sloveniju.

Te i narednih godina, sve do danas, oni su uspostavqali neposred-ne kontakte sa kolegama iz Sredwe pomorske {kole, kao i Fakul-teta za pomorstvo i promet iz Portoroà, u~estvuju}i na regatama.Treba re}i da zasluga za saradwu pripada i na{em vaterpolistiAleksandru [o{taru, koji se te godine zatekao na le~ewu u Slove-niji, iniciraju}i i podsti~u}i doma}ine na uspostavqawe prija-teqskih odnosa sa Srbima.

Sporazum o saradwi sadrì klauzule o obrazovawu, zapo{qa-vawu, kulturnoj razmeni i evropskim integracijama, {to }e, pored

ostalog, pomo}i mladima brodarske struke iz Srbije da se zaposlena prekookeanskim brodovima, sti~u}i i odli~nu zaradu i iskustvo.

U pratwi doma}ina, sa kojima je bila i Qiqana Cetini}, di-rektorka Muzeja istorije Jugoslavije, gosti su posetili Muzej �25maj�. U znak prijateqsta, oni su doma}inima poklonili odli~nu�Malvaziju� i maslinovo uqe, proizvod Marjana Tom~i}a, direkto-ra Brodarske {kole u Portoroù, iniciraju}i i bratimqewe.

B. Mari}

Povodom predstoje}e Olimpijade u Pekingu, u Filolo{kojgimnaziji su 24. aprila, u prisustvu gospodina Liu Yonghonga, sa-vetnika za kulturu u Ambasadi NR Kine i Milo{a Kova~evi}a,savetnika predsednika op{tine Savski venac, u~enici te {ko-le i zaposleni u op{tini Savski venac, stavili svoje potpisena Lentu prijateqstva, dugu 30 metara.

Zahvaquju}i se Savskom vencu i Gimnaziji, u kojoj su, od 28 ode-qewa ~etiri kinesko-japanska, gospodin Liu Yonghong je rekao dasu doma}ini iskazali najlep{e znake prijateqstva dva naroda,poèlev{i daqu saradwu u oblasti kulture i sporta, pre svega.U ime doma}ina, Milo{ Kova~evi} je istakao da sport, povezu-ju}i qude sa svih meridijana, stvara osnovu i podsticaj da sepoveù na jo{ mnogo na~ina.

Lenta se jo{ potpisuje na Beogradskom univerzitetu, u Dru{tvuprijateqa Srbije i Kine, a ukupno }e biti duga~ka 80 metara.

U~enici O[ �Vojvoda Mi{i}� na Autokomandi, 29. marta su u{kolskom dvori{tu pripremili {kolski bazar, na kom su pro-davali svoje rukotvorine. Lepo vreme omogu}ilo je da zastanu ibrojni prolaznici, a sav prihod od prodaje deca }e nameniti zaizlete ili opremawe u~ionica.

Ovaj bazar postaje tradicija, a deca su sa profesorima i rodi-teqima priredila maskenbal i organizovala takmi~ewe u igra-wu klikera u kojem se sa wima nadmetao i predsednik op{tineTomislav \or|evi}.

Lep na~in da budu kreativni, da zajedno provedu vikend, od-voje se od ulice i � da zarade.

LENTA PRIJATEQSTVA

Bazar u O[ �Vojvoda Mi{i}�

PREDSEDNIK OP[TINEIGRAO KLIKERE

Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski venac i Denis Fakin, zamenik gradona~elnika Pirana, 17. aprila su potpisali Sporazum o saradwi Savskog venca i Pirana

MASLINA KAO ZNAK PRIJATEQSTVA


KULTURA

Upravoj prazni~noj atmosferi, u prisustvu brojnih zvanica, odbiv{ih i sada{wih ~lanova JDP i kolega iz sveta kulture,pa do predstavnika gradskog i dràvnog politi~kog vrha 3.

aprila na velikoj sceni obeleèn je 60. ro|endan najuglednijegsrpskog (i jugoslovenskog) pozori{ta.

Bez mnogo uobi~ajene patetike, nakon svedenog, na momente duho-vitog i tek pomalo setnog govora, upravik Branko Cveji} je akcenatna ro|endanskom slavqu dao dodeli godi{wih nagrada ~lanovimakolektiva JDP, i to: glumcima Aniti Man~i}, Jeleni \oki}, \ur|i-ji Cveti} i Vojinu \etkovi}u, bibliotekarki Jeleni Kova~evi} inabavqa~u Nedeqku Mani}u. Nagradu za lepotu govora �Dr Brani-mir \or|evi}� dobio je Neboj{a Glogovac, a specijalnu nagradu�Rajfajzen banke�, za vrhunski gluma~ki doprinos, primila je Mir-jana Karanovi}.

Prustnoj publici je potom prikazana jedna epizoda dokumentar-nog TV serijala Dragana Babi}a �JDP samim sobom� koji }e se tekprikazivatin na televiziji, a sve se zavr{ilo koktelom i }aska-wem u holu pozori{ta.

Svoj 60. ro|endan JDP je odlu~ilo da obeleì premijerom Mo-lijerovog �Tartifa�, jedne od najpoznatijih komedija u istorijidrame, premijerno izvedene jo{ 1644. godine. U to vreme �Tartif�ili �Licemer� je bila izvanredno hrabra komedija, jer wen glav-ni naslovni i negativni �junak� je naoko revnosni bogomoqac. Bezobzira {to je imao naklonost kraqa i {to je tekst premijeru do-ìveo tako {to je ~itan na dvoru, pred kraqem i wegovom svi-tom, Molijer je ovom dramom na sebe navukao gnev crkve, koja }ese svim silama potom ustremiti protiv wega i wegovog komada.

Egon Savin, naravno, ne bi bio jedan od na{ih najboqih redi-teqa, trenutno verovatno u najboqoj formi, kada bi �Tartifa�postavio onako kako ga je Molijer pisao pre vi{e od tri i po ve-ka. Osim {to ga je skratio i osavremenio, on na momente izgedakao da se danas doga|a, sa svim laìma i licemerjem kojim smosa svih strana naprosto zasipani. Takvim gledawem ova kome-dija vi{e naprosto i nije komedija, a ako vam sa scene i izvu~epokoji sme{ak, to je vi{e zbog pojedina~ne duhovite replike iligega nekog od protagonista ove uistinu gorke komedije. Jer, ko bise jo{ smejao tome {to mu ìvot kroji prevejani licemer, oli~e-we zla preobu~eno u blagi i simpati~ni lik Dragana Mi}ano-vi}a, kome je ovo vaqda prva negativna ulioga �na daskama�, paiako znamo osnovu �radwe�, jo{ nas duè drì u uverewu da onipak ne moè biti tako lo{. I upravo u wegovom liku, ali i ~i-wenici da je rediteq odbacio originalni kraj drame, pa Tar-tif sada, iako razotkriven i prezren, ipak ostaje neka`wenimaterijalni pobednik. A moralno... pa koga je danas jo{ uop{tebriga za moral.

