tot sxb participant workbook01 serb

5/28/2018 ToT SXB Participant Workbook01 Serb

1/88

ToT CoE Strasbourg Februar 2006

Uenje odraslih i trening vetine

Prirunik za polaznike 01

Uenje odraslih

Analiza nastaveNastavni sadraj

Nastavne metode

Planiranje asa

Fasilitacija

Nastavno okruenje

Evaluacija nastave

Paulo Costa


2/88

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Page2of88

Koncept treninga

Drutvo u kome ivimo se neprestano menja. Stalne inovacije u oblasti tehnologije i informatike suobeleje naeg vremena. Znanje kojim raspolaemo danas vesutra nije dovoljno.

U policiji, kao i u drugim profesijama, zahtevi postaju sve vei. Visoko obrazovana policija je

prioritet svakog modernog drutva.

Ali i u policiji, kao i u drugim profesijama, dunosti i radne obaveze ne ostavljaju mnogo prostoraza obrazovanje i usavravanje.

Iz tog razloga, vrlo je vano imati odeljenje za edukaciju sa kompetentnim kadrom odgovornim zastruno usavravanje zaposlenih. Na ovaj nain bolje e se iskoristiti resursi organizacije (ljudski ifinansijski).

Koncepcija obrazovanja se menja. Koncepti koji su korieni u prolosti se usavravaju, a javljajuse i novi koncepti obrazovanja. Jedan od tih koncepata je i trening.

Jednostavna definicija treninga po Amerikom udruenju trenera glasi: prenoenje profesionalnihvetina, znanja i informacija.

Ovaj novi koncept u obrazovanju usko je povezan sa andragogijom, naukom o obrazovanjuodraslih. U ovom sistemu nastavnika zamenjuje trener, o kome se govori i kao o fasilitatoru.

Prema tome, trener je osoba koja je odgovorna za prenoenje profesionalnih vetina, znanja iinformacija, korienjem andragoke metodologije.

U prolosti, u policiji, kao i u mnogim drugim profesijama, osobe od kojih se oekivalo da prenesuznanje birane su po nivou strunosti i poznavanja predmeta koji predaju, bez ikakvih posebnihvetina iz andragogije. Drugi pristup je kada su predavai policajcima nastavnici i pedagozi.Rezultati su u veini sluaja bili nezadovoljavajui, to ukazuje na neadekvatno raspolaganjeljudskim i finansijskim resursima.

Ne znai da strunjak iz jedne oblasti ne moe biti angaovan u treningu. Naprotiv! Moe i treba!Samo treba da poseduje neophodne vetine za prenoenje znanja.

Ukoliko je neko strunjak za neku oblast to nije jedina kompetentnost za izvoenje nastave. Upoliciji, kao i mnogim drugim organizacijama, vri se obuka trenera koji nisu strunjaci uoblastima u kojima e izvoditi nastavu.

U svakom sluaju, trener je potreban i iz tog razloga postoji potreba za Kursom za trenere, koji se

jo i zove Trening trenera.


3/88


Page3of88

Uenje OdraslihI. Definicija uenja

Pojam "uenje" se moe razumeti na vie naina.Standardni renici daju sledeu definiciju:sticanje znanja ili vetina uenjem, kroz iskustvo ili unastavi.

Na ovom kursu, sluiemo se definicijom uenja sa aspekta psihologije. U psihologiji, uenje sedefininie kao:

Preneti znanje, vetine i stavove koji dovode do promene ponaanja

Prema tome, uenje je promena. Promena nastala sticanjem nove vetine, shvatanjem novognaunog zakona ili izmenom stava. Ova promena ne dolazi sluajno ili prirodno kao promenanaeg izgleda dok starimo. Uenje je relativno permanentna promena, obino nastala s namerom.Kada pohaamo kurs, prelistavamo knjigu traei odreenu informaciju ili itamo novine, nameranam je da neto saznamo.

Do uenja moe doi i neplanirano, na primer kroz iskustvo. Ako prvo zalepite tapete, a zatimkreite plafon, trebalo bi da nauite da se prvo krei plafon, a onda lepe tapete. Uenje moe biti iopasno, na primer moemo da otkrijemo da je no otar tek poto smo se posekli.Uopteno za svaki vid uenja, postoji neto u nama to eli da zapamti i razume zato se netodeava.

II. Individualni stilovi uenja

Svaki polaznik je osoben. Ne postoje dve osobe koje ue na identian nain.

Neko vie voli da ita i da samostalno ui.

Drugi moda ima potekoe sa itanjem i ui samo kroz neposredno iskustvo, delanjem.

Trei ui kroz razliita iskustva, razmilja o iskustvu i ui najbolje u grupi gde je takmienje vaanelement procesa usvajanja znanja.

Vrlo je vano da trener prihvati postojanje razliitih stilova uenja da bi bolje pripremio nastavukoja e odgovarati individualnim stilovima uenja polaznika.

Uvek treba imati na umu da trener mora da prilagoava svoj stil potrebama svojih polaznika, nikako

obrnuto!


4/88


Page4of88

III. Tri domena uenja

U nastavi postoji opte prihvaeni pristup da se uenje odvija u odreenim domenima. Ovi domenisu poznati kao tri (3) domena uenja i to su:

Psihomotorni domen Kognitivni domen fektivni domen

A. Psihomotorni domen

Definicija:Izvoenje fizike vetine zasnovano na usvojenom znanju.

Odrasla osoba moe znati (kognitivni domen) kako se izvodi zadatak, ali ne poseduje vetinu. Zaizvoenje zadatka, potrebno je znanje, ali za izvoenje fizike vetine, pre svega, potrebna jeveba.Primer: pucanje iz vatrenog oruja, promena gume na vozilu, davanje injekcije, udarac u tenisu.

Uenje u psihomotornom domenu obuhvata sledee nivoe:

Imitacija: Posmatranje vetine i nastojanje da se ponovi. Manipulacija: Izvoenje vetine prema uputsvu a ne na osnovu posmatranja. Preciznost:Izvoenje vetine na ispravan nain, precizno i u skladu sa standardima. Spajanje elemenata: Spajanje jedne ili vie vetina po redosledu, usaglaeno i dosledno. Usvajanje: Vetine se izvode sa lakoom i izvoenje postaje automatsko.


5/88


Page5of88

B. Kognitivni domen

Definicija:Mentalni proces, saznanje i pamenje informacija; sposobnosti rasuivanja i

procenjivanja.

To je znati kako i ta, sposobnost miljenja.Primer: Uenje pravila i propisa, operativnih procedura.

Uenje u kognitivnom domenu obuhvata sledee nivoe:

Retencija: Prepoznavanje i memorisanje informacija Razumevanje: Tumaenje i rezimiranje datih informacija Primena: Upotreba informacije u situaciji koja je drugaija od one u kojoj je nauena. Analiza: Celina se deli na delove da bi odnos izmeu delova bio jasan. Sinteza: Spajanje elemenata da bi se dobila nova celina, drugaija od prvobitne. Procena: Donoenje odluka na osnovu kriterijuma i osnovnih principa.


6/88


Page6of88

C. Afektivni domen

Definicija:Ponaanje zasnovano na stavovima, uverenjima i vrednostima.

Ovaj domen uenja je esto zanemaren. Odrasli imaju vrsta uverenja i teko ih menjaju. Ovo je domen uenja koji

predstavlja najvei izazov za trenera!

Primer: Pravila slube, Etika, stav prema fizikoj spremnosti policajaca, itd.

Uenje u afektivnom domenu obuhvata sledee:

Primanje: Svesnost, pasivno primanje odreenih stimulusa. Reagovanje: Reagovanjem na stimulus, ponaa se u skladu sa oekivanjima. Vrednovanje: Ponaa seu skladu sa jednim jedinim uverenjem ili stavom, kada nije primoran

da postupa drugaije.

Organizovanje:Poseduje sistem vrednosti i izraava ih u svom ponaanju. Karakterizacija: Celokupno ponaanje je u skladu sa usvojenim vrednostima.

Polaznik treba da bude spreman za uenje. Kada zadatak sadri afektivnu komponentu, poredvetine i saznajne (kognitivne) komponente, polaznik nee savladati ni vetinu ni saznajni deo, dokse ne obradi afektivni domen. Najpre je neophodno pristupiti afektivnom domenu, pa ondaostalim domenima.Iako jedan zadatak pripada jednom domenu uenja, esto se deava da zahvata i druga dva domena.


7/88


Page7of88

IV. Razlika izmeu pedagogije i andragogije

A. Pedagogija

Definicija:Nauka o obrazovanju i vaspitanju dece.

Pedagogija je sinonim za nastavu u tradicionalnom smislu.Odnosi se na pristup u kome nastavnik ima dominantnu ulogu (nastava usmerena na nastavnika)

B. Andragogija

Definicija:Nauka o uenju odraslih.

Odnosi se na nastavu usmerenu na polaznika.

C. Pedagogija i Andragogija

Pedagoki pristup se opisuje kao nastava u kojoj nastavnik ima dominantnu ulogu. esto nastavnikjedini ili najvie pria, diktira ritam uenja (ili bolje ritam nastave!), a uenici su manje-viepasivni.

U andragokom pristupu je mnogo vanije ta radi polaznik. Predmet andragogije je kako ueodrasli.

Odrasli ue drugaije od dece. Veina teorija je zasnovana na ovim pretpostavkama.

Odrasli ele da budu samousmereni, a ne da zavise u potpunosti od nastavnika . Odrasli imajuiskustvo koje im pomae u uenju. Andragogija je organizovani i sistematini poduhvat da se

pomogne odraslima da ue, na nain koji razvija njihovu sposobnost da budu samousmereniuenici.


8/88


Page8of88

V. Andragoki model

Predloeni pristup nastavi je andragoki model. U ovom pristupu, biti trener je pravi izazov.Trener mora da razvije strategije da bi pomogao polaznicima da ostvare svoje ciljeve. U

andragokom modelu postoje neke uloge kojih trener mora da se pridrava da bi pomogao svojimpolaznicima.

Uloga trenera u andragokom modelu je:

da pomogne polaznicima da shvate kako se koriste resursi

da pomogne polaznicima da preuzmu odgovornost za svoje uenje

da pomogne polaznicima da odlue na koji nain najbolje ue

da pomogne polaznicima da razmiljaju o procesu uenja i onome to su nauili

da uini uenje to je aktivnije mogue

Na prvi pogled sve ovo ini trenera suvinim!Meutim, to je daleko od istine. Ovo samo znai da je uloga trenera drugaija i moda mnogo

prijatnija.


9/88


Page9of88

VI. Principi uenja odraslih

Trener treba da primenjuje skup specifinih principa koji su zasnovani na potrebama odraslih. Oviprincipi se nazivaju "Principi uenja odraslih".

Mnoge publikacije i naune studije bave se prouavanjem ove teme. Pritom, razliiti autori koristerazliitu terminologiju. Tokom ovog kursa, mi emo se usredsrediti na najee pominjane i

najznaajnije principe uenja odraslih.

