SADRŽAJU V O D..................................................................................................................................................2

OŠTEĆENJA PROIZVODA (ROBE)............................................................................................................3

TRANSPORT PROIZVODA (ROBE)...........................................................................................................4

SKLADIŠTENJE PROIZVODA (ROBE)........................................................................................................6

Definicija Skladišta.............................................................................................................................7

Strategija Skldišta..............................................................................................................................8

Funkcije skladišta...............................................................................................................................8

4.1. Funkcija izravnavanja ili kompenzacije...................................................................................8

4.2. Funkcija bezbednosti..............................................................................................................9

4.3. Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija................................................................9

4.4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe..................................................................................9

Vrste skladišta prema tokovima materijala i roba...........................................................................10

5.1. Stepeni skladišta...................................................................................................................11

5.2. Sistemi skladišta....................................................................................................................12

5.3. Tehnički sistem skladišta.......................................................................................................12

Troškovi skladišta............................................................................................................................12

Upravljanje skladištem....................................................................................................................13

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................14

LITERATURA.........................................................................................................................................15

1

U V O D

Transport je samostalna delatnost koja se bavi prevozom materialnih dobara sa jednog na drugo mesto imajuci u viduzadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje tako u svakodnevnom zivotu. U komercionalnom poslu transport se moze smatrati kao diferencijacija izmedju proizvidjača i kupaca.Cilj ovog dela je da prikaze same prednosti i nedostatke vrsta transporta i sam znacaj transporta robe u komercialnom poslu, poseban akcenat sam stavio na skladišta i samu logistiku skladista koja ima zadatak da dizajnira i optimizira sisteme za sve vrste skladištenja, komisioniranja, kao i transportovanja roba od ulaska robe u skladište preko svih reprodukcija, odnosno zadržavanja do izlaska robe iz skladišta.Optimizacija sistema obuhvata i hardverske i softverske logističke instrumente. Najčešće su skladišta koja imaju povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno naći optimalno rješenje za lokaciju.

 Po definiciji, skladište je logistički prostor u kome roba ima stacionarno stanje, jer ne učestvuje direktno u procesu proizvodnje ili pružanja usluga. Stacionarno stanje označava robu na raspolaganju, koja se tek kasnije uključuje u proces proizvodnje novih vrsta roba ili u pružanje usluga korisnicima koji imaju potrebu za robom.

2

OŠTEĆENJA PROIZVODA (ROBE)

U lancu kretanja od proizvođača do krajnjeg korisnika postoji niz kritičnih momenata u kojima je roba izložena različitim uticajima, što često dovodi do narušavanja njenog kvaliteta. Put od proizvođača do potrošača često je fizički veoma dug, tj. proizvođač i potrošač se nalaze na veoma udaljenim lokacijama (čak i na dva različita kontinenta), a takođe i vremenski razmak između proizvodnje i potrošnje može biti veoma dug. Savladavanje vremenske i prostorne nepodudarnosti od momenta završetka proizvodnje do momenta potrošnje robe postiže se pravilnim transportom i skladištenjem.

Loši uslovi skladištenja, transporta, neadekvatna manipulacija, mogu prozrokovati velike materijalne štete. Ukoliko uslovi čuvanja robe tokom distribucije nisu optimalni, može doći do oštećenja, uništenja i gubitka proizvoda. Zbog toga savremena transportna sredstva i skladišta u savremenim uslovima proizvodnje i distribucije robe treba da budu uklopljena u celokupni tehničko-tehnološki lanac radi očuvanja kvaliteta.

Najveću odgovornost za održavanje nivoa kvaliteta robe ima proizvođač, obzirom da je on objektivno i najviše zainteresovan da njegova roba u momentu dolaska do krajnjeg korisnika ima zadovoljavajući kvalitet. Zbog toga on nastoji da potencijalne negativne uticaje na kvalitet robe svede na najmanju moguću meru. Na raspolaganju su mu više mogućnosti, a najvažnije su: adekvatno pakovanje robe i davanje uputstva o pravilnom transportu, skladištenju i manipulaciji robom.

U toku transporta i skladištenja robe može doći do sledećih oštećenja: mehanička, hemijska, mikrobiološka, fizička i dr.

Mehanička oštećenja uglavnom nastaju pod dejstvom sile tj. usled udara, pritiska, trenja i padanja. Oštećenja se manifestuju u vidu trajnih deformacija oblika robe, njenih površina, naprsnuća pa i loma proizvoda što robu može da učini neupotrebljivom.

