topli^ke novine u planu jo{ bli`a saradwa...stave gvozdenog puka gradona~el-niku gaj mileru i...

$: TOPLI^KE NOVINE U planu jo{ bli`a saradwa...stave Gvozdenog puka gradona~el-niku Gaj Mileru i wegovom za me-niku Ivici Jovi}u, na~elnik Topli~kog okruga Bratislav Jo-vanovi} je u znaku$

TOPLI^KE NOVINE NOVEMBAR 2014.

Inicijativa za bratimqeweop{tina Epon i Prokupqe zva -ni~no je pokrenuta na sve~anomskupu u gradi}u Eponu, koji se na -lazi 40 kilometara severozapa d -no od Pariza. Na poziv grado na-~e lnika Gaj Milera i wegovogzamenika Ivice Jovi}a, skupu suprisustvovali Wegova ekselen-cija ambasador Srbije u Francu -s koj Rajko Risti}, senator u Se -natu Republike Francuske SofiPrima, poslanik ParlamentaFra ncuske @an Mari Tetar, pre -d sednik Saveza udruèwa Srba uFrancuskoj Romeo Milo{evi},po slanici regionalnog i lokal -nog parlamenta, gradona~elnicisusednih gradova i delegacijaPro kupqa, u kojoj su bili na~el -nik Topli~kog okruga Bratislav

Jovanovi}, predsednik Op{tineMiroqub Paunovi}, predsednikSkup{tine op{tine RadoslavMihajlovi}, ~lan Op{tinskogve}a Dejan Lazi} i Oliver Pa-jevi} koji je inicirao kontakte.Gradona~elnik Epona Gaj Milerje gostima prve re~i dobrodo { -li ce uputio na srpskom jeziku, apotom je podsetio na na{e isto -rijske veze i sa velikim zadovo-q stvom istakao da tu ìvi ve li-ki broj gra|ana poreklom iz Sr-bije. Ponosan je na to {to je Fra -n cuz srpskog porekla i to izPro kupqa, istakao je zamenikgra dona~elnika Epona IvicaJovi}, kao i na to {to je kona~noprojekat bratimqewa ove dveop{tine otpo~eo.

- I to je nastavak braka nasta-log iz qubavi kojim su davnozapo~eti ~vr{}i odnosi izme|uFrancuske i Srbije, rekla je sen-ator Sofi Prima i poèlela dasve {to se radi na tom planu budeuspe{no.

- To je dobra vest za gra|anesr pskog porekla u na{oj pokra-

jini Ivlin, koji su ovde mnogob-rojni, rekao je poslanik fra ncu-skog Parlamenta @an Mari Te -tar i dodao da je u vreme mundija -lizacije veoma va`no postavitidirektne i dugoro~ne veze iz me -|u naroda, bazirane na sli~nos-tima kakve postoje izme|u Eponai Prokupqa.

- Dugoro~ne i direktne veze uovom vremenu, da bi bile takve ida bi opstale, po pravilu morajupo~ivati na ekonomskim vezama,naglasio je ambasador Srbije Ra -jko Risti} i dodao da }e se potru-diti da li~nim angaòvawempo mogne da bratimqewe Pro ku p -qa i Epona u pravom smislu uspei bude dugove~no u obostranomin teresu.

Predsednik Saveza Srba u

Francuskoj Romeo Milo{evi} jepodsetio da je od osnivawa udru -è wa upravo to bila prvobitnaideja, oko koje su se pre deset go-dina okupili i da se kona~novidi da je uspeh nadohvat ruke.

Na izuzetnoj dobrodo{lici ibratskim namerama u ime dele-gacije i gra|ana Prokupqa zah-valio se predsednik SO Pro ku -pqe Radoslav Mihajlovi}, koji jeistakao vekovno prijateqstvoiz me|u Francuske i Srbije i do -ma}inima predao pismo narodnogposlanika u Skup{tini Repub-like Srbije dr Darka Laketi}a,u kome se izme|u ostalog kaè :„Kroz vekove, Francuska je Sr-bi ji bila saveznica, za{titnicai uzor, a ure|ewe wenog dru{tvaciq kome treba stremiti. Na{odnos oduvek je bio isprepletani dinami~an. Karakterisala ga jevelika qubav i prijateqstvo.Istinska spona tog prijateqstvabili su qudi.“

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe Miroqub Paunovi}, pozd ra -vqaju}i sve prisutne uz zahva l-

nost za bratsko gostoprimstvo,upoznao je doma}ine sa Prokup -qem i sa svim mogu}nostima i po-tencijalima na{e op{tine zasa radwu sa Eponom. Potom im jeuputio i zvani~an poziv da do|ukod nas i osete tradicionalnosr psko gostoprimstvo, ~uvenu sr -psku kuhiwu i sve lepote na{egkraja.

Video prezentacije obe op{ -ti ne izazvale su puno znatièqei gostiju i doma}ina, a Francuzisu naro~ito pa`qivo propra ti -li deo u kome se govori o ulozigenerala Trenijea u osloba|awuProkupqa, kao i to da jedna na{agradska ulica nosi wegovo ime.Posebno odu{evqewe su iska za -li na kraju kada su uo~ili da jeizrada prezentacije na francu -skom jeziku poverena prokupa ~ -kim gimnazijalcima, koji su toizuzetno profesionalno odra -dili kao da su ro|eni Francuzi.

Predaju}i Povequ Topli~ -kog okruga za jedinstven i nese -bi ~an doprinos zbliàvawu

gra dova, dràva, francuskog isrpskog naroda, kao i repliku za-stave Gvozdenog puka gradona~el-niku Gaj Mileru i wegovom za me-

niku Ivici Jovi}u, na~elnikTopli~kog okruga Bratislav Jo-vanovi} je u znaku 100 godina Ve-likog rata podsetio na zaje d ni- {tvo srpske i francuske vojske uslavnoj epopeji od Krfa, prekoSolunskog fronta do kona~nogoslobo|ewa.

Istog dana delegacija Pro ku -pqa prisustvovala je obeleà va -wu 10 godina rada i postojawaZavi~ajnog kluba Srbija, kome jeprisustvovalo vi{e od 300 na -{ih zemqaka koji ìve i rade uFrancuskoj. êstitaju}i im vre -dan jubilej, predsednik SO Pro -kupqe Radoslav Mihajlovi} uru -~io je Povequ i repliku zastaveGvozdenog puka predsedniku Sa -veza udruèwa Srba Romeu Mi -lo {evi}u za izuzetan doprinos ipodr{ku u razvijawu ~vrstih izna~ajnih odnosa izme|u Pro ku -pqa i na{ih zemqaka u Francu -skoj, me|u kojima je i puno Pro -kup~ana.

Sve tro{kove puta i boravkadelegacije Prokupqa u gradu

Epon u Francuskoj snosio je do -ma}in i Zavi~ajno udruèwe Sr-bija iz Francuske.

Delegacija Op{tine Prokupqe i Topli~kog okruga posetila Epon u Francuskoj

U planu jo{ blià saradwa

TOPLI^KE NOVINENOVEMBAR 2014.

Nastoje}i prakti~no da se po-mogne poqoprivrednicima, Op -{ tina Prokupqe }e naredne go -dine osnovati Fond za razvoj iunapre|ewe poqoprivrede. Sred-stva za ovaj Fond obezbedi}e seiz buxeta lokalne samouprave.