Samostalnost i samousmerenost

ivotno iskustvo i znanje

Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)

Praktinost

Multi-senzorno uenje

Aktivno uenje

Repeticija

Recentnost Primarnost

Povratna informacija

A. Samostalnost i samousmerenost

Odrasli moraju imati punu slobodu da sami sebe usmere.

Trener mora da podstie polaznike da aktivno uestvuju u nastavi, da slui kaofasilitator.

ta treba zapamtiti u vezi sa principom samostalnosti i samousmerenosti:

Saznajte miljenje polaznika o razliitim temama i dozvolite im da rade na realizaciji ideja uokviru svojih sklonosti i interesovanja.

Dozvolite polaznicima da integriu nove ideje u postojee znanje. Budite fasilitator, vodite ih ka znanju umesto da im samo izlaete injenice. Pitajte polaznike ta ele da saznaju o odreenoj temi. Predstavite im plan rada, pretpostavke od kojih polazite i pitajte polaznike za miljenje.


10/88


Page10of88

B. ivotno iskustvo i znanje

Odrasli su godinama sakupljali znanjei iskustvo .Trener mora da uzme u obzir profesiju polaznika, porodine obaveze, prethodno obrazovanje relevantno za sadraj nastave.

ta treba zapamtiti u vezi sa principom znanja i iskustva:

Koristite iskustvo odraslih, ne ignoriite njihovo znanje. Znajte da odrasli imaju potrebu da povezuju novonaueno znanje sa prethodnim znanjem iiskustvom.

Planirajte aktivnosti koristei znanje i iskustvo polaznika. Sluajte pre, u toku i posle asa.

C. Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)

Odraslima je neophodno da uoe razlog uenja neega.Nova znanja moraju biti primenljiva u svakodnevnom ivotu i radu.

ta treba zapamtiti u vezi sa principom relevantnosti:

Paljivo odredite zadatke nastave koje odrasli mogu da primene u svakodnevnom ivotu i radu. Koristite teorije i koncepte koje se odnose na okruenje poznato polaznicima.

D. Praktinost

Odrasli su uglavnom praktini.Usredsredie se na one aspekte nastave koji e im najvie koristiti u svakodnevnom ivotu i radu.

ta treba zapamtiti o praktiosti odraslih:

Odrasli mogu biti nezainteresovani za znanje znanja radi. Objasnite polaznicima kako mogu primeniti novosteeno znanje. Izbegavajte suvoparno teorijsko izlaganje.


11/88


Page11of88

E. Multi-senzorno uenje

Uenje e biti daleko delotvornije ukoliko uenici koriste vie od jednog ula.Neka koriste to je vie ula mogue.

ta treba zapamtiti u vezi sa ovim principom:

Najbolji nain da obezbedite da vai polaznici primenjuju multi-senzorno uenje je da impruite mogunost da aktivno i praktino ue. Kada je nastavni sadraj suvoparan i teorijski, izradite nastavna sredstva koja omoguavaju

korienje vie ula. Kada se usredsreujete na vetine, obezbedite polaznicima odgovarajui materijal neophodan

za praktinu demonstraciju vetina. Na primer: Kurs o identifikaciji droga. Pokazati uzorke razliitih droga; da bi polaznici mogli

da identifikuju drogu, zapaliti supstance iji miris podsea na miris droge.

uveni citat : Konfuije (kineski filozof i uitelj, 450 pre n.e.)

ujem-zaboravim, vidim-upamtim, uradim-znam.

F. Aktivno uenje

Uenici ue i pamte bolje kada su aktivno ukljueni u proces nastave.Odrasli naroito ele da budu aktivni u uenju. Ovaj proces se zove "Aktivno uenje" ili "Uenjedelanjem."

ta treba zapamtiti u vezi sa aktivnim uenjem:

Planirajte aktivnosti koje aktivno ukljuuju polaznike u nastavu, to je vie mogue. Koristite mnotvo pitanja, zadajte im problem, kviz ili ih podstaknite nekim zanimljivim

enerdajzerom, da bi aktivno uestvovali u nastavi.


12/88


Page12of88

G. Repeticija

Ono to se ponavlja najbolje se pamti.Ponavljanje prilikom uenja se naziva "Utvrivanje gradiva".Ovim se olakava razumevanje i poveava pamenje.

ta treba zapamtiti u vezi pravila repeticije:

to vie polaznici neto ponavljaju, verovatnije je da e to i zapamtiti. esta pitanja podstiu proces utvrivanja gradiva. Da ne bi bilo dosadno, ponavljajte gradivo uvek na drugaiji nain. Polaznicima mora biti dozvoljeno da vebaju i prave greke u bezbednom okruenju, pre

primene u stvarnom ivotu. Odmah ispravite greke da ne bi postale trajne.

VEBANJEM SE SAMO POSTIE KONSTANTA!VEBANJE POD NADZOROM DAJE SAVRENSTVO!

H. Recentnost

Ono to je poslednje naueno najbolje se pamti.Vano je da materijal esto rezimirate i da svaku etapu zavrite pregledom zadataka nastave.

ta treba zapamtiti u vezi sa ovim principom: Neka asovi budu kratki: preporuuje se 40 min. Podelite nastavnu jedinicu na nekoliko manjih delova i ee rezimirajte. Zavretak nastavne jedinice je vrlo bitan i zato ponovite materiju, pre svega zadatke nastave i

pritom naglasite bitne stavke.

uvena latinska poslovica REPETITIO MATER STUDIORUM ESTodslikavaovaj princip.


13/88


Page13of88

I. Primarnost

Stvari koje uenici prvo naue najbolje se i naue.Poetak asa je veoma vaan, pametno ga iskoristite.Imajte na umu princip pimarnosti kada objanjavate odreenu vetinu. Pokaite vetine odreenim

redosledom.Razmislite dobro o uvodnim napomenama koje ete dati i pruite sadrajne informacije. Dobraideja je poeti objanjenjem zato je nastava vana a zatim predstaviti najvanije elemente.

Tokom asa nadograujte ove elemente.

ta treba upamtiti u vezi principa primarnosti:

Neka asovi budu kratki. Setite se principa recentnosti. Pruite sadrajne informacije u uvodnom napomenama. Odaberite najvanije elemente nastavne jedinice i esto ih ponavljajte. Uverite se da vai polaznici odmah na poetku usvoje zadatke nastave na pravilan nain.

Prilikom izvoenja vetina, odmah ispravljajte greke.

Zapamtite:

Vebanjem se samo postie konstanta!Kako se postie savrenstvo?

J. Povratna informacija

Trener i polaznici treba da uspostave proces komunikacije koji se odvija u oba smera.

Trener mora neprestano da trai povratnu informaciju od polaznika da bi proveravao njihovnapredak i zainteresovanost za nastavu.

ta treba zapamtiti u vezi sa povratnom informacijom:

Polaznici postaju svesni svog napretka na osnovu povratne informacije. Pozitivno komentariite rad polaznika. Negativni komentari mogu da nanesu nepopravljivu tetu u uenju odraslih, da smanje

samopotovanje polaznika i motivaciju za uenjem. Upotrebite povratnu informaciju koju dobijate od polaznika da biste analizirali uspenost

nastave i ispravite sve to treba ispraviti.

Imajte uvek na umu:Povratna informacija je dvosmerna komunikacija.


14/88


Page14of88

VII. Motivacija

A. Definicija i koncepti motivacije

Motivacija se definie kao koncept koji predstavlja faktore unutar individue koji pokreu,odravaju i usmeravaju ponaanje prema cilju.

Drugim reima, motivacija je ponaanje usmereno ka cilju.

Motivacija je kljuni faktor uspene nastave. Manje sposoban, a visoko motivisan polaznik moe dapostigne vei uspeh od mnogo inteligentnijeg, a slabo motivisanog polaznikaPolaznik moe da doe na kurs veoma motivisan i dunost trenera je samo da odrava motivaciju.Meutim, veina grupa je takva da u njoj ima i visoko motivisanih polaznika i onih koji uopte nisumotivisani.Zadatak trenera je da, uzevi u obzir potrebe, tenje, interese i emocije polaznika, primeni principeuenja odraslih u nastavi na odgovarajui nain da bi poveao motivaciju.

Drugi nain je razmotriti specifinost policijskog posla. Tokom ovog kursa, analiziraemo ove

koncepte i neke od teorija motivacije koje se mogu primeniti u obuci policije. Analiziraete na kojinain se mogu primeniti ove teorije u vaoj sredini i na osnovu zakljuaka doneti odgovarajui plan.

B. Unutranja i Spoljanja Motivacija

U zavisnosti od izvora, motivacija je podeljena u dve kategorije: unutranju (intrinziku) ispoljanju (ekstrinziku) motivaciju.

Unutranja (intrinzika) motivacija:

Intrinziki znai prirodni ili unutranji; prema tome unutranja motivacija je podsticaj ili nagonkoji izvire iz same osobe. Moe se definisati kao motivacija bez oigledne nagrade tj. uenje radiznanja, radi zadovoljstva koje prua, oseaja postignua koji se javlja. Mnogi autori smatraju da jeovo najbolji vid motivacije.

Problem nastaje kada osoba ne prepoznaje svoj izvor motivacije. Tada je uloga trenera da podstakneprirodnu motivaciju kod polaznika primenom odgovarajuih metoda, kao i vetina fasilitacije.

Spoljanja (ekstrinzika) motivacija:

Zavisi od spoljanjeg stimulusa. To je podsticaj koje dolazi spolja, ponaanje da bi se dobilanagrada ili izbegla kazna, koje nisu ni u kakvoj vezi sa samom aktivnou, to jest ocene, priznanje

trenera, novac, unapre

enje itd.

Postoje odreeni problemi u vezi sa ekstrinzikim motivima:

ekstrinzike nagrade ne dovode do permanentne promene

ekstrinzike nagrade smanjuju intrinziko interesovanje

ekstrinzike nagrade kontroliu ponaanje polaznika


15/88


Page15of88

C. Teorije motivacije

Maslovljeva teorija motivacije (Hijerarhija osnovnih ljudskih potreba)

Abraham Maslov ( 1908 - 1970), ameriki psiholog i humanista poznat je po svojoj teoriji oljudskim motivima koja se naziva Hijerarhijska teorija motivacije. Prema Maslovu, ljudske

potrebe su podeljene u dve osnovne, hijerarhijski ureene, klase: osnovne potrebe (motivinedostatka) i metapotrebe (motivi obilja). Nezadovoljene potrebe pokreu (motiviu) oveka i tekonda kada je zadovoljena nia potreba, moe se javiti i zadovoljiti via potreba.

Hijerarhijska teorija motivacije je predstavljena u obliku piramide, pri emu se na dnu piramidenalaze najosnovniji motivi.

Fizioloke potrebe. Najosnovnije potrebe kao to su disanje, e, glad, san, seks, itd. Ovioseaji nas pokreu, mi ih se oslobaamo to je pre mogue i uspostavljamo homeostazu(ravnoteu). Tek kada smo zadovoljili ove, moemo da razmiljamo o drugim potrebama.