Neadekvatno i nekvalitetno pakovanje kao i nestručna manipulacija robom su osnovni faktori mehaničkih oštećenja. Ovim promenama su podložni mnogi proizvodi: proizvodi od stakla i keramike, građevinski proizvodi, proizvodi elektronike, merni aparati i instrumenti i drugi.

Hemijska oštećenja u sastavu robe mogu nastati usled međusobnih reakcija između sastojaka robe, sastojaka robe i ambalaže ili usled prisutnih primesa u robi. Načešći uzročnik hemijskih oštećenja je vazduh, odnosno kiseonik koji u kombinaciji sa vlagom i svetlošću izaziva oksidacione procese (npr. prehrambene robe), pojavu korozije (metali), hidrolizu i druge. Osim kiseonika na hemijske promene robe mogu uticati i drugi sastojci vazduha: vodonik-sulfid, sumpor-dioksid, ugljen-dioksid.1

Mikrobiološka oštećenja na robi nastaju kao posledica delovanja mikroorganizama i enzima. Mikroorganizmi su najjednostavniji organizmi (bakterije, plesni, gljivice) koji se brzo razvijaju i pri tome luče fermente koji mogu uticati na promene, odnosno izazavati kvarenje prehrambenih i drugih lako kvarljivih proizvoda. Mikroorganizmi su većinom

1 Milićević Z. (2012): Tehnologija sa poznavanjem robe, Ekonomski fakultet, Kosovska Mitrovica

3

izazivači negativnih promena na robi, kao što je truljenje belančevina, plesnivost, razlaganje masti i ulja, razne vrste vrenja – alkoholna, sirćetna, mlečno-kiselinska. Međutim, mikroorganizmi imaju istovremeno i važnu ulogu u dobijanju nekih proizvoda (hleb, peciva, mlečno-kiselinski proizvodi, alkoholna pića itd.). Za normalan razvoj mikroorganizama neophodni su optimalni uslovi u pogledu prisustva hranljive podloge, zadovoljavajuće vlažnosti i temperature i odgovarajuće kiselosti sredine. Odsustvo samo jednog od ovih faktora onemogućava razvoj mikroorganizama.

Fizička oštećenja na robi nastaju usled dejstva toplote, vlage, sunčeve svetlosti i manifestuju se u vidu promene boje, konzistencije, mikrostrukture.

Temperatura je jedan od bitnih činilaca koji utiče na delovanje mikrooranizama što dovodi do mikrobiloških oštećenja robe. Osim toga, neodgovarajuća temperatura može kod nekih proizvoda da izazove određene promene. Povišena temperatura može da dovede do topljenje pojedinih sastojaka, čija je tačka topljenja između 20 i 500C, gubitka mirisa i arome, sušenja proizvoda koji sadrže vodu. Niske i nagle temperaturne promene izazivaju razaranje strukture kod proizvoda koji sadrže vodu, oštećenje ambalaže i dr.

Vlaga nepovoljno utiče na kvalitet proizvoda kao što su: tkanine, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, proizvodi od kože, drveta, metala, papira i dr. Osim toga, vlaga je važan činilac za razvoj mikroorganizama, pa time dolazi do mikrobioloških oštećenja robe.

Sunčevi zraci veoma nepovoljno deluju na robu organskog porekla, jer se pod njihovim uticajem ona razlaže, čime dolazi do promene boje i mehaničkih svojstava. Oni dovode do promena sastava i fizičko-mehaničkih svojstava proizvoda od gume, plastičnih materijala, tekstilnih, hemijskih, kod proizvoda koji sadrže masnoće i dr.

Promena svojstva robe kao i razne vidove mehaničkih oštećenja na robi mogu izazvati štetočine, kao što su glodari, insekti i njihove larve.

TRANSPORT PROIZVODA (ROBE)

Proizvodnja jednog materijalnog proizvoda završena je onog momenta kada stigne do krajnjeg korisnika. Da bi roba stigla do potrošača, neophodno je da bude fizički premeštena, odnosno transportovana. Transport robe podrazumeva prenos robe sa jednog mesta na drugo u cilju nesmetanog obavljanja robnog prometa.