- Osnovni ciq osnivawa Fo -nda je revitalizacija seoskihsre dina i unapre|ewe poqopriv -redne proizvodwe kod registro -va nih poqoprivrednih proiz vo-|a~a davawem podsticajnih sred-stava i subvencija, rekao je pred -sednik Op{tine Prokupqe Mi -roqub Paunovi} i dodao da for -mirawem ovog Fonda postoji imogu}nost kori{}ewa predpris-tupnih sredstava Evropske unijenamewenih za ovu granu priv -rede.

Prema wegovim re~ima, u na-jskorije vreme krenu}e se sa iz -ra dom normativnih akata ne op- hodnih za rad Fonda.

- Da bi se pove}ala produk-tivnost i kvalitet proizvoda,uveli standardi EU i Rusije i iz -vozili na{i proizvodi neopho -dna je edukacija proizvo|a~a,izjavio je on i dodao da na{i po-qoprivredni proizvodi, bez uvo -|ewa me|unarodnog „GLOBALGAP“ i drugih standarda, ubu -du}e ne}e mo}i da se plasiraju natrì{te van granica na{e ze -mqe.

Osim predavawa, bi}e orga-nizovane i posete renomiranimpoqoprivrednim sajmovima i iz -lo`bama, seminarima i simpozi-jumima i drugim manifestaci-

jama.Predsednik Op{tine je na-

glasio da bi prednost u kori -{}ewu podsticajnih sredstava isubvencija Fonda trebalo da

imaju mladi poqoprivrednicikoji imaju registrovano poqo-privredno gazdinstvo, ìve naselu i aktivno se bave ovom gra-nom privrede. D.B.

Op{tina Prokupqe osniva Fond za razvoj i unapre|ewe poqoprivrede

Prakti~na pomo} poqoprivrednicima

Javno preduze}e za urbanizami ure|ewe Op{tine Prokupqezakqu~ilo je ugovore sa izvo |a -~ima radova na odràvawu putneinfrastrukture tokom pred-stoje}e zimske sezone.

Svi lokalni i nekategori sa -ni putevi na teritoriji op{ti -ne Prokupqe podeqeni su na~e tiri partije sa po dva tipa, naravni~arske i brdsko-planinskei za svaku partiju ponaosob anga -òvan je izvo|a~ radova koji po -se duje potrebnu mehanizaciju.

- Za ove poslove izabrali smonajpovoqnije ponu|a~e, koji suve} bili angaòvani za zimskoodràvawe puteva, najboqe poz-naju teren i imaju svu neophodnumehanizaciju, rekao je Aleksan-dar Mom~ilovi}, referent za

puteve. Prema wegovim re~ima,planom rada predvi|eno je odr -

à vawe oko 300 km puteva, za{ta je iz op{tinskog buxeta izd-vo jeno preko pet miliona di-nara.

Iskustvo pokazuje da je na br -

dsko-planinskom podru~ju svakegodine oteàno odràvawe pu -

teva i to na podru~ju Bogujevca,Doweg Statovca, Vlasova, sveukupno oko 15 km putne mreè.Tako|e }e, u uslovima vanrednihokolnosti, veliki problem pre -

d stavqati nekategorisani pute -vi na seoskim podru~jima i toputni pravci na podru~ju @it -nog Potoka i Tovrqana.

Bitno je naglasiti da je JP zaurbanizam u zakonskoj obaveziodràvawa lokalnih puteva kat-e gorisanih po op{tinskoj odlu -ci, za {ta je i raspisana javnana bavka i za to predvi|ena sre d -stva. Za sve ostale neophodne in-tervencije, u slu~aju vanrednihokolnosti, treba blagovremenougovoriti izvo|ewe radova i mo -gu}nost za wihovo finansirawe.

[to se ti~e odràvawa grad-skih ulica, javnih povr{ina itrotoara, povereno je Javnom ko-munalnom preduze}u „îsto}a“,na osnovu skup{tinske odluke od20.11.2008. godine, kada su mu, uokviru delatnosti ovog preduze -}a, pripali i poslovi zimskogodràvawa grada.

Q.M.

Odeqewe za vanredne situ a -cije Prokupqe sprovelo je obukupripadnika jedinice Civilne za -{tite za pruàwe prve pomo}i.Tokom ~etvorodnevne obuke, kojusu sproveli licencirani inst ru -ktori Crvenog krsta, 20 rezer vi -sta, u ~ijem su sastavu qudi st ru-~ni za pruàwe prve pomo}i,upo tpunilo je znawe iz ove obla -s ti i savladalo tehniku delo-vawa u vanrednim situacijama.

- Ovo je okru`na jedinica,druga po redu koja se ospo sob qa -va na teritoriji Topli~kog ok -ru ga, gde ukupno imamo 149 pri -padnika. Jedan broj rezervistaobu~en je za ga{ewe poàra, pre -

d stoji nam obuka rezervista zadelovawe na vodi i pod vodom, zaradiolo{ko-hemijsku i biolo{ -

ku za{titu, za spa{avawe u ru -{e vinama i za zbriwavawe, re -kao je na~elnik Odeqewa za van -

re dne situacije u Prokupqu Sr -|an Mitrovi}.

Pripadnike novoformiranejedinice pozdravio je predsednikOp{tine Prokupqe MiroqubPaunovi} i rekao da }e lokalnasamouprava nastojati da kako ma-terijalnim sredstvima, tako iformalnopravnim delovawempo drì sve aktivnosti, kako biSektor za vanredne situacijemogao da radi nesmetano.

Tokom drugog dana obuke rez-e rviste je obi{ao zamenik na ~e -l nika Trening centra za van red-ne situacije Dragan Savkovi},rekav{i da su oni vetar u le|aSektoru za vanredne situacije,~iji je imperativ za{tita ispasavawe qudi i materijalnihdobara.

Q.M.

Pred predstoje}u zimsku sezonu

Sve je spremno za odràvawe puteva

Obuka jedinice Civilne za{tite

Spremni za pruàwe prve pomo}i


Na Me|unarodnom festivaluinovacija, znawa i stvarala{tvaTesla fest, koji je odràn polo -vi nom oktobra u Novom Sadu,Pro kup~anin Slavi{a Stra hi -ni} osvojio je zlatnu medaqu salikom Nikole Tesle i zlatnuplaketu Svetske organizacije zaintelektualnu svojinu.

Zna~ajna priznawa me|unaro-dnog ìrija dodeqena su ovommladom pronalaza~u za inovacijupokretnog ergonomskog nosa~ade sktop ra~unara. U znak podr { -ke i zahvalnosti za wegov rad ipredstavqawe Op{tine Pro ku p -

qe na skupu mladih nau~nika, za-menik predsednika Op{tinePro kupqe Ilija \edovi} uru~iomu je prigodne poklone.

- Izuzetna mi je ~ast i zadovo-qstvo {to je na{ sugra|anin do-bitnik ovakvih me|unarodnihpri znawa. Nadamo se da }e muovaj pronalazak omogu}iti daobe zbedi stalne prihode, kao i danapreduje u daqem stvarala{tvu,rekao je \edovi}.

Sam naziv ove inovacije, Er-gonomski nosa~ desktop ra~u na -ra, dovoqan je da zbuni laika i negovori mnogo o ~emu se zapravo

radi, ali ve}na prvi pogledse vidi da jere~ o prak ti -~nom izu mu. Toje, zapravo, ko -nstrukcija kojaomogu}ava ko -ri{}ewe ra~u -na ra u le ̀ e-}em, sede}em isto je }em po -loàju, a pot-

puno je pri la- go|ena qudskomtelu. Kako nam je objasnio idejnitvorac Slavi{a Strahini}, ciqje da se {tetne posledice sedewaza ra~unarom potpuno elimini -{u.

