TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

Na konstitutivnoj sedniciSkup{tine op{tine Prokupqeizabrano je novo op{tinsko ru -ko vodstvo.

Novi predsednik Op{tineProkupqe je Aleksandar Simo -no vi}, kandidat Srpske naprednestranke, za ~iji izbor je od uku p -no 53 prisutna glasao 41 odbor -nik. Za zamenika predsednikaOp { tine izabran je MiroqubPaunovi}, koji je od 2014. godinedo danas obavqao funkciju pred -sednika Op{tine.

Za predsednika Skup { tineop{tine Prokupqe izabran jeDejan Lazi} sa izborne liste

Ale ksandar Vu~i} – Srbi japobe|uje, a za wegovog zame ni kaizabran je Filip Jovanovi} saiste izborne liste.

Na predlog novoizabranogpred sednika Op{tine izabranisu i ~lanovi Op{tinskog ve}aMaja Ran|elovi}, Milica Eri},Vladimir Pe{i}, dr MirjanaMi ladinovi}, Maja Ba{i}, Ra-doslav Mihajlovi}, Milan Ara -n |elovi}, Sa{a Sto{i} i Sla vi-{a Jovanovi}.

- Uveren sam da je predlo`enitim izuzetno kvalitetan, sposo -ban i operativan. To su qudi koji

}e mi biti najbli`i saradnici uostvarewu glavnog ciqa, a to jeda Prokupqe u~inimo boqim me -stom za `ivot svih stanovnika,bez obzira na versku i naci ona l -nu pripadnost. Da bi ostvarilitaj ciq, prvo {to moramo da ura -dimo je sveobuhvatna analiza po -stoje}eg stawa u kome se nalazina{a Op{tina, pre svega mislimna finansijsko stawe. Tako|e jeneophodna analiza lokalne samo -uprave, svih preduze}a i ustanova~iji je osniva~ Op{tina. Otva -ra we novih radnih mesta, briga osocijalno ugro`enim gra|a nima,ulagawe u zdravstvo, obrazovawe,sport i razvoj poqoprivrede, ci -qevi su u budu}em radu lokalnesamouprave.

Govore}i o na~inu na koji bipostavqeni ciqevi bili i ost-vareni, predsednik Simonovi} jepodvukao da je neophodno nasta -viti sa {tedwom, voditi ra~unao o svakom dinaru, ali u istovreme treba izdvajati sredstva zanove investicije

- Nove investicije }e donetii nova radna mesta. Jedan odnajva`nijih ciqeva bi}e borbaza svako radno mesto, za o~uvawepostoje}ih i otvarawe novih. Ta -ko }e glavni zadatak biti upravostvarawe povoqnog poslovnogok ru`ewa za privla~ewe inve s -titora. Jedna od ideja je da Op { -tina otpo~ne sa kupovinomzemqi{ta koje bi zatim komple -tno opremila i takva ponudilapotencijalnim investitorima.

U svom predstavqawu odbor-nicima prokupa~kog parlamenta,novoizabrani predsednik Op{ -ti ne je istakao kao jedan od ci -qe va i osna`ivawe JKP „Ha me-um“ i opremawe potrebnom meha-nizacijom, kako bi ovo preduze}emoglo da izvodi slo`ene gra|e -vi nske radove, da u~estvuje na te -nderima i tako ostvaruje dodat neprihode.

Akcenat }e biti i na odr ̀ a -va wu postoje}e i izgradwu novekomunalne infrastrukture, apre svega re{avawe problemavo dosnabdevawa u pojedinim de-lovima op{tine kao {to su Do -wa i Gorwa Stra`ava, \urovac,Nova Bo`urna, Babin Potok,Novo Selo, Beriqe itd.

- Znam da je op{tina u te{kojfinansijskoj situaciji, znam dane}e biti lako, ali imam veru umoj tim. Uveren sam da su to hra -

bri i stru~ni qudi u svojim ob -la stima kojima }e se baviti, takoda smatram da nema problemakoji ne}emo uspeti da re{imo za-

jedno, izjavio je predsednik Si-monovi}.

Konstitutivnoj sednici SOProkupqe prisustvovao je i nar-odni poslanik dr Darko Laketi},koji je ~estitao izabranim odbo -r ni cima i op{tinskom rukovod-stvu i po`eleo mnogo uspeha uradu za dobrobit svih gra|anaop{tine Prokupqe.

- @elim vam da uvek imate do -bre, konstruktivne ideje, da svizajedno, u saradwi za izvr{nom

vlasti Republike Srbije, radimoi te`imo da ostvarimo postav -qe ne ciqeve, rekao je dr Lake -ti}.

Q.M.

U novom sazivu SO Prokupqe, od 55 odborni~kih mesta, 30 imaizborna lista „Aleksandar Vu~i}-Srbija pobe|uje“, koja }e u nared-nom periodu samostalno vr{iti vlast.

U odborni~kim klupama sa 6 mandata nalaze se i kandidati koa -licije Socijalisti~ke partije i Jedinstvene Srbije, dok je koali-cija Demokratske stranke i Reformisti~ke stranke osvojila 5mandata.

^etiri mandata osvojila je koalicija Socijaldemokratske st ra -nke, Liberalno demokratske partije i Levice Srbije, dok je Pokretza jug osvojio 3 mandata.

U lokalnom parlamentu u{le su sa po jednim mandatom i Crno -gorska partija, Srpsko ruski pokret i Ruska stranka.

Novi saziv Skup{tine op { -tine Prokupqe odr`ao je istogda na i drugu sednicu na kojoj suusvojena re{ewa o potvr|ivawumandata novim odbornicima, iz-abranim na mesto odbornika ko -ji su dali ostavke zbog obavqawadrugih funkcija.

Odborni~ke mandate dobilisu kandidati sa izborne liste„Ale ksandar Vu~i}-Srbija po -be |uje" Miroslav Dini}, DragiGruji}, Ana Cvetkovi}, Miod r -ag Lazarevi} i Predrag Bogi }e -vi}, kao i Nikola \or|evski sa

iz borne liste „Ivica Da~i}-SPS - JS, Dragan Markovi}Palma".

U nastavku sednice sa fun k -ci je v.d. direktora Doma zdrav -qa razre{ena je dr Mirjana Mi -ladinovi}, a imenovan je doktorstomatologije Pavle Orbovi}.

Skup{tina je tako|e usvoji -la Re{ewe o prestanku fun k ci -je direktora Javnog komu nal - nogpreduze}a „HAMMEUM“ Ale k-sandra Simonovi}a i imenovalaPredraga Jovi}evi}a za novogv.d. direktora ovog preduze}a.

Konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Prokupqe

Izabran predsednik i Op{tinsko ve}e

NNoovvii ssaazziivv SSkkuupp{{ttiinnee

NNoovvii ooddbboorrnniiccii ii nnoovvii ddiirreekkttoorrii

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

Predsednik Op{tine

Aleksandar Simonovi} ro -|en je 1978. godine u Prokupqu,gde je zavr{io Gimnaziju a potomje diplomirao na Ekonomskomfa ku ltetu u Ni{u, gde je zavr -{io i postdiplomske master stu -dije. Od 2014. godine ~lan je Op -{ tinskog ve}a Op{tine Pro ku -pqe, zadu`en za resor investici -je, projektne aktivnosti i lo ka l- nu samoupravu. Na funkciju gene -ralnog direktora JKP „Hamme -um“ izabran je 2015. godine. O`e -wen je i otac je dvoje dece.

Zamenik predsednika Op{tine

Miroqub Paunovi} – ro|enje 1958. godine u Novom Se lu, kodProkupqa. Osnovnu i sred wu{ko lu zavr{io je u Pro kup qu, aPoqoprivredni faku ltet uBeogradu. Za vr {io je specija li -sti~ke stu dije iz obla sti za { ti -te bi qa i obla sti agrohe mije.Godi ne 2014. izabran je za pre d se -d nika Op{tine Prokupqe.

Predsednik Skup{tine Op{tine

Dejan Lazi}, ro|en 1967. go-dine u Prokupqu. Zavr {io je

ele ktrotehni~ku {kolu. Vlas-nik i direktor privatne firmePROFRUTO od 2000. do 2012. go-dine. Od 2012. do 2016. godine bioje ~lan Op{tinskog ve}a Op{ti -ne Prokupqe. O`ewen, otacdvoje dece.

Zamenik predsednika SO

Filip Jovanovi}, ro|en1972. godine. Po zanimawu ekono -mista. Od 2012. do 2016. godine~lan Op{tinskog ve}a Op{ti neProkupqe. O`ewen otac dvo jedece.

^lanovi Op{tinskog ve}a

Mirjana Miladinovi} - ro -|e na je 1953. godine u Sarajevu.Za vr {i la je Medicinski fakul-tet u Ni{ i specijalizaciju izop{te me dicine.Udata i majkadvoje dece.

Milica Eri} – ro|ena 1956.godine. Zavr{ila je Sredwu eko -no m sku {kolu u Ni{u, a potomVi{u komercijalnu {kolu u Pe -}i. Zamenik predsednika Op{ti -ne od 2012. do 2014., a od 2014. pado sada je ve}nik za kulturu.Majka dvoje dece.

Maja Ran|elovi} – ro|ena1971. godine. Zavr{ila Gimnaz-iju i Matema ti~ki fakultet uBeogradu. Od 2015. ~lan Op{tin-skog ve}a. Udata, majka dvoje de -ce.

Maja Ba{i} ro|ena 1981. go-dine. Zavr{ila je Gimnaziju uPro kupqu, a potom i ekonomskifakultet u Ni{u. Od 2015. go-dine ~lan Op{tinskog ve}a .Udata i majka dvoje dece.

Radoslav Mihajlovi} –ro|en 1965. godine. Diplomirani`urnalista, Fakultet human-isti ~kih nauka. Od 2012. godinepredsednik Skup{tine Op{tineProkupqe.O`ewen, otac dvojedece.

Slavi{a Jovanovi} - ro|en

1966. godine. Zavr{io je gimnazi -ju u Prokupqu, a potom Ma{i nskifakultet u Ni{u. Vlasnik je pre-duze}a EXIT LTD. O`ewen, otacdvoje dece.

Sa{a Sto{i} - ro|en 1975.godine. Zavr{io Gimnaziju uProkupqu, i Ekonomski fakul-tet u Ni{u. Od 2015. godine fi-nansijski je direktor u JKP„HAMMEUM“. O`ewen i otacdvoje dece.

Vladimir Pe{i} - ro|en1979. godine. Zavr{io je Gra|e -vi nsko tehni~ku {kolu i Gra|e -vi nsko arhitektonski fakultetu Ni{u, smer arhitekrura. Od2014. godine radi u KompanijiLEONI. O`ewen i otac dvojedece.

Milan Aran|elovi} – ro|en1987. godine Zavr{io je Gimnaz-iju u Prokupqu i Prirodno-matemati~ki fakultet u Ni{uodsek geografija. ^lan Op{tin-skog ve}a od 2012. godine.

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

Ministar za rad, zapo{qa va -we, bora~ka i socijalna pitawaAleksandar Vulin i direktorNacionalne slu`be za zapo {qa -vawe Zoran Martinovi} sa sara -dnicima, posetili su fabrikukompanije LEONI u Prokupqu.

Delegaciju Vlade Srbije do -~e kao je predsednik Op{tineProkupqe Miroqub Paunovi} ipredstavnici fabrike LEONI,generalni direktor Klemens Sa -ks, zamenik direktora Aleksan-dra Pe{i} i predstavniciSi ndikata LEONI.