Osim uvek sjajnog Mi}anovi}a, komad nose Boris Isakovi}, kaonaivni i prostodu{ni Orgon, Tartifova prva i najve}a `rtva iAnita Man~i}, kao sluàvka Lorina, koja od po~etka prepoznajezlo, ali sama nema snage da ga pobedi, i wen antipod, gospo|aPernel, Orgonova majka, u tuma~ewu Svetlane Bojkovi}, koja za-vedena Tartifovom blagoglagoqivo{}u ne}e da prizna da jepogre{ila, ~ak i kad sve karte otvorene stoje na stolu. U ina~ekompletno sjajnoj gluma~koj podeli, {to i ne ~udi kad su predsta-ve Egona Savina u pitawu, isti~u se jo{: Sloboda Mi}alovi},kao Orgonova èna, Danijela [tajnfeld, kao wena k}i, NikolaVujovi} kao sin i Marko Ba}ovi}, kao wen brat i drugi.

I, ako vam se tokom gledawa ovog komada u~ini da smo svi za-jedno jedna velika porodica koja ìvi svog �Tartifa�, bi}e daje rediteq to i hteo, samo {to }emo za razliku od onog na pozor-nici, ove na{e Tartife u ìvotu, jer ima ih mnogo vi{e, moratisami da prepoznamo. D. Antoni}

FOTO-MONOGRAFIJAPred kraj sve~ane akakdemije na pozornicu je iza{ao umet-

ni~ki direktor JDP-a Gor~in Stojanovi} i obavestio prisut-ne da je tek stigla iz {tamparije (jo{ vru}a) foto-monogra-fija o Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, sa 1283 fotogra-fije iz 374 predstave, od 1947. godine, pa zakqu~no sa premi-jerom odigranom 16. marta. Izbor od stotinak fotografija izove kwige �vrteo se� preko velikog platna na pozornici, prei tokom cele sve~ane akademije.

Kwigu je elegantno uredio sam Gor~in Stojanovi}, smestiv-{i u wu, pored samih fotografija i naziva predstava, na sa-mom kraju sve neophodne podatke: indeks fotografija, indekspredstava i wihove podele (autorske ekipe, gluma~ke postav-ke...), a u hronologiji podeqenoj na decenije vrlo svedeno,ali precizno, pomenuta su zbivawa koja su obeleìla duhvremena u kom je pozori{te ìvelo, kao i kolaè od po 20-akfotografija koje su ovekove~ile ̀ ivot pozori{ta van scene.

Osim zahvalnica ~lanovima kolektiva koji su se potrudi-li da prepoznaju sve aktere na brojnim fotografijama, poseb-nu zahvalnost za lavovski deo posla, u vidu godi{we nagra-de, zasluìla je biblitekarka Jelena Kova~evi}.

Ako moè postojati zamerka ovoj sjajnoj monografiji ondasu to wene bele korice sa tek nekoliko slova, iz razloga {toih nije mogu}e reprodukovati i time ilustrovati ovaj teksto samoj kwizi. D. A.

PRAZNI^NI POKLONSVIM SAVSKOVENÂNIMAStalni ~itaoci �Savskog venca� verovatno su tokom prazni-

ka u svojim po{tanskim sandu~i}ima na{li novu publikacijuo istoriji na{e op{tine: �Savski venac na starim razgledni-cama�, proisteklu iz saradwe na{e redakcije sa porodicomVici}, koja upravo priprema obimnu dvotomnu monografiju�Beograd na starim razglednicama�.

Nova publikacija, druga je u serijalu, nakon pro{logodi{we�Kulturne ba{tine Savskog venca�. [tampana je u ~ast april-skih Dana Beograda, u 15.000 primeraka i poklowena svim gra-|anima Savskog venca kao prazni~ni, Uskr{wi i Prvomajskipoklon.

U planu su nam i druga sli~na i lepa izdawa i zato ~uvajteova dva dosada{wa, jer }ete na kraju serijala wihovim kori-~ewem imati lepu monografiju o starom Savskom vencu.

Ukoliko neko mo`da nije dobio ovo novo izdawe neka se javiredakciji na{eg lista, jer smo za ~itaoce sa~uvali izvestanbroj primeraka.

U ~ast 60-godi{wice Jugoslovenskog dramskog pozori{ta

NAGRADE NA SVEÂNOJ AKADEMIJI

Prazni~na premijera u JDP-u

NEVESELI �TARTIF�Prazni~na premijera u JDP-u

NEVESELI �TARTIF�


KULTURA

Ton~i Stani~i}, ambasador Republike Hrvatske u Beogradu iTomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski venac, otvo-rili su 23. aprila u ovoj op{tini izlo`bu radova hrvatskih

karikaturista. Otvarawu izlo`be prisustvovali su najvi{i zva-ni~nici ambasada deset dràva: Ajay Swarup, ambasador Indije;Wilhelm Meier, ambasador [vajcarske; Gerhard Jandl, ambasadorAustrije; Mario Bossi De Elcurra, ambasador Argentine; Dante Coelhode Lima, ambasador Brazila; Sergej î~ur, savetnik AmbasadeBelorusije; Ivaylo Kirov, tre}i sekretar Ambasade Bugarske iEduardo Hector Moguel Flores, otpravnik poslova Ambasade Meksi-ka; najbliì saradnici ambasadora Hrvatske i predsednika op{ti-ne Savski venac i zainteresovani gra|ani.

Obra}aju}i se gostima, Tomislav \or|evi} je istakao da otvara-we prema susednim i drugim dràvama daje poseban status Savskomvencu, sa ̀ eqom da se prenese na druge op{tine. Izraàvaju}i za-dovoqstvo na gostoprimstvu, Ton~i Stani~i} je rekao da ovakva iz-lo`ba treba da ìvi u prostoru u koji gra|ani svakodnevno dola-ze, ponudiv{i Savskom vencu prostor Hrvatske ambasade u kom{i-luku, za izlagawe radova srpskih autora. Hrvatski ambasador jejo{ istakao da je ovo osveàvaju}i vid saradwe, da se u Beogradudobro ose}a, te da odnose dve dràve treba graditi kroz kulturu.