Potreba za sigurnou. Potreba za zatitom od razliitih opasnosti poplava, groma, divljihivotinja, lopova itd. Potreba za sigurnou je usko povezana sa potrebom uspostavljanja reda istabilnosti u haotinom okruenju. Kada su osnovne potrebe zadovoljene, ovek e se usmeritika zadovoljenju viih odnosno metapotreba.

Potreba za pripadnitvom i ljubavlju. Prva metapotreba biti deo drutva, imati porodicu iprijatelje. Potrebno nam je da budemo voljeni i prihvaeni. Potrebno nam je da budemopotrebni.

Potreba za potovanjem.Razlikujemo dva tipa potovanja. Prvi je samopotovanje, kojeproizilazi iz nae strunosti i uspenosti. Drugi je priznanje koje dobijamo od drugih. Tek ondakada smo relativno zadobili samopotovanje, tada i samo tada moemo da dostignemo najviinivo.

Samoaktualizacija potpuni razvojcelokupnog potencijala linosti. Potreba zasamoaktualizacijom je elja da budemo ono to jesmo, da potpuno razvijemo sve svojesposobnosti. Samo ovek koji ima sve moe maksimalno da razvije svoj potencijal, da traga zaznanjem, trai mir, doivljava estetska iskustva, samoispunjenje i jedinstvo sa Bogom.


16/88


Page16of88

Analiza nastaveA. Definicije i koncepti

Obrazovna potreba

Obrazovna potrebaje pojam koji oznaava razliku izmeu znanja potrebnog da polaznikkompetentno izvrava svoje zadatke i znanja koje polaznik trenutno poseduje.

Jednostavno reeno, obrazovna potreba je razlika izmeu trenutnog i potrebnog nivoa znanja.

A. Analiza obrazovnih potreba

Analiza obrazovnih potrebaje metoda kojom utvrujemo da li postoji obrazovna potreba. Ako tapotreba postoji, izradie se nastavni plan i program na osnovu analizom prikupljenih informacija.

B. Nastavni plan i program

Nastavni plan i program je nastavna strategija koja se primenjuje da bi se smanjila obrazovnapotreba (razlika u znanju).

Nastavni plan i program direktno proizilazi iz analize obrazovnih potreba. Prema tome,analiza obrazovnih potreba treba da bude prvi korak u izradi nastavnog plana i programa.

Sve to se kasnije uradi zasniva se na informacijama koje su dobijene u toku analize obrazovnihpotreba. Ukoliko analiza ima odreene nedostatke, mogue je da celokupni nastavni plan i program

budu neodgovarajui.

Sve dok problem nastave ne bude detaljno reen, svaki pokuaj organizovanja nastave moe bitifinansijski i svaki drugi promaaj.


17/88


Page17of88

II. Izvoenje analize obrazovnih potreba

Izvoenje analize obrazovnih potreba obuhvata tri (3) faze:

Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju)

Prikupljanje informacija

Analiza informacija

1. Prva faza: Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju).

U slubama za sprovoenje zakona, ovaj proces je obino posledica:

Pojave novog zakona, operativne procedure, ili opreme.

Identifikacije problema pri svakodnevnom obavljanju dunosti.

Pojava novog zakona, operativne procedure, ili opreme

Prilikom donoenja novog zakona, usvajanja nove operativne procedure ili pojave nove opreme,obrazovna potreba (razlika u znanju) je oigledna i moe se odmah prei na drugi korak analizeobrazovnih potreba.

Identifikacija problema pri svakodnevnom obavljanju dunosti.

U ovom sluaju, proces je posledica postojeeg problema u opisu radnog mesta i radnih procedura.

Na primer, injenica je da veliki broj saobraajnih policajaca ne ume pravilno da napie izvetaj.Ovo je oigledna obrazovna potreba, jer ako uporedite opis radnog mesta i stvarnu situaciju,

videete da saobraajni policajci ne izvravaju svoje svakodnevne dunosti na odgovarajui nain.

Ove probleme (razliku u znanju) moete prepoznati vi, kao trener, ili neko drugi. U slubama zasprovoenje zakona, pokazatelji obrazovne potrebe obino su:

Stareine este greke u policijskim izvetajima Incidenti i povrede pri rukovanju opremom Graanske i krivine parnice protiv policije Pritube graana

U svim ovim primerima, uvek treba utvrditi da li problem zaista postoji, i ako postoji da li je upitanju obrazovna potreba ili problem uprave.

Na primer, injenica da se graanin ali na rad i ponaanje jednog policajca iz jedne stanice neznai da samim tim postoji i obrazovna potreba. Pre nego to se donese zakljuak treba istraiti ceosluaj. Moda e se, nakon svega, ispostaviti da problem ne postoji.

S druge strane, ukoliko problem postoji, moda je u pitanju jedan izolovani sluaj, koji trebastareina da rei. U ovom primeru, treba primeniti individualnu strategiju.


18/88


Page18of88

Ali ukoliko se problem ponavlja, ukoliko je vie policajaca ukljueno, onda moda postojiobrazovna potreba i tada poinje druga faza analize.

2. Druga faza: Prikupljanje informacija

Pod pretpostavkom da obrazovna potreba postoji, bilo kao posledica donoenja novog zakona,usvajanja nove operativne procedure, pojave nove opreme, ili je uoena na neki od pomenutihnaina, neophodno je prikupiti informacije koje ete analizirati i upotrebiti pri izradi nastavnog

plana i programa.

Prikupljanje informacija

Ova faza obuhvata etiri (4) koraka:

a) selekciju informacija koje se koriste u ovom procesu

b) selekciju osobe za kontakt

c) selekciju metoda koje se koristed) prikupljanje informacija

a) Selekcija informacija

Obrazovna potreba koja je prethodno identifikovana u procesu analize obrazovnih potreba

Imajte na umu da ste u ovoj fazi veupoznati sa obrazovnom potrebom

Informacije o organizaciji i zaposlenima

Oraganizaciona struktura slube/odeljenja

Struktura zaposlenih (kategorije, radna mesta i inovi)

Opis radnog mesta

Nivo znanja polaznika

Raspoloivost za nastavu (radno vreme)

Oekivane reakcije zaposlenih

Logistika i resursi

Nastavni materijal (nastavni plan i program i sl.)

Logistike potrebe (budet, oprema itd)

Kadar (trener, asistenti)

Mesto gde e se nastava odrati


19/88


Page19of88

b) Selekcija osobe za kontakt:

Trebalo bi da odaberete za kontakt sve osobe ili sve zaposlene koji su na neki nain ukljueni unastavu, ili e biti ciljna grupa nastave. Ne zaboravite administrativne radnike zaduene zalogistiku.

c) Selekcija metoda

Trebalo bi da odaberete metodu koja e dati najbolje rezultate. Neki od primera su:

rad sa fokus grupama vrenje ispitivanja, elektronski ili putem telefona voenje intervjua posmatranje ponaanja na radnom mestu

c) Prikupljanje informacija

Sada kada znate koje informacije treba prikupiti i na koji nain, kome se obratiti, moete konanopoeti.

3. Trea faza: Analiza informacija

Poto ste sakupili informacije, odvojite dovoljno vremena za analizu prikupljenih podataka prenego to ponete sa izradom nastavnog plana i programa.

Uporedite informacije kojima raspolaete sa informacijama koje su vam potrebne. Ukoliko vam

nedostaju vani podaci, obratite se osobama koje bi mogle da vam ih prue.


20/88


Page20of88

III. Izrada nastavnog plana i programa

Izrada nastavnog plana i programa je poslednja faza u procesu analize nastave. Sada veraspolaetedovoljnim brojem informacija koje vam omoguavaju izradu nastavne strategije, odnosnonastavnog plana. Standardni nastavni plan i program treba da sadri sledee informacije:

Koja vrsta nastave je potrebna?

Naslov

Uopteni opis nastavnog sadraja

Izvor/Podnosilac zahteva (osoba, grupa ili jedinica koja zahteva nastavu)

Oekivane prednosti(npr. novo/promenjeno poeljno ponaanje)

Negativne posledice neizvoenja nastave

Polaznici?

Oekivani polaznici kursa (ukupan broj, radna mesta i inovi)

Nivo znanja polaznika .

Oekivane reakcije/ problemi sa polaznicima

Vreme

Datum poetka nastave

Duina trajanja i uestalost nastave ( sati, dana, nedelja itd.) Dnevni raspored asova

Ukupan broj polaznika na kursu i na jednom asu

Dostupni resursi?

Nastavni materijal (nastavni plan i program) Logistika (budet, oprema itd.) Kadar (trener, asistenti) Mesto odravanja nastave (na radnom mestu, u centru za obuku pripadnika odreene

organizacije, na drugim lokacijama (van radnog mesta))


21/88


Page21of88

Nastavni sadrajA. Definicije i koncepti

Cilj nastave

Cilj nastave izraava na uopten i neodreen nain ta trener eli da polaznici postignu tokomasa, kursa ili u nastavi.

Zadaci nastave

Opis minimalno prihvatljivog znanja koje e polaznik usvojiti tokom asa, kursa ili u nastavi.

Nastavni sadraj

Nastani sadraj obuhvata sve informacije koje treba ukljuiti u plan realizacije asa da bi se ispunili icilj i zadaci nastave.

B. Uvod

Da li ste ikada pokuali da zapisujete beleke kada nastavnik nije dobro pripremio svojuprezentaciju?Da li ste ikada pokuavali da dokuite kakva e pitanja nastavnik (ili ak profesor) postavljati navanom ispitu?Kada ste dokuili ta bi moglo da bude na ispitu, da li se ikada desilo da ne znate koje odgovore binastavnik smatrao vaeim?

Ili, da li ste ikada sedeli na asu na kojem nastavnik pria zabavne prie, ali one se ni na koji nainne odnose na nastavni sadraj? Kao trener, lako moete da izbegnete ove zamke odgovarajuomupotrebom zadataka nastave. Ali, zato bi se vas ticali zadaci nastave? Zato su oni korisni za vaskao trenera? Razmotrimo zato treba uzeti u obzir upotrebu ciljeva i zadataka nastave.


22/88


Page22of88

II. Domeni uenja u nastavnom sadraju

A. Uvod

Tri domena uenja (psihomotorni, kognitivni i afektivni) imaju znaajnu ulogu u odabiru ioblikovanju nastavnog sadraja. I cilj i zadaci nastave moraju biti pravilno napisani ne samouzimajui u obzir domen uenja na koji se odnose, vei nivo unutar domena koji treba da se

postigne.

B. Psihomotorni domen

Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u psihomotornom domenu e se odvijati u prva tri nivoa(imitacija, manipulacija, preciznost).

Na prvom nivou (imitacija)polaznici posmatraju vetinu i nastoje da je ponove.

Na drugom nivou (manipulacija)polaznici e izvesti vetinu prema uputstvu, a ne na osnovuposmatranja.