- Zadovoqstvo mi je {to sam uposeti kompaniji koja nepre sta -no raste, razvija se i {iri pro -izvodne kapacitete. Tako|e bihovom prilikom po`eleo dobro -do {licu novom menaxmentu, koji}e u na{oj zemqi imati maksima -lnu podr{ku i lokalne samo up -rave i dr`ave Srbije. Ono {to

`elim da istaknem kao posebnozna~ajno, to je da }e fabrikaLEONI u Prokupqu zaposlitijo{ 300 novih radnika u ovoj go-dini, istakao je ministar Vulin.Prilikom obilaska proizvodnogpogona LEONI, ministar je iz -ra zio zadovoqstvo zbog izuzetnodobre saradwe rukovodstva fab-rike i Sindikata.

- Ovde je poslodavac prepoz-nao da mu Sindikat nije proti v -nik, ve} saveznik i da se dobar izadovoqan radnik postaje tako{to se svaki problem re{ava

razgovorom. Voleo bih da ovakavprimer, kakav je ovde, ne bude us-amqen, ve} da i drugi posodavcirazgovaraju sa radnicima. Posaosindikata je da {titi radnika,ali i posao menaxmenta je da rad-nik bude zadovoqan, posebno uovakvim kompanijama gde nemaprostora za gubqewe vremena, is-

takao je ministar Vulin.Prema wegovim re~ima, Min-

istarstvo za rad, zapo{qavawe,bora~ka i socijalna pitawa je upro{loj godini sprovelo oko80.000 inspekcijskih kontrola ina osnovu re{ewa inspektora ra -da oko 12.000 radnika je tada za-posleno.

Direktor Nacionalne slu` -be za zapo{qavawe Zoran Mar-tinovi} je ovom prilikom rekaoda je u ovoj godini 6.000 nezapo -slenih lica zatra`ilo subven-cije za samozapo{qavawe.

- U ovoj godini direktnimu~e {}em NSZ mo`emo zaposliti3.500 lica. Imaju}i u vidu velikointeresovawe lokalnih samo up -rava, o~ekujemo da taj broj budemnogo ve}i. Ono {to `elim daistaknem je da je kompanija LE -ONI direktnim posredovawemNSZ, u Prokupqu i Doqevcu za-poslila 1.740 radnika koja su za -dr`ana u radnom odnosu, istakaoje Martinovi}.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe Miroqub Paunovi} istakaoje da lokalna samouprava ostva -ruje izuzetno dobru saradwu saKo mpanijom LEONI i da je re zu -ltat te saradwe veliki broj za-poslenih radnika, {to je za na{uop{tinu od velikog zna~aja.

- Lokalna samouprava }e iubudu}e ~initi sve da ovakve ko -m panije investiraju u na{u op { -tinu kako bi {to ve}i broj qudidobio posao, istakao je predsed-nik Paunovi} i dodao da }e Kom-panija LEONI u okviru svojihplanova zaposliti jo{ 300 rad-nika u ovoj godini.

O budu}im planovima, koji do2018. godine predvi|aju otvarawenovih radnih mesta, govorio jedirektor fabrike LEONI Kle-mens Saks, koji je istakao da }edo tog perioda ova fabrika za-posliti jo{ 3.000 radnika uProkupqu i Doqevcu, gde jetrenutno zaposleno oko 4.500radnika. Q.M.

Ministar Aleksandar Vulin posetio fabriku LEONI

Posao za jo{ 300 radnika

Ministarstvo kulture i in-formisawa podr`alo je pet pro-jekata prokupa~kih ustanovakulture ~ija je vrednost blizu{est miliona dinara.

Tako je Istorijski arhiv„Toplica“, za adaptaciju i opre-mawe prostorija za ~uvawearhivske gra|e dobio dva mil-iona petsto dvadeset dve hiqadedinara, Narodni muzej Topliceza projekat „Obele`avawe 100godina Topli~kog ustanka“ mil-ion i petsto trideset pet hiqadadinara, Dom kulture „RadivojUvali} Bata“ trista {ezdesethiqada dinara za projekat„FEDES“, a Narodna biblio -teka „Rade Drainac“ za pobo q -{awe informa ciono-tehnolo -{kih resursa milion dinara i za„Lektiri}i eks ju fest“ ~etri -sto pedeset hiqada dinara.

Tim povodom u Op{tini

Prokupqe odr`ana je konferen-cija za novinare kojoj su poredpredsednika Op{tine Prokupqe

Miroquba Paunovi}a i ve}niceza kulturu Milice Eri}, pris-ustvovali i direktori pomenu-

tih ustanova.- Veoma sam zadovoqan rezul-

tatima rada prokupa~kih us-tanova kulture u prethodnomperiodu. Sve manifestacije kojeste organizovali u gradupovodom razli~itih va`nih da-tuma, bile su na zavidnom nivou.I ubudu}e neka bude tako, jer daprojekti nisu dobri Min-istarstvo ih sigurno ne bipodr`alo, rekao je predsednikPaunovi}.

Kao prva u timu, ve}nica zakulturu Milica Eri} je direk-torima prokupa~kih ustanova~estitala na odobrenim projek-tima.

- Ovo je uspeh svih nas i takotreba da nastavite. Radite tim-ski, budite kao jedna porodica irezultati nikada ne}e izo-stati,istakla je Eri}.

Direktori prokupa~kih us-tanova kulture su naglasili da jeovo najve}a suma novca koju su uposledwih dvadeset godina do-bili.

L.S.

Ministarstvo podr`alo pet projekata prokupa~kih ustanova kulture

Timski rad doneo rezultate

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

Na sednici Okru`nog {tabaza vanredne situacije, kojom jepredsedavao komandant {taba,na~elnik Topli~kog upravnogokruga, Neboj{a Vukadinovi},analizi ran je rad op{tinskih{tabova ovog okruga to kom tra-jawa vanredne situacije.

Sednici su prisustvovalipredstavnici Sektora za van re d -ne situacije, vatrogasnih i mno -gih inspekcijskih slu`bi, zdrav -stvenih ustanova i drugi.

Govore}i o delovawu nadle` -nih slu`bi tokom trajawa van re -d ne situacije, koja je u Srbijibi la progla{ena tokom marta,Vu ka dinovi} je naglasio da jepra vovremenim delovawem svihnad le`nih slu`bi spre~eno iz -livawe reke Toplice i pritokaiz korita.

- Tokom trajawa vanrednog

stawa odr`ano je {est vanrednihsednica Okru`nog i 23 sedniceop {tinskih {tabova za vanrednesituacije. Pravovremenim anga -`ovawem nadle`nih slu`bi ian ga`ovawem velikog broja gra -|a na ura|eni su svi poslovi pre -d vi|eni tokom trajawa van red-nog stawa, izjavio je Vukadino -vi} i dodao da je koordinacijalokalnih samouprava i komunal-nih javnih preduze}a bila na vi-sokom nivou.

Na sednici je re~eno da su nakriti~nim ta~kama, kao {to suLiparska ulica i romsko naseqena Maloj Gubi, bili postavqenibedemi od peska i zemqe i da je nataj na~in spre~eno izlivawe re -ke Toplice iz wenog korita.

Kako i na koji na~in predu -zeti preventivne mere u ciquza{tite od po`ara na otvorenom

tokom predstoje}e letwe sezonei analiza stawa vodosnabdevawau sve ~etiri op{tine Topli~kogupravnog okruga bile su ta~kadnevnog reda sednice Okru`nog{taba za vanredne situacije.

U~esnici sastanka su oceni -

li da tokom predstoje}ih letwihmeseci treba anga`ovati sve nad -le ̀ ne slu`be kako bi se spre -~ili po`ari na otvorenom, kojisu proteklih godina naneli ve-liku {tetu topli~kim {u mama.

D.B.

@iteqi prokupa~kog sela @itni Potok uskoro }e dobiti zdravupija}u vodu, jer su u toku zavr{ni radovi na izgradwi vodovodnemre`e u du`ini od oko 1.000 metara.

Prema re~ima zamenika direktora JKP „HAMMEUM“ Vladi -mira Novakovi}a, izgradwu vodovoda finansira OEBS sa 4,6 mil-iona dinara, dok je Op{tina Prokupqe za ovaj projekat izdvojila 6,5miliona dinara.

- Radovi su pri kraju, za desetak dana bi}e pu{ten u rad novi vo-dosistem, koji }e zdravom pija}om vodom snabdevati oko 90 doma}in-stava. Izgra|en je rezervoar sa dve komore od po 60 kubika, ve}i deodoma}instava je prikqu~en, tako da se nadamo da }e do zadatog roka,12. juna, svi radovi biti zavr{eni, rekao je Novakovi}.

Q.M.

Gra|ani koji duguju za porez na imovinu i naknadu za za{titu`ivotne sredine, mogu da ostvare pravo na otpis kamate ukoliko do4. jula podnesu zahtev za reprogram duga.

Interesovawe gra|ana za ponu|ene olak{ice je iznad o~eki-vawa, jer, kako ka`u nadle`ni u Lokalnoj poreskoj administraciji,zbog te{ke ekonomske situacije mogu} je dogovor sa du`nikom, abroj rata zavisi od visine duga.

Tako|e je potrebno da poreski du`nik izmiri poreske obavezeza prvi kvartal ove godine, kako bi ostvario pravo na otpis kamatei otplatu duga na rate. Poreskom obvezniku koji redovno izmirujerate i teku}e obaveze otpisuje se kamata do izmirewa duga u pot-punosti.

Ono {to je novina za poreske du`nike, to je da za dug do 200.000dinara nije potrebno davawe sredstava obezbe|ewa, dok se za ve}adugovawa tra`i neka garancija, kao {to je hipoteka, zalog,bankarska garancija.

Me|utim, ako du`nik u predvi|enom roku ne upla}uje rate re-programa, ali i teku}a poreska zadu`ewa, prestaje da va`i sporazumo otpisu kamate, isti~u u Lokalnoj poreskoj administraciji.

Q.M.

Uz podr{ku OEBS-a

Novi vodovod u @itnom PotokuLokalna poreska administracija nudi olak{ice

Otpis kamate i rate za porez

Evropska unija i Vlada [vajcarske obezbedile su 368.000 evraza razvoj `enskog preduzetni{tva u op{tinama jugoisto~ne i ju-gozapadne Srbije, koje su obuhva}ene programom Evropski PRO-GRES.Izdvojenim sredstvima }e 48 `ena iz 22 op{tine pokrenuti svojapreduze}a, ~ime }e se znatno poboq{ati kvalitet `ivota wihovihporodica, kao i ekonomski razvoj op{tina u kojima `ive.Nove preduzetnice, koje se izme|u ostalih delatnosti bave stoma-tologijom, proizvodwom ode}e, nakita, preradom vo}a i povr}a, do-bile su opremu kako bi otpo~ele poslovawe. Pored toga, one su krozaktivnosti Evropskog PROGRESA ovladale i znawima o mar-ketingu, prodaji, porezima i pravim aspektima poslovawa.

Op{tina Prokupqe jedna je od op{tina u Srbiji koja je me|uprvima potpisala Povequ o rodnoj ravnopravnosti, kao i op{tinakoja je formirala Savet za rodnu ravnopravnost.

^estitaju}e novim preduzetnicama, ambasador Vlade [vajcarskeu Srbiji @an Danijel Ruh je rekao da vi{e od decenije Vlada [vaj-carske i Evropska unija, zajedno sa Vladom Srbije, podr`avaju us-postavqawe institucionalnog i pravnog okvira za rodnu ravno -pravnost.

- Na ovaj na~in promovi{emo `ensko preduzetni{tvo, ali irodnu ravnopravnost. Vi predstavqate pravi uzor za druge ̀ ene koje`ele da se osamostale i po~nu svoj posao, a Evropski PROGRES jetu da vam pru`i podr{ku, rekao je ambasador Ruh.

Q.M.