- Dugotrajno sedewe je najpo -gu bnije za zdravqe ki~me. Tako,na primer, ako osoba sedi uspra -v no, pritisak na wena krsta i di -skuse je 140 kilograma, a kada jesavijena ~ak 175. Prilikom sta-jawa taj pritisak je oko 75 kilo-grama mawi, a prilikom pra vi l- nog leàwa ~ak 150 kilograma,

objasnio je izumiteq.Ovaj pronalazak, prema re ~i -

ma Strahini}a, izuzetno je zna -~a jan za osobe sa invaliditetom,bolesne, stare i sve one koris-nike ra~unara koji su vezani sta -lno ili privremeno za postequ.

Ina~e, ovaj mladi pronalaza~je dipl. pravnik bez zaposlewa.Kaè da ima puno ideja, ali munedostaju materijalna sredstvaili finansijska podr{ka insti-tucija, kako bi ih realizovao ipreto~io u prakti~nu upotrebu.

Q.M.

Prokup~aninu zlatna medaqa sa likom Nikole Tesle

Priznawe za inovacijuovaciju

Uz prisustvo predstavnikaKomeserijata za izbeglice i mi-gra cije Republike Srbije iUNHCR, u Prokupqu je prezen-tovan Projekat stalnog stambe -nog zbriwavawa izbeglica izBo sne i Hercegovine i Hrvatskei interno raseqenih lica saKosova i Metohije.

- Na osnovu anketa, koje susprovedene 2012. godine, u Srbijistambeno nije zbrinuto 16.780 iz -beglica. Zbog toga su pokrenutemnoge akcije stambenog zbriwa -vawa ovih lica. Jedna od wih re-alizuje se pod nazivom „Regi ona-lni stambeni program RepublikeSrbije“, rekla je predstavnica

Komeserijata za izbeglice Sr-bije Qiqana Raki} i dodala dase ovi programi realizuju uzpomo} donatora iz inostranstvai lokalnih samouprava.

Ona je napomenula da u Pro -ku pqu u najskorije vreme trebada krene izgradwa stambene zg ra -de sa 20 stanova namewenih iz be -glicama iz BiH i Hrvatske.Ko liko }e se monta`nih ku}agraditi zavisi od podnesenih za-hteva, re~eno je na sastanku inagla{eno da ovaj vid stambenogre{avawa, osim izbeglica moguda iskoriste i interno raseqenalica.

- U Javnom pozivu za stambenozbriwavawe ta~no su navedenizahtevi koji treba da se ispune dabi neko mogao da konkuri{e zadodelu stambene jedinice, reklaje Raki} i dodala da zaintereso-vana lica sve informacije u veziovog projekta mogu da dobiju uPovereni{tvu za Prokupqe. Od -govaraju}i na mnogobrojna pi ta -wa, ona je istakla da svi oni, kojina ovaj na~in èle da re{e svojstambeni problem, ve} sada kre -nu sa prikupqawem neophodnedokumentacije.

- Kao u prethodnom, tako }e sei u narednom periodu problem

stambenog zbriwavawa re{avatiputem dodele gra|evinskog mate -ri jala i otkupom seoskih doma -}i nstava sa oku}nicom, izjavilaje Qiqana Raki}.

Konkurs za dodelu stambenihjedinica traje do 8. decembra.Ne ophodna dokumentacija u zat -vo renoj koverti predaje se u pis-arnici Op{tine Prokupqe ilipo{tom na adresu: Nikodija Sto-janovi}a broj 2 Prokupqe, sa na -pomenom „Za javni poziv - Re gi -onalni stambeni projekat - pot-projekat br. 2 - stambene jedi -nice“.

D.B.

Povereni{tvo za izbeglice Op{tine Prokupqe

Prezentovan Projekat stambenog zbriwavawa izbeglica

Povereni{tvo za izbeglice Op{tine Prokupqe izbeglicama jepodelilo ukupno 990 sadnica raznog vo}a. Ove sadnice dodelio jeKomesarijat za iz beglice i migraciju Republike Srbije.

- Sadnice jabuke, kru{ke, tre{we, {qive, vinove loze i drugogvo}a dobile su 33 izbe gli~ke porodice. Svaka porodica dobila jepo 30 sadnica, izjavio je poverenik Pove re ni{tva za izbegliceOp{tine Prokupqe Vojkan Risti} i dodao da su najugroènijimizbegli~kim porodicama i interno raseqenim licima dodeqenejednokratne nov~ane po mo}i i ogrevna drva.

- Jednokratne nov~ane po mo}i u iznosu od 15 hiqada dinara do-bilo je 25 porodica. Po ~etiri kubna metra ogrevnog drveta dobiloje 25 socijalno ugroènih izbegli~kih i interno raseqenih porod-ica, izjavio je on.

PPooddeeqqeennee ssaaddnniiccee vvoo}}aa


Vinarija „Topli~ki vino-gradi”, koja se nalazi u selu Go-jinovac kod Prokupqa, sve~ano jeotvorena u prisustvu nekolikostotina zvanica, koji su do{li izsvih krajeva Srbije i inostran s -tva da prisustvuju otvarawu naj -ve}e privatne vinarije na Bal -kanu.

Moderna vinarija izgra|enaje na pet nivoa, prostire se napovr{ini od 9.000 kvadratnihmetara, sa kapacitetom prerade600.000 litara vina i opremqenaje najsavremenijom tehnologijomza preradu vina. Ovde je stalnozaposlewe na{lo 30, kao i oko 60

sezonskih radnika, {to je od ve-likog zna~aja za oìvqavawetopli~kih sela.

Sve~anosti otvarawa vinar-ije prethodio je obilazak kom-pleksa od 40 hektara vinograda, agosti su imali priliku da videogromne povr{ine, oko 60 hek-tara zemqi{ta koje je obra|enoi pripremqeno za nove zasade.

Vlasnik vinarije MilomirKova~evi} je istakao da mu jeposebno zadovoqstvo uzgajawe au-tohtone sorte gro`|a prokupac,po kojoj je topli~ki kraj bio poz-nat, tako da je ova sorta i naj vi -{e zastupqena. Na „Topli~kim

vinogradima” gaji se i {ardone,game, kaberne, merlot. Prema re -~ima Kova~evi}a, ciq je vra}awe

tradiciji i podsticaj vino grada -r stva, zanemarene i nekada uno -sne poqoprivredne grane uTo p lici.

- @eleo sam da otvarawemvinarije podstaknem obnovu vi -no gradarstva, po ~emu je ovaj krajbio poznat, kao i da se obnovipoznata vrsta gro`|a prokupac,rekao je Kova~evi} i dodao da, za-hvaquju}i dobijenoj licenci oza{titi geografskog porekla tesorte, „Topli~ki vinogradi” }e

nastojati da vino od sorte proku-pac bude nacionalni brend.

- Proizvodi}emo ga po tradi-cionalnoj tehnologiji, ~ak }emoga i ~uvati onako kako je ~uvanopre mnogo vekova, u drvenim hra -stovim buradima, dodao je direk-

tor Dragan Kova~evi}.Vina proizvedena u najve}oj

vinariji na Balkanu su vrhunskogkvaliteta: Burgundac, [ardone,Prokupac, Roze, Kaberne, Pinonoar, Soviwon, kao i vino Epi-genija, jedinstveno kao i feno -men u ovom kraju, a to je tok rekeToplice.

U zabavnom delu programau~e stvovali su Marija Kili bar -da, Ivan Ivanovi}, „Frajle“ iKUD „Abra{evi}“.

Q.M.