Na treem nivou(preciznost)polaznici e reprodukovati vetinu pravilno, precizno, u skladu sa

standardima, obino nezavisno od prvobitnog izvora.

C. Kognitivni domen

Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u kognitivnom domenu e se odvijati u prva tri nivoa(retencija, razumevanje, primena).

Na prvom nivou (retencija)polaznici e prepoznati informacije koje su ranije predstavljene.

Na drugom nivou (razumevanje)polaznici e tumaiti i rezimirati prethodno predstavljeneinformacije.

Na treem nivou (primena)polaznici e upotrebiti informaciju u situaciji drugaijoj od one u kojoj

su informaciju nauili.

D. Afektivni domen

Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u afektivnom domenu e se odvijati u prva tri nivoa(primanje, reagovanje, vrednovanje).

Na prvom nivou (primanje)polaznici e pasivno primati stimuluse.

Na drugom nivou (reagovanje)polaznici e se, reagovanjem na stimulus, ponaati u skladu saoekivanjima.

Na treem nivou (vrednovanje)polaznici e se ponaati u skladu sa stavom ili uverenjem kada nisu

primorani da postupaju drugaije.


23/88


Page23of88

III. Cilj nastave

A. Uvod

Kao to je vereeno, cilj nastave je uopteni prikaz kojim se izraava ta trener eli da polaznicipostignu tokom tokom asa, kursa ili u nastavi.

Cilj nastave odraava nastavnu materiju koja e se obraditi u odreenoj nastavnoj jedinici. Iako sepreporuuje da se za svaki as obrauje samo jedan domen uenja, esto jedan cilj nastave obuhvatavie domena uenja.

B. Glavne karakteristike

Uoptenost: esto obuhvata nekoliko tema i traje vie od jednog asa Direktno nemerljiv: sadri nekoliko zadataka nastave koje nije lako izmeriti. Ne opisuje

okolnosti pod kojima zadatak treba da se izvri, niti definie standarde za ocenjivanje rezultata.

C. Primeri

Na poetku svake nastavne jedinice nalazi se cilj nastave koji moete da koristite kao primer.

Primeri koje takoe moete da koristite su sledei:

Cilj nastave ove nastavne jedinice je usavravanje osnovnih vetina znaajnih za izvoenjenastave

Cilj nastave ove nastavne jedinice je sticanje samopouzdanja, motivacije i vetina prezentacijeneophodnih za trenera

Cilj nastave ove nastavne jedinice je usavravanje praktinih vetina neophodnih za rukovanjevatrenim orujem

Cilj nastave ove nastavne jedinice je promovisanje pozitivnog stava prema Etikom kodeksupolicije

Cilj nastave ovog kursa je omoguiti usvajanje osnovnih znanja i sticanje neophodnih vetina zakompetentno izvoenje nastave

Cilj nastave ove nastavne jedinice je pripremiti polaznike za razumevanje zakona

Cilj nastave ove nastavne jedinice je pruiti polaznicima mogunost da razumeju primenu sile


24/88


Page24of88

IV. Zadaci nastave

A. Uvod

Kao to je ve reeno, zadatak nastave je opis minimalno prihvatljivog znanja koje e polaznikusvojiti do kraja asa, kursa ili nastave.

To je prikaz namere koji opisuje poeljnu promenu u ponaanju polaznika ili model ponaanja kojee polaznik usvojiti.

Termini cilj nastave i zadaci nastave esto se poistoveuju jedan sa drugim. To je netano! Ciljnastave izraava na uopten i neodreen nain ta trener eli da polaznici postignu tokom nastave.Sa druge strane, zadaci nastave ne samo da govore polaznicima ta treba da ostvare, ve i na kojinain da to postignu i koliko uspeno.

B. Glavne karakteristike

Pravilno napisan zadatak nastave je:

Usmeren na polaznika Orijentisan na rezultat Realan Merljiv

Usmeren na polaznika zato to navodi ta se oekuje od polaznika

Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Trener e demonstriratipravilnu upotrebu slubene palice

Orijentisan na rezultat zato to navodi ta polaznik moe da uradi nakon izvoenja

nastave.Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e vebati pravilnuupotrebu slubene palice

Realan zato to navodi izvodljive zadatke koje polaznici mogu izvriti nakon nastave.

Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e navesti Ustavdrave.

Merljiv zato to navodi radnje koje se mogu proceniti na osnovu datog kriterijuma.

Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e umeti da ceniupotrebu slubene palice.


25/88


Page25of88

C. Uloga zadatka nastave

Moda sebi postavljate sledea pitanja: Kako zadaci nastave mogu pomoi treneru?; Zato su mipotebni zadaci nastave?; ta to mogu da uine za mene?; Zbog ega bi troio vreme uei kako daih pripremim?

Zadatke nastave nije samo lepo "imati", oni su neophodni. Precizno napisani zadaci nastave mogu

vam pomoi na tri naina.

Zadaci nastave pomau treneru u izradi plana realizacije asa tako to:

(1) usredsreuju panju,

(2) slue kao smernice za izbor sadraja i nastavnih metoda i

(3) pruaju standard na osnovu kojeg ocenjujemo rezultate polaznika

1. Usredsreuju panju!

Zadaci nastave predstavljaju centralnu taku nastavne jedinice i polaznicima i treneru. Oni govorepolazniku ta se od njega oekuje da naui i koliko dobro mora da savlada odreenu nastavnujedinicu. To mu omoguuje da iskoristi vreme to je efikasnije mogue. S obzirom da polazniktano zna ta vi kao trener traite, u mogunosti je da odvoji vreme za uenje zaista vanih delova.

Dalje, zadaci nastave ukazuju polazniku na standard na osnovu kojeg e minimalno prihvatljivrezultat biti odreen. Na osnovu toga polaznik moe sam da prosudi kada njegovo znanje dostieprolazan nivo. Kada polaznik jednom dostigne ovaj nivo, moe da nastavi da veba, kako bi

premaio standard i ostvario jo bolji rezultat ili, ako je zadovoljan svojim trenutnim znanjem da seusredsredi na druge stvari.

Zadatak nastave vam takoe pomae da se usmerite na postizanje cilja nastave. On vas vodi dok

predstavljate materijal i omoguuje vam da posvetite vreme unapred odreenim ciljevima. Ovakoste sigurni da "niste skrenuli sa puta" i da ne troite vreme na oblasti koje nisu obuhva ene u vaemnacrtu nastavne jedinice. Drei se tako utvrenih zadataka nastave, moete iskoristiti vreme nanajbolji mogui nain.


26/88


Page26of88

2. Slue kao smernica!

Zadaci nastave slue kao smernica treneru u izboru nastavnog sadraja i nastavnih metoda kojim ena najbolji nain predstaviti sadraj.

3. Kriterijum procenjivanja!

Zadatak nastave prua kriterijum procenjivanja zato to izraava ne samo ta se od polaznikaoekuje da uradi, vei koliko dobro mora da savlada odreenu oblast.

Zadatak nastave jasno i odreeno prikazuje standard koji emo koristiti za ocenjivanje uspehapolaznika.Saet, kompletan i razumljiv zadatak nastave je vrlo koristan kada doe vreme za odreivanjenaina za ocenjivanje uspeha.

Na osnovu zadataka nastave, trener moe da odlui u kom domenu uenja e ocenjivati uspehpolaznika.Na primer, ako trener objanjava odreeni zadatak u okviru psihomotornog domena, onda bi trebaloda ocenjuje uspeh polaznika u tom domenu.

Zadatak nastave takoe odreuje standarde uspenosti polaznika.Od poetka, i polaznik i trener znaju koji se nivo uspeha trai. Znajui unapred potreban nivoznanja, i jedan i drugi mogu efikasno da iskoriste vreme na asu i vreme za vebanje.


27/88


Page27of88

D. Tri komponente zadatka nastave

Zadatak nastave se sastoji iz tri (3) prikaza.

(1) Zadatak (ta)(2) Uslov (kako)(3) Standard (koliko dobro)

1.Prikaz ZADATKA

Prikaz zadatka opisuje radnju koju polaznik treba da izvede.

ta oekujete da vai polaznici izvedu?

Prikaz zadatka se sastoji iz dva (2) dela.

Prvi deo je glagolska radnja.

Drugi deo je sadrajna osnovu koga se odvija radnja.

Na primer, u prikazu zadatka Demonstrirati primenu, demonstrirati je glagolska radnja aprimena je sadraj.

Provera prikaza zadatka

Da bi utvrdili da li je prikaz zadatka pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:

Da li glagolska radnja tano odreuje zadatak koji se izvodi?

Jednostavno reeno, da li je zadatak sadran u glagolu?

Da li se glagolska radnja moe opaati?

Glagolska radnja koje se ne moe opaati, ne moe se ni meriti.

Vidi Resurs LR 04.02. za glagole koje teba izbegavati jer se ne mogu opaati

Da li glagolska radnja opisuje uinak polaznika?

Drugim reima da li je usmerena na polaznika?Prikaz zadatka treba da sadri ta polaznik radi, a ne ta trener radi.

Na primer: Trener e demonstrirati postavljanje datih lisica na kolegi koji igra uloguosumnjienog, u skladu sa pravilima slube.Ovaj zadatak nastave nije usmeren na polaznika jer trener demonstrira postavljanje lisica.

Da li se izvoenje vetine odnosi na rezultat nastave?

Odnosno, da li je orijentisano na rezultat?Da li navodi ta polaznik treba da zna?Prikaz zadatka takoe treba da navede ta e polaznik znati nakon izvoenja nastave, da bi se


28/88


Page28of88

pokazalo da je ostvario zadatak nastave. Ne treba da se odnosi na sam sadraj procesa nastave.

Na primer: Polaznik e vebati postavljanje datih lisica, na kolegi koji igra ulogu osumnjienog, uskladu sa pravilima slube.Ovaj zadatak nastave nije orijentisan na rezultat, jer zahteva da polaznik veba postavljanje lisica,umesto da demonstrira kako postaviti lisice na osumnjienog.

Da li je sadraj jasan i precizan?Da li je prikaz zadatka logian?Da li je sadraj saeto prikazan?Da li je terminologija razumljiva?

2. Prikaz USLOVA

Prikaz uslova definie okolnosti pod kojima treba da se izvri odreeni zadatak.

Kako elite da vai polaznici urade zadatak?

Takoe navodi opremu i informacije kojima polaznik raspolae da bi obavio zadatak.Uslovi bi trebali da budu relevantni za profesiju i realni. (Princip uenja odraslih)

Provera prikaza uslova

Da bi utvrdili da li je prikaz uslova pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:

Da li su uslovi realni?

Pokuajte da obezbedite da uslovi u toku nastave budu isti kao uslovi pod kojima e polazniciraditi.

Na primer, ukoliko obuavate polaznike kako da rukuju orujem, trebalo bi da koristite ono orujekoje e kasnije koristiti na poslu.

Da li su uslovi saeti, izostavljajui informacije koje polaznik moe da pretpostavi?