U okviru Evropskog PROGRESA

PPooddrr{{kkaa pprreedduuzzeettnniiccaammaa

Okru`ni {tab za vanredne situacije

Dobra saradwa svih slu`bi

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

Na sastanku Organizacionog odbora privredno-turisti~ke i kul-turne manifestacije “Dani vi{we 2016” i “Topli~ki saborvi{wara” dogovoreno je da se tokom dva dana manifestacije odr`iSajam proizvoda od vi{awa, Sajam ma{ina i tehnike i nau~ni skup uProkupqu i tradicionalni Sabar vi{wara u Velikoj Plani.

Sastanku, kojim je predsedavao predsednik Organizacionog odb-ora ove manifestacije Miroqub Paunovi}, prisustvovali suve}nici Op{tine Prokupqe Milica Eri} i Maja Ran|elovi}, kao ipredstavnici Organizacionog odbora “Topli~kog sabora vi{wara”iz Velike Plane.

Na sastanku je dogovoreno da se ovogodi{wa manifestacija “Danivi{we 2016” odr`i 24. juna u Prokupqu i 24-25. juna u Velikoj Plani.

- Tokom trajawa manifestacije “Dani vi{we” odr`a}e se pre-davawa, izlo`ba poqoprivrednih ma{ina, prezentacija proizvodaod vi{we i meda, etno-izlo`ba ru~nih radova, kao i proizvodi poje-dinih prokupa~kih firmi iz oblasti poqoprivredne proizvodwe,izjavio je Paunovi} i dodao da je ovo jedinstvena prilika da se pro -izvo|a~i vi{we upoznaju sa najnovijim tehnologijama proizvodwevi{we.

^lanovi Organizacionog odbora dogovorili su se da se 11. “Saborvi{wara” po~ne 24. juna u Velikoj Plani sa po~etkom u 16 ~asova.

- Drugog dana Sabora, 25. juna, bi}e progla{eni i nagra|eni na-jboqi proizvo|a~i vi{we, rakije od vi{we i vlasnik najure|enijegdvori{ta, kao i da se odr`i tradicionalni Izbor za mis vi{we2016..

Manifestaciju }e pratiti bogat kulturno-umetni~ki program,kao i koncert peva~ice Dragice Radosavqevi} Cakane uz pratwuorkestra Doma kulture na zavr{nici manifestacije u VelikojPlani.

D.B.

^lanice Op{tinskog ve}a za prosvetu Maja Ran|elovi} i sportAleksandra Nikoli} u selu Tovrqane, nadomak Prokupqa, pris-ustvovale su sve~anosti povodom po~etka izgradwe Crkve SvetaPetka u tom mestu.

Ovom prilikom na sve~an na~in obele`en je i zavr{etak {ko -lske godine u izdvojenom odeqewu Osnovne {kole „Svetislav Mi -rkovi} Nenad“, u kome je rad obnovqen pro{le godine.

Pred {kolom u Tovrqanu organizovan je kulturno zabavni pro-gram, kome su prisustvovali `iteqi Tovrqana i okolnih sela, kaoi ~lanovi Udru`ewa Topli~ana iz Beograda.

Predsednik Odbora za izgradwu Crkve Sveta Petka Radivoje[migi} izrazio je veliko zadovoqstvo zbog brige koju lokalnasamouprava posve}uje `iteqima planinskih sela, a posebno ovda -{woj deci, kojima je nakon pauze od dvadesetak godina ponovoomogu}eno da poha|aju {kolu u svom rodnom selu.

- Za svako selo jako je bitno da imaju decu, a naravno i {kolu, jernema ve}e radosti nego kada se u selu oglasi {kolsko zvono i ~ujede~ija graja, rekao je [migi} i izrazio nadu da }e uz pomo} dona-tora i Op{tine u Tovrqanu veoma brzo i Crkva Svete Petke zab-listati u punom sjaju.

U~iteq u ovom selu Marko ^ikari} pohvalio je svoje |ake odprvog do ~etvrtog razreda i istakao da su se posebno istakli uvan{kolskim aktivnostima.

- Osim redovnih {kolskih obaveza |aci su iskazali kreativnosti inovaciju i u vannastavnim aktivnostima, tako da smo protekle{kolske godine zajedno organizovali mnogobrojne manifestacije una{em i okolnim selima, rakao je ^ikari}.

On se zahvalio nastavnicima, u~iteqima i deci O[ “RatkoPavlovi} ]i}ko”, koji su zajedno sa |acima iz Tovrqana za me{ta -ne i goste priredili bogat kulturno-zabavni program.

D.B.

U organizaciji Op{tinePro kupqe privrednici su upu -tili darove bratstvu manastiraHilandar na Svetoj gori, koje jeuru~io Nemawa Simi}, parohCrkve svetih arhangela Mihailai Gavrila iz Konxeqa. On je sa~lanovima Cr k venog odbora ne-davno boravio na Svetoj gori.Tokom posete dodelio je igumanumanastira Hilandar Metodijiizvesne koli~ine meda i pre hra -mbenih proizvoda.

- Zahvalio bih se ~lanovimaUdru`ewa p~elara “Jastrebac”koji su poklonili med bratstvumanastira Hilandar i vlasnikufi rme “Boki food” iz Dowe To-

ponice Dejanu Joksimovi}u kojije daro vao veliku koli~inu svo-jih pro izvoda, rekao je parohSimi} i dodao da su oni svojim

humanim ~inom pokazali da po -{tuju srpske svetiwe.

- Dobro je poznata sudbinana{eg manastira na Svetoj gori

u posledwih nekoliko godina izbog toga smo se opredelili dapo{aqemo odre|ene koli~inemeda na{em pravoslavnom manas-tiru, istakao je predsednik Ud -ru ̀ ewa p~elara “Jastrebac”Ivan \or|evi}, koji je naglasioda su u realizaciji ovog humanoggesta imali svestranu pomo} sta -re{instva Crkve Sveti Pro -kopije i rukovodstva Op{tineProkupqe.

Vlasnik firme “Boki food”Dejan Joksimovi} nagla{ava daje bez dileme, zajedno sa ~lano vi -ma svoje porodice, odmah i sa ve-likim zadovoqstvom prihvatiopoziv Crkvenog odbora Crkvesvetih arhangela Mihaila i Ga -vrila da daruje proizvode svojefirme manastiru Hilandar.

D.B.

U susret “Danima vi{we” i “Saboru vi{wara”

Bogat program manifestacijePo~ela gradwa crkve u Tovrqanu

Neophodna pomo} donatora

Pomo} manastiru Hilandar

Privrednici darovali svoje proizvode

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

U Prokupqu je u prisustvurukovodstva lokalne samouprave,mnogobrojnih delegacija i gra|a -na obele`en 9. maj, Dan pobedenad fa{izmom. Tim povodom naSpomenik palim borcima u Nar-odnooslobodila~kom ratu vencesu polo`ile delegacije Op{tineProkupqe, Topli~kog upravnogokruga, Vojske Srbije, Polici-jske uprave Prokupqa, SUB-NOR-a, boraca ratova od 1990.godine, Op{tinskog odbora po-tomaka ratnika od 1912. do 1920.godine i rezervnih vojnih stare -{ina Prokupqa.

Obra}aju}i se prisutnima,predsednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi} rekao je da je9. maj dan koji je zlatnim slovimaupisan u istoriju ~ove~anstva.

- Pre vi{e od pola veka leg-endarne jedinice Crvene armijepotpomognute saveznicima skin-ule su zloglasnu zastavu fa{i z -ma, najmra~nije ideologije koja jeza kratko vreme umorila tre}inu~ove~anstva. Pobeda nad ovommra~nom silom, koja je zauvek zb -ri sana sa lica zemqe, pobeda jedobra nad zlom i naprednih snaganad tamom ~ove~anstva. Ponosnismo da su u tom oslobo|ewu u~e s -tvovale i jedinice Narodnooslo-bodila~ke vojske, koje su oslo ba-

|aju}i svoju zemqu u ~etvorogo -di{wem ratu, pomogle i save zni -cima naro~ito na isto~nomfro ntu, rekao je Paunovi} i na-glasio da se ponosimo time dasmo u svojoj dugoj istoriji uvek

bi li na pravoj strani, uvek u bo -rbi za pravdu i istinu i uvek nastrani pobednika.

On je istakao da je u na{ojtra diciji juna{tvo uvek imalovisoku cenu i da je wemu uvek si -nonim bila sloboda.

Mladi qudi i nove genera ci -je nikada ne smeju da zaborave ko-liko je visoka i koliko vrednacena wihove slobode, rekao je na

kraju svog govora predsednikPaunovi}.

Predsednik SUBNOR-a Pro -ku pqa Svetozar Kova~evi} pod-vukao je da 9. maj ima posebnomesto u na{oj istoriji, jer je to

bio kraj Drugog svetskog rata, saizuzetkom u Jugoslaviji, gde jezavr{etak rata okon~an 15. maja1945. godine.

U Drugom svetskom ratu, kojije trajao {est godina, poginulo je55 do 60 miliona, a raweno 35miliona vojnika.

- U ~etvorogodi{wem Narod-nooslobodila~kom ratu Toplicaje dala 10 brigada, dve divizije,

30 hiqada boraca od kojih je 6.000poginulo tokom rata, 24 narodnaheroja od kojih je 16 poginulo uratu, 500 boraca nosilaca Par-tizanske spomenice od 1941. go-dine, a pretrpqene su i mnogematerijalne {tete na privred-nim i drugim objektima, rekao jeKova~evi} i zakqu~io da je nanama i mladim nara{tajima daborce i heroje, koji su dali svoje`ivote za slobodu, nikada ne zab-oravimo.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe Miroqub Paunovi} za sveu~esnike proslave priredio jeprijem. Na prijemu se zahvaliosvim delegacijama koje su u~e st -vovale u obele`avawu 9. maja,Dana pobede nad fa{izmom isvima koji neguju tradicije oslo-bodila~kih ratova Srbije.

- Mladim pokolewima trebagovoriti o doga|ajima, ne samo izNOR-a, ve} i drugih oslobod-ila~kih ratova. Mnogo `rtava jepalo za slobodu koju imamo. Lo -kalna samouprava je uvek do sada,a to }e ~initi i u narednom pe-riodu, pru`ala razli~ite vidovepomo}i organizacijama i udru -`e wima koji ~uvaju i neguju tra -dicije oslobodila~kih ratovaSrbije, rekao je Paunovi}.

Kulturni deo programa pri -premio je prokupa~ki Dom kul-ture, u kome je u~estvovao i horGimnazije iz Prokupqa, pod up-ravom profesora muzike TatjaneCvetanovi}. D.B.

Obele`en Dan pobede nad fa{izmom

Uvek za slobodu i narod

Tokom maja meseca uz pod r -{ku Op{tine Prokupqe zapo s -leni u Crvenom krstu Prokupqei volonteri ove organizacije re-alizovali su veliki broj akti v -nosti u sferi socijalne pomo}ii edukacije mladih.

Kao jedan od vidova ekono m -ske pomo}i socijalno ugro`enimporodicama, tokom pro{log me -seca podeqeno je 400 metara kub-nih ogrevnog drveta, za ~ijuna bavku je iz buxeta Op{tinePro kupqe izdvojeno 1,8 milionadinara. Ogrevno drvo tokom majadobilo je 130 doma}instava.

Treba naglasiti da Crvenikrst Prokupqe dnevno podeli ioko 500 besplatnih obroka za so-cijalno najugro`enije katego ri -je qudi sa teritorije op{tineProkupqe.

- Uz finansijsku podr{kulokalne samouprave, Crvenomkrstu Prokupqe omogu}eno je dasocijalno najugro`enije poro -dice sa na{eg podru~ja svakod-nevno dobijaju besplatan obrok,re~eno nam je u ovoj organi-

zaciji.Lokalna samouprava finan-

sirala je sa 3,3 miliona dinara ipakete sa osnovnim `ivotnimnamirnicama. Ove pakete dobiloje 500 ugro`enih porodica.