Proces proizvodnje može se odvijati samo ukoliko se svi faktori proizvodnje nađu na jednom mestu, što omogućava transport. Teritorijalna razmeštenost faktora proizvodnje, a posebno predmeta rada, posledica je raspoređenosti prirodnih izvora sirovina, razmeštaja industrije u odnosu na izvore sirovina, radnu snagu i mesto potrošnje. Uloga transporta u sabiranju svih faktora proizvodnje na jednom mestu ogleda se prvo u dostavi predmeta rada (sirovina, poluproizvoda) na mesto gde će se obaviti proces proizvodnje, i na kraju dostava

4

proizvoda do potrošnih centara. To se postiže unutrašnjim (internim) i spoljnjim (ekstenim) transportom2.

Jedno od ključnih pitanja eksternog transporta je izbor transportnih sredstava. To mogu biti: kamioni (drumski saobraćaj), železnica (železnički saobraćaj), brodovi (pomorski i rečni saobraćaj) i avioni (vazdušni saobraćaj).

Drumski transport je najčešći vid transporta robe od mesta do mesta. Ovaj vid transporta smanjuje opasnost od oštećenja robe tokom prevoza, a od izuzetnog značaja je i velika brzina prevoza. Ova vrsta transporta može se obavljati u vlastitoj režiji (preduzeće raspolaže vlastitim kamionima) ili korišćenjem prevoznih usluga specijalizovanih transportnih preduzeća. Glavne prednosti drumskog transporta su: kamioni mogu prevoziti robu i do onih mesta do kojih druga transportna sredstva ne mogu stići, nije vezan za vozni red ili maršutu, tokom prevoza nije potreban pretovar. Međutim, ova vrsta transporta ima i svoje nedostatke: kamionima se može prevoziti manja količina robe u odnosu na železnički i pomorski transpost, veoma je nesiguran u nepovoljnim vremenskim prilikama (tokom zime) i skuplji je od železničkog transporta.

Železnički transport je relativno brz, siguran sa mogućnošću prevoza praktučno neograničenih količina robe i na dužim relacijama. Nedostaci su mu visoka cena i nefleksibilnost (vezano za vozni red železničkim linijama). Koristi se za prevoz teške i kabaste robe ili robe koja se nalazi u blizini železničke stanice. Ona se najčešće ne može dopremiti na samo mesto isporuke, već je treba pretovariti u druga transportna sredstva najčešće kamione, i voziti do kupca.

Vodeni transport čini pomorski i rečni saobraćaj, koji predstavlja najjeftiniju vrstu transporta. Njegova niska cena proizilazi iz činjenice da za prevoz robe nije potrebna izgradnja pruga ili puteva. Prednosti ovog transporta, posebno morskog, su mogućnosti izgradnje brodova ogromnih dimenzija i sigurnost prevoza. Sve to utiče na smanjenje troškova prevoza robe po jedinici. Ovaj transport je pogodan za tešku, kabastu i rifuznu robu. Međutim, nedostaci vodenog transporta su: sporost, velike mogućnosti oštećenja robe tokom prevoza, ograničenost transporta samo od jedne do druge luke (mesta koja leže uz morsku ili rečnu obalu). Za prevoz robe od luke do mesta isporuke koriste se druga sredstva, što sve povećava troškove prevoza.

Vazdušni transport je najskuplji, ali je njegova nejveća prednost brzina, što u određenim situacijama može imati velike ekonomske prednosti. Ne koristi se za prevoz masovnih, već retkih i skupih, lako kvarljivih roba - lekova, cveća, rezervnih delova i sl. Visoki troškovi vazdušnog prevoza diktirani su ograničenošću kapaciteta aviona, skupom izgradnjom, ne samo aviona, već i aerodroma i ostalih aerotransportnih uređaja. Vazdušni transport relativno je siguran.

Izbor transportnog sredstva je složen. Nisu uvek troškovi prevoza glavni kriterijum za donošenje odluke o vrsti transportnog sredstva. U određenim situacijama može da bude sigurnost ili brzina prevoza.

2 Milićević Z. (2012): Tehnologija sa poznavanjem robe, Ekonomski fakultet, Kosovska Mitrovica

5

SKLADIŠTENJE PROIZVODA (ROBE)

Nesmetani tokovi sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda za kontinualno snabdevanje reprodukcione i finalne potrošnje obezbeđuje se držanjem zaliha u skladištima. Pod skladištem se podrazumeva mesto, otvoren ili zatvoren namenski izgrađen prostor u kojima se vrši skladištenje proizvoda (robe). Postoje dve osnovne kategorije skladišta: skladišta u procesu proizvodnje (u industrijskom ili proizvodnom preduzeću) i skladišta u procesu prometa robe (trgovina na veliko i malo, ugostiteljstvo i dr.)3.