Otvorena vinarija Topli~ki vinogradi u Gojinovcu

Najve}a na Balkanu

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala u Prokupqu(NSZ), sa 11 poslodavaca zakqu~ila je ugovore o radnom angaòvawu39 invalida. U Kur{umliji }e na odre|eno vreme raditi pet, a uProkuqu 34 invalida.

- Ugovori za radno anga ̀ o -vawe invalida rada u Prokupquzakqu~eni su sa 10 poslodavaca.Zakqu~ivawem ovih ugovora pos -love na tri i {est meseci dobilasu 34 invalida, rekao je direktorNacionalne slu`be za zapo {qa -vawe - Filijala u Prokupqu Mi-lutin Kosti}.

Po wegovim re~ima, po {estmeseci u Narodnoj biblioteci uProkupqu radi}e dva invalida,Op{toj bolnici „Dr Aleksa Sa -vi}“ sedam, Udruèwu obolelihod mi{i}nih i neuromi{i}nihbolesti pet, Istorijskom arhivu„Toplica“ dva, Domu kulture tri,Turisti~koj organizaciji dva, JKP „Tr`nica“ pet, a u Pred{kolskojustanovi „Neven“ i Me|uop{tinskoj organizaciji slepih i slabo-vidih po tri invalida. U Narodnom muzeju Toplice na tri mesecaradno su angaòvana dva invalida.

- Plate i doprinose za penzijsko invalidsko i socijalno osigu-rawe tokom radnog angaòvawa invalida obezbedila je NSZ, rekao jedirektor.

D.B.

Na Sedmoj izlo`bi suvenira i turisti~kih publikacija, koja jeodràna u Leskovcu, prisustvovali su i predstavnici Turisti~keorganizacije Prokupqa. Svoje turisti~ke potencijale na ovojsmotri prezentovale su 43 organizacije iz Srbije.

- Ove godine izlo`bi su prisustvovale i pojedine turisti~keorganizacije iz Bugarske, Makedonije i Crne Gore. Mnogobrojnimdoma}im i inostranim posetiocima prezentovali smo svoje poten-cijale, koji mogu doprineti razvoju turizma, rekao je realizatorturisti~kog programa Turisti~ke organizacije Prokupqa Neboj{aMilenkovi}.

Po wegovimre~ima, velikupa`wu turis ti -~kih radnika izmnogih gradovaSrbije i poseti-laca privukla jevideo pre ze n -tacija turi sti -~kih potencijalana{e op{tine.

- Na pre-davawima i uizloènim pub-likacijama najve}a pa`wa data je razvoju seoskog turizma, izjavio jeMilenkovi} i dodao da prokupa~ka op{tina raspolaè velikim po-tencijalima za razvoj ovog vida turizma.

D.B.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala Prokupqe

Radno angaòvano 39 invalidaTuristi~ki radnici Srbije u Leskovcu

Prokup~ani predstavili turisti~ke potencijale


Polagawem venaca na Spomenik Topli~anima palim u ratovimaod 1912. do 1918. i `rtvama u narodnom ustanku 1917. godine u Pro ku -pqu je obeleèn 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.Vence na spomenik poloìli su delegacije Op{tine Prokupqe,Okru`nog i Op{tinskog odbora Udruèwa potomaka ratnika od1912. do 1918. godine Topli~kog okruga i Prokupqa, SUBNOR-a,borci ratova od 1990. godine i drugi.

Govore}i o ovom zna~ajnom istorijskom datumu, zamenik predsed-nika Op{tine Prokupqe Ilija \edovi} rekao je da je Prvi svetskirat Srbiju svrstao u red zaslu`nih, herojskih i pobedni~kih zemaqau jednom od najve}ih ratnih sukoba u istoriji ~ove~anstva.

- Tokom Velikog rata Srbija je izgubila 26 odsto svog stano vni -{ tva, odnosno vi{e od milion civila i vojnika. Od mobilisanih 707hiqada vojnika, ku}i se vratilo samo 160 hiqada. Rat je zavr{en ve-likom pobedom, koju su zapo~eli juri{om srpski ratnici u probojuSolunskog fronta. Dokument koji je potpisan 11. novembra 1918. go-dine samo je potvrdio tu pobedu. Rezultat ove srpske pobede bilo jeformirawe nove dràve, rekao je \edovi} i dodao da je Srbija poslerata bila potpuno uni{tena, poru{ena i desetkovana. On je istakaoda je ovo dan kada se sa ponosom se}amo i junaka Drugog gvozdenog pukai svih srpskih ratnika koji su svoje kosti ostavili na svetskimrati{tima.

U svom govoru predsednik Okru`nog odbora potomaka ratnika od1912. do 1918. godine Topli~kog okruga Milomir Markovi} rekao jeda je dobro {to se Dan primirja obeleàva ve} tre}u godinu u To p -lici i Srbiji kao u celom svetu i da tu tradiciju treba negovati.

- @rtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu su zna~ajne, tako damlade treba stalno na to podse}ati, rekao je on.

D.B.

U Prokupqu je obeleèn Dan Kopnene vojske Srbije i rodape{adije. Tim povodom delegacije Vojske Srbije i Op{tine Pro -kupqe poloìli su vence na Spomenik Topli~anima palim u ra-tovima od 1912. do 1918. godine i `rtvama u narodnom ustanku 1917.godine.

Komandant Garnizona u Prokupqu potpukovnik Dragan Mile -nkov izjavio je da je ovo dan kada se odaje po~ast svim poginulim srp-kim vojnicima i civilima u Prvom svetskom ratu.

Po~etak Velikog rata obeleìle su pobede srpske vojske nadznatno ja~im neprijateqem na Ceru i Kolubari, rekao je on i dodaoda su to jedne od najzna~ajnijih bitaka u Prvom svetskom ratu.

D.B.

Se}awe na potpisano primirje u Prvom svetskom ratu bila jetema sednice Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina Prokupqa. Nasednici je istaknuto da je Veliki rat po~eo 28. jula 1914. godine, apotpisivawem primirja zavr{en 11. novembra 1918. godine u 11~asova i 11 minuta.

Govore}i o doga|ajima iz Prvog svetskog rata, predsednikUdruèwa Sandre Petkoski izjavio je da je je u wemu u~estvovalo 28dràva, a ratom zahva}eno skoro milijardu i 500 miliona qudi.

- Tokom ~etvorogodi{weg rata Srbija je podnela velike `rtve.Ubijeno je milion i 300 hiqada qudi ili 25 odsto celokupnogstanovni{tva Srbije. Najve}e `rtve podnete su tokom povla~ewakroz Crnu Goru i Albaniju, kada je poginulo ili umrlo blizu 140hiqada vojnika i civilnog stanovni{tva, izjavio je Petkoski i na-glasio da je dobro {to se 11. novembar po tre}i put obeleàva kaodràvni praznik. On je naglasio da bi tradicije svih oslobod-ila~kih ratova, pa i Velikog rata trebalo negovati i prenositimladim nara{tajima.

D.B.

Na sednici Udruèwa vojnih penzionera Prokupqa razmatran jei usvojen Izve{taj o radu u proteklom periodu i usvojen Finansi-jski plan za narednu godinu. U Izve{taju o radu, pored ostalognavodi se da je nadle`nim sudovima podneseno 118 àlbi zauskla|ivawe vojnih penzija za 11,06 odsto od 1. januara 2008. godine.

- Od ukupnog broja podnesenih tu`bi doneto je 96 re{ewa ouvaàvawu àlbe, rekao je predsednik prokupa~kog Udruèwa vo-jnih penzion-era Vid [araci dodao da ovakategorija pe -n zionera i da -qe primawa nedobija u skladusa vaè}impro pisima.