U narednom periodu svakogmeseca pakete sa osnovnim `iv-otnim namirnicama dobija}e 150najugro`enijih porodica kojestanuju u prigradskim naseqima.Osim socijalnih davawa u Cr-venom krstu volonteri, omlad-ina i podmladak organizacijesproveli su veliki broj akcija.

Tokom maja organizovan jekviz za podmladak CK na temu“[ta zna{ o Crvenom krstu” i“[ta zna{ o zdravqu”, kao i lit-erarno-likovni konkurs na temu“Krv `ivot zna~i”. Najboqimu~enicima na ovim takmi~ewimadodeqene su prigodne nagrade.

Nastoje}i da ukqu~e {to ve -}i broj mladih u rad organiza -cije, volonteri Crvenog krstaorganizovali su i predavawa uosnovnim i sredwim {kolama.Zaposleni u organizaciji tre nu -

tno realizuju projekat pod na -zivom “Zajedni~ki program zainkluziju marginalizovane deceu obrazovnom sistemu”. Ovaj pro-

jekat finansira se od strane Cr-venog krsta Srbije i Vlade [va -j carske.

U Crvenom krstu nam je re -~eno i to da gra|ani svakog rad -nog dana mogu da donesu ode}u iobu}u, koja }e biti podeqena na-jsiroma{nijim porodicama.

Po prvi put ove godine Narodna kuhiwa Crvenog krsta radi}e iu letwim mesecima, zahvaquju}i finansijskoj pomo}i lokalnesamouprave i donatora.

Za oko 500 najugro`enijih stanovnika, korisnika Narodnekuhiwe, Crveni krst }e i u letwim mesecima obezbediti dnevniobrok, {to do sada nije bilo praksa.

Op{tina i Crveni krst poma`u ugro`enima

Pomo} u hrani i ogrevu

NNaarrooddnnaa kkuuhhiiwwaa ii ttookkoomm lleettaa

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

Tribina „Vr{wa~ko nasiqei slobodno vreme mladih“ okupi -la je brojnu publiku u Narodnommuzeju Toplice u Prokupqu. Uokviru tribine odr`ana je i pro-mocija kwige dr Marije Ran|e -lovi} „Pedago{ki potencijalilokalne samouprave i slobodnovreme mladih".

Ovoj tribini sa veoma va ̀ -nom temom prisustvovali supredstavnici lokalne samo upra -ve, predsednik Op{tine Miro-qub Paunovi}, ~lanovi Op{ tin- skog ve}a Milica Eri}, Maja Ba -

{i} i Maja Ran|elovi}, koja jeizrazila zadovostvo zbog pris-ustva velikog broja u~enika, nas-

tavnika, pedagoga, socijalnih ra -d nika i predstavnika javnih us-tanova.

- Danas, u doba zastupqenostiinternet komunikacije, pored so-cijalnog, verbalnog, emociona l -nog i fizi~kog nasiqa, u porastuje i elektronsko nasiqe. Ono{to nasiqe i delikvenciju ~inividqivim i otpornim na pro me -ne i suzbijawe je odbijawe da sepo~inioci imenuju, prepoznaju ida im se suprotstavi na odgovara -ju}i na~in. Na`alost, nasiqe jesve prisutnije u na{im vaspitno-

obrazovnim institucijama i up-ravo iz tih razloga, du`nost iobaveza dru{tva i lokalne samo -

uprave, {kole i porodice je dagovori o tome i da deluje pre sve -ga preventivno, istakla je ve}ni -ca za obrazovawe Maja Ran|e lo-vi}.

Govore}i o nasiqu kao veli -kom problemu dana{wice, auto -rka kwige dr Ran|elovi} jeis takla da je vr{wa~ko nasiqedeo slo`enog dru{tvenog stawai da se de{ava uglavnom u slo-bodnom vremenu.

- Inicijatori ove tribine suOp{tina Prokupqe i Savet zazdravqe, ~iji su predstavniciinicirali da govorimo o ovojva`noj temi. Vr{wa~ko nasiqeje u porastu, a prema nekim is -tra`ivawima Srbija je na prvommestu u Evropi po broju vr{ wa -~kog nasiqa, istakla je dr Ra n -|elovi}.

Govore}i o slobodnom vre-

menu kao zna~ajnom potencijalu,dr Ran|elovi} isti~e da se slo-bodno vreme sve mawe koristi zarazvoj talenta, samoobrazovawe,obrazovawe, a sve vi{e mladiprovode vreme uz televiziju, te -le fone, rijaliti programe idruge negativne sadr`aje.

- Jasno je da svi mogu}i pore -me}aji pona{awa proizilaze izneadekvatno popuwenog slobo -dnog vremena. Ogroman uticaj namlade imaju vr{waci, ulica, dokje, na`alost, uticaj porodice i{kole sve mawi, isti~e autorkakwige „Vr{wa~ko nasiqe i slo-bodno vreme mladih“ dr MarijaRan|elovi}.

Ovu kwigu imali su prilikuda nakon tribine dobiju pred-stavnici svih ustanova koje sebave problemima mladih u Pro -kupqu. Q.M.

U organizaciji Op{tine Prokupqe i Saveta za zdravqe

Tribina o vr{wa~kom nasiqu

Predsednica Organizacijepo tro{a~a Prokupqe Sne`anaApostolovi} organizovala jetri binu povodom istra`ivawana temu {ta ~ini ishranu i o~emu vodimo ra~una kada kupuje -mo hranu.

Prema re~ima predsedniceCe ntra potro{a~a Srbije VereVida, upitnik koji su popuniliu~esnici tribine omogu}ava da{to bli`e saznamo koliko razu -memo sadr`aje i zna~ewe nutri-tivnih tablica na proizvodima.

U okviru diskusije zakqu ~e -

no je da se Prokup~ani zdravohrane, da je na wihovim trpezamahrana iz doma}e proizvodwe, zarazliku od stanovnika velikihgradskih sredina koji su prinu -|eni da hranu nabavqaju u super-marketima.

- Anketa koju sprovodimo ugradovima {irom Srbije omogu -}i }e nam da zakqu~imo kakvenavike imaju na{i gra|ani kadaje u pitawu ishrana. Tako|e naszanima koliko potro{a~i ~itajudeklaracije na proizvodima i dali se rukovode uputstvima, od no -

sno da li razumeju oznake na pro -izvodima, kazala je psiho tera-peut Ru`ica Maxarevi}.

Prema wenim re~ima, Centarpotro{a~a Srbije }e na osnovu

analize ovog istra`ivawa orga-nizovati odre|ene akcije u ciquedukacije gra|ana o ovoj temi.

Q.M.

Op{tina Prokupqe jedna jeod 34 op{tine u Srbiji obuh -va}ene razvojnim programomEvropski PROGRES. U okviruovog programa raspisan je javnipoziv za dodelu bespovratnihsredstava organizacijama ci -vilnog dru{tva koje se bave un-apre|ewem polo`aja romskezajednice.

Aktivnosti iz ovog programausmerene na oblast obrazovawa,zapo{qavawa, stanovawa, soci-jalne i zdravstvene za{tite

romske populacije finansiraEvropska unija i Vlada [vaj-carske sa 150.000 evra.

- Evropska unija i Vlada[vajcarske putem ovog pozivapru`aju podr{ku romskoj zajed-nici u Srbiji da se aktivnoukqu~i u inicirawe i spro -vo|ewe mera za socijalnu uk -qu~enost Roma i Romkiwa. Pre -poznali smo i podr`a}emo po-tencijal romske zajednice dana~ini iskorake u integraciji udru{tvo i tako unapredi svoj

polo`aj, rekao je Grem Tindal,menaxer Evropskog PROGRESA.Svaka organizacija mo`e da pod-nese samo jedan predlog projekta,a svakom podnosiocu projektamo`e biti dodeqen samo jedangrant u vrednosti od najmawe2.000 i najvi{e 10.000 evra be-spovratne pomo}i u dinarskojprotivvrednosti.

- Procena projekta je ko n -kurentni proces koji }e sesprovoditi u dve faze. Prvafaza podrazumeva dostavqawekoncepta projekta, dok }e u dru-goj fazi aplikanti koji u|u uu`i izbor biti pozvani da po -

ha|aju Program obuke, kroz koji`elimo da oja~amo wihove ka-pacitete za sprovo|ewe mera uciqu poboq{awa dru{tvenoekonomskog polo`aja romskepopulacije, kazala je Ana Nede-qkovi}, menaxerka sektora zadobro upravqawe i socijalnuukqu~enost u okviru programaEvropski PROGRES.

Konkurs je otvoren do 4. jula,a vi{e informacija o samompozivu, kao i detaqna doku-mentacija za prijavqivawe dos-tupni su na sajtu EvropskogPROGRESA.

Q.M.

Tribina u Organizaciji potro{a~a Prokupqe

Koliko se zdravo hranimo

Dodela bespovratnih sredstava

Unapre|ewe polo`aja Roma

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

Regionalna privredna komo -ra Ni{ i Regionalna razvojnaagencija Jug u saradwi sa Op{ ti -nom Prokupqe organizovala jeprezentaciju projekta Vlade Re-publike Srbije „Godina predu ze -t ni{tva 2016. godine“. Osimpredstavnika RPK i Razvojneagencije Jug, prezentaciji su pri -sustvovali predsednik Op{tineProkupqe Miroqub Paunovi} sasaradnicima, na~elnik Topli~ -kog upravnog okruga dr Neboj{aVukadinovi}, predstavnici Na-ci onalne slu`be za zapo{ qava -we Filijala Prokupqe, pred sta-vnici Evropskog PROGRES-a imnogobrojni privrednici To -plice.

Na ovoj prezentaciji re~enoje da je Vlada Srbije ove godineza razvoj preduzetni{tva izdvo-jila 16 milijardi dinara i da }eprivrednicima biti upu}ena 33javna poziva da u~estvuju u dodeliovih sredstava.

Svoje programe privrednici -ma Prokupqa, Blaca, Kur{um-lije i @itora|e prezentovali supredstavnici Ministarstva tr-go vine, turizma i telekomuni ka -cija, Ministarstva privrede,Ra zvojne agencije Srbije, Na-

cionalne slu`be za zapo {qa -vawe, Evropskog PROGRES-a iFonda za investicionu delatno -

st.Generalni sekretar RPK

Ni{ Vladimir Dodi} je nagla -sio da se Vlada Srbije ove godineopredelila za razvoj preduzet ni -{tva, da raznim podsticajnim me -rama pomogne razvoj malih isredwih preduze}a.

- Jedan od osnovnih ciqevapomo}i razvoju malih i sredwihpreduze}a je ja~awe preduzetni ~ -kog duha kod preduzetnika ipro{irewe postoje}ih proiz vo -

d nih kapaciteta.Predsednik Op{tine Proku -

pqe Miroqub Paunovi} nagla -

{ava da je dobro {to je VladaSrbije ovu godinu proglasila„Godinom preduzetni{tva“.

- Lokalna samouprava je uproteklom periodu nastojala dastvori povoqan ambijent za raz -voj privatnog preduzetni{tva.Dobro je {to vlasnici mikro,malih i sredwih preduze}a za re-alizaciju projekata i programasada mogu da konkuri{u za dodelusredstava i kod nadle`nih min-istarstava. Za razne privredne

aktivnosti, kao {to su dodelasubvencija privrednicima, obukaradnika, finansirawe javnihradova, iz buxeta Op{tine ovegodine planirana su sredstva uiznosu od 44 miliona dinara, iz-javio je Paunovi} i dodao da jedobro {to postoji interesovawemnogih investitora za otvaraweproizvodnih i prera|iva~kih ka-paciteta u oblasti poqoprivre -dne proizvodwe.

Prema wegovim re~ima, otva -rawem novih proizvodnih pogonana direktan i indirektan na~inbi}e zaposlen velik broj radni -ka.