Skladišta imaju dvostruku funkciju: ekonomsku i tehničku. Ekonomska funkcija se sastoji u obezbeđivanju zaliha robe koje će zadovoljiti potrebe industrije i prometa. Zalihe moraju biti optimalne, jer suviše male zalihe mogu da ugroze kontinuitet procesa proizvodnje, a suviše velike zalihe dovode do povećanja troškova skladištenja. Tehnička funkcija skladišta ogleda se u rešavanju tehničkih pitanja kao što su: uređenje skladištenog prostora, skladištenje, zaštita robe od požara, kvara i atmosferskih uticaja.

U zavisnosti od vrste robe razlikuju se skladišta za: poljoprivredne i prehrambene proizvode, metale i metalne proizvode, elektrotehničke proizvode, goriva i maziva, građevinske materijale, drvo i proizvode od drveta, hemijske proizvode, kožu i proizvode od kože, tekstilne proizvode, gume, plastične mase i njihove proizvode, mašine, alate i instrumente, lako isparljive hemijske proizvode, opasne materije i predmete.

Osnovna uloga skladišta je zaštita robe. Da bi se očuvao kvalitet robe, moraju se način i uslovi skladištenja prilagoditi karakteristikama i svojstvima proizvoda (robe). Međutim, osnovne uslove koje treba da ispuni svako savremeno skladište, bez obzira na vrstu robe, su optimalna temperatura i vlažnost vazduha. Temperatura i vlažnost vazduha sačinjavaju mikroklimu skladišta. Takođe, osvetljenje skladišta, ventilacija, pritisak mogu da utiču na održavanje povoljne mikroklime.

Optimalna temperatura u savremenom skladištu održava se pomoću klima-uređaja. Za neke proizvode ona iznosi 200C i naziva se normalna temperatura. Za većinu prehrambenih proizvoda ona je znatno niža. Ukoliko su proizvodi smrznuti, oni se skladište u hladnjačama.

Niska ili povišena vlažnost vazduha nije povoljna za skladištenje i čuvanje mnogih proizvoda. Povišena vlažnost vazduha pogoduje proizvodima koji sadrže veći procenat vode (sveže voće, povrće) jer u tom slučaju ne dolazi do sušenja i snižavanja nivoa kvaliteta. S druge strane, povišena vlažnost može da pogoduje mikrobiološkim promenama, pojavi korozije kod metala i drugo.

Održavanje optimalne vlažnosti vazduha u skladištu vrši se preko vrednosti za relativnu vlagu koja pokazuje u kojoj meri je vazduh zasićen vodenom parom. Izražava se u procentima od maksimalne vrednosti za datu temperaturu. Ako iznosi 65% naziva se još i

3 Jančetović-Atanasovska, M.( 2003): Komercijalno poznavanje robe, Viša poslovna škola, Beograd

6

normalna vlažnost koja odgovara velikom broju proizvoda. U zatvorenim prostorijama relativna vlažnost se održava na istoj vrednosti pomoću klima-uređaja.

Osvetljenje skladišta direktnom svetlošću nije poželjno zbog već poznatog negativnog uticaja ultraljubičastog zračenja na proizvode. Savremena skladišta osvetljavaju se veštačkim izvorima svetlosti ili indirektnom dnevnom svetlošću.

Prilikom skladištenja proizvoda koji sadrže lako isparljive supstance neophodno je vršiti ventilaciju da bi se odstranili gasovi i para koji su zapaljivi i štetni po ljudsko zdravlje.

Da bi skladišta u potpunosti obavila svoju funkciju neophodno je održavanje higijene, odnosno održavanje čistoće zidova, podova, atmosfere, što se postiže povremenim korišćenjem hemijskih sredstava (dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija).