Sa sedniceje pokrenuta iinicijativaUstavnom suduza ocenu us-tavnosti i za-konitosti Zakona o privremenom ure|ivawu na~ina isplate penzijaod 1. novembra ove godine.

- Od 268 ~lanova udruèwa 9,7 odsto ima penziju mawu od 25.000dinara, 49 odsto do 40.000, a 41,3 odsto penziju ve}u od 40.000 dinara,rekao je [arac.

D.B.

Obeleèn Dan primirja u Prokupqu

Herojstvom do slobodeObeleèn Dan Kopnene vojske Srbije

Poloèni venci poginulim Topli~anima

Aktivnosti rezervnih vojnih stare{ina Prokupqa

OObbeellee`̀eennaa ggooddii{{wwiiccaa ppoottppiissiivvaawwaa pprriimmiirrjjaa

Sednica Udruèwa vojnih penzionera Prokupqa

Usvojen Izve{taj o radu udruèwa


Kancelarija za decu i mladeOp{tine Prokupqe bila jedoma}in okruglog stola „Zeleniaktivista - mladi za ìvotnusredinu“, koji je okupio pred-stavnike omladinskih organi-zacija, lokalne samouprave,udruèwa i institucija koje sebave problemima i za{titomìvotne sredine.

Ciq ovog projekta, kojisprovodi Evropski omladinskicentar u saradwi sa lokalnimkancelarijama za mlade je upoz-navawe sa omladinskim aktiviz-mom u oblasti za{tite ìvotnesredine, kako bi se zajedni~kimsnagama definisali problemiìvotne sredine i {to ve}i brojmladih ukqu~io u wihovore{avawe. Tako|e, ovaj projekatdoprinosi ja~awu organizacijacivilnog dru{tva u procesima

dono{ewa odluka po pitawimaìvotne sredine, kako na

lokalnom, tako i na regionalnomnivou, stavqaju}i poseban na-

glasak na mlade. Koordinator Kancelarije za

decu i mlade Op{tine ProkupqeDejan Kostadinovi} je istakao da

su ovakvi projekti prilika zaosnaìvawe lokalnih institu-cija omladinske politike,odnosno ja~awe kapacitetakancelarija za mlade i podizawesvesti samih mladih o koncep-tima ìvotne sredine, kao i wi-hovo aktivno u~e{}e uaktivnostima ~iji je ciqza{tita i o~uvawe ìvotne sre-dine.

Projekat realizuje Evropskiomladinski centar u saradwi saSrpskim centrom za ekolo{kapitawa i Centrom za etiku,pravo i primewenu filozofiju,a uz podr{ku programa SENSEkoji sprovodi Regionalni centarza ìvotnu sredinu, uz finan-sirawe [vedske agencije zame|unarodni razvoj i saradwuSIDA.

Q.M.

Prokupa~ki Biznis inkubator centar zapo~eo je realizaciju pro-grama „Znawe na dlanu“, kroz koji }e zainteresovani ste}iprakti~na i upotrebqiva znawa, ali i dopuniti ve} postoje}a.

- Ovaj projekat realizuje se u saradwi sa Centrom za poslovneve{tine „Edukaplus“ iz Ni{a i obuhvata niz novih zanimawa, kojabi mladima i starima pomogla da lak{e do|u do zaposlewa, bilo usopstvenoj reìji ili kod poslodavca, rekao je menaxer Biznis inku-bator centra Miloje Arsovi}.

On je objasnio da }e se u narednom periodu organizovati obuka zara~unovodstvo, internet marketing, {minkere, PR menaxere,poslovno kori{}ewe ra~unara, za trgovce – mer~endajzere, kopira-jtere i preduzetni{tvo. Treba re}i da su obuke subvencionisane ida je wihova cena samo 6.500 dinara, a da se iznos moè uplatiti nadve rate.

- Obuka za ova zanimawa traje mesec dana i obezbe|eni su pre-dava~i ~ije znawe i radno iskustvo garantuje kvalitet, dodao je Ar-sovi}, koji nagla{ava ~iwenicu da nakon zavr{etka obuke polaznicisti~u sertifikat.

Svi zainteresovani se za vi{e informacija mogu javiti u Biznisinkubator centar li~no ili na telefon 027/339–001.

D.B.

Akcija asfaltirawa gradskih ulica u Prokupqu se nastavqa.Nakon asfaltirawa delova ~etiri ulice tokom oktobra, po~etkomnovembra ovaj posao je zavr{en i u Ni{koj. Zavr{nim radovima uovoj ulici prisustvovali su predsednik i zamenik predsednikaOp{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} i Ilija \edovi} i ~lanoviOp{tinskog ve}a Filip Jovanovi}, Dejan Lazi} i Qubi{aBlagoti}.

- înimo sve da poboq{amo uslove ìvota na{ih sugra|ana. Ak-cija asfaltirawa ulica, koja je po~ela u oktobru, nastavqena je itokom prvih novembarskih dana. Za radove u Ni{koj ulici izskromnog buxeta Op{tine Prokupqe izdvojeno je 3,5 miliona di-nara, izjavio je Paunovi} i dodao da }e se trend asfaltirawa, ren-ovirawa i krpqewa udarnih rupa nastaviti i u narednom periodu,ne samo u gradu, nego i u seoskim sredinama.

- Ure|ewem gradskih ulica nastojimo da omogu}imo ve}u bezbed-nost svih u~esnika u saobra}aju, naro~ito dece i |aka, naglasio jepredsednik Op{tine Prokupqe.

Od me{tana ove ulice, ~ija je duìna skoro 400 metara, saznalismo da ona postoji jo{ od 1959. godine i da je nakon 55 godina dobilaasfalt. D.B.

Biznis inkubator centar Prokupqe

Obukom do sertifikataUre|ewe gradskih ulica

Asfaltirana Ni{ka ulica

Odràn okrugli sto „Zeleni aktivista - mladi za ìvotnu sredinu“

U ciqu za{tite i o~uvawa ìvotne sredine


Na konkursu, koji je u septem-bru raspisao „Fruits Berries“, dosada se prijavilo 20 poqopriv re -dnika sa teritorije op{tinePro kupqe. Konkurs sprovodiVlada Danske u saradwi sa Mini -starstvom poqoprivrede i za{ -tite ìvotne sredine i namewenje za proizvodwu i preradu vi{ -we, tre{we, {qive, jagode, ma-line, kupine i borovnice na juguSrbije.

- Od 1. septembra do 31. okto-b ra podneseno je 20 zahteva za ku -

povinu mahanizacije i opremena mewene za rad u vo}wacima, re -kao je koordinator „Fruits Beriies“za op{tinu Prokupqe VladanMa rkovi} i dodao da je intereso-vawe za kupovinu traktora naj ve -}e.

Po re~ima koordinatora, po-qoprivrednici, osim za poqopr -i vrednu mehanizaciju i opremu,mogu da konkuri{u i za naknadutro{kova za kupovinu sadnicavo}a, kupovinu opreme za hlad wa -~e i su{are, sistema za navod-wavawe i druge opreme.

Markovi} nagla{ava da se nakonkurs mogu javiti nosioci ko -mercijalnih porodi~nih poqo-pri vrednih gazdinstava u ak ti v- nom statusu, preduzetnici i ze -mqoradni~ke zadruge sa najmawe10 ~lanova zadruge.