Za svoje radove, od kojih su mnogi izloèni i u Op{tini Savskivenac, hrvatski karikaturisti su u prethodnih nekoliko godinaosvojili vredne nagrade u Turskoj, Koreji, [paniji, Rumuniji, Bel-giji i Argentini. B. Mari}

Zanimqiva izlo`ba u Kulturnom centru Italije

�SKULPTURE KOJE SVIRAJU�U Italijanskom kultrnom centru �Palazzo Italia� otvorena je

3. aprila izlo`ba zvu~no-muzi~kih instalacija, pod nazivom�Muzi~ki oblik�, {to je ujedno prvo predstavqawe jedne tak-ve postavke u Srbiji. Prethodno, istog dana, na konferenciji za{tampu, novinari su imali priliku da zajedno sa autorima:kompozitorom Mikelan|elom Luponeom i vizuelnim umetni-kom Li~e Galicijom, u~estvuju u �magi~nom sadejstvu dela ipublike�, koje nastaje u spoju materijala, oblika � arhitekture,pokreta, vibracije i zvuka.

Na izlo`bi koja je trajala do kraja aprila izloène su ~eti-ri ovakve muzi~ke instalacije, a zanimqivo je da su u organi-zaciju bili ukqu~eni i predsednik op{tine Tomislav \or|e-vi} (ina~e arhitekta), kao i profesor Arhitektonskog fakul-teta Zoran \ukanovi}, koji svako za sebe ali i zajedno, ve} ima-ju bogatu saradwu sa Italijanskim kulturnim centrom, te ita-lijanskim arhitektonskim fakultetima i institucijama. Kaojedan od vidova te saradwe proistekao je i seminar na beo-gradskom ATF upravo o ovoj vrsti instalacija, tako da je povo-dom izlo`be o kojoj je ovde re~ ro|ena i ideja da Beograd, naj-verovatnije na Savskom vencu (u tom smislu pomiwan je pros-tor na Zelenom vencu) uskoro dobije jednu ovakvu �skulpturukoja svira�. D. A.

Otvorena izlo`ba hrvatskih karikaturista

KULTURAOSNOV SARADWE

Autor karikature: Ico Voqevica


SPORT

Prole}ni kros savskovena~kih pred{kolaca i u~enika mla|ihrazreda osnovnih {kola, odràn u Hajd parku 18. aprila, usklopu Dana Beograda, a u organizaciji De~jeg kulturnog cent-

ra �Majdan� i Sportskog saveza Savskog venca, bio je prava sportskasvetkovina najmla|ih sportista na{e op{tine, od kojih je mnogimaovo bilo i prvo sportsko takmi~ewe. Otud i ne ~udi da su se uz pre-ko 400 mladih takmi~ara iz svih osnovih {kola i vrti}a sa Savskogvenca, pored staze u Hajd parku okupili brojni vaspita~i, nastavni-ci, ali i roditeqi i druga rodbina, tako da je, uz lep prole}ni dan,ova uobi~ajena sportska manifestacija ovoga puta bila mnogo vi{eod sporta. Treba naglasiti da su se ovoga puta po prvi put na jednomsportskom takmi~ewu pojavili i mali{ani iz privatnog vrti}a i{kole �Kreativno pero� i odmah osvojili dve medaqe.

Tr~alo se na stazi dugoj 300 metara, u ukupno deset kategorija,{to zna~i da je bilo i toliko trka u kojima su po tri prvoplasiranadobila medaqe i diplome, uz posebne pehare i diplome za {kole ivrti}e koji su bili najboqi u ekipnoj konkurenciji. Sve nagrade, kao

i osveèwe za u~esnike, obezbedio je DKC �Majdan�, dok je o teh-ni~koj organizaciji brinuo Sportski savez Savskog venca. A evo irezultata.

Me|u devoj~icama iz pred{kolskih ustanova tri prva mesta osvo-jile su, ovim redosledom: Marija Samarxi}, Simonida Komazec iLara Kudi}, sve tri iz vrti}a �Sveta Petka�. Me|u wihovim vr{wa-cima najbrì je bio Todor Samarxi} iz vrti}a �Kraq Petar Prvi�,ispred Koste Uskokovi}a iz �Grofice Olge� i \or|a Joci}a iz�Kreativnog pera�.

Me|u u~enicama prvih razreda osnovnih {kola prvo mesto osvo-jila je Anica Nikoli}, ispred Milice Milosavqevi}, obe iz �Isi-dore Sekuli}�, dok je tre}a bila Katarina Maksimovi} iz O[ �Voj-voda Radomir Putnik�. Kod wihovih vr{waka prvi je bio \or|e \e-ri} iz �V. R. Putnika�, ispred Janka Vukoti}a iz �Isidore Sekuli}�i Andreja Koleni}a iz �Kreativnog pera�.

Me|u u~enicama drugog razreda pobedila je Teodora Popovi},ispred Jelene Mi{i} i Sare Filipovi}, sve tri iz O[ �Petar Pe-trovi} Wego{�. Me|u u~enicima drugog razreda najbrì je bio Alek-sa Vukoti} iz �Isidore Sekuli}�, ispred Uro{a Memedovi}a iz O[�V. R. Putnik� i Marka Aleksi}a iz O[ �P. P. Wego{�.

Kod u~enica tre}eg razreda pobedila je Tijana Milojevi} iz �V.R. Putnika�, ispred Teodore Jovanovi} iz �Stefana Nemawe� i Iva-ne Stefanovi} iz �Isidore Sekuli}�. Me|u wihovim vr{wacimanajbrì je bio Emil Aldini iz O[ �P. P. Wego{�, ispred Vuka{inaJovanovi}a i Luke Axi}a, obojice iz O[ �V. R. Putnik�.

Najzad, me|u u~enicama ~etvrtih razreda pobedila je Ana Beri}iz �Stefana Nemawe�, ispred Simone Filipovi} iz �P. P. Wego{a�i Awe Andrejevi} iz �V. R. Putnika�. Kod u~enika ~etvrtog razredaprvi je bio Aleksa Jankov iz �P. P. Wego{a�, ispred Edmonda Rexe-pija iz �Isidore Sekuli}� i Marka Moskovqevi}a iz �V. R. Putnika�.