Direktor „Planinke“ A.D. izKur{umlije, jednog od najve}ih inajuspe{nijih preduze}a u Top -li ci, Radovan Rai~evi} nagla {a -va da je dobro {to se Vlada Re -publike Srbije opredelila zapru ̀ awe razli~itih podstica-jnih mera za razvoj privatnogpre duzetni{tva iz razloga da bise otvorila nova radna mesta.

- Sredstva koja nudi VladaSrbije za razvoj privatnog pre-duzetni{tva je dobra prilika iza topli~ke privrednike, koji naosnovu programa i projekatamogu da pro{ire svoje postoje}ekapacitete, izjavio je Rai~evi} inaglasio da je ovo prilika i zapo~etnike koji `ele da osnujusvoje preduze}e. D.B.

Godina preduzetni{tva

Privrednici na jednom mestu

Odeqewe za poqoprivreduOp {tine Prokupqe organizova -lo je predavawe za vo}are i p~e -la re, na kojem su profesoriPo qo privrednog fakulteta uLe{ki Svetomir Stamenkovi} iVisoke poqoprivredno-prehram-bene {kole strukovnih studija uProkupqu Novica Ili} govori -li o upotrebi pesticida u vo}ar-skoj i vinogradarskoj proiz vod-wi i suzbijawu `ilogriza.

Predavawu je prisustvovao ipredsednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi}, na~elnikTo pli~kog upravnog okruga Ne -boj{a Vukadinovi}, kao i mnogo-brojni vo}ari i p~elari izpro kupa~kih sela.

Govore}i o vo}arstvu, Pau no -vi} je istakao da se po proiz vod -wi vi{we prokupa~ka op{tinanalazi na prvom, a proizvodwi{qive na tre}em mestu u Srbiji.Ovo vo}e nalazi se na povr{iniod skoro 4.000 hektara.

- Da bi se opstalo na doma}emi inostranom tr`i{tu neopho d -na je primena novih tehnologijai standarda i u vo}arskoj proiz -vodwi. Zbog toga su potrebnapre davawa i edukacija poqo-

privrednika, kako bi se prihva -ti li i uvodili svetski i evrops -ki standardi u proizvodwi bez -bedne hrane, izjavio je Paunovi}i dodao da bi registrovana po-qoprivredna porodi~na gazdin-

stva i udru`ewa ve} sada trebaloda se pripreme za promene ako`ele da koriste sredstva evrop-skih fondova.

Paunovi} je naglasio da segodi{wi devizni prihod od pro-daje obla~inske vi{we na teri-toriji prokupa~ke op{tine, uiznosu od skoro 20 miliona evra,

mo`e pove}ati ako se prihvate iprimene nova tehnologija i zna -wa u proizvodwi, ne samo vi{wei {qive, nego i drugih vo}nihvrsta.

On je govorio o {teto~ini

`ilogriz koja iz godine u godinusmawuje zasade pod vi{wom i{qivom i koja nanosi velike{tete proizvo|a~ima ovog vo}a.

Svetomir Stamenkovi} jegovorio o primeni pesticida iza{titi vo}a i vinove loze, kaoi posledicama nekontrolisane ineadekvatne primene pesticida

za razvoj p~elarstva.- Visoki prinosi vo}a, vi-

nove loze, meda i drugih p~eli-wih proizvoda ne mogu seposti }i bez primene pesticida.[tete koje nanose razne bolesti,{te to ~ine i korovi u vo}arstvusu ogromne. Isto tako, velike sui {tete kada se nekontrolisanoi bez stru~nog nadzora koristepesticidi, rekao je Stamenkovi}i dodao da se u suzbijawu mnogihbolesti i {teto~ina primewujupreventivne ili kurativne mereza{tite.

Novica Ili} je naglasio da`ilogriz u posledwih nekolikogodina sve vi{e napada zasade vi -{we, {qive i drugog ko{ti ~a -vog vo}a i da zbog toga velike{tete imaju vo}ari.

- Suzbijawu `ilogriza trebapristupiti planski, organizova -no i stru~no. To je takva {teto -~i na koja ne poznaje granice ikoja }e, pod uslovom ako se nepreduzmu preventivne mere, svevi{e smawivati povr{ine podvo}em. Uz stru~nu pomo} i nad-zor i primenu svih mera za{tite,ova {teto~ina mo`e da se suz bi -je, rekao je on i dodao da je za za -{titu vo}waka od raznih {te to-~ina i bolesti neophodna stalnaedukacija poqoprivrednika.

D.B.

Predavawe za vo}are i p~elare

Neophodna nova znawa

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

U Novom Sadu je od 14. do 20.maja odr`an 83. Me|unarodnisajam poqoprivrede na kojem susvoje proizvode izo`ili blizu1.500 izlaga~a iz Srbije i 60 ze-maqa Evrope i sveta. Partnernajve}e poqoprivredne manife -sta cije u ovom delu Evrope bilaje Italija.

Ovogodi{wi sajam otvorio jepredsednik Republike SrbijeTo mislav Nikoli}, koji je ista -kao da je poqoprivreda izuzetnova`na privredna grana u kojoj jezaposlen veliki broj na{ih gra -|ana i koja iz godine u godinu os -tvaruje suficit u spoqnotrgovi-

nskoj razmeni sa inostranstvom.Ministarka za poqoprivredu

i za{titu `ivotne sredine Sne -`ana Bogosavqevi} Bo{kovi}naglasila je da je neophodno sta -lno ulagati u poqoprivrednupro izvodwu, kako bismo imalimoderan i dinami~an poqopri v -redni sektor, zasnovan na znawui ve}oj konkurentnosti, kao urazvijenim zemqama Evrope.

Me|u mnogobrojnim posetio -cima sajma bili su i poqopriv -rednici op{tine Prokupqe.

Zahvaquju}i lokalnoj samo -upravi, poqoprivrednici iz Do -we Stra`ave, Ma|ara, GorweTrnave, Male Plane i drugihprokupa~kih sela imali su jedin-stvenu priliku da se upoznaju sadoma}im i svetskim novitetimau oblasti hrane, poqoprivrednemehanizacije i opreme, za{tit-nih sredstava, sto~arske proiz -vo dwe i druge opreme koja sekoristi u poqoprivrednoj pro -izvodwi.

Rukovodilac Odeqewa za po-qoprivredu Op{tine ProkupqeSr|an Stamenkovi} rekao je da jelokalna samouprava i ove, kao iprethodnih godina, omogu}ilabes platan odlazak poqoprivred-nika na Me|unarodni sajam po-qoprivrede u Novom Sadu.

- Ove godine sajam je posetiove}i broj mladih qudi koji se

bave poqoprivredom. Sajam jejedinstvena prilika gde su onimogli da vide i da se upoznaju sanajnovijim dostignu}ima u ob la -sti poqoprivredne proizvodwe.Na mnogobrojnim {tandovimamogli su da vide doma}e i svetskegotove prehrambene proizvode,mehanizaciju i prikqu~ne ma -{ine, bogat sto~ni fond i druguopremu koja se na direktan i in-direktan na~in koristi u ob la -sti poqoprivrede, rekao je Sta -menkovi} i dodao da su proku pa -~ki poqoprivrednici sajamiskoristili i za razmenu iskus-tava sa mnogobrojnim proiz vo |a -

~ima hrane i poqoprivredneopreme.

Zahvaquju}i lokalnoj samo -upravi, na sajmu je prvi put bio imladi osamnaestogodi{wi poqo-privrednik iz Dowe Stra`aveAndrija Miloradovi}, koji je is-takao da je zadovoqan onim {toje video na mnogobrojnim {tan-dovima.

- Na sajmu sam najvi{e raz-gledao poqoprivredne ma{ine iopremu koja se koristi u poqo-privredi. Impresioniran samonim {to sam video i ~uo od mno-gobrojnih promotera na {tan-dovima. Smatram da bi mladipoqoprivrednici {to vi{e tre-balo da pose}uju ovakve mani-festaciji i zato {to tu mnogotoga mogu da vide i nau~e, rekao

je Miloradovi} i dodao da je ovobila jedinstvena prilika da vidibika zvanog Kokan, ~ija te`inaiznosi 1.600 kilograma.

Bez obzira {to je pri kraju~etvorogodi{weg {kolovawa,Ni kola \or|evi} iz Babotinca,star 19 godina, koji obra|ujeskoro osam hektara zemqe, isko-ristio je priliku da posetinovosadski Sajam poqoprivrede.

- Osim mehanizacije, posetiosam {tandove na kojima su biliizlo`eni proizvodi od vo}a, kaoi {tandove na kojima je bila iz -lo`ena oprema i za{titna sred-stva namewena vo}arskoj ira tarskoj proizvodwi, izjavio jeon.

Ni ovaj, kao i prethodni saj-movi, nije mogao pro}i bez pris-ustva firme ”Boki food” iz

Dowe Toponice kod Prokupqa,vlasnika Dejana Joksimovi}a. Nazajedni~kom {tandu sa op{ tina -ma Ni{ i Pirot bili su izlo -

`eni mnogobrojni proizvodi ovefirme.

- Zahvaquju}i na~elniku Up-rave za poqoprivredu i razvojsela grada Ni{a Sa{e Sto iq -kovi}a i ove godine mnogobrojnidoma}i i strani posetioci moglisu da se uvere u visok kvalitetproizvoda koji se proizvode umojoj firmi. Tokom sedmodne -vnog trajawa sajma uspostavqenisu i kontakti sa potencijalnimkupcima, a obnovqena i pro{i -rena saradwa sa postoje}im, iz-javio je Joksimovi} i dodao da jeimao i mnogobrojne susrete sastru~wacima i profesorima nau -~nih i visokoobrazovnih insti-tucija i ustanova.

Me|unarodni sajam poqopri -v rede posetili su profesori,u~enici i studenti Poqopriv -

redne {kole“Rado{ Jovanovi}Seqa” i Visoke poqoprivredno-prehrambene {kole strukovnihstudija Prokupqa.

D.B.

Me|unarodni sajam poqoprivrede

Zasejane kulture tokom pro -{logodi{we setve na podru~juprokupa~ke op{tine nalaze se udobrom stawu. Savetodavac zara tarstvo u Poqoprivredno st -ru ~noj slu`bi Prokupqe MiqanMiloji} rekao je da se p{enicatrenutno nalazi u fazi klasawa.

- P{enica i je~am, koji su to -kom pro{logodi{we jesewe se -tve na podru~ju Op{tine Pro ku-pqe zasejani na povr{ini od

skoro 2.300 hektara i pored ne -po voqnih vremenskih prilikanalaze se u veoma dobrom stawu.Na osnovu trenutnog stawa mo`ese o~ekivati i dobar rod ovihratarskih kultura, izjavio jeMiloji} i naglasio da se prviotkosi je~ma mogu o~ekivati udrugoj polovini juna.

Savetodavac za vo}arstvo ivinogradarstvo u PSS Magda le -na Todorovi} nagla{ava da }e

ap rilski mraz smawiti rod vo -}a.

- Aprilski mraz umawi}erod vi{we i {qive od 30 do 50od sto. Najvi{e su stradali vo } -waci koji su se nalazili uz ko-rita reka i potoka, rekla je onai dodala da tokom narednih danavo}ari posebnu pa`wu obratetokom primene za{titnih sred-stava.

D.B.

Stawe poqoprivrednih kultura

PP{{eenniiccaa ii jjee~~aamm uu ddoobbrroomm ssttaawwuu

Op{tina organizovala ppoosseettuu SSaajjmmuu

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

Andra{ Sas ve} deset godina u svojoj ku}i, gde je jedan deo pretvo-rio u muzej posve}en liku i delu Josipa Broza Tita u selu Sibnicakod Blaca, proslavqa Dan mladosti. Tako je bilo i ove godine, adoma}in je ovaj datum proslavio sa najmla|ima.