Dužina vremena skladištenja može biti različita i prvenstveno zavisi od svojstava sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, kao i od razloga skaldištenja, i može biti:

a) kratko skladištenje u trajanju od nekoliko dana - primenjuje za kvarljive sirovine, poluproizvode i gotove proizvode (prehrambeni proizvodi),

b) prolazno skladištenje u trajanju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci - koristi za nekvarljive sirovine, poluproizvode i proizvode kao i polutrajne prehrambene proizvode,

c) trajno skladištenje u trajanju od jedne godine i duže – primenjuje se za nekvarljive proizvode i i trajne prehrambene proizvode i

d) višegodišnje skladištenje primenjuje se za čuvanje robnih rezervi, uglavnom nekvarljivih poljoprivrednih proizvoda i trajnih prehrambenih proizvoda.

Nepravilno skladištenje može dovesti do smanjenja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti robe. Mogući skladišteni gubici mogu biti: potpuni (škart) – kada se gubi proizvodna i prodajna vrednost skladištenih proizvoda (robe) ili delimična – kada dolazi do umanjenja kvaliteta, a time i tržišne vrednosti robe.

Definicija Skladišta

Iz definicija pojmova skladište i skladištenje proističe njihova direktna povezanost sa nabavkom i prodajom. Zato marketing-logistika koristi značajnu ulogu skladišta u nabavci materijala s ciljem optimizacije uslova kupovine ili prodaje robe i usluga.Najvažniji, relevantni pojmovi koji se odnose na skladišta su: 

- strategije skladišta, - funkcije skladišta, - tokovi materijala, - kretanje robe ka, iz i u skladištu praćeno sa infromacionim i vrednosnim tokovima, - troškovi skladištenja i - upravljanje skladištem

 

7

Strategija Skldišta

Strategije skladišta su osnovne logističke odluke koje velikim delotvornim uticajem daju pečat organizacionim tokovima. Pored osnovnih organizacionih strategija, koje utiču na ukupnu funkciju skladišta, razvile su se i specijalne strategije skladišta. One utiču na sve važne, glavne komplekse organizacionih funkcija.

Funkcije skladišta

Funkcije skladišta vezane su za fizičku distribuciju naterijala i roba čiji su tokovi usmereni ka, iz i u skladište. Skladišta imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno za održavanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za proizvodnju), a time i za zadovoljavanje potreba kupaca. Najvažnije pojedinačne funkcije skladišta date su na sledećoj slici (vidi sliku 1.2).

Sl.1.2. Osnovne skladišne funkcije

4.1. Funkcija izravnavanja ili kompenzacije

Ona rešava problem disonantnosti između potreba za materijalom i stvarnog dotoka materijala u skladište. Disonantnost može biti vremenski i količinski dimenzionirana. Vremenska disonantnost postoji kada su određeni materijali potrebni tokom cele godine, a nabavka ih može obezbediti samo u nekom odredenom terminu ili samo u nekom ograničenom vremenskom periodu. (Na primer kod prerade voća čiji se tehnološki procesi odvijaju tokom cele godine, a sirovina se može nabavljati samo za vreme branja, potreba za sladištenjem sirovog voća je neizbežna).

Količinska disonantnost postoji kada određeni stepen (nivo) proizvodnje iz tehničkih razloga omogućava proizvodnju samo određene minimalne količine. Pošto se minimalna količina, koja se proizvodi na nekom nivou (stepenu), često ne podudara sa potrebnom količinom, nastale disonantnosti se moraju kompenzovati putem skladišta. Sa marketinškog aspekta, i

8

ugovorne obaveze o kupovini minimalnih količina mogu prouzrokovati količinsku disonantnost.

4.2. Funkcija bezbednosti

Bezbednosna funkcija skladišta rešava probleme blagovremenosti, konsekventnosti, brzine i pouzdanosti nabavke materijala i drugih resursa, kao i isporuke gotove robe kupcima ili krajnjim korisnicima. Zahtevi za egzaktnom količinom potreba materijala ili robe za naredni (budući) period, količine isporuke ili precizno termini rani rokovi isporuke i drugi uticaji mogu ugroziti pouzdanost poslovanja ako organizacija nema skladište.

4.3. Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija

Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija skladišta omogućava nabavku veće količine robe po prihvatljivim cenama na tržištu nabavke robe koja u promptno vreme nije aktuelna. Njihova prodaja se planira za neke buduće termine i po povišenim cenama. Dakle, povišenje cene ranije nabavjene robe prouzrokuje potrebu skladištenja robe. Opreznost od mogućeg pogoršanja kvaliteta takođe je opravdan razlog za posedovanje skladišta koje omogućava iskorišćenje posebno povoljne ponude u datom momentu nabavke.