U ekipnoj konkurenciji prva mesta me|u pred{kolcima u obe kon-kurencija osvojile su ekipe vrti}a �Sveta Petka�. U konkurencijinajmla|ih osnovaca (prvi i drugi razredi) prva ekipna mesta osvo-jile su ekipe �Radojke Laki}� u ̀ enskoj i �Vojvode Radomira Putni-ka� u mu{koj konkurenciji. Najzad, me|u najstarijim osnovcima naovom krosu (tre}i i ~etvrti razredi) ekipna prva mesta osvojilesu devoj~ice i de~aci iz �Stefana Nemawe�.

Zanimqivo, iako nisu osvojili nijedan od {est pehara namewe-nih najboqima u ekipnoj konkurenciji titulu sveukupnog pobedni-ka, jer su bili pri vrhu u svim konkurencijama, a time i najve}ipehar, osvojili su u~enici O[ �Isidora Sekuli}�. D. A.

RAJKO MITI] ro|en je u Dolu kod Bele Palanke 1922. godine, a uBeograd je do{ao jo{ kao dete i od tada pa do nedavno ceo ìvot ibogatu sportsku karijeru proveo je na Savskom vencu.

Jo{ kao de~ak po~eo je da igra fudbal u tada{wim nièrazred-nim klubovima: Ko{utwaku, Admiri i @elezni~aru, da bi kao 18-go-di{wak bio zapaèn i 1940. godine pristupio u {ampionski BSK,u to vreme jedan od dva najboqa srpska kluba, koji je svoj stadionimao na Top~iderskom brdu, na mestu dana{weg stadiona �Parti-zana�. Odmah po zavr{etku Drugog svetskog rata pozvan je u novo-osnovanu Crvenu zvezdu, za koju je u narednih 12 godina odigrao572 utakmice i postigao 262 gola, osvojiv{i pritom po {est titu-la dràvnog prvaka i Kupa Jugoslavije.

Za reprezentaciju Jugoslavije Rajko Miti} je, izme|u 1946. i1957. godine, odigrao 59 utakmica i postigao 32 gola, u~estvuju}isa reprezentativnom selekcijom na dve Olimpijade (1948. i 1952)i dva Svetska prvenstva (1950. i 1954.), postav{i u me|uvremenu,kako zbog sjajne igre ali i zbog fer i korektnog dràwa, jedna odna{ih najve}ih fudbalskih legendi. Odbijaju}i brojne primam-qive inostrane ponude usput se {kolovao i diplomirao na DIF-u,ali i na Vi{oj trenerskoj {koli u Kelnu, da bi se po zavr{etkufudbalske posvetio trenerskoj karijeri. Sedam godina (od 1960.do 1966.) je kao trener radio u �Crvenoj zvezdi�, sa kojom je osvojiojednu duplu krunu (prvensttvo i kup) da bi potom, od 1966. godinepreuzeo i do 1970. vodio reprezentaciju Jugoslavije, koja je upravo

pod wegovim vo|stvom postigla neke od naj-ve}ih uspeha u svojoj istoriji, poput drugogmesta na Evropskom prvenstvu u Italiji.

Nakon zavr{etka trenerske karijere baviose sportskim novinarstvom u listu �Sport�,

reviji �Tempo� i drugde, uvek ostaju}i uz sport, fudbal i svoju�Zvezdu�. Rajko Miti} zvani~no je progla{en za prvu Zvezdinuzvezdu, a svojom celokupnom karijerom i pona{awem jo{ za ìvo-ta je postao jedna od najve}ih fudbalskih i sportskih legendi kojesmo imali. Ceo ìvot, sve do nedavnog odlaska, proveo je na Savskomvencu, gde je uvek bio rado vi|en gost na svim sportskim skupovi-ma, kojima je svojim dostojanstvom i imenom, na koje nikad nijepala ni jedna jedina senka, podigao nivo svakog doga|aja kojem biprisustvovao. D. A.

Odlazak legende � prve Zvezdine zvezde

CELA KARIJERA NA SAVSKOM VENCU

Rajko Miti} postiè pobedonosni gol u utakmiciJugoslavija � Engleska (1:0), 1954. godine na Stadionu JNA

PROLE]NASPORTSKA

SVETKOVINA

Kros najmla|ih u Hajd-parku

Na sportskim terenima Vojne gimnazi-je odràno je 1. aprila nekompletnoOp{tinsko prvenstvo u atletici za

(trebalo je osnovne i) sredwe {kole sa Sav-skog venca. Kaèmo nekompletno, jer na we-mu, sticajem ~udnih i nerazumqivih okol-nosti, nisu u~estvovali u~enici savskove-na~kih osnovnih {kola, iako su wihove eki-pe u zakazano vreme do{le na takmi~ewe.

Iako su uredno i blagovremeno pozvani imada je za wihove �usluge� uredno obezbe|enhonorar, po pravilniku za sli~na sportska

de{avawa, nisu se pojavile atletske sudi-je (iz banalnog razloga � jer je glavni me|uwima zaboravio na ovo takmi~ewe). I dok seagilni sekretar op{tinskog Sportskog sa-veza Vlada Demnijevski u dogovoru sa pro-fesorima fiskulture dovijao kako da seprevazi|e nastali problem, jer takmi~ewese moralo odràti zbog roka u kojem je naj-boqe sa wega trebalo prijaviti za odgova-raju}e gradsko prvenstvo, re{ewe je na|enou tome da sudijski posao obave sami prisut-ni fiskulturnici, itekako kompetentni zatako ne{to. To se, me|utim, nije dopalo pro-fesorima iz osnovnih {kola, koji su odbilida u takvoj situaciji dozvole svojim u~eni-cima da na takmi~ewu nastupe. Listi svojihprimedbi pridodali su, tom prilikom, i ~i-wenicu da na ina~e izvanrednim sportskim

terenima Vojne gimnazije nisu izvu~ene li-nije koje u trkama dele staze, te po wima za-to takmi~ewe ne bi bilo regularno. Kao dau svojim {kolama, u kojima su organizovalipreliminarna takmi~ewa i vr{ili selek-ciju u~enika koje }e dovesti na Op{tinskoprvenstvo, imaju (a nemaju ni pribli`no) bo-qe uslove. Tako se desilo da su se na op-{tinskom prvenstvu takmi~ili samo sred-wo{kolci, kojima sve te �neuslovnosti� ni-su smetale, nego su ~ak, vide}emo to kasni-je, i na gradskom prvenstvu, za koje je ovo op-

{tinsko bilo kvalifikaciono, ostvarilisjajne rezultate.