Andra{ Sas je ro|en u Ba~kom Petrovom Selu u Vojvodini. Radnivek proveo je van granica na{e zemqe, u [vedskoj i Nema~koj. Prene{to vi{e od dve decenije doselio se u Sibnicu, gde je u sklopusvoga doma izlo`io postavku posve}enu Josipu Brozu Titu, ~iji je ve-liki po{tovalac. Kao veran svedok jednog davno pro{log vremena,ovaj muzej je nastao sa `eqom da budu}im pokolewima pri~a o tomdelu na{e istorije.

Eksponata je mnogo i svi su mu podjednako dragi, ali jedan od wihposebno je izdvojio, po zanimqivoj anegdoti koja je nastala na putuizme|u Starog Be~eja i Zrewanina.

- Bistu druga Tita dovezao sam u autu iz Starog Be~eja. Bista jestajala na predwem sedi{tu i bila je vezana pojasom. U Zrewaninume je zaustavio policajac i pitao “da li putujem sam”, a ja sam muodgovorio: “Zar ne vidite da vozim druga Tita?“ Wegov odgovor bioje “Sre}an vam put”. Zbog te anegdote ova bista mi je posebno draga,kroz smeh je pojasnio Andra{ Sas, koji se vi{e puta istakao kao ve-liki humanista.

Susret sa Titom Andra{ Sas do`iveo je 1958. godine. To je biosusret, kako ka`e, za pam}ewe, koji nikada ne}e zaboraviti, a premadrugu Titu Andra{ gaji posebnu qubav i po{tovawe.

- Ja sam ro|eni Jugosloven i u Ku}i cve}a sam upisao da }u umretikao Jugosloven, neguju}i bratstvo i jedinstvo svih naroda, ka`e Sas.Muzej u kojem se nalazi bezbroj eksponata vezanih za `ivot i deloJosipa Broza Tita, svakog dana je otvoren za posetioce koji, ako`ele, mogu i doneti neki od eksponata. U wemu je i brojna literatura,zna~ke, fotografije, suveniri, ali i orginalna {tafeta koju jeAndra{ nosio u Beograd 25. maja, sa `eqom da ~estita drugu Tituro|endan.

Andra{ Sas bio je i sekretar Udru`ewa svih Jugoslovena, koje jesvojevremeno brojalo 40.000 ~lanova. Danas ̀ ivi u bla~kom selu Sib-nici, gde ve} deset godina sa najmla|ima u svom muzeju proslavqa Danmladosti 25. maj, a sa odraslima Dan republike 29. novembar.

Sredinom maja odr`ana je konstitutivna sednica Skup{tineop{tine Blace, na kojoj je za predsednika Op{tine izabran ZoranJozi}, a za zamenika predsednika Ivan Burgi}.

Za predsednika Skup{tine op{tine Blace izabran je ZlatkoDimitrijevi}, za zamenika predsednika SO Blace Nevena Pe{i}, aza sekretara Zoran Milutinovi}.

U lokalnom parlamentu, nakon izbora od 24. aprila, lista Alek-sandar Vu~i} – Srbija pobe|uje ima 15 odborni~kih mesta, pet imalista „Ovo je moja ku}a – Demokratska stranka, Reformisti~kastranka – Neboj{a Milosavqevi}“, lista Boris Tadi}, LDP, SPOosvojila je tri mandata, a Demokratska stranka Srbije – Srpskipokret Dveri – Dr Sanda Ra{kovi} Ivi} i lista Socijalisti~kapartija Srbije – Ivica Da~i} osvojile su po jedan mandat.

Odr`ana konstitutivna sednica SO Blace

Zoran Jozi} predsednik Op{tine

Sredwa {kola Blace sve~ano je obele`ila svoj dan i 55 godinapostojawa i rada. Sve~anosti su prisutvovali predsednik Op{tineZoran Jozi} i zamenik predsednika Op{tine Ivan Burgi}, pred-stavnici Ministarstva prosvete, direktori sredwih i vi{ih {kola,fakulteta, javnih ustanova, privrednici, biv{i i sada{wi profe-sori {kole i mnogi drugi.

U uvodnom obra}awu direktor Sredwe {kole Blace Goran Jozi}podsetio je prisutne na istorijat {kole, koja je osnovana kao Gim-nazija 31. maja 1961. godine Re{ewem o osnivawu Narodnog odboraOp{tine Blace, a koje je potpisao tada{wi predsednik, u~iteq Mi-hajlo Milojevi}. U sklopu proslave u~enici su, uz pomo} svojih pro-fesora Gordane \or|evi} i Nata{e @iki} izveli prigodan pro- gram, nakon ~ega je direktor {kole Goran Jozi} u~enicima, koji suna okru`nim i republi~kim takmi~ewima postigli rezultate,uru~io nagrade.

Me|u nagra|enima je i Milun Pav lovi}, u~enik II razreda Sre d -we {kole Blace, koji je osvojio prvomesto na repu bli~kom ta k mi~ewu izistorije od r`anom u Novom Pazaru.Za ovaj veliki uspeh bla~kog sredwo -{kolca plaketu, kwigu i nov~anu na-gradu u iznosu od 20.000 dinara ispredlokalne samo up ra ve uru~io je predsed-nik Op{tine Blace Zoran Jozi}.

Direktor Sredwe {kole Goran Jo -zi} uru~io je nagrade i profe so rima~iji su u~enici ostvarili plasmane natakmi~ewima. Na sve~anosti povodomobele`avawa dana {kole Blace,prisutnima se obratio i predsednikOp{tine Blace Zoran Jozi}.

- Na ovom zna~ajnom jubileju imamo priliku da pozdravimo i na-jboqe. Ove godine u~enik Sredwe {kole Blace osvojio je prvo me stona republi~kom takmi~ewu iz istorije, a tako zna~ajan uspeh na-gradila je i lokalna samouprava, dodaju}i da }e od naredne godinelokalna samouprava na}i sistemsko re{ewe za sve one koji posti`uzna~ajne rezultate, tako da }e se na po~etku {kolske godine znati{ta o~ekuje one najboqe, izjavio je on.

Sredwa {kola Blace danas broji 310 u~enika, ima 14 odeqewa itri obrazovna profila: gimnazija, poqoprivreda i proizvodwa i pre-rada hrane i trgovina, ugostiteqstvo i turizam.

- U Blacu }e uskoro biti otvorena laboratorija za ispitivawekvaliteta zemqi{te, izjavio je predsednik Op{tine Blace ZoranJozi}, dodaju}i da se instalirawe opreme o~ekuje vrlo brzo.

Oprema }e biti postavqena u prostorijama Sredwe {kole uBlacu, gde postoje i kadrovi sredwe poqoprivredne {kole, koji }emo}i da vr{e pomenute analize.

Jedan od uslova za ostvarivawe prava na subvencije jeste da po-qoprivredna gazdinstva moraju imati obavqenu analizu kvalitetazemqi{ta. Otvarawem ove laboratorije poqoprivrednici sa teri-torije ove op{tine ima}e tu uslugu dostupnu u Blacu.

Otvarawe laboratorije za ispitivawe kvaliteta zemqi{taOp{tina Blace realizuje u saradwi sa Ambasadom Turske.

Lak{e do kvaliteta zemqi{ta

SSlleeddii iinnssttaalliirraawwee oopprreemmee

Obele`en Dan Sredwe {kole Blace

[kola ponos lokalne samouprave

I daqe se obele`ava Dan mladosti

Otvorio muzej u svojoj ku}i

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

Narodni muzej Toplice obe -le ̀ io je zna~ajan jubilej, 20 god-i na od otvarawa Galerije „Bo`aIli}“, u prisustvu brojnih po { -tovalaca slikarstva velikogumetnika Bo`e Ili}a.

Pored brojnih gostiju, obele -`a vawu ovog va`nog datuma zakulturu i umetnost Prokupqa iToplice prisustvovali su i pre -d stavnici Op{tine Pro ku pqe,za menik predsednika Ilija \e d-ovi} i ve}nica za kulturu Mi li -ca Eri}.

Direktor Narodnog muzejaTo plice Darko @ari} ovom pri-likom uru~io je zahvalnice qu -di ma koji su po~eli da rade saot varawem Galerije, a onda je is-takao da treba pomenuti i onekoji su najvi{e zaslu`ni {toovaj prostor postoji u na{em gra -du, a to su tada{wi na~elnikTopli~kog okruga Ratko Ze~evi}i predsednik Op{tine Pro ku -pqe Radan Laki}evi}.

Vi{i kustos Galerije Srbijau Ni{u Radmila Kosti} je bilaprvi stalno zaposleni istori~arumetnosti u Muzeju.

- Snaga, entuzijazam i energi -ja svih nas je bila velika. Nasto-jali smo da se nametnemo kvali- tetom likovnoj sceni Srbije. Tosmo radili iz godine u godinu iova Galerija je u potpunosti op -ravdala svoje postojawe, a ujednosa wom ̀ ivi ime i delo na{eg ve-

likog Bo`e. Tu je i kolonija„Me morijal Bo`a Ili}“, krozkoju je pro{ao veliki broj sli -kara iz razli~itih krajeva na {ezemqe i sveta, koji su u~estvu ju -}i u woj pronosili wegovo ime,ali i ime Prokupqa i Toplice,

rekla je Kosti}.Gost Narodnog muzeja To pli -

ce povodom ovog velikog i zna ~aj -nog jubileja bio je i pisac IvanIva novi}, Bo`in @itno poto ~a -nin. On je govorio o liku i deluBo ̀ e Ili}a isti~u}i wegovu ge -ni jalnost, bez obzira na hendi -kep koji je imao, kao i savr {en-stvo koje je Bo`a u svom stvara -la {tvu dostigao, a koje se, premami{qewu kritike, vidi na go-tovo svim wegovim nepre vazi |e -nim umetni~kim delima.

Ivanovi} je dodao da je pris-ustvovao i davna{wem otvarawu

Galerije, koja je i prema wegovommi{qewu opravdala svoje posto-jawe, te da je dobro da kao takva`i vi sa Bo`inim imenom i da ta -ko treba da ostane.

Paralelno sa radom Galerijepokrenuta je i sprovedena u delo

inicijativa za dodelu nagradeBo`e Ili} (ukinuta 2006), {toje dodatno podiglo nivo rada is-torije umetnosti Narodnog muze -ja Toplice. Dve godine kasnijepo krenuta je i Likovna kolonija„Memorijal Bo`a Ili}“.

Narodni muzej Toplice, pre -ma re~ima direktora @ari}a, do-delu nagrade sa Bo`inim imenomplanira da vrati na jesen ove go-dine.

Po setioci su povodom obele -`a vawa ove velike godi{wiceimali priliku da vide Bo`ineslike, ali i najreprezentativ ni -

ja dela umetnika koji su dobilinagradu „Bo`a Ili}“.

- Likovni `ivot Prokupqa iTopli~kog okruga se ne mo`e za-mi sliti bez Galerije „Bo`aIli}“ Narodnog muzeja Toplice.Tokom dvadeset godina wenogpostojawa i rada predstavqeno jepreko 300 izlo`bi i jo{ vi{eumetnika, istakao je istori~arumetnosti u Narodnom muzeju To -plice Dragan Popovi}.

Pre svega to su dobitnici ju-go slovenske nagrade za slika r s t -vo „Bo`a Ili}“ Velizar Krsti},Milo{ Gvozdenovi}, Cvetko La -inovi}, Slobodanka [efer, Ni -ko la Gvozdenovi}, Radoqub Spa -sojevi}, Miroslav An|elkovi} iakademik Qubica Cuca Soki}.Najzna~ajniji predstavnici Pro -ku pqa i Toplice, koji su izlaga -li samostalno ili u okviruUd ru ̀ ewa likovnih umetnikaTo plice su Dragan Drobwak, kojije uradio tri portret bisteBo`e Ili}a kao poklon gradu,za tim Radoslav Lale Milenko -vi}, Miroslav Lazovi}, BogdanAntonijevi}, Georgi Georgijev,Neboj{a Stankovi} i mnogi dru -gi.