4.4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe

Pojedini tržišni faktori utiču na pojedine vrste robe da nakon protoka određenog vremenskog perioda menjaju svoje fizičko stanje. Primeri su starenje, sušenje, sazrevanje ili vrenje (previranje). Primer su konjak, drvo, sir, razna vina. Te promene stanja robe iziskuju potrebu njene dorade ili oplemenjivanja. Dorada ili oplemenjivanje je proizvodna funkcija koja se obavlja u skladištu.

Vrste skladišta prema tokovima materijala i roba

9

Pojedine funkcije skladišta omogućavaju njihovu klasif1kaciju prema raznim kriterijumima. Šest osnovnih kriterijuma klasifikacije skladišta predstavljeni su na slici 1.3 i označeni su slovima a, b, c, d, e i f.

a) vlasnički status (vlastitio ili javno skladište), b) tržišni odnosi i značaj sa poslovnom delatnošću, c) stepen centralizacije, automatizacije i tehničke manipulacije, d) sredstva transporta i oprema skladišta, e) proces uvećanja vrednosti skladištene robe i njena pozicija za vreme dok je uskladištena, f) način gradnje i izbor lokacije skladišta, - pozicija robe dok je uskladištena,- stepen automatizacije i tehničke manipulacije

Sl.1.3.Kriterijumi za klasifikaciju skladišta

Faktori određivanja mesta lokacije sladišta koji su naročito bitni sa logističkog aspekta dati su u tabeli na sl. 1.4. (Izvor: Ehrmann, 1999)4

4 Ehrman, M. E (1999). Chair of colloquium: Classroom applications of motivation research

10

Sl. 1.4. Logički aspekt izbora mjesta lokacije skladišta5

5.1. Stepeni skladišta

Proces proizvodnje robe ili usluga u nekoj proizvodnoj organizaciji može da se prikaže raznim stepenima ili nivoima upravljanja protokom materijala. Postoje četri nivoa upravljanja ili četiri stepena skladišta.

Skladišta 1. Stepena. - To su dolazna ili ulazna skladišta. čiji je zadatak da permanentno obezbeđuju potreban materijal za proizvodnju i imaju na raspolaganju garantovane zalihe potrebnih materijala. Osim toga, ova skladišta prihvataju (uzimaju) i specijalno nabavljen materijal.

Skladišta 2. Stepena. - To su i međuskladišta ili paralelna skladišta namenjena za proizvdne oblasti.

Skladišta 3. Stepena. - To su skladišta na kraju procesa proizvodnje. Zovu se još i skladišta za prodaju, odnosno finalna (konačna) skladišta. Potrebna su za amortizaciju oscilacija na tržištu prodaje. Proizvodna skladišta obavljaju sve funkcije skladišta.

Skladišta 4. Stepena. - Ovaj stepen, koji je mnogo obrađivan u literaturi, ima funkciju skladištenja trgovačke robe.

U praksi se pominje i peti stepen skladišta, koji je ograničen na posebne interese menadžmenta organizacije.

5 Ehrman, M. E (1999). Chair of colloquium: Classroom applications of motivation research

11

5.2. Sistemi skladišta

Pojam sistem skladišta nema jednoznačne interpretacije. I u literaturi i u praksi vladaju različita shvatanja o tome šta čini sadržaj jednog sistema skladišta.Najčešće su zastupljena sledeća mišljenja.

 - Sistem skladišta je identičan sa vrstom skladišta (sistematično ili haotično skladištenje). - Sistem skladišta je identičan sa tehnikom skladišta (automatizovano ili poluautomatizovano skladište).

U suštini treba razgraničiti pojam skladišta kao funkcionalnog prostora od celokupnog sistema skladišta koji obuhvata sve procese u skladištu, od ulaska do izlaska robe, uzimajući u obzir tehniku i uređaje (postrojenja) pomoću kojih se obavlja protok materijala u skladištu. Radi toga je potrebno posebno sagledati tehničku stranu skladišta, odnosno tehnički sistem skladišta.