- Konkurs za kori{}ewe pod-sticaja razvoja vo}arske pro iz -vodwe traje do 31. decembra ovegodine. Zainteresovani poqop -ri vrednici sve informacije mo -gu dobiti u kancelariji koja sena lazi na Visokoj poqopriv re d -no-prehrambenoj {koli stru ko -vnih studija u Prokupqu, iz ja vioje koordinator. D.B.

Fond za razvoj i unapre|ewe sto~arstva Op{tine Prokupqe pododre|enim uslovima dodelio je 16 teladi sto~arima pojedinihprokupa~kih sela. Za kupovinu ovih teladi, ~ija teìna iznosi blizu2,5 tona, izdvojeno je 990 hiqada dinara.

- Nastoje}i da pove}amo sto~ni fond i poboq{amo rasni sastav,sto~arima koji su ispunili propisane uslove dodelili smo 16 teladikupqenih na podru~ju Zaje~ara. Nakon podnesenih zahteva i obilaskaterena, posebna komisija Fonda je odlu~ila kome da se dodele ovatelad, izjavio je direktor Fonda za razvoj i unapre|ewe sto~arstvaOp{tine Prokupqe Milisav Brajkovi} i dodao da su pre ne{tovi{e od mesec dana dodelili i ~etiri steone junice, ~ija ukupnavrednost iznosi 714 hiqada dinara.

Po re~ima direktora, do kraja ove godine planirano je da se kupijo{ devet junica, ~ija je vrednost ne{to vi{e od milion dinara. Be-splatnu telad i steone junice dobili su poqoprivrednici izMikulovca, Gorweg i Doweg Kordinca, Mr{eqa, Ma|ara, Dowe Tr-nave, Resinca i drugih prokupa~kih sela.

- I pored te{ke finansijske situacije, deo sredstava za kupovinustoke obezbe|en je iz op{tinskog buxeta, a deo iz sopstvenih izvora,rekao je Brajkovi} i naglasio da imaju izuzetnu saradwu sa lokalnomsamoupravom. D.B.

I pored povoqnih vremenskih prilika zabeleènih u protek-lih dvadesetak dana, najva`niji jesewi poqoprivredni posao nijezavr{en. Re~ je o jesewoj setvi, koja bi trebalo da se na teritorijiop{tine Prokupqe obavi na povr{ini od 2.357 hektara.

- Ovogodi{we ki{ovito vreme uslovilo je veliku vla`nostzemqi{ta. To je osnovni razlog za{to jesewa setva nije zavr{ena,izjavio je rukovodilac Odeqewa za poqoprivredu Op{tineProkupqe Sr|an Stamenkovi}.

Setva p{enice planirana je da se obavi na povr{ini od 1.670hektara, tritikale 305, je~ma 362, a ovsa na povr{ini od 20 hektara.Optimalni rok za setvu p{enice bio je od 15. do 31. oktobra.

- Bez obzira {to je optimalni rok za setvu p{enice pro{ao, pre-poru~ujem poqoprivrednicima koji planiraju da obave setvu ozimihkultura da, zavisno od vremenskih prilika, {to pre obave ovajposao, rekao je on.

Po wegovim re~ima, do sada su ratari naj~e{}e sejali p{enicusorte pobeda i renesansa, za koju je trebalo izdvojiti 34 dinara pojednom kilogramu.

D.B.

Fond za razvoj i unapre|ewe sto~arstva Op{tine Prokupqe

Sto~ari dobili teladJesewi poqoprivredni radovi

Vla`no zemqi{te produìlo setvu

U toku je konkurs za kupovinu poqoprivrednih ma{ina i opreme

Najvi{e se traè traktori

Zahvaquju}i povoqnim vre-menskim uslovima, ratari su in-tenzivirali berbu kukuruza uposledwih nekoliko dana. Na os-novu informacija iz Poqopriv -re dno stru~ne i savetodavneslu`be Prokupqa (PSS), berbakukuruza na teritoriji pro -kupa~ke op{tine je zavr{ena.

- Berba kukuruza u op{tiniProkupqe, koji je proletos zase-

jan na povr{ini ve}oj od 2.340hektara, zavr{ena je. Prinosi suizuzetno dobri i kre}u se i do8.000 kilograma po hektaru, iz-javio je savetodavac za ratarstvou PSS Miqan Miloji} i dodaoda su poja~ani radovi na pri -premi zemqi{ta za jesewu setvu.

Prema wegovim re~ima, ra -ta ri treba da iskoriste lepovreme koje su narednih dana pro -

gnozirali meteorolozi i da {topre poseju ozime kulture.

- Planirano je da se jesewasetva na teritoriji ~etiri op -{tine Topli~kog okruga obavina povr{ini od skoro 12.000 hek-tara, od kojih blizu 2.350 na ter-itoriji op{tine Prokupqe,rekao je Miloji}.

D.B.

ZZaavvrr{{eennaa bbeerrbbaa kkuukkuurruuzzaa


Regionalna asocijacija p~e -larskih organizacija jugoi sto~ -ne Srbije i Udruèwe p~elara„P~elica“ iz Prokupqa organi-zovali su predavawe na temu„Dobra p~elarska praksa“. Naovom predavawu bili su prisutnip~elari iz Prokupqa, Blaca,Kur{umlije, Mero{ine, Ni{a i@itora|a.

Predsednik Regionalne aso-cijacije p~elarskih organiza ci -ja jugoisto~ne Srbije VlastimirSpasi} u svom izlagawu rekao jeda bi p~elari voleli da zaboraveovu godinu.

- Ova godina za p~elare bilaje izuzetno te{ka. Procewuje seda su zbog poplava p~elari izgu-bili blizu 25 miliona evra. Zbogizuzetno lo{ih vremenskih pri-lika, nestru~nog rada i neblago -vremenog preduzimawa odre |e-nih mera za za{titu, vi{e hiqa -da ko{nica je van upotrebe, re -kao je Spasi} i dodao da p~elaritokom zime moraju da preduzmu

dodatne mere kako bi se sa~uvaleko{nice i p~ele.

Primena novih tehnologija iza{titnih sredstava u poqopri -

v redi i klimatske promene tra -è nova znawa i u oblasti p~e -larstva.

- Iz godine u godinu poqo-privredna proizvodwa sve vi{ese odvija u zatvorenim prosto -

rima (staklenicima i plaste -nicima). U Srbiji je registro -vano oko 35 hiqada preparatakoji se koriste u poqoprivredi.

Novi preparati za za{titu biqasve vi{e se primewuju i u na{ojzemqi. Svi ovi faktori uti~u nap~ele, prinose i kvalitet meda idrugih p~eliwih proizvoda, iz-javio je on.

Spasi} je naglasio da svi onikoji komercijalno èle da sebave ovim poslom treba stalnoda se edukuju i primewuju novetehnologije u p~elarstvu.

- Vreme kada se p~elar ovimposlom bavio iz hobija je pro -{lo. Mnogo vi{e znawa, ulagawai rada u narednom periodu }ebiti neophodno kako bi se i odove grane poqoprivrede mogaoostvariti profit, zakqu~io jesvoje izlagawe Spasi}.

O radu p~elarskih organi-zacija u Srbiji govorio je dr med.Rodoqub @ivadinovi}.

- Svoje interese p~elari br -è mogu da ostvare u sklopu svo-jih udruèwa. Zbog toga je neo p-hodno da p~elarska udru ̀ e wa uToplici uspostave saradwu sasrodnim udruèwima iz drugihkrajeva Srbije, istakao je on.