- Ubrzo po otvarawu ove na{eGalerije postalo je veoma va`no,ali i presti`no izlagati u woj,rekao je Drobwak i podsetio da jeotvarawe iste, davne 1996. godi -ne, obele`ila retrospektivnaiz lo`ba patrona galerije, Bo`eIli}a, koja je nai{la na ogromanprijem publike, tri godine nakonwegove smrti. L.S.

Na Regionalnoj smotri ama -te rskih pozori{ta u LebanuPro kup~ani su osvojili devetnagrada, vi{e nego bilo kojeprethodne godine.

U generalnom plasmanu, tre -}u nagradu dobila je de~ija pred-stava „Uspavana [trecilija“, aprve nagrade za u~estvovawe uistoj dobili su Mila Rado vano -vi} za glavnu `ensku ulogu, Mi -lan Ili} za scenografiju i Ti - jana Petrovi} i Danijela Miti}za dramsko-pedago{ki rad.

- Nagrade koje smo dobili zaovu de~iju predstavu su nam veo -ma va`ne i puno nam zna~e. To jeprva predstava mladih glumaca[kole glume Doma kulture, re -kla je sa velikim zadovoqstvomdirektorka ove ustanove TijanaPetrovi}.

Predstava „Majstor i Mar-garita“ u kategoriji ve~erwihpredstava u generalnom plasmanuosvojila je drugo mesto. Ovoj pre -d stavi pripala je i nagrada za

kolektivni rad na izradi kosti -ma, a prve nagrade dobili su Sr -|an @ivkovi} za dramatizaciju,Biserka Milosavqevi} za na-jboqe odigranu glavnu `ensku

ulo gu i Ivica Trailovi} za ori -ginalnu muziku.

- Drago nam je da smo dobiliovu nagradu i kolektivnu i poje-

dina~ne. Prokupa~ki Dom kul-ture je jedina ustanova koja je naovom takmi~ewu u svoj grad pone -la ovoliko priznawa, istakla jeBiserka Milosavqevi}.

Direktorka Doma kultureTi jana Petrovi} je naglasila dasu se u~esnici ove smotre poka -za li kao dobar tim i da je pred

wima lepa perspektiva, dodaju}ida su nagrade koje je osvojila pre -d stava „Majstor i Margarita“opravdale sredstva koja su za wudobili od Ministarstva kulturei informisawa.

Dramska grupa „Razli~ak“ sapredstavom „Pop ]ira i pop ]i -ra on line“ u konkurenciji de~i -jih predstava, u generalnomplasmanu osvojila je drugo mesto.Pr vu nagradu za dramatizacijuove predstave dobila je MilkaTo {i}, a tre}a nagrada za`ensku epizodu pripala je Jo-vani Ili}.

Specijalnu nagradu na ovomfestivalu dobio je glumac Va -ro{kog pozori{ta „Histrion“Miroqub Mirovi} za ulogu upredstavi „Ve~eras slu{ate“ .

Na ovogodi{woj smotri am-aterskih pozori{ta u Lebanuprikazano je trinaest predstavana ve~erwoj i de~ijoj sceni, au~estovale su pozori{ne grupeiz Vlasotinca, Aleksinca, Dim-itrovgrada, Bele Palanke, Sur-du lice, Vrawa, Bujanovca iPro kupqa.

L.S.

Dve decenije Galerije „Bo`a Ili}“

Ugostila mnogo velikih umetnika

Na Regionalnoj smotri amaterskih pozori{ta u Lebanu

Devet nagrada za Prokup~ane

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

Otvarawem izlo`be „Vitezovi Kara|or|eve zvezde sa ma~evimaiz Toplice“, autora istori~ara Petka Marjanovi}a, u Narodnommuzeju Toplice po~ela je manifestacija „Deset dana od 10 do 10“, kojuova ustanova organizuje u na{em gradu, a koja se obele`ava jo{ u 39gradova i 67 muzeja u Srbiji.

Tema manifestacije je „Moj muzej – moj grad“ i ima za ciq da {tovi{e svojih sugra|ana dovede u Muzej i ponudi im da postanu inte-gralni deo ove ustanove i wegovog zna~aja.

Ova manifestacija je trajala deset dana, a Narodni muzej Topliceje, prema re~ima direktora Darka @ari}a, organizovao brojne man-ifestacije, koje su se de{avale u galeriji Muzeja i Galeriji „Bo`aIli}“.

- Ukqu~ile su se sve ustanove kulture u na{em gradu, {kole ibrojni pojedinci, istakao je @ari}, dodaju}i da su sadr`aji bili in-teresantni i da se za svakog moglo na}i pone{to u ~emu }e u`ivati. Tematski naziv ovogodi{we manifestacije „Deset dana od 10 do 10“,„Moj muzej – moj grad“ u potpunosti je opravdao svoje ime. Od 12. majaotkad je po~ela ova manifestacija, Narodni muzej Toplice je bilomesto koje je u na{em gradu okupqalo najve}i broj posetilaca.

Direktor ove ustanove Darko @ari} isti~e da su zadovoqnipose}eno{}u programa, jer su sadr`aji tematski bili veomarazli~iti i interesantni, tako da su na{i sugra|ani mogli da ~uju isaznaju mnoge va`ne stvari iz razli~itih oblasti `ivota, ali i ona{em kraju, koji kroz ovakve manifestacije uvek i iznova upozna-jemo. Muzej i Galeriju „Bo`a Ili}“ u danima ove manifestacijeposetilo je oko 1.700 po{tovalaca ove ustanove.

Samo neki od ovogodi{wih programskih sadr`aja, koji suprivukli veliku pa`wu, bili su kwi`evno poetsko ve~e, koje je or-ganizovala Kwi`evna omladina Prokupqa, zatim nastup Plesnogcentra „Star“, kao i predstava na engleskom u~enika Osnovne {kole„9. oktobar i „Ratko Pavlovi} ]i}ko“.

Zanimqiva su bila i predavawa Istorijskog arhiva Toplice natemu profesionalne orjentacije, a posebnu pa`wu na{ih sugra|anaprivukla je projekcija dokumentarne emisije „Varo{arije Prokupqe1989“ i „Pokloni se i po~ni“.

U okviru „Deset dana od 10 do 10“, u saradwi sa {kolama organi-zovane su i zabavne radionice za u~enike prokupa~kih {kola na ko-jima, kako sami ka`u, kroz projekcije filmova, fotografije i razneprezentacije, uvek saznaju neki novi podatak o svojoj lokalnoj is-toriji. Predavawe o povla~ewu srpske vojske preko Crne Gore i Al-banije i wihovo prevo`ewe do Gr~ke, odr`ao je predsednikUdru`ewa rezervnih vojnih stare{ina iz Prokupqa SandePetkoski.

Povodom Me|unarodnog dana muzeja, u Narodnom muzeju Toplicezainteresovani gra|ani su mogli da razgovaraju sa direktorom i kus-tosima o tome koje i kakve bi sadr`aje `eleli da vide u ovoj ustanovikulture od nacionalnog zna~aja.

- Ovo je bila prilika da ih saslu{amo i vidimo {ta od togamo`emo da ispunimo u narednom periodu. Na{i sugra|ani su na{ na-jboqi `iri i mi postojimo upravo zbog wih. Sve {to su predlo`ilipotrudi}emo se da uva`imo i ukoliko smo u mogu}nosti i ispunimo,rekao je direktor Narodnog muzeja Toplice Darko @ari}.

L.S.

Jedan od najboqih sredwo{kolskih horova u Srbiji, hor pro ku -pa~ke Gimnazije, primila je ve}nica za obrazovawe u Op{tini Pro -kupqe Maja Ran|elovi}. Povod za prijem bilo je osvojeno drugome sto na Me|unarodnom takmi~ewu horova „Aleksandar MorfidisNisis“ i Republi~kom takmi~ewu sredwo{kolskih horova u NovomSadu.

Prijemu su prisustvovali zamenik predsednika Ilija \edovi},ve}nica za kulturu Milica Eri} i rukovodilac Odeqewa za dru -{tvene delatnosti Miladin Milosavqevi}.

- Ovom prilikom vam se u ime Op{tine Prokupqe zahvaqujemna dugogodi{woj saradwi, na va{im nastupima, kojima ste uveli ~a -li obele`avawe zna~ajnih datuma u na{em gradu. Nastavite da naovaj lep na~in promovi{ete Prokupqe, kao {to ste to ~inili de ce -niju unazad, rekla je ve}nica za obrazovawe Maja Ran|elovi} uru ~u -ju}i kwige ~lanovima hora, poklon Op{tine Prokupqe.

Gimnazijski hor je ovom prilikom otpevao tri kompozicije „Lavioleta“, „Na ranilu“, „Polielej“ i „Adiemus“, a An|ela Zdrav ko -vi} i Maja Bulatovi}, kao u~esnice Republi~kog takmi~ewa suimale solo nastup. Pevale su „Rasti rasti moj zeleni bore“ i „De sibilo jare moje“.

Dirigent gimnazijskog hora Tatjana Cvetanovi} se zahvalilarukovodstvu Op{tine Prokupqe na prijemu i podr{ci.

- Drago nam je da smo danas ovde. Kad god nastupamo na tak mi ~e -wima nastojimo da predstavimo na{u {kolu i na{ grad u najboqemsvetlu, sa novim i modernim repertoarom. Nastavi}emo da radimo inastupamo istom snagom, bori}emo se da budemo boqi nego {to smosad, poru~ila je na prijemu Cvetanovi}.

L.S.

U Narodnom muzeju „Deset dana od 10 do 10“

Moj muzej – moj gradPrijem za ~lanove Hora Gimnazije

Tradicionalno odli~ni rezultati

U sali bioskopa „Toplica“ odr`an je \ur|evdanski koncert, nakome je pored KUD „Abra{evi}“ nastupila interpretatorka narod-nih pesama Vesna Dimi}.

Publika je ispuniv{i salubioskopa „Toplica“ do posledwegmesta pokazala da ovakvih konceratatreba da bude jo{ vi{e u toku go-dine.

- Trudimo se da negujemo na{enarodno stvarala{tvo, a pose }e no stovih koncerata pokazuje wihovuva`nost. Lepo je {to se publika oda -zove u ovako velikom broju, to zna~ida je ovo {to radi na{ KUD veomadobro, a to se pokazalo i na mnogimtakmi~arskim festivalima odaklesu donosili brojne nagrade, istaklaje ovom prilikom direktorka Domakulture Tijana Petrovi}.

KUD „Abra{evi}“ je na ovom koncertu po prvi put odigrao spletvla{kih igara, ali i prokupa~koj publici dobro poznate igre izPirota, Gru`e i sa Stare Planine. Umetnike je svojim prisustvompodr`ala i ve}nica za kulturu Milica Eri}.

L.S.

Tradicionalno u organizaciji Doma kulture

\ur|evdanski koncert

TOPLI^KE NOVINE MAJ 2016.

U Galeriji „Fil-art“ pret-premijerom filma „Tapavica“ot voren je peti Prokupa~ki fes-tival kratkog dokumentarnogfilma.

Festival je otvorio autorovog filma Ogwen Rak~evi}, re -kav{i da je razlog za snimaweove pri~e na{ao u zanimqivom`ivotu Mom~ila Tapavice, poz-natog arhitekte i vrhunskog spo -r tiste, prvog Srbina, osvaja~aolimpijske medaqe u tenisu naprvim modernim Olimpijskimigrama u Atini 1896. godine.