Profesori iz osnovnih {kola, me|utim,neu~estvovawem wihovih u~enika na op-{tinskom prvenstvu, automatski su ih �osu-dili� i uskratili im mogu}nost da nastupena gradskoj smotri. No, evo i rezultata saop{tinskog prvenstva na kojem su u~estvo-vali u~enici iz {est savskovena~kih sred-wih {kola.

U ènskoj konkurenciji prva mesta osvo-jile su: Milica Luki} iz êtvrte gimnazijeu trci na 100 metara, Milica @ivi} iz Filo-lo{ke gimnazije u trci na 400 metara, Ste-la Panteli} iz êtvrte gimnazije u trci na800 metara, wena {kolska drugarica Andri-jana Gli{i} u skoku u vis, Ana Stanimirovi}u skoku u daq i Tawa Lali} u bacawu kugle

(obe iz Medicinske {kole), kao i {tafetaêtvrte gimnazije u {tafetnoj trci na 4×100metara.

U mu{koj konkurenciji skoro sva prva me-sta osvojili su u~enici Vojne gimnazije, i to:Mi{a Kokotovi} na 100, Milan Simonovi}na 400, Aleksa ]urkovi} na 1.000 metara,Stefan Petrovi} u skoku u daq i BogdanLaki} u bacawu kugle, dok im je jedinu titu-lu preoteo Marko Sto{i} iz êtvrte gimna-zije u skoku u vis. Prvo mesto u {tafetnojtrci na 4×100 metara osvojila je ekipa Bro-darske {kole.

Prva mesta u ekipnoj konkurenciji osvoji-le su atleti~arke Medicinske {kole i at-leti~ari Vojne gimnazije.

Gradsko atletsko prvenstvoAtletsko {kolsko prvenstvo Beograda

odràno je na stadionu �Crvene zvezde� 8.aprila i, bez obzira {to na wemu iz pozna-tih razloga nisu u~estvovali savskovena~-ki osnovci, predstavnici Savskog venca po-stigli su izvanredne uspehe.

U ènskoj konkurenciji prva mesta osvo-jile su: Ana Stanimirovi} iz Medicinske{kole u skoku u daq, Andrijana Gli{i} izêtvrte gimnazije u skoku u vis i {tafetaMedicinske {kole na 4×100 metara, a u istojtrci {tafeta êtvrte gimnazije je osvoji-la tre}e mesto. Tre}a mesta osvojile su i:Qubica Luki} iz êtvrte gimnazije u trcina 100 metara, Milica @ivi} iz Filolo{-ke gimnazije u trci na 400 metara i Valen-tina Konatar iz Medicinske {kole u skokuu vis.

U mu{koj konkurenciji prva mesta su osvo-jili: Milan Simonovi} na 400 metara i Slo-bodan Je{ovi} u skoku u vis (obojica iz Vojnegimnazije), drugo mesto osvojila je {tafe-ta Vojne gimnazije na 4×100 metara, ispredBrodarske {kole koja je osvojila tre}e me-sto, isto kao i Vladimir Cveti} iz Vojnegimnazije, koji je bio tre}i u trci na 1.000metara.

Vojna gimnazija osvojila je pritom i prvomesto u gradu u ekipnoj konkurenciji, doksu u~enice Medicinske {kole ekipno biledruge.

Treba napomenuti da bi odli~ni rezul-tati savskovena~kih sredwo{kolaca bilijo{ boqi da su na takmi~ewima u~estvova-li i u~enici Sportske gimnazije, koji su, me-|utim, bili zauzeti svojim redovnim takmi-~ewima u juniorskoj i seniorskoj konkuren-ciji na nivou Grada i Republike, za kluboveu kojima treniraju, kao i u reprezentativ-nim selekcijama. D. A.


SPORT

BESPLATNA [KOLA FUDBALAFudbalski klub �@elezni~ar� iz Ba-

re Venecije organizuje besplatnu {kolufudbala za u~enike osnovnih {kola, de-~ake ro|ene 1993. i 1994. godine, za se-lekciju pionira, kao i za sva mla|a go-di{ta.

Upis je u toku, a prijavqivawe se vr{isvakog radnog dana od 12 do 20 ~asova,na brojeve telefona 065-4447-119 i063-1110-185, preko kojih moète dobi-ti i sve detaqnije informacije.