Predsednik prokupa~kog Ud -ru ̀ ewa p~elara „P~elica“ Vu -ki} Joksimovi} rekao je daorga nizovawem raznih pre-davawa, na kojima o p~elarstvugovore eminentni stru~waci izcele Srbije, nastoje da edukujup~elare iz Toplice.

D.B.

U~estale ki{e, zabeleènetokom ove godine, razlog su pove -}ane pojave poqskih glodara uvo}wacima i oranicama. Oni susada najvi{e prisutni na str ni -{tima, koja se nisu obra|ivala uposledwih nekoliko meseci i nazelenim povr{inama oko obra -divih povr{ina.

- Poqski glodari prave ve-like {tete u vo}wacima i napovr{inama posejanim strnimìtima. Ako se pravovremeno nepreduzmu preventivne mere, pos -ledice po poqoprivredne kul-ture mogu biti dugogodi{we,izjavila je savetodavac za za{ -titu biqa u Poqoprivrednostru~noj i savetodavnoj slu`biProkupqa (PSS) Sneàna Jovi}i dodala da poqski mi{evi naj -ve}e {tete ostavqaju na mladimsadnicama vo}a.

Prema re~ima savetodavca zaza{titu biqa u prokupa~kojPSS Marinka Jovi~i}a, u poqo-privrednim apotekama postojeodgovaraju}a sredstva za uni{ta -vawe ovih {teto~ina.

- Uputstva za primenu sred-stava za uni{tavawe glodara po-qoprivrednici mogu da dobiju odsavetodavaca zaposlenih u PSSi zaposlenih u poqoprivrednimapotekama, izjavio je Jovi~i} inaglasio da poqoprivrednici

is koriste povoqne vremenskepri like i da pristupe uni{ tava -wu poqskih mi{eva.

Savetodavac za vo}arstvo ivinogradarstvo Magdalena Todo -rovi} vo}arima je preporu~ila

da suva i mnogo o{te}ena stablavo}ki izvade iz svojih vo}waka.

- Na parcelama gde su bilastabla vo}a, najmawe dve godinetrebalo bi sejati ìtarice,rekla je ona i dodala da tek posle

ovog perioda mogu da se sade novesadnice.

Govore}i o javnim skla di -{tima, savetodavac za ratarstvoMiqan Miloji} rekao je da zbognedostatka trì{nih vi{kovap{enice, tritikale i kukuruzaona ne postoje u Toplici.

D.B.

Naga|awa da se na Visokojpoqoprivredno-prehrambenoj{koli strukovnih studija uProkupqu (VPP[) ukida smerstrukovne veterine je bez os-nova. U ovoj {kolskoj godini, odplaniranih 20 na buxetu, upisa -lo se 17 studenata. Samofinan-siraju}ih studenata na ovomsme ru nema zato {to se od plani-ranih 10 nije prijavio nijedankandidat.

- Smer strukovne veterine saradom je krenuo pre ~etiri go-dine. Interesovawe za {kolo-vawe na ovom smeru iz godine ugodinu je slabije. Me|utim, to zasada nije razlog za{to bi do{lodo ukidawa ovog smera kada jekrenula nova {kolska akademskagodina, izjavio je direktorVPP[ dr Sa{a Petrovi}, na-glasiv{i da su pre nekoliko go-dina dobili akreditaciju za{ko lovawe studenata za ovo zan-imawe.

Da li }e ovaj smer biti akre -ditovan nakon 30. septembra2016. godine, kada {kola trebaponovo da dobije akreditacije zasve studijske programe, direktornije mogao da da precizan odgo -vor.

- Studentima prve godinestudija ponudili smo da promenesmer, ali se za ovu opciju nije

opredelio nijedan kandidat. Kodnadle`nih organa u~ini}emo sveda i u narednom periodu dobije -mo akreditaciju za {kolovawestudenata za strukovnu veterinu,izjavio je Petrovi} i dodao da uSrbiji studije strukovne veter-ine postoje jo{ samo na VPP[ u[apcu.

D.B.

Udruèwe p~elara „P~elica“

P~elari u {kolskim klupama

Visoka poqoprivredno-prehrambena {kola strukovnih studija Prokupqe

VVeetteerriinnaarrsskkii ssmmeerr ssee nnee uukkiiddaa

Savetodavci PSS servis poqoprivrednicima

Velika {teta od glodara


Dràvni sekretar Minista r -stva privrede Dragan Stevano -vi} posetio je kur{umlijskuOp {tinu gde je razgovarao sapredstavnicima lokalne samo up -rave. Radnom sastanku prisustvo-vali su predsednik Radoqub Vi -di}, generalni direktor AD„Pla ninka” Radovan Rai~evi} ipomo}nik predsednika Op{tine,te {ef Odeqewa za lokalnu po -re sku administraciju, buxet ifinansije Neboj{a Jovi}, navodise u saop{tewu Op{tine Kur{u -mlija.

Na sastanku se razgovaralo obrojnim ekonomskim pitawima,ali se najva`nija ta~ka odnosilana proces privatizacije [IK„Kopaonik” i DP „Selova”.

U razgovoru sa predstav nici -ma Slu`be za informisawe Op -{tine Kur{umlija, Stevanovi}je rekao da Op{tinu Kur{um-lija, kao i aktuelno rukovodstvo,obilazi sa posebnim zadovoqst -

vom s obzirom na veoma uspe{nusaradwu u protekle dve i po go-dine.

Stefanovi} je izjavio da jeAgencija za privatizaciju izra -dila predlog modela privatiza -cije dru{tvenog preduze}a „Se -lova”, a da }e na osnovu obrazlo -èwa i prikupqenih podatakaMinistarstvo privrede povu}itaj predlog sa liste preduze}akoja }e i}i u proces privati-zacije, ili eventualno ste~aj. Ra-zlog za povla~ewe ovog predloga,kako je naglasio Stevanovi}, le -ì u tome da se utvrde ~iwenice,strate{ki interes dràve popitawu dràvnih preduze}a ivodoprivrednih objekata, kao ipitawe imovine tih preduze}a.

Prema Stevanovi}evim re~i -ma, aktivirani su i neki mehani -zmi za pokretawe dela imovine[IK „Kopaonik” za koji su zain-teresovani ozbiqni privred-nici, a da je raspisan javni poziv,

nakon ~ega ostaje da se utvrdi su -dbina ostatka imovine ovog pre-du ze}a i u tom kontekstu Mini -starstvo u~estvuje u re{avawuproblema.

- Nastoja}emo da napu{tenehale stavimo u funkciju, pokren-emo proizvodwu, uposlimo stano -vni{tvo Kur{umlije, {to }e sekasnije pozitivno odraziti nabuxet Op{tine, kao i standardgra|ana. Sasvim sam siguran da

nas o~ekuju boqi dani, rekao jeStevanovi}.

Pohvaliv{i rad op{tinskogrukovodstva, on je istakao da jeizbor Radoquba Vidi}a, predsed-nika Op{tine Kur{umlija za~lana Nadzornog odbora „Simpa“samo rezultat savesnog i odgov-ornog rada, koji je Vlada Repub-like Srbije prepoznala, kaè seu saop{tewu Op{tine Kur{um-lija.

U Prolom Bawi turisti~kasezona ne prestaje ni tokom je-sewih ni zimskih meseci, a za sveone koji èle da posvete ve}upa`wu svom zdravqu u ovom pe-riodu u bawi su pripremili pa -ket za najpovoqnije le~ewe. Od1.11.2014. do 28.2.2015. godine,gosti }e za boravak preko 15 danamo}i da izaberu jednu od povo-qnosti, popust od 20 odsto nacelokupni iznos ili kori{}ewetri terapije dnevno (bisernakupka, elektroterapija i ap-likacija lekovitog blata).