5.3. Tehnički sistem skladišta

Izbor određenog sistema skladišta koji sadrži određenu tehniku skladišta obavlja se prema određenim kriterijumirna. Kod odlučivanja o vrsti objekata (materijali ili robe) koje treba skladištiti koristi se niz kriterijuma koji uvažavaju: - utrošak investicija (ulaganje), - potrebe za personalom (zaposlenima u skladištu), - stepen automatizacije, odnosno mogući nivo automatizovanosti, - zahteve (potrebe) za objektima skladišta, i mogućnosti iskorišćenja prostora za izgradnju - troškove skladišta, - opasnosti od štete (oštećenja), - smetnje (ili remetljivosti) tokom postupaka, - mogućnosti dohvatanja pojedinih pozicija u skladištu, - mogućnosti pakovanja i prepakivanja, - preglednost skladišta i skladišnih tokova, - mogućnosti da se realizuje fifo-princip "first in -first out" princip koji označava prvi u skladište, prvi iz skladišta)- zahteve za organizaciju skladišta, - mogućnosti funkcionisanja sistema zaštite skladišta, - vođenje kontrole zaliha, - mogućnosti komisioniranja i - sposobnost prilagođavanja raznim skladišnim vrstama robe.

Troškovi skladišta

Utvrđuju se preko sistema proračuna u skladištu koji nisu specifično-logistički zadaci. Ti sistemi obuhvataju objektno orijentisane aktivnosti u različitim skladišnim proračunima.Osnovne vrste sistema proračuna su:- proračun robnih zaliha u skladištu, - obračun troškova u skladišnim funkcijama, - procene ulaza, zaliha i prodaje robe vezane za skladište i - inventura skladišta 

12

Na izbor sistema proračuna utiču: - tokovi informacija u sistemu menadžmenta skaladišta, - računovodstveni tokovi, - informacioni tokovi kod svih drugih dispozicija materijala i robe.

Upravljanje skladištem

Da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladišta, kao i transportovanje u skladištu i iz skladišta do odredišta, potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno rukovođenje skladištem. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju: - proces upravljanja skladištem materijala, - procese i operacije skladištenja materijala, - nadzornu funkcija nad zalihama i - kontrolu tokova u skladištu po vrsti, količini i vrednostima. 

Drugim rečima, upravljanje skladištem podrazumeva aktivnosti planiranja, organizacije kontrole i rukovođenja navedenim procesima da bi se procesi i operacije odvijali bez smetnji, tačno po terminima, i da se mogu planirati i izršiti po što je moguće nižim troškovima. 

Kao pojedinačne (ili samostalne) funkcije sistema upravljanja i rukovođenja skladištem Kampf / Kuhnle navode sledeće ciljeve: - optimizacija redosleda narudžbi za uskladištenje i iskladištenje, - dodeljivanje narudžbi za uskladištenje praznim fahovima, - dodeljivanje narudžbi za iskladištenje utovarnim (skladišnim) jedinicama, - primene uputstava za vožnju za regalne transporte, - identifikacija i kontrola uskladištenja i iskladištenja pomoćnih skladišnih sredstava, - vođenje evidencija svih količina artikala koji se uskladište i iskladište, - regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta,- regulisanje tokova angažovanja ljudi i tehnik

13

ZAKLJUČAK

Iz predhodnog se vidi da je skladištenje robe povezano sa nabavkom i prodajom i da imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno jednom riječju spremnost za proizvodnju. Njihove troškove kao i troškove transporta utvrđujemo preko sistema proračuna. Ti sistemi obuhvataju objektno orjentisane aktivnosti u različitim skladišnim i transportnim proračunima i ugradjuju se u cenu proizvoda. Iz navedenog se vidi da je od izuzetnog znachaja za preduzeće adekvatan odabir vrste skladishta i načina transporta, sam adekvantan odabir omogućuje pre svega nižu cenu koštanja proizvoda i svodjenje na minimum troškove shkarta i loma koji nastaju neadekvatnim transportom i chuvanjem na zalihama proizvodnje.

14

LITERATURA

1) Milićević Z. (2012): Tehnologija sa poznavanjem robe, Ekonomski fakultet,

Kosovska Mitrovica

2) Štrbac, N. (2007): Tehnologija i poznavanje robe, Tehnički fakultet, Bor.

3) Ušćumlić, D., Lukić, R. (2011): Upravljenje kvalitetom materijalnih proizvoda, Centar

za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd.

4) Jančetović-Atanasovska, M.( 2003): Komercijalno poznavanje robe, Viša poslovna

škola, Beograd.

5) Vujković, I. (2005): Tehnološko-komercijalno poznavanje proizvoda, Ekonomski

fakultet, Subotica.

6) Ivović, S. (2005): Roba i tehnološki razvoj, Viša ekonomska škola, Leposavić.

15