Nemojte biti dvosmisleni.

Ne ostavljajte prostora za pretpostavke.

Da li je jasno odreeno kakva oprema i materijal e biti obezbeeni polazniku?

Detaljno navedite sve podatke u vezi opreme i materijala koji e se koristiti.

Na primer, ukoliko obuavate polaznike kako da koriste raunar, tano navedite model raunara iaplikativni softver koji e se koristiti.

Da li su jasno odreene posebne okolnosti i uslovi okruenja pod kojima e se izvoditizadatak?

Opiite detaljno uslove pod kojima e se izvoditi nastava.Na primer, ukoliko obuavate polaznike vonji u zimskim uslovima, tano navedite vremenskeuslove (sneg, led, susneica, itd)


29/88


Page29of88

3. Prikaz STANDARDA

Prikaz standarda opisuje stepen preciznosti koji polaznik treba da postigne.

Koliko dobropolaznici treba da izvedu zadatak?

Jednostavno reeno, prikaz standarda odreuje minimalno prihvatljiv nivo znanja.

Standard moe biti odreen u smislu preciznosti, brzine ili prilagoenosti utvrenim kriterijumimaili procedurama.

Provera prikaza standarda

Da bi utvrdili da li je prikaz standarda pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:

Da li standardi sadre element brzine?

Na primer: istrati 100 metara za 13 sekundi.

Da li standardi sadre element preciznosti?

Na primer: pogoditi metu sa pet metaka.

Da li standardi obuhvataju relevantne kriterijume ili procedure?

Na primer: odrediti lan zakona

Da li su standardi saeti?

Na primer: otkucati 200 slova za 2 minuta

Da li su standardi realni?

Na primer: izvui oruje iz futrole i ispaliti jedan metak za tri sekunde

Da li su standardi relevantni za odreenu profesiju?

Na primer:postavljanje lisica na osumnjienog.


30/88


Page30of88

E. Redosled zadataka nastave

Moda sebi postavljate pitanje Kako u znati kojim redosledom da prezentujem zadatke nastave?U ovoj nastavnoj jedinici, predstaviemo pet (5) moguih redosleda.

Od prostog ka sloenijem:Ako postoje vetine ili znanje koje je lake usvojiti u odnosu na druge vetine i znanje,

ponite upravo sa njima. Neka najednostavnije vetine i znanje budu temelj i ujednosredstvo koje e poveati samopouzdanje polaznika.

Od A do .Akopostoje vetineili znanje koje e polaznik kasnije koristiti u odreenom redosledu,objasnite ih u tom istom redosledu. Na primer, ukoliko neko eli da naui rad na raunaru,

prvo treba da naui da ukljui kompjuter, a tek onda da formatira disketu.

Od uobiajenog ka manje uobiajenom.Ukoliko postoje vetine koje e polaznik koristiti ee, predstavite prvo te vetine, a ondaostale.

Od poznatog ka nepoznatom.Ukoliko polaznik veposeduje neko znanje o odreenoj temi, obnovite to znanje, a ondaizloite novi materijal.

Od jednog ka drugom.Ukoliko nije vaan redosled po kome polaznici usvajaju odreene vetine ili znanje, ondaim dajte slobodu izbora. Ponekad, posebno prilikom samostalnog uenja, polaznik sam biraredosled usvajanja vetina i znanja.


31/88


Page31of88

Nastavne metodeA. Definicije i koncepti

Nastavne metodeNastavne metode se definiu kao: tehnike, postupci i procedure koji se koriste u izvoenjunastave

Svrha nastavnih metoda je fasilitacija procesa usvajanja znanja, pomopolaznicima da lakeostvare zadatke nastave.

B. Uvod

Veliki broj nastavnih metoda je opisan u naunoj literaturi. Neke od njih se koriste stotinamagodina, neke su nastale nedavno. Jedna nastavna metoda je efikasna samo sa velikom grupom

polaznika, druga se koristi u radu sa pojedincem. Dalje, nastavne metode koje se koriste za nastavuu psihomotornom domenu uenja ne mogu se upotrebiti za nastavu u afektivnom domenu.

Iako nastava mora biti usmerena na polaznika, individualni stil izvoenja nastave svakog treneramora se uzeti u obzir. Sve nastavne metode ne odgovaraju svakom treneru, prema tome i to je

jedan od faktora koji treba razmotriti prilikom odabira nastavne metode.

C. Jedanaest (11) nastavnih metoda.

Da biste napravili izbor odgovarajue nastavne metode, vano je da se najpre upoznate saprednostima i nedostacima razliitih nastavnih metoda.

Za ovaj kurs odabrali smo jedanaest najuobiajenijih nastavnih metoda.

Svaka nastavna metoda je posebno opisana, ali treba je sagledati zajedno sa faktorima ikriterijumima koji su predstavljeni pri kraju nastavne jedinice, a koji e pomoi treneru ukonanom izboru nastavne strategije.

Jedanaest (11) nastavnih metoda su:

Predavanje Prezentacija Modifikovano predavanje

Brejnstorming Grupna diskusija Debata Studija sluaja Demonstracija Simulacija Igranje uloge Igra


32/88


Page32of88

1. Predavanje

Definicija:Nastavnametoda u kojoj trener usmeno izlae sadraj polaznicima.

Primenjujui ovu metodu, trener predstavlja sadraj, detaljno obrazlae i na kraju rezimira. Skoroi da ne postoji dvosmerna komunikacija. Ovo je vrlo efikasan nain da jedna osoba prenese velikukoliinu informacija velikoj grupi polaznika za kratko vreme. Koristi se samo za prenoenjeznanja: ukoliko elite da proverite razumevanje, odluiete se za neku drugu metodu.

ta; Kako; Kome.

ta:Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako:Verbalnim prenoenjem nastavnog sadraja. Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (mislilac)

Prednosti

Brza Lako se planira i priprema Velika koliina informacija se izlae za kratko vreme Uspena sa velikim grupama polaznika Zahteva svega nekoliko resursa Ekonomina

Nedostaci

Moe biti dosadno ili suvoparno Teko se odrava panja polaznika Trener treba da bude vet u komunikaciji Slaba retencija izloenog Nema prostora za postavljanje pitanja treneru Slaba ili nikakava povratna informacija o efikasnosti nastave Ne moe se upotrebiti za poduavanje vetina


33/88


Page33of88

2. Prezentacija

Definicija:Nastavnametoda u kojoj trener predstavlja informacije polaznicima koristei vizuelnanastavna sredstva.

Ova nastavna metoda predstavlja kombinaciju verbalnog izlaganja i upotrebe vizuelnih nastavnihsredstava. Prezentacija, kao i predavanje, je vrlo efikasna za prenoenje znanja velikim grupama

polaznika. Ono to je razlikuje od tradicionalnih metoda je upotreba vizuelnih nastavnih sredstava,poev od unapred pripremljenih flip-artova do najnovije tehnologije, kao to su power-pointprezentacije.Dakle, ova atraktivna nastavna metoda je zasnovana na multi-senzornom uenju koje poveavaretenciju.(Princip uenja odraslih)

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako: Verbalnim predstavljanjem nastavnog sadraja polaznicima, korienjem vizuelnih

nastavnih sredstava. Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (aktivisti, mislioci, teoretiari i pragmatiari)

Prednosti

Uspena sa velikim grupama polaznika Cela grupa je usredsreena na istu stvar Moe se kombinovati sa drugim metodama Veoma atraktivna i dopadljiva Multi-senzorno uenje

Nedostaci

Komunikacija se odvija samo u jednom smeru Polaznici mogu biti pasivni Polaznike vie interesuju nastavna sredstva od samog sadraja Potreban je detaljan plan i priprema Skupa oprema Trener mora da uveba upotrebu vizuelnih nastavnih sredstava


34/88


Page34of88

3. Modifikovano predavanje

Definicija:Nastavnametoda u kojoj trener usmeno izlae sadraj aktivno ukljuujui polaznike unastavu.

Za razliku od tradicionalnog predavanja, karakteristika ove metode je razmena informacija izmeutrenera i polaznika pa ak i izmeu samih polaznika. Ova metoda aktivno ukljuuje polaznike u

proces uenja (aktivno uenje i povratna informacija).

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako: Verbalnim prenoenjem nastavnog sadraja, postavljanjem pitanja polaznicima da bi ih

ukljuili u nastavu Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (mislioci i teoretiari)

Prednosti

Brza Lako se planira i priprema Lake je organizovati vreme Uspena sa velikim grupama polaznika Zahteva svega nekoliko resursa Ekonomina Moe se kombinovati sa drugim metodama Grupa meusobno sarauje u radu na istoj temi

Nedostaci

Moe biti dosadno ili suvoparno Teko se odrava panja polaznika Slaba retencija izloenog Ne moe se upotrebiti za poduavanje vetina


35/88


Page35of88

4. Brejnstorming

Defininicija:Nastavna metoda ijom primenom nastaje veliki broj ideja na osnovu kojih seorganizuje kratka diskusija.

Ova metoda je preuzeta sa kurseva za menadment koji se bave reavanjem problema.U nastavi, primenom ove metode, stvara se podsticajna i aktivna atmosfera.

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako: Trener e 1) predstaviti temu tako da je polaznici razumeju; 2) podsticati polaznike da

kau kljune rei koje e zapisati bez kritike i cenzure; 3) klasifikovati kljune rei ukategorije i organizovati diskusiju kojom bi se dolo do moguih reenja

Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju i bolje ue primanjem povratneinformacije (aktivisti, teoretiari, mislioci i pragmatiari)

Prednosti

Odrava interesovanje i aktivnost polaznika Oslanja se na znanje i iskustvo polaznika Dolazi se do neobinih reenja Kreativna Potrebno svega nekoliko resursa

Nedostaci

Zahtevna Kratko traje Neki od polaznika ne uestvuju


36/88


Page36of88

5. Grupna diskusija

Definicija:Aktivna nastavna metoda koja se oslanja na uee i interakciju polaznika, kojiraspravljaju o odreenoj temi.

Grupa istrauje temu ili pitanja tako to analizira, ocenjuje ili vri pregled nastavne tematike.Korisna pri prouavanju stavova, pomae u izmeni loih ili antisocijalnih stavova.

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako: Predstavljanjem teme i pruanjem mogunosti polaznicima da o njoj diskutuju. Trenerslui kao fasilitator. Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju i bolje ue primanjem povratneinformacije (aktivisti, teoretiari).

Prednosti

Odrava interesovanje i aktivnost polaznika Polaznici razmenjuju znanje i iskustvo Polaznici kritikuju stav ili miljenje, ne osobu Dolazi se do kreativnih reenja problema Proiruje vidike Uenje se moe posmatrati Prua zanimljivu povratnu informaciju o poznavanju teme i vetinama komunikacije polaznika Poveana retencija sadraja Ne deluje naporno Primorava trenera da identifikuje kljune delove nastavne jedinice

Korisna za izmenu stavova Izgrauje vetine meuljudskih odnosa

Nedostaci

Zahteva puno vremena Teko se kontrolie Moe se lako skrenuti sa teme Mora se paljivo planirati Zahteva vetog fasilitatora


37/88


Page37of88

6. Debata

Definicija:Nastavna metoda slina diskusiji ali sa organizovanijom strukturom.