SPORTI[ � atletika: op{tinsko i gradsko prvenstvo

VOJNA GIMNAZIJAEKIPNI PRVAK BEOGRADA

Ekipa Vojne gimnazije, najboqa u Op{tini i Gradu

ÊLNICI OP[TINETomislav \or|evi},predsednik Op{tine i Op{tinskog ve}aDu{ko Toma{evi}, zamenik predsednika 36-15-382, 36-15-388Nenad Preli}, na~elnik Op{tinske upraveRadmila Stawevi}, zamenik na~elnika 36-15-381, 36-15-389^lanovi Op{tinskog ve}a: Smiqka Mijailovi}, Du{anDin~i}, Aleksandar Bukumirovi}, Boban Jankovi} iAleksandar Vu~kovi} 26-45-488, 26-43-179, 20-61-800Draèn Majstorovi}, sekretar SO 36-15-383ODEQEWE ZA OP[TU UPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-713, 36-14-073Zamenik na~elnika odeqewa 20-61-722MATI^NA SLU@BA I ODSEK ZA LI^NA STAWA GRA\ANAUpis novoro|ene dece u mati~nu kwigu ro|enihUpis dece ro|ene u GAK, Vi{egradska 20-61-869, 20-61-729Upis dece ro|ene u GAK �Narodni front� 20-61-723, 20-61-724Zakazivawe ven~awa i upis u mati~nukwigu ven~anih, konstatacije brakova,razvoda i smrtovnica 20-61-730, 20-61-724Upis u mati~nu kwigu umrlih 20-61-731Ispravke u mati~nim kwigama 20-61-726, 20-61-727Pisarnica (ulazni hol) 20-61-853, 20-61-862OP[TINSKO JAVNO PRAVOBRANILA[TVOJavni pravobranilac 26-42-081Zamenici 20-61-891, 20-61-892, 20-61-893, 20-61-894ODEQEWE ZA IMOVINSKO-PRAVNE I STAMBENE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-829Zamenik na~elnika Odeqewa 20-61-837Otkup stanova i stambena oblast 20-61-830, 20-61-831Poslovi vezani za eksproprijaciju 20-61-834Nepokretnosti u dru{tvenoj svojini i ukwi`ba 20-61-833ODEQEWE ZA GRA\EVINSKE I KOMUNALNE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-792Zamenik na~elnika i referent 20-61-796Gra|evinski poslovi 20-61-799Komunalni poslovi 20-61-810, 20-61-811ODEQEWE ZA FINANSIJE I JAVNE NABAVKENa~elnik odeqewa 20-61-816Zamenik na~elnika 20-61-818[ef odseka za javne nabavke 20-61-741[ef odseka za finansije 20-61-743ODEQEWE ZA DRU[TVENE DEL. I MESNU SAMOUPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-863Zamenik na~elnika odeqewa 20-61-887Poslovi iz oblasti dru{tv. delatnosti 20-61-838Poslovi bora~ko-invalidske za{tite 20-61-824, 20-61-825Poverenik za poslove sa izbeglicama 20-61-839MESNE ZAJEDNICE OP[TINE SAVSKI VENACMZ �Zeleni venac�, Pop Lukina 17 26-32-356MZ �Gavrilo Princip�, Gavrila Principa 44a 36-14-683MZ �Slobodan Penezi}-Krcun�, Dr A. Kosti}a 15 26-43-172MZ �Zapadni Vra~ar�, Svetozara Markovi}a 79 26-82-526MZ �Stevan Filipovi}�, S. Filipovi}a 28a 26-52-082MZ �Vojvoda Mi{i}�, Dinarska 14 26-48-948MZ �Top~idersko brdo-Sewak�, Vase Pelagi}a 54 36-93-085MZ �4. juli�, Milenka Vesni}a 3 26-60-843MZ �Dediwe�, Bul kneza Alek. Kara|or|evi}a 26-68-252ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE I IZVR[EWENa~elnik odeqewa 20-61-780, 20-61-781Zamenik na~elnika 20-61-778Gra|evinska inspekcija 20-61-784, 20-61-785Gra|evinska inspekcija ({ef) 20-61-778, 20-61-779Komunalna inspekcija 20-61-786, 20-61-789, 20-61-790Republi~ka sanitarna inspekcija 20-61-750, 20-61-751SLU@BA ZA STRU^NE I ADMINISTRATIVNE POSLOVEPrijem pisanih predstavki i predloga gra|ana Organizovawe prijema stranaka kod funkcionera SO i OVKneza Milo{a 99 36-15-382, 36-15-388, 36-15-390Kneza Milo{a 69 26-45-488, 26-43-179, 20-61-180Op{tinski KOL CENTAR 36-02-380E-mail (za dostav. pitawa) [email protected]

SLU@BA ZA IT I TEHNI^KU PODR[KU[ef Slu`be 20-61-880[ef Odseka 20-61-714J. P. POSLOVNI PROSTOR SAVSKI VENACKneza Milo{a 99 361-53-80, 361-53-95MINISTARSTVO FINANSIJA � PORESKA UPRAVAFilijala Savski venac, Zeleni venac 16 2686-167Filijala za pravna lica 3287-315Porez na imovinu � fizi~ka lica 3287-228MINISTARSTVO ZA ODBRANUReferat za odbranu Savski venac 2659-080, 20-61-760Vojni odsek � odeqak Savski venac 2061-755, 20-61-754MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVAOUP Savski venac, Savska 35 36-18-744Deùrna slu`ba 26-42-949Na~elnik Odeqewa 26-43-562DE^JI KULTURNI CENTAR �MAJDAN�, Kozja~ka 3 36-92-645OO CRVENOG KRSTA, Durmitorska 12, 26-46-652CENTAR ZA SOC. RAD SAVSKI VENAC, Lomina 17 36-14-766SPORTSKI SAVEZ SAVSKI VENAC, V. Pelagi}a 54,26-61-445OO INVALIDA RADA, Nemawina 6 36-18-357OP[TINSKI SAVEZ PENZIONERA, K. Milo{a 69b 20-61-851J. STAMBENO PREDUZE]E S. VENAC, Brankova 15 32-86-426ORG. PRIJATEQI DECE S. VENAC, M. Pocerca 28 26-84-684ZDRAVSTVODZ SAVSKI VENAC, Pasterova 1 � Centrala 36-19-088Direktor 20-68-803Ku}na nega 26-39-013Patrona`na slu`ba 36-16-339[kolski dispanzer, Vojvode Milenka 35 36-16-084Ambulanta � Vojvode Milenka 6 36-16-329Ambulanta � Gorwa~ka 20 26-47-770Ambulanta � Koste Glavini}a 3 26-51-723Ambulanta � Lomina 39 36-16-332Ambulanta � Lopudska 1 26-60-080KULTURAJug. dram. pozori{te, Kraqa Milana 50 30-61-900Stud. kult. centar, Kraqa Milana 48 36-02-044Centar za kult. dekont., Bir~aninova 21 36-10-270\uro Salaj, Nemawina 28 36-11-644Muzej afri~ke um. Andre Nikoli}a 14 26-51-654Muzej 25 maj, Boti}eva 6 26-61-677Muzej èleznice, Nemawina 6 36-10-334Manakova ku}a, Gavrila Principa 5 30-36-014Biblioteka �Isidora Sekuli}� 26-52-262

Vase Pelagi}a 33 26-51-082Gavrila Principa 40 36-14-591Resavska 78 26-59-744Qutice Bogdana 2 26-60-553Bawi~ki venac 28 26-66-147

OSNOVNE [KOLEIsidora Sekuli}, Gavrila Principa 42 36-14-735Vojvoda Putnik, Bo{ka Petrovi}a 6 26-67-224Vojvoda Mi{i}, Dr Milutina Ivkovi}a 4 26-47-742Stefan Nemawa, Vasilija Ga}e{e 2a 36-90-480Petar Petrovi} Wego{, Resavska 61 36-12-545Radijka Laki}, Dr Aleksandra Kosti}a 1 36-19-713SPECIJALNE OSNOVNE [KOLEAnton Skala (spec.), Petra âjkovskog 2a 26-50-589Stefan De~anski (nagluvi), S. Markovi}a 85 26-84-167Dragan Hercog (spec), Vojvode Milenka 33 30-65-188Stanislav Bini~ki (muzi~ka), Sewa~ka 31 36-92-672SREDWE [KOLEFilolo{ka gimnazija, Kameni~ka 2 185-841, 26-21-955êtvrta gimnazija, Teodora Drajzera 25 36-71-804Gimnazija Sveti Sava, Resavska 58 26-42-328Sportska gimnazija, Petra âjkovskog 2a 26-50-754 Medicinska {kola Beograd, Deligradska 31 26-84-544[kola za dizajn, Krupawska 3 30-66-409, 665-130Ugostiteqsko-turisti~ka, Jug Bogdanova28 26-33-250Brodarska {kola, Milo{a Pocerca 2 36-20-743Tehni~ka za dizajn koè, Brankova 17 26-32-183

GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENAC VA@NI TELEFONI


GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENACVA@NI TELEFONI

PRED[KOLSKE USTANOVE SAVSKI VENACVrti}-jasle Sveta Petka, Top~.venac 1 26-61-623Vrti}-jasle Carica Milica, M. Tepi}a 16 36-72-170Vrti}-jasle Kraq Petar I, V. Kova~evi}a 1 26-52-615Vrti}-jasle Kraqica Marija, M. Pocerca 6 26-86-837Vrti}-jasle Jelena Anùjska, Vi{egradska 27 26-82-961Vrti}-jasle Grofica Olga, Uì~ka 18 26-68-460Vrti} Duga, Qutice Bogdana 2 26-60-474Vrti} P~elica, Sewa~ka 46 26-50-436Vrti} Princeza Olivera, G. Principa 65 36-17-549Vrti} An|elak, Bir~aninova 18a 26-85-173Vrti} Ven~i}, Qutice Bogdana 46 26-63-131Zajedni~ke slu`be, Top~iderski venac 1 26-63-930Sekretarijat za komunalne i stambene posloveGolsvordijeva 35 30-83-886Uprava za energetikuGolsvordijeva 35 30-83-813Sekretarijat za imovinsko pravne poslovei gra|evinsku inspekciju27. marta 43-45 32-28-740Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove27. marta 43-45 32-29-000Sekretarijat za saobra}aj27. marta 43-45 33-09-599Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine27. marta 43-45 32-26-106Sekretarijat za inspekcijske poslove27. marta 43-45 32-27-000Slu`ba za komunikacije i koordinacijuodnosa sa gra|animaGolsvordijeva 35 32-46-796GRADSKA KOMUNALNA PREDUZE]AGradsko saobra}ajno preduze}e �Beograd�Knegiwe Qubice 29 629-019JKP �Parking servis�Kraqice Marije 77 30-35-400JKP �Beograd put�, Dragoslava Srejovi}a 8a 27-65-382

JKP �Beogradske elektrane�Savski nasip 11 20-93-011JKP �Beogradski vodovod i kanalizacija�Deligradska 28 36-06-606JKP �Gradska ~isto}a�Mije Kova~evi}a 4 27-68-770Pogon za Savski venac 28-83-701JKP �Pogrebne usluge�Ruzveltova 50 20-83-476JKP �Gradske pijace�@ivka Karabiberovi}a 3 38-06-450Pijaca Zeleni venac 26-23-847Pijaca Sewak 26-53-656JKP �Zelenilo Beograd�Mali Kalemegdan 8 26-30-506RJ Top~ider 26-84-690JKP �Infostan�Danijelova 33 39-76-223JKP �Gradsko stambeno�Danijelova 33 462-630RJ Savski venac, Brankova 15 32-86-406Direkcija za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu BeogradaWego{eva 84 24-49-494OSTALA KOMUNALNA PREDUZE]AEPS-JP �Elektrodistribucija Beograd�Prote Mateje 10-16 34-05-555�Telekom Srbija� � Info centar 9813SP �Lasta � Prigradski saobra|aj�@elezni~ka bb 21-80-691@TP Beograd � �Beovoz�Nemawina 6 33-70-031Preduze}e �Dimni~ar�Dunavska 62 26-32-454RJ za Savski venac 3614-473JP �Srbijagas�Autoput 11 604-130

SEKRETARIJAT ZA FINANSIJEUPRAVA JAVNIH PRIHODA GRADA

ODEQEWE SAVSKI VENAC

RAD SA GRA\ANIMA� POREZ NA IMOVINU ZA FIZI^KA LICA

20-61-763, 20-61-700 / lokal 349

RAD SA PRAVNIM LICIMA20-61-841

� POREZ NA IMOVINU� NAKNADA ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

� KOMUNALNE TAKSE20-61-700 / lokal 346

RESAVSKA 80

NETO DNEVNICE od1.000 do 1.200 dinara

ADMINISTRATIVNI RADNICI,RADNICI OBEZBE\EWA,

SOBARICE, HIGIJENIÂRKE,FIZI^KI RADNICI...

U TOKU JE OBNOVA ^LANSTVAI PRIJEM NOVIH ZADRUGARA

POTREBNI RADNICI

^lanarina za 2007. godinu: 200 din.

TEL: 2681-655, 2681-678, 2641-244


UZ TRADICIONALNU UGOSTITEQSKUPONUDU ORGANIZUJEMO I: � SVADBENE SVE^ANOSTI� SPORTSKE I DRUGE PROSLAVE� DONATORSKE VE^ERI� MODNE REVIJE� GENERACIJSKE I DRUGE SUSRETE

SPECIJALIZOVANI SMO ZAPOSLOVNO UGOSTITEQSTVO

DONATORI SMO I ORGANIZATORI MNOGIHSPORTSKIH DE[AVAWA I MEMORIJALA

Molimo Vas da najavite svoj dolazak,jer kapaciteti su nam ~esto popuweni!

Nalazimo se u Krugu Beogradskog sajma,Bul. Vojvode Mi{i}a 14, Tel. 26 55 350

CENTAR �[EST TOPOLA� SA SVOJIM SADR@AJIMANACIONALNI RESTORAN I KONOBA �NOSTALGIJA�

RRRR EEEE SSSS TTTT OOOO RRRR AAAA NNNN �� GGGG RRRR AAAA FFFF IIII ^̂̂̂ AAAA RRRR ��

�Beograd� A. D. � Restoran GRAFIÂR , Vase Pelagi}a 31Telefoni: 3693-018, 2650-032 � Radno vreme od 8 do 24 ~asa

U svako doba

jagwe}e i prase}e

pe~ewe sa ra`wa

SSSSaaaa ssssttttiiiilllloooommmm iiii ttttrrrraaaaddddiiiicccciiiijjjjoooommmm

Sala sa 150 mesta za svadbene i druge sve~anostiNadaleko ~uveni specijaliteti nacionalne kuhiwePoslovni i porodi~ni, subotwi i nedeqni ru~kovi

Uloìli smo pet miliona dinara u renovirawe sale.Sad uz najlep{u ba{tu imamo i elitni enterijer.