- On je zaboravqena istori-jska li~nost, koja svakako trebada nam bude uzor. Mom~ilo Tapa -vica je zapostavqeni heroj iz ~i -jeg `ivota i rada se mo`e mnogonau~iti. Bio je sportista i arhi -tekta i uspeo je da ostavi zna -~ajno nasle|e iza sebe, rekao jena otvarawu ovog festivala Ra -k~evi}.

Ispred Film kluba Proku -pqe, qubiteqe filmske umet-nosti pozdravio je organizatorFestivala @ikica Jovanovi},rekav{i da je prokupa~ka pub-lika uvek raspolo`ena za u`i v-awe u svetskim ostvarewimakratkog filma, ali da jednakopose}uje i projekcije na{ih au-tora, kojih je iz godine u godinusve vi{e.

Filmski kriti~ar i ~lan `i -rija Dejan Dabi} istakao je ovomprilikom da se Prokupqe nalazina mapi me|unarodnih filmskihfestivala i da je veoma va`no{to je sa~uvao eksperimentalnifilm i {to {titi dignitetdoma}ih autora.

- Na{i autori stvaraju u te -{kim uslovima i treba da setakmi~e me|usobno, a ne sa inos-tranim filmovima koji imaju

mnogo vi{e novca, te su iz tog ra-zloga u mogu}nosti da napravekvalitetnije filmove, naglasioje Dabi} i dodao da je prokupa~kapublika u prednosti, zato {to jeimala priliku da vidi „Ta pa -vicu“ pre beogradske premijere,koja je zakazana za 13. maj na „Bel-doksu“.

Peti Prokupa~ki festivalkratkog filma zavr{en je dode-lom nagrada najboqim filmskimostvarewima u pet kategorija.

@iri je radio u sastavu fil -mski kriti~ar Dejan Dabi}, or-ganizator Festivala @ikica Jo -vanovi} i glumica i direktorkaDoma kulture Tijana Petrovi}.

Prema wihovoj oceni, za na-jboqi doma}i film progla{en je„\ur|evak crveni“ Haxi Alek-sandra \urovi}a, a specijalnanagrada u ovoj kategoriji pri-pala je „Britvi“ Rajka Rista no -vi}a i „Korenima zla“ @eli m i-ra Gvardiola.

Najboqi igrani film je hr va -tski „Piknik“ Jure Pavlovi}a, aspecijalno priznawe u istoj kat-egoriji dobili su filmovi „Sanc-

tuay” Jay Menez USA i „Unripe

cherries“ Neboj{e Jovanovik iz

Makedonije.Kao najboqi animirani film

ove godine `iri je proglasio„The men who wouldnt die“ GoceCvetanovskog iz Makedonije, aspecijalno priznawe u istoj kat-egoriji dobio je „We cant live with-

out cosmos“ Konstantina Bro b zi-ta iz Rusije.

Ovaj put najboqi dokumen-tarni film stigao nam je izNema~ke pod nazivom „Faint“ au-tora Plaskura Natalie, a speci-jalno priznawe pripalo je„Lili“ Calosa Lascano iz Ar-gentine.

Organizator ovog festivala@ikica Jovanovi} je istakao daje Festival na veliko zadovo-qstvo i u~esnika i publike nas-tavio da raste.

- Ove godine smo imali dese-tak autora iz Srbije i regiona iveoma sam zadovoqan {to jeProkupa~ki festival kratkogfilma potvrdio svoje mesto nasvetskoj mapi filmskih festi-vala. I gosti su zadovoqni pro-gramom, ali i gostoprimstvom.Oni su, kako su nam rekli, odavdeponeli samo lepe utiske, koje }evrlo rado podeliti u svom kraju,

ali i svuda gde budu gostovali,naglasio je Jovanovi}.

Goste i organizatore Festi-vala ovom prilikom pozdravilaje ve}nica za kulturu MilicaEri}, istakav{i da je ova mani-festacija zauzela va`no mestone samo u na{em gradu, ve} i{ire.

- Umetnost je jezik koji svirazumemo, zato ̀ elim Festivalukratkog filma da potraje jo{mnogo godina. @elim vam da i nanarednim festivalima imatemnogo kvalitetnih filmova,brojnu publiku i goste iz svihkrajeva sveta, a mi smo tu da vambudemo podr{ka da u tome i us-pete, istakla je ispred Op{tineProkupqe Eri}.

Peti Prokupa~ki festivalkratkog filma odr`an je pod po -kroviteqstvom Op{tine Pro ku -pqe, a u organizaciji Film klu -ba Prokupqe i saradwi pro ku -pa~kog Doma kulture i galerije„Fil-art“.

Ove godine na adresu Festi-vala stiglo je 1.639 filmova, odkojih se 60 zvani~no takmi~iloza nagrade.

L.S.

U Narodnom muzeju Toplice,u okviru manifestacije „Desetdana od 10 do 10“, otvorena jeizlo`ba fotografija i dokume-nata pod nazivom „Vitezovi Ka -ra |or|eve zvezde sa ma~em“,au tora istori~ara Petka Mar-janovi}a i mr Radoja Kosti}a.

- Ovu izlo`bu smo imali jo{2007. godine, ova sada je wenodopuweno izdawe. Na 34 panoa sadokumentima i fotografijamapredstavqeno je 158 nosilacaKara|or|eve zvezde, me|u kojimaje 20 ratnika koji su imali po dvezvezde, najzna~ajniji orden sr -

pske vojske. U zbirci se nalaze84 fotografije ratnika nosi-laca ovog ordena, istakao je is-tori~ar u Narodnom muzejuToplice Petko Marjanovi}.Mr Kosti} se ovom prilikom za-hvalio svim potomcima koji suustupili fotografije svojihslavnih predaka.

- Iako je podvige svih vojnikanemogu}e opisati, kroz vitezoveKara|or|eve zvezde sa ma~evimamo`e se videti wihova veli~ina,jer se taj orden dodeqivao premanajstro`im kriterijumima ipredstavqao je oli~ewe hra bro -

sti, naglasio je Kosti}.Izlo`bu je otvorio isto ri -

~ar dr Sa{a Stanojevi},rekav{i da je ona veoma va`na,jer sa wom `ivi uspomena na oveheroje, na koje se treba ugledati.Posle Prokupqa ova izlo`ba }eobi}i i druge gradove u Toplici.

L.S.

Odr`an Peti prokupa~ki festival dokumentarnog filma

„Tapavica“ izazvao veliko interesovawe

Izlo`ba fotografija i dokumenata

Vitezovi Kara|or|eve zvezde

TOPLI^KE NOVINEMAJ 2016.

TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a 2

• Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Mari} • Redakcija: Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan

Krsti}, Nina \or|evi}, Zorica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko

ure|ewe: PRADO - Prokupqe • [tampa: Prado, Prokupqe

U Narodnom muzeju Toplice nastupio je klavirski duo "Art“ iviolinista Stefan Stefanovi}. Na programu je bio Debisi, [ar-venka i Bramsove nezaobilazne „Ma|arske igre“, koje je izveoklavirski duo „Art“, koga ~ine pijanistkiwe Irena Vezenkovi} iNatali Vidanovi}.

Posebno u`ivawe Stojanovi}evom „Romansom za violinu“priredili su Ilija Lazarevi} i Stefan Stefanovi}, koji je i Ba-hovom sonatom za solo violinu prisutne na trenutak odveo u ~arobnisvet muzike.

Burne aplauze i ovacije publike na ovom koncertu dobio jeKamerni trio Tom Topo, Stefan Stefanovi} i Ilija Lazarevi},izvo|ewem [ostakovi~evih komada za dve violine i klavir.

Pored brojnih posetilaca, koncertu su prisustvovali predsed-nik Op{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} i ve}nica za kulturuMilica Eri}.

L.S.

Ovogodi{wi Festival de~ijeg stvarala{tva FEDES trajao jedve nedeqe, usre}io u~esnike, ali i one koji su sedeli u publici iu`ivali u svemu {to je ~inilo program ove manifestacije.

„De~ija pesma“, kao za{titni znak FEDES-a, predstavila je ovegodine 14 autorskih pesama i dobila svoje najboqe izvo|a~e. Umla|em uzrastu su Jovana Ili}, Marina Orbovi}, Jana Vuka{in iKsenija Stojiqkovi}. Me|u starijima najuspe{nija je bila Natal-ija \in|i}, Luka Koci} i An|ela Stamenkovi}. Nagradu publikedobili su {armantni blizanci Petar i Pavle Joksimovi} sa pes-mom „Prase pase“.

Po prvi put ove godine, pored „De~ije pesme“ i koncerta naro-dnog stvarala{tva, FEDES je sadr`ao i likovne i literarne ra-dionice za u~enike.

Na zavr{noj ve~eri ovog festivala, koji sasvim sigurno mo`eizmeriti „snage“ sa mnogo starijim manifestacijama ovog tipa,uru~ene su nagrade najboqim takmi~arima. Svi u~esnici su bilipo~a{}eni tortom koju im je kao i ranijih godina poklonilaOp{tina Prokupqe, ali i pecivima, koje su specijalno za ovu pri-liku umesili i ispekli u~enici pekarskog smera Poqoprivredne{kole „Rado{ Jovanovi} Seqa“.

Prema oceni stru~nog `irija, svojim ume}em u likovnom nad-metawu u starijem uzrastu istakli su se Nata{a Tasi}, Branko Jo-vanovski i Nevena Veselinovi}, a u mla|em Tara Quboja, IsidorJovanovi} i Marija Usenovi}.

Na literarnom konkursu najboqi su bili u starijem uzrastuAleksandar Ivanovi}, Dragana Milo{evi} i Emilija @ugi}, ame|u mla|im osnovcima najlep{e su pisali Uro{ Pe{i} i BojanaUsenovi}.

Na takmi~ewu instrumentalista, koje je odr`ano u Osnovnojmuzi~koj {koli „Kornelije Stankovi}“, najboqi su bili DenisSu{ica klavir, Nikola Miqakovi} harmonika, Elvis Trujanovi}violina i Jana Vuka{in gitara.

I na ve~eri narodnog stvarala{tva, koje uvek razveseli na{esugra|ane, izabrani su najboqi instrumentalisti. Me|u wima suIgwat Jovanovi}, Aleksa Tri~kovi} i Oliver Stojiqkovi}. Na-jboqi solisti mla|eg uzrasta ove godine su Edis Su{ica, TeodoraMilo{evi} i Jovana Todorovi}, a starijeg Milena Kosti}, DamirSu{ica i Kristina Tasi}.

L.S.

Pred{kolska ustanova „Neven“ obele`ila je svoj dan masken-balom u kome je u~estvovalo 600 mali{ana svih uzrasta. Ove godineon je odr`an pod sloganom „Deca su narod poseban“.

Oko 2.000 gledalaca, me|u kojima je bilo roditeqa, ro|aka i pri-jateqa dece, u`ivalo je u {arenilu kostima i raspevanim glasovimamali{ana.

- Ovo je najva ̀ -nija i najlep{a ma -ni festacija na{eus tanove, ali i na -{eg grada. Ova decasu na{ ponos i na{abudu}nost. Velikirad je ulo`en u ovajmaskenbal, a sara d -wa roditeqa i zapo -slenih u „Nevenu“ jei ove godine na vi-sokom nivou, is-takla je direktorkaGordana Cvetkovi}.

Sportska hala„Dr Zoran \in|i}“i ove godine na DanPred{kolske usta -nove „Neven“ li~i -la je na najras cveta-niju ba{tu, jednomre~ju bila je najle -p{e mesto u gradu.

L.S.

Talenat i kreativnost obele`ili FEDES

Nagrade za najboqeGostovao Klavirski duo „Art“

Ve~e za u`ivawe

Tradicionalan maskenbal Pred{kolske ustanove „Neven“

Deca su narod poseban