Debata se koristi kada ne postoji samo jedno reenje. I jedna i druga strana u diskusiji imaju koristiod istraivanja i prouavanja problema. Metoda je efikasna za poboljanje komunikacijskih vetinaznaajnih prilikom iznoenja argumenata za i protiv.

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski i afektivni aspekt nastavnog sadraja Kako: Trener e 1) imenovati/odabrati iz grupe polaznika presedavajueg koji e na

nepristrasan nain voditi rauna o potovanju pravila i dati mu uputstva; 2) odabratiodgovarajuu temu za debatu i dati argumente za i protiv; 3) podeliti grupu na one koji su za,

protiv i uzdrane; 4) odabrati predstavnike grupe i dati im vremena da se pripreme Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju i bolje ue primanjem povratne

informacije(aktivisti, teoretiari).

Prednosti

Odrava interesovanje i aktivnost polaznika Polaznici razmenjuju znanje i iskustvo Polaznici preuzimaju vodee uloge Polaznici mogu poboljati vetine argumentacije Timski rad Izloene su obe strane argumenata Polaznici uestvuju sa zadovoljstvom

Nedostaci

Zahteva puno vremena Mali broj polaznika dominira u nastavi


38/88


Page38of88

.7. Studija sluaja

Definicija:Nastavna metoda koja ukljuuje temeljnu grupnu diskusiju o stvarnim ili izmiljenimsituacijama.

Takoe zahteva itanje, prouavanje, analiziranje, diskusiju i slobodno razmenjivanje ideja kao i

donoenje odluka i odbranu svoje pozicije pred drugima.esto se koristi na poslovnim i menadment kursevima s namerom da se analiziraju pogreke kako

bi se izbegle u daljem radu.

ta; Kako; Kome.

ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja Kako: Predstavljanjem teme i pruanjem mogunosti polaznicima da je analiziraju. Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju i bolje ue primanjem povratne

informacije (teoretiari, pragmatiari).

Prednosti

Moe biti individualna ili grupna aktivnost Razvija sposobnosti rasuivanja, kritikog razmiljanja i reavanja problema Polaznici su aktivno ukljueni u nastavu Izgrauje vetine meuljudskih odnosa Uenje se moe posmatrati

Nedostaci

Informacija mora biti precizna i aurirana Polazniku treba vie vremena za studiju sluaja Polaznici mogu postati previe zainteresovani za studiju sluaja i zaboraviti svrhu primene ove

nastavne metode Studija sluaja mora da ima jasnu ulogu u nastavi


39/88


Page39of88

8. Demonstracija

Defininicija:Nastavna metoda u kojoj trener izvodi zadatak ili vetinu, pokazujui polaznicima tai kako da urade.

Uvek posle demonstracije polaznici bi trebalo da imaju priliku da vebaju zadatak koji jedemonstriran.

ta; Kako; Kome.

ta: Praktini aspekt nastavnog sadraja Kako: Pokazivanjem kako se izvodi zadatak i pruanjem mogunosti polaznicima da vebaju

izvoenje Kome: Polaznicima koji ue najbolje posmatranjem i oponaanjem kao i delanjem.

(pragmatiari)

Prednosti

Polaznici mogu da "vide" i "urade"(Konfuije) Olakava razumevanje i pamenje Podstie interesovanje polaznika Moe da probudi "oseaj" za posao ili zadatak Povezuje se teorija sa praksom Veoma aktivan oblik uenja Prikazuje stvarno delovanje opreme ili procedura

Nedostaci

Skupa / njeno izvoenje moe zahtevati upotrebu deficitarne opreme Vano je da svi polaznici vide demonstraciju, to nije uvek sluaj Zahteva puno vremena za pripremu i prikazivanje Polaznici mogu biti pasivni Sama demonstracija postaje vanija od teme koju trener pokuava da predoi


40/88


Page40of88

9. Simulacija

Definicija:Nastavna metoda koja ukljuuje primenu sredstava, opreme ili situacija s namerom da kopiraju iliimitiraju stvaran ivot.

U ovoj vebi, karakteristike i mogunosti sredstava, opreme i situacija izgledaju realno .

ta; Kako; Kome

ta: Praktini aspekt nastavnog sadraja Kako: Pruanjem odgovarajueg scenarija stvarne situacije polaznicima i upuivanjem

polaznika da se ponaaju kao da se nalaze u takvoj situaciji. Di-brifing je neophodan. Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti, pragmatiari).

Prednosti Uvebavanje vetina neophodnih u situaciji smrtne opasnosti Uvebavanje sloenih tehnikih, mehanikih, operativnih i vetina donoenja odluka u opasnim

i kriznim situacija Za primenu principa nauenih iz iskustva Polaznike odrava aktivnim i odgovornim za svoje uenje Uenje se moe posmatrati i korigovati Poveana retencija sadraja Simulira rad nakon odravanja nastave

Nedostaci

Zahteva znaajnu pripremu Neophodno je odvojiti dovoljno vremena za pripremu i primenu Potrebno je odvojiti dovoljno vremena za analizu nakon zavretka vebe (di-brif) Teko prilagodljiva potrebama svakog polaznika Moe biti finansijski neisplativa


41/88


Page41of88

10. Igranje uloge

Definicija:Nastavna metoda koja omoguava polaznicima da kroz glumu situacija iz "stvarnogivota" vebaju i ispituju nove oblike ponaanja koje mogu upotrebiti u poslu ili se sa njima srestiu budunosti.

Ova metoda se primenjuje da bi polaznici mogli da osete uticaje koji se na njih vre u toj ulozi.

Posebno je efikasna po pitanju stavova.

ta; Kako; Kome.

ta: Afektivniaspekt nastavnog sadraja Kako: Pruanjem odgovarajueg scenarija polaznicima i upuivanjem da se ponaaju kao da se

nalaze u takvoj situaciji. Di-brifing je neophodan. Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti i pragmatiari).

Prednosti

Simulira "stvaran svet" Polaznici su aktivni Oseaju se emocije Dobar nain za obradu stavova Polaznici mogu da vide stvari iz drugog ugla

Nedostaci

Teko se kontrolie (polaznici se previe ukljuuju u nastavu i trener gubi kontrolu )

Teko se "standardizuje" Trener moe da izgubi iz vida one polaznike koji ne uestvuju u igranju uloga Potrebno je odvojiti dovoljno vremena za analizu nakon zavretka vebe (di-brif)


42/88


Page42of88

11. Igra

Definicija:Nastavna metoda u kojoj se takmienje i/ili saradnja polaznika koriste za ponavljanje i utvrivanjenastavnog sadraja.

Izvodi se u obliku kviza, enerdajzera, mozgalice ili neke druge aktivnosti u kojoj postignuti

rezultat zavisi od vetine, znanja i sluaja.

ta; Kako; Kome

ta: Teorijski, afektivni i praktini aspekt nastavnog sadraja Kako: Predstavljanjem igre, pravila igre i pruanjem smernica. Di-brifing je neophodan. Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti, pragmatiari)

Prednosti

Pojaava samosvesnost Polaznike odrava aktivnim i ukljuenim u proces nastave Uenje se moe posmatrati Zabavna Simulira rad nakon odravanja nastave Razvija vetine meuljudskih odnosa

Nedostaci

Zahteva puno vremena Potrebno je izdvojiti dovoljno vremena na asu za analizu nakon vebe(di-brif) Moda ne odgovara stilovima uenja svih polaznika Moe nastati negativna atmosfera na asu.


43/88


Page43of88

Nastavna SredstvaA. Definicije i koncepti

Nastavno sredstvo:

Nastavno sredstvo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja se koristi u nastavi da bi seolakao proces usvajanja znanja.

Uilo:

Uilo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja pomae polazniku (ueniku) u procesuusvajanja znanja.

Nastavno pomagalo:

Nastavno pomagalo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja pomae treneru u izvoenju

nastave

B. Uvod

Brojna nauna istraivanja povezuju slabe rezultate u uenju sa izostankom nastavnih sredstava unastavi, odnosno efikasno uenje sa profesionalnom upotrebom dobro osmiljenih i izraenihnastavnih sredstava. Nema nikakve sumnje da upotreba vie od jednog ula, recimo ula vida isluha istovremeno, poveava razumevanje i pamenje. Sve dok previe ne optereujete ula svojih

polaznika, to vie ula ukljuite u proces nastave to bolje.

Primer moe biti upotreba zvuka i slike. U toku vesti, vest je praena slikom, ili, ee, film prati

ono o emu se govori. Vrlo retko se moe videti reporter sam na ekranu, pa ak i tada prikazana jeslika u pozadini koja opisuje priu.


44/88


Page44of88

Brzina govora naspram Brzine razmiljanja

Ukoliko trener govori veoma brzo moe dostii brzinu od 200 rei u minuti, ali prosena brzina je

manja obino oko 150 rei u minuti. Uporedimo brzinu govora trenera sa brzinom razmiljanja

polaznika. Psiholozi tvrde da je prosena brzina razmiljanja oko 800 rei u minuti. Kao to moete

da primetite, razlika je znaajna.

Polaznici sluaju trenera i rade neto drugo da bi popunili razliku izmeu brzine govora i brzine

razmiljanja. Vetina trenera se sastoji u tome da popuni razliku na sadrajan nain tako da

polaznici iskoriste razliku, da bi se usredsredili na temu. U ovome je sutina upotrebe nastavnih

sredstava.

Nauna istraivanjaNauno je dokazano da:

Uimo: Pamtimo: Zadravamo:

1 % putem ula ukusa

1.5% putem ula dodira

3.5% putem ula mirisa

11% putem ula sluha

83% putem ula vida

10% od onoga to proitamo

20% od onoga to ujemo

30% od onoga to vidimo

50% od onoga to vidimo iujemo

80% od onoga to izgovorimo

90% od onoga to izgovorimo iuradimo

5% sa predavanja

10% od itanja

20% od audio-vizuelnogmaterijala

30% sa demonstracije

50% sa diskusije

75% od praktine vebe

90% od onoga emu smodruge uili


45/88


Page45of88

C. Znaaj nastavnih sredstava

Efektno nastavno sredstvo treba da:

Pojaava percepciju

Ukoliko nastavno sredstvo stimulie vie ula, vea je verovatnoa da e polaznik opaati ono tose predstavlja u nastavi. Slika vredi hiljadu rei.

Pojaava razumevanje

to je percepcija vea, vee je i razumevanje

Olakava pamenje

Kada koristite nastavna sredstva da bi dopunili ono to izgovarate, vea je verovatnoa da e doi

do bolje percepcije i boljeg pamenja. Pamenje se odvija na samom asu (na primer, itanje satable) i nakon asa (na primer, itanje prirunika)

Motivie i poveava interesovanje

Poto polaznici koriste vie ula prilikom posmatranja vizuelnih sredstava u nastavi, vea jeverovatnoa da ete time poveati njihovo interesovanje.