Uz sve to � PREPOLOVILI SMO CENE!Do|ite, uverite se i uìvajte.

GOTOVA JELA(SARMA, PASUQ, GULA[...)

200 � 250 dinara

TELE]A I JAGWE]A ÔRBA90 dinara

PIVO90 dinara

DOMA}E RAKIJEod 60 dinara

STONO VINO (LITAR)400 dinara

U Ko{utwaku je 1947. godine otvorena i radila je nekoliko nared-nih godina tzv. Pionirska pruga koja je trasom dugom oko pet kilome-tara i{la do Pionirskog grada. Bila je uzanog koloseka i sluìla jeza obuku budu}eg èlezni~kog kadra, uglavnom 15-godi{wih pionira.Kompletnu posadu ovih vozi}a, koji su imali tri vagona i dve lokomo-tive, kao i èlezni~are du` trase koja je imala i nekoliko stanica,~inila je ta èlezni~ka mlade`, a vozili su naj~e{}e {kolsku decuu Pionirski grad. Pedesetih godina je proceweno da je pruga nerenta-bilna, pa je ukinuta, a kasnije su sklowene i {ine. Ostale su zgradebiv{ih stanica, kao i lokomotiva ispred @elezni~kog muzeja i... na-ravno uspomene.

Veliki uspeh koji je postignut rekonstrukcijom [arganske osmiceoìveo je i se}awe na ovaj Pionirski �[argan�, pa i ideju o wegovoj re-konstrukciji. Jer, negde u Srbiji postoje i vagoni i mnogo toga jo{, ai veliki deo trase (dodu{e bez {ina) jo{ je tu. Za ideju se �zaka~io�ma{toviti Nenad Simi}, sekretar MZ �Top~idersko brdo � Sewak� isakupiv{i prili~nu dokumentaciju, s wom obi{ao stru~wake u @TP-ui pomenutom muzeju, a potom i CIP, ali i op{tinu ûkarica, na ~ijojje teritoriji najve}i deo trase i naravno Savski venac, jer budu}a tra-sa ovog vozi}a polazila bi sa Top~iderske stanice. O tome da bi sadasigurno bila rentabilna i da bi predstavqala svojevrsnu atrakciju,ne treba tro{iti re~i. A kad ve} postoji i dobra voqa pomenutih ondani ovaj tekst nije tek puko �golicawe ma{te�.

U saradwi sa op{tinom Savski venac, 9. aprila, kod podzemnogprolaza na Zelenom vencu, otvorena je prodajna izlo`ba meda i med-nih proizvoda, ina~e tre}a po redu na ovoj op{tini u zadwe dve go-dine. Izlo`bu je posetio Nenad Preli}, na~elnik Op{tinske upravesa saradnicima, koji su se u razgovoru sa Draganom Dimitrijevi}em,predsednikom Udruèwa p~elara Beograda interesovali za rad ovogudruèwa. Pored meda, p~elari su izloìli propolis, polen, medovliker i, za kvalitet krvne slike, posebno podsticajno i zdravo pri-rodno kupinovo vino.

Zanimqivo i bitno za ovu pri~u je to da op{tina Savski venac i we-no Odeqewe za dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samo-upravu, imaju izvanrednu saradwu sa ovim Udruèwem, koje se ~estoukqu~uje u op{tinske humanitarne akcije i svoje slatke proizvode po-klawa onima kojima su najpotrebniji: deci bez roditeqa, socijalnougroènim, starim ili iznemoglim osobama.

Ova izlo`ba na Zelenom vencu bila je otvorena pet dana.

U zgradi u Ulici kneza Milo{a, broj 58, odmah pored Italijanskogkulturnog centra, zapazili smo i ovu �zanimqivu� tablu firme �SRMA�sa jo{ zanimqivijim popisom aktivnosti kojima se bavi. I dok biprvi deo delatnosti u slobodnom prevodu mogao biti i kod nas odoma-}eni konsalting i neki selektivni trening (ma {ta to zna~ilo) ono�headhunting� nas buni, jer je te{ko poverovati da u nomenklaturidelatnosti na{i propisi poznaju i tako ne{to.

Ovu re~, naime, verovatno ste ~esto sretali u akcionim filmovima,a jo{ ranije u vesternima i stripovima, gde ona u su{tini predstav-qa �lovce na ucewene glave� ili u àrgonu �lovce na ucene�, a da liu ovom slu~aju zna~i to ili ne{to drugo nismo ba{ �imali vremena�da istraùjemo. Mo`da nekom drugom prilikom, jer i ovo za sadadovoqno je �zanimqivo� samo po sebi.

Izlo`ba meda na Zelenom vencu

PLOD DOBRE SARADWE

PIONIRSKI �[ARGAN�

�ZANIMQIVA� DELATNOST

Na{ stalni saradnik Mihailo Ruvidi}, ina~e odbornik (DS) uop{tinskoj skup{tini poslao nam je ovu fotografiju koja se nado-vezuje na pri~u iz pro{log broja, o potrebi za tzv. Zelenim paukom,specijalizovanim vozilom Parking servisa koje bi odnosilo iskqu-~ivo vozila nepropisno parkirana u parkovima i na ure|enim ze-lenim povr{inama. Jer, bahatost vlasnika ovih automobila ne tre-ba ni komentarisati, po{to �slika� dovoqno govori. A takvih �sli-ka� na Savskom vencu ima bezbroj, pogotovo na Sewaku u vreme Saj-mova ili na Top~iderskom brdu u vreme utakmica. Svi znamo {ta odnegovanih travwaka ostane kada ovi ~etvoroto~ka{i odu. A jo{ akoje ki{no vreme i travwaci raskva{eni, ostanu kaquge i dubokitragovi, pa sav uloèni trud i novac padnu u blato. Ovakvim voza-~ima, ko god da su, trebalo bi automatski, uz fotografiju isposta-viti i ra~un za ure|ewe travwaka. Sa debelom kamatom.

RAÛN ZA BAHATOST

trka za lep[u budu]nost - savski venaccrveni krst savski venac, durmitorska 12 rep. zavod za...

Documents