Raznovrsnost u uenju

Primena nastavnih sredstava omoguava obnavljanje gradiva, ali obnavljanje korienjemdrugaijeg medija od onog kojim je nastavni sadraj prvi put predstavljen. Pred polaznicima se

nalazi vei broj mogunosti.

Efikasno raspolaganje vremenom

Poto su polaznici motivisaniji i pokazuju vee interesovanje, efikasnije e raspolagati vremenompredvienim za uenje. Nastavna sredstvavode polaznike tamo gde inae ne bi mogli da idu.


46/88


Page46of88

D. Kriterijumi efektnog nastavnog sredstva

Da bi nastavno sredstvo bilo efektno mora biti:

1. Uoljivo

Vizuelni materijal mora biti lako uoljiv

tampani materijal mora biti itljiv

2. Jednostavno

Sadraj nije nerazumljiv niti dvosmislen

Osnovni pojmovi i koncepti su naglaeni

3. Precizno

Informacije su aurne, bazirane na injenicama, pravilno izloene i kompletne.

Ukoliko je izvrena revizija, ceo nastavni materijal mora biti podloan reviziji

4. Zanimljivo

Dizajn, boje i grafika privlae panju

Ilustracije i primeri poboljavaju pamenje

5. Praktino

Obezbeena sredstva su primenljiva i jednostavna za upotrebu

Naglaava kljune pojmove

Polaznici uoavaju vane injenice

Primenljiva na temu

Naglaava temu


47/88


Page47of88

D. Faktori koji utiu na selekciju nastavnih sredstava

Prilikom odabira nastavnih metoda videli smo da postoji veliki broj faktora koje treba uzeti u obzir.Isto pravilo vai i za odabir nastavnih sredstava. Za svaki as treba razmotriti sve relevantne faktorei tek onda odabrati odgovarajue nastavno sredstvo.

Najvanijepri upotrebi nastavnih sredstava je:

Uvebati upotrebu nastavnih sredstava Proveriti opremu pre poetka asa Obezbedite rezervno nastavno sredstvo Obezbediti rezervne delove

II. Vrste nastavnih sredstava

Tokom ove nastavne jedinice, govoriemo o osam (8) nastavnih sredstava:

1) Tabla (kolska i bela)

2) Flip-art

3) Poster i grafikon

4) Model i maketa

5) TV i video

6) Prirunik

7) Projektor

8) Kompjuter i LCD projektor


48/88


Page48of88

1. Tabla (kolska i bela)

Verovatno najpopularnije i najvie korieno nastavno sredstvo. Brzo i jednostavno se koristi,prisutna je skoro svuda. Ali, u isto vreme tabla je verovatno i najvie pogreno korieno nastavnosredstvo. Imajte na umu da ono to napiete na tabli, polaznici zapamte upravo u toj formi. Ukolikoono to piete nije uredno napisano niti u potpunoj formi, ne moete oekivati neto drugaije od

polaznika. U toku asa, s vremena na vreme, treba proveravati da li su slova i crtei na tabli vidljivi

svim polaznicima.

kolska tabla

Najvei nedostatak prilikom upotrebe kolske table je praina kojom ste prekriveni, ak i kadakoristite kredu koja ne stvara prainu.kolske table su najee zelene ili crne boje. Verovatno najefektnija boja krede koja se moekoristiti na ovoj podlozi nije bela, kao to pretpostavljate, veuta. Meutim, upotreba razliitih

boja za naglaavanje i obeleavanje razlika izmeu razliitih koncepata je korisna, sve dok neponete da preterujete.

Bela tabla

Bele table postaju sve popularnije i uskoro e zameniti tradicionalne kolske table. Bele table sekoriste sa istom svrhom i istim pravilima kao i kolske. Meutim, one su iste, svetle i modernije.Ono to je napisano na beloj tabli uoljivije je nego na kolskoj, posebno ako se koristi marker u

boji, jer princip je isti kao sa knjigama - crna slova na beloj pozadini. Osim toga, bela tabla stvaraprijatniju atmosferu za razliku od crne kolske table u klasinoj uionici. Ali, uvek morate da pietemarkerom namenjenim iskljuivo za belu tablu. Bele table se koriste kao filmsko platno za

projektor, ali morate obratiti panju na bljesak koji nastaje od svetla. Mnoge bele table imajuelinu presvlaku, to znai da mogu da se koriste i kao magnetne table. O njihovoj upotrebi bierei kasnije. Velika prednost magnetnih tabli je to na njima moemo da predstavimo pokret (na

primer, prilikom taktike obuke policije i poloaja koji zauzimaju policajci prilikom pretresaprostorija).

Panja!Morate koristiti samo odgovarajue markere: ISKLJUIVO markereza belu tablu.


49/88


Page49of88

a) Upotreba

za beleenje komentara i improvizovanih odgovora polaznika za brzo iscrtavanje lista i dijagrama za zapisivanje razmiljanja i odgovora polaznika

b) Prednosti

laka za upotrebu lako dostupna ekonomina laka za odravanje krede/markeri mogu biti u boji sredstvo poznato i treneru i polaznicima pouzdana vienamenska upotreba (bela tabla + magnetna + filmsko platno)

c) Nedostaci

mnogi treneri govore tabli dok piu po njoj puno vremena odlazi na samo pisanje ponekad se teko moe videti ta je napisano, ograniena vidljivost za pojedine polaznike pranjava i prljava tabla mora esto da se brie asocira na tradicionalno kolsko okruenje

d) Smernice:

piite itko i krupnim slovima tako da svi mogu da vide (velikim slovima)

piite u pravoj liniji izbegavajte mnotvo informacija koristite kredu/markere u boji dok piete nemojte priati okrenuti leima polaznicima proverite odsjaj svetla koristite samo odgovarajue markere za belu tablu pre brisanja table, proverite da li su svi uspeli da zapiu pri brisanju table, koristite pokrete gore-dole levo- desno


50/88


Page50of88

1. Flip-art

Flip-art postaje sve popularniji zbog svojih karakteristika. Koristi se u iste svrhe kao i bela tabla, stom razlikom to flip-art sadri blok papira. Vrlo je fleksibilno nastavno sredstvo i posebnokorisno ukoliko se nastava odvija van centra za obuku.

a) Upotreba:

za aktivnosti kao to je brejnstorming za brzo iscrtavanje lista i dijagrama za beleenje razmiljanja i odgovora polaznika

b) Prednosti

pokretna lako se transportuje s jednog mesta na drugo ekonomina potrebni su vam samo blok papira i markeri lako se koristi, kada ispiete jedan list papira, preete na drugi nita ne moe da krene naopako nema delova koji se mogu pokvariti

fleksibilna upotreba ( tabla, papir, magnetna tabla) moe se pripremiti pre asa, ime ete utedeti na vremenu moe biti polupripremljena i dovrena na asu moe se koristiti sa grafikonima, dijagramima i crteima moe se koristiti vie puta

c) Nedostaci

lako se oteuje slova mogu izbledeti markeri mogu presuiti tako se podeava i skladiti zbog male veliine nije podesna za velike grupe polaznika puno vremena odlazi na samo pisanje na asu

d) Smernice

pripremite pre asa piite samo kljune rei, zbog nedostatka prostora pridravajte se pravila 6*6, est redova, est rei u svakom neka bude kratko i jednostavno prilikom nabrajanja koristite markere razliitih boja stanite sa strane i odravajte kontakt oima nemojte priati sa flip-artom, priajte sa polaznicima ako se pripremljeni flip-art providi, umetnite prazan list olovkom moete oznaiti slova i linije pre nego to ih napiete markerom


51/88


Page51of88

2. Poster i grafikon

Posteri su vrlo atraktivna dekoracija uionice. Moete obloiti sve zidove materijalom koji je vaanza polaznike ili opteg informativnog karaktera. Moete menjati postere u zavisnosti od nastavnogsadraja koji obraujete na kursu. Kako prelazimo na nove nastavne jedinice, tako zamenjujemo

postere u uionici. Posteri su korisna i atraktivna dekoracija. Treba ih redovno menjati da bi imali

uticaja na uenje. To zahteva i uredno skladitenje da bi se mogli koristiti u nastavi. Idealnouvanje postera podrazumeva nesavijanje i neizlaganje direktnoj sunevoj svetlosti. Ukoliko za tonemate uslova moete ih uviti i uvati na bezbednom mestu.

a) Upotreba

da vizuelno predstavi nastavni materijal (slike i grafikoni) da naglasi kljune elemente sredstvo pasivnog uenja

b) Prednosti

jednostavni, laki za upotrebu u boji vizuelno pribliavaju sloeni nastavni materijal prethodno napravljeni lako se transportuju s jednog mesta na drugo nita ne moe da krene naopako nema delova koji se mogu pokvariti

c) Nedostaci

teko uoljivi, nisu uvek vidljivi posle odreenog vremena mogu se doivljavati kao dekoracija a ne kao nastavno sredstvo

d) Smernice

moraju biti profesionalno uraeni koristite vizuelno atraktivne postere i grafikone menjajte ih povremeno cela povrina zidova moe biti prekrivena posterima informativnog karaktera


52/88


Page52of88

3. Modeli i makete

Makete su nastavno sredstvo koje treba koristiti u nastavi to je ee mogue. ine treningprijatnijim zbog svojih multi-senzornih karakteristika. Pribliavaju i prenose znanje iz stvarnogivota.

a) Upotreba

da pokaete kako "stvarni predmet" izgleda kada nije dostupan ili nije praktian za upotrebu unastavi

b) Prednosti

mogu se koristiti za efektnu simulaciju "stvarnih predmeta" mogu se koristiti da prikau predmete veim nego to izgledaju u prirodnoj veliini

da pokau delove koji se ne vide podstiu multi- senzorno uenje

c) Nedostaci

esto nisu lako dostupni mogu biti skupi za izradu teko se transportuju i postavljaju polaznici mogu postati previe zainteresovani za nastavno sredstvo a ne za ono to trener izlae bezbednost moe biti problem (vatreno oruje) model treba da bude aktuelan, kao i ono to predstavlja

d) Smernice

proverite da li svi polaznici imaju preglednost proverite da li su svi delovi pravilno oznaeni proverite da li svi pokretni delovi predmeta pravilno funkcioniu ako bezbednost dozvoljava, pruite mogunost polaznicima da ispitaju model


53/88


Page53of88

4. TV i video

Video materijal i filmovi se sve vie koriste u nastavi. Naalost, ovo mono sredstvo se estokoristi da bi se ispunilo vreme, da se polaznici malo odmore na asu. Video materijal se moe

prikazivati i na dnevnoj svetlosti to omoguava polaznicima da zapisuju beleke i dopunjavajuprirunik dok gledaju projekciju.

Treba paljivo isplanirati uptrebu videa u nastavi. Najpre treba vi sami da pogledate video materijalpre nego to ga prikaete na asu. Moete naglasiti glavne elemente iz prvog prikazivanja.

a) Upotreba

da polaznicima pokae put kojim ne bi mogli sami da idu (simulirani dogaaji, situacija sataocima, zaustavljanje vozila, obdukcija, obrada lica mesta, itd.)

da demonstrira vetine, tehnike i procese (naroiti u onim oblastima kao to su bezbednostpolicajca, meuljudski odnosi, savetovanja, itd.)

prua polaznicima mogunost da naprave razliku izmeu pravilnih i pogrenih ponaanja istavova

da prikae sloene principe i koncepte koji se ne bi mogli razumeti upotrebom drugih nastavnihsredstva.

b) Prednosti

prua mogunost za multi-senzorno uenje dinamino i vizuelno atraktivno pokazuje dogaaj koji ne moe da se reprodukuje u nastavnom okruenju odgovarajui video snimci za policiju su esto dostupni preko novinskih agencija, televizijskih

stanica, centara za obuku itd. mogu se montirati kako bi odgovarali vaim potrebama polaznicima prua "standardizovana" iskustva prikazuje ivotne situacije

c) Nedostaci

zahteva izvor elektrine energije komercijalni video snimci mogu biti skupi teko su vidljivi ako je uionica previe velika, limitirani veliinom TV ekrana nekompatibilnost video formata i standarda, zavisi od zemlje do zemlje. (PAL, NTSC, itd)

d) Smernice

pogledajte materijal pre prikazivanja na asu ne morate da pokazujete ceo video snimak - efektivniji su ako se prikazuju kratki inserti od 30

sekundi do nekoliko minuta ako elite da naglasite sadraj nemojte gubiti vreme prikazivanjem celog video snimka, jer

polaznici nee shvatiti poentu najbolji metod za korienje videa je sledei: pripremite snimak, obezbedite uputstva za

polaznike, pustite snimak, predstavite i rezimirajte glavne stavke, organizujte diskusiju nakonemitovanja snimka.


54/88


Page54of88

5. Prirunici

Prirunik je primer uila sredstva koje pomae polazniku u procesu usvajanja znanja. Vreme naasu ne bi trebalo provoditi u zapisivanju beleki i precrtavanju dijagrama sa table. Vreme jedragoceno i prirunici su jedan nain da se ono utedi. Ali potrebno je vreme da se priruniknapravi i izrada moe biti skupa. Potrudite se da prirunike napravite vizuelno atraktivnim. Nekasadre aktivnosti, tako da polaznici mogu da ih koriste.

a) Upotreba

polaznici mogu da koriste informacije i nakon asa dozvolite polaznicima da usvoje materijal sopstvenim tempom ne postoji potreba da polaznici pamte ili belee dugake celine

b) Prednosti

mogu da poslue kao dodatni materijal ostaju polaznicima na dalje korienje

c) Nedostaci

potrebno je dosta vremena za izradu ukoliko se podeli polaznicima u neodgovarajuem trenutku, moe odvui panju


55/88


Page55of88

d) Smernice

Sledee smernice treba uzeti u obzir prilikom izrade prirunika

1. Koristite razumljiv i jednostavan jezik

Izbegavajte nejasan jezik. Imajte na umu da je vaa uloga kao trenera da pomognete i olakate

uenje, a ne da ga oteavate. Proverite pravopis i interpunkciju.2. Ne pretrpavajte stranice informacijama

Ostavite dovoljno mesta za beleke polaznika.

3. Koristite odgovarajue fontove

Odaberite fontove koji deluju profesionalno. Smatra se da je veliina fonta 12 najlaka za itanje.Za naslove i podnaslove preporuuje se vei font. Bold i italik ne treba preterano koristiti. Boldkoristiteza naslove i kada elite neto da naglasite, a italikza definicije i citate.

4. Koristite boju, grafikone i ilustracije

Upotreba boje, slika, grafikona i ilustracija uinie vae prirunike atraktivnijim i prema

tome zanimljivijim za uenje.5. Numeriki obeleite stranice i odeljke

Numeriki obeleite stranice i odeljke i uverite se da je sadraj predstavljen odgovarajuim redom.


56/88


Page56of88

6. Projektori

Upotreba projektora sa providnim folijama je iroko rasprostranjena vemnogo godina unazad.Lako je dostupno nastavno sredstvo i moe se koristiti na razliite naine:

a) Upotreba

da predstavi materijal veih dimenzija koji je lako uoljiv za svakoga da zabelei glavne take diskusije voene na asu da predstavi rezime celog asa, posebno kada su zadaci nastave predstavljeni na poetku na kraju asa kao podsetnik na osnovu koga se postavljaju pitanja polaznicima da bi se

proverilo njihovo znanje za reprodukciju mape, grafikona ili nekog slinog materijala da prikae materijal slaganjem folije na foliju da predstavi argument koji je slian kompleksnom crteu da naglasi kljune elemente u prezentaciji informacija se predstavlja i sklanja u trenutku

b) Prednosti

moe se koristiti sa velikom grupom polaznika trener je licem okrenut grupi sve vreme providne folije se lako transportuju i razmenjuju folije se mogu napraviti u skladu sa potrebama

c) Nedostaci

zahteva izvor elektrine energije svetlo i bljesak moe izazvati zamor zahteva odreenu opremu zahteva pripremu sloeni grafikoni mogu biti nerazumljivi za polaznike prilikom upotrebe uveanih slika ili skica, slika nije uvek izotrena svetlo iz projektora moe stvoriti odsjaj sam projektor je smetnja preglednosti


57/88


Page57of88

d) Smernice

Za upotrebu

obezbedite rezervnu sijalicu, nauite kako da je zamenite neka folija bude na projektoru najmanje 20 sekundi koristite papir da pokrijete deo folije, tako da su polaznici usredsreeni na jedan element iskljuite projektor dok menjate folije proverite odsjaj svetla prvo pogledajte u foliju a onda u polaznike pokazujte na foliji a ne na zidu za pokazivanje koristite olovku ili neko drugo sredstvo, nikako prstima povremeno se udaljite od projektora, ne zaboravite da komunicirate sa polaznicima ako koristite okvir za folije, moete da zapiete beleke na ivicama okvira i koristite ih u toku

prezentacije neka svaka folija bude odvojena listom papira ne pomerajte projektor dok se ne ohladi - moete otetiti sijalicu

ne dodirujte sijalicu direktno rukama, koristite meku tkaninu, jer direktan dodir oteuje sijalicu projektor i platno treba postaviti tako da projektuju kvadratnu a ne iskrivljenu sliku, to se

moe postii odgovarajuim nagibom platna

Za izradu:

upotrebite naslov i nekoliko kljunih ideja predstavite samo jednu temu po foliji koristite margine od 1.5 cm 6*6, est redova, est rei u svakom ilustrujte ideje potujui princip multi-senzornog uenja (slike, simboli, grafikoni, u boji)

ako slajd iscrtavate rukom, koristite mreu koordinata kako bi bili sigurni da su linije prave svaki slajd obeleite rednim brojem; lake ete se organizovati koristite krupna slova tako da svi mogu da vide ukoliko su slova sitna, pripremite i prirunik ne piite iskljuivo velikim slovima, teko se itaju izbegavajte vertikalno pisanje udaljite se tri metra od projektora i proverite preglednost materijala


58/88


Page58of88

7. Kompjuteri i LCD projektor

Informaciona tehnologija, posebno upotreba kompjutera je znaajno poveala mogunostiizvoenja kvalitetne nastave. Kompjuter, kao mono multimedijalno sredstvo, moe vam pomoi uizradi plana realizacije asa, folija za projektor i prirunika. U kombinaciji sa LCD projektorom,video rikorderom ili video kamerom, kompjuter postaje sredstvo u multi-senzornoj nastavi kojim se

poveava retencija i razumevanje.

a) Upotreba

PowerPoint prezentacija da predstavi filmove, animacije, slike i grafike simulacije i igre

b) Prednosti

visoko aktivna forma uenja sadraj se lako menja i aurira veliko broj raspoloivih komercijalnih aplikacija pokretna oprema

d) Nedostaci

potrebna je skupa oprema zahteva izvor elektrine energije tehnika moe da ne funkcionie kada vam je najpotrebnija polaznici gube kontakt sa trenerom

d) Smernice

uvek proverite opremu pre asa ne razgovarajte sa platnom, uspostavite kontakt oima sa polaznicima ne zaklanjajte vidik polaznicima svojim telom obezbedite rezervna nastavna sredstva oznaite strane prezentacije rednim brojem budite upoznati sa prezentacijom, preskakanje u napred i u nazad moe da dezorganizuje ako je mogue, koristite daljinski upravlja proverite svoju prezentaciju u uionici pre asa


59/88


Page59of88

Planiranje asaA. Definicije i koncepti

Plan realizacijeasa:

Plan realizacije asa je skup beleki napisanih u loginom sledu koje predstavljaju smernice zatrenera i omoguavaju da polaznici ostvare zadatke nastave.

Organizacija vremena:

Moe se definisati kao nauka o organizovanju aktivnosti u vremenu.

B. Uvod

Plan realizacije asa moemo uporediti sa dugim putovanjem na koje polazite. ta se deava kadaputujete u nepoznati kraj? Ako ne elite da se naete u nekoj neoekivanoj avanturi trebalo bi da

isplanirate put. Najverovatnije ete razmisliti o sledeem: s kim putujete, kojim putem, koja

dokumenta poneti, kada polazite, gde odsesti i jestiModa ete poneti sa sobom i neke korisne

prirunike, kao to je mapa koja e vas voditi na putu ka krajnjem odreditu. Isti principi vae i u

nastavi. Ako ne elite da se naete usred neoekivanih i nekontrolisanih dogaaja tokom svog

nastavnog putovanja potrudite se da isplanirate i obezbedite sve to je potrebno pre nego to

krenete na put.

II. Plan realizacije asa

Plan realizacije asa je vaa mapa na nastavnom putovanju. Bez mape moete krenuti na put, ali

najverovatnije uskoro neete znati kuda idete ili kada ete stii. Plan realizacije asa e vam

pokazati ne samo polaznu taku, vei sva mesta kroz koja prolazite pre nego to stignete do cilja.

Takoe vam moe pokazati sve mogue situacije na koje moete da naiete, kao i kako da izaete

na kraj s njima.

A. SvrhaU zavisnosti od situacije plan realizacije asa moete koristite u razliite svrhe:

U toku planiranja asa: Sredstvo koje vam pomae da isplanirate detalje asa. Pre asa: Vodikoji vam pomae da se pripremite za nastavu. Na asu: Nastavna mapa koje se pridravate na asu. Posle asa: Dokument koji vi (ili neko drugi) moete prepraviti i koristiti kao zapis za ponovno

izvoenje nastave


60/88


Page60of88

Svrha plana realizacije asa j

tot sxb participant workbook01 serb

Documents