- Poseban poklon za sve na{egoste je i besplatno kori{}ewe

wellness centra za vreme wi-hovog boravka (sauna, |akuzi ba -zen, tepidarijum, slana soba, pa r- no kupatilo, unutra{wi bazen).Mislili smo i na najmla|e koji,dok se wihovi roditeqi relak-

siraju u okviru nekog od na{ihtretmana, svoje vreme mogu pro -ve sti sa na{im animatorom u de -~joj igraonici, obja{wava Zla t-ko Veqovi}, direktor ProlomBawe. On posebno napomiwe dasu rezultati u le~ewu bubre` -nih, ko`nih i reumatskih bo le -sti sve efektniji, jer saradwa sapresti`nim urolo{kim i derma-tolo{kim klinikama daje rezul-tate.

- U bawi su sada stalno pri su -tni i profesori dermatologije iurologije, koji su na raspolaga -wu gostima hotela, a ono {to namje tako|e veoma zna~ajno jeste da

smo uspostavili i saradwu sa ru -skim urolozima koji isti~u da sulekovita svojstva prolom vode~ak i prema{ila wihova o~eki-vawa, isti~e direktor Veqovi}koji napomiwe da je osim za le -

~e we, Prolom Bawa veoma pogo d -na i za odmor i rekreaciju. Sa -vremeno opremqene sobe u ho te -lu Radan, u kojima se tako|e ko-ri sti lekovita voda, ali i pri- rodno okruèwe ove bawe uz bro-jne terapije uti~u, kaè, znatnoi na smawewe stresa izazvanogbrzim tempom ìvota u uùrba -noj svakodnevici. Zato, isti~e,osim zbog le~ewa u ovu bawu sve~e{}e dolaze i oni koji èle dase odmore i rekreiraju.

- Osim svih pogodnosti kojenudimo u medicinskom i terapi-jskom delu hotela, gostima su naraspolagawu i teretana i brojnesportske aktivnosti na otvo re -nim terenima, ali i brojni obi-la sci okolnih prirodnih i is to-rijskih znamenitosti, isti~e pr -vi ~ovek Prolom Bawe, koji na -po miwe da svake godine, pa i ove,

Prolom Bawa beleì pove}anibroj gostiju, posebno inostranih.

- Od ukupnog broja gostiju 26od sto ~ine stranci. U odnosu naprethodnu godinu to je pove}aweod {est odsto. Primera radi,Rusi u ovoj godini su pove}alibroj dolazaka za vi{e od 50 od -sto. Najve}u pose}enost imamood strane ruskih gostiju, zatimgostiju iz Bugarske, Makedonijei ostalih zemaqa EU, isti~e Ve-qovi}.

Cena pansiona (osnovni BOdan) je 2.800 dinara po osobi (zaboravak 15 i vi{e dana cena sapopustom 2.240 din u dvokrevet-noj sobi). Posebna povoqnost zapenzionere mogu}nost pla}awana {est mese~nih rata putem ad-ministrativne zabrane.

Dràvni sekretar Ministarstva privrede posetio Kur{umliju

Ostvarena veoma uspe{na saradwa

CCeennee ssaa ppooppuussttoomm

Prolom Bawa pripremila brojne povoqnosti za svoje goste

Pogodnosti le~ewa i u zimskim mesecima

O te{kom ìvotu porodiceVasilijevi} iz sela Grgure vestsu objavili najtira`niji ~asopi -si u Srbiji. Predrag i Danijela,sa svojih petoro dece uzrasta odjedne do 11 godina, ̀ ive od 27.000dinara pomo}i (de~ji dodatak za~etvoro dece i 17.000 socijalnepomo}i), {to im ne omogu}ava ninajosnovnije uslove za ìvot.Pi sano je i na zvani~nom sajtuOp{tine Blace, kada su radnici

Op{tinske uprave organizovaliakciju prikupqawa pomo}i zaovu, tada sedmo~lanu porodicu.

U me|uvremenu porodica jepro{irena za jo{ jednog ~lana.Danijela je krajem oktobra rodi -la {esto dete, pa su im neophod -ni ne samo ve}i ìvotni pro s- tor, ve} i garderoba, obu}a, sred-stva za higijenu, ogrev za nastu-paju}u zimu, {kolski pribor.

Zahvaquju}i inicijativi ~e -l nika lokalne samouprave i kon-taktima koji su ostvareni na manifestaciji „Selo slavi {qivu“po~etkom septembra u Grguru, do -{lo je do kona~ne realizacije

od luke da se Vasilijevi}ima obe -z bede pristojniji uslovi za ì -vot.

Privrednom dru{tvu za tr-govinu i usluge „Termoprodukt“DOO Sremska Mitrovica upu}enje zahtev za donaciju, a ovo pre-duze}e je kupilo stambenu zgraduod tvrdog gra|evinskog materi-jala sa sedam ari placa u seluBarbatovac. Ku}a ima prizemnideo i sprat, a na placu se nalazi

i pomo}ni objekat. - Predstavnicima „Termo-

pro dukta“, koji novi dom pokla -waju Vasilijevi} Predragu, za h-valnost duguje ne samo wegovaporodica nego i Op{tina Blace,jer su re{ili jedan od socijalnihproblema na{e lokalne zajedni -ce. Ovom prilikom èlim da, uime Op{tine Blace i svih we -nih gra|ana, zahvalim ovom pre-duze}u na pokazanoj humanosti ispremnosti da se pomogne gra|a -nima Srbije ~ak kada su oni, kao{to je ovde slu~aj, iz prili~noudaqenog regiona, izjavio jeIvan Burgi}, predsednik Op{ -

ti ne Blace. Na~elnik Op{tinske uprave

Jasmina Lap~evi} sa svojim sa -radnicima posetila je PredragaVasilijevi}a u wegovom novomdomu i uru~ila mu poklone koji

sadrè pelene, kozmetiku zabebe, ku}nu hemiju, slatki{e zadecu i dr. Sem toga, Op{tinaBlace je finansirala i ure|ewekupatila i kre~ewe svih pros-torija u domu Vasilijevi}a.


U Pred{kolskoj ustanovi „Na{a radost“ u Blacu po~eli su ra -dovi na rekonstrukciji dva objekta (C i B) koja su namewena sme { -ta ju najmla|ih korisnika, dece uzrasta od {est meseci do ~etirigo dine. Izvo|a~ je preduze}e „Centum“ d.o.o. iz Leskovca, a pred vi -|e no je da radovi budu zavr{eni u roku od 45 dana. U tom periodubi}e zamewena stolarija i kompletna krovna konstrukcija na ovadva objekta, ura|ena izolacija i fasada, zameweni oluci, asfalti-rani trotoari i okre~ene sve prostorije.

Sredstva za izvo|ewe radova obezbedila je Op{tina Blace, kaoosniva~ ustanove, iz sopstvenog buxeta. Vrednost ove investicijeje 5.223.322,20 dinara.

U ime gospodina Jaroslava Zatorskog, gradona~elnika bratskeOp{tine Hmeqnik (Republika Poqska) i u svoje li~no ime, gos po -din êslav Sjekjerki, poslanik i predsednik Komisije za poqopri -vredu i ruralni razvoj u Evropskom parlamentu uputio je zvani~nipoziv Op{tini Blace za posetu Briselu i evropskim institucijama.

Delegacija koja je brojala 20 ~lanova krenula je 5. novembra putBrisela, evropske prestonice. Ciq ove posete bio je upoznavawe saradom institucija Evropske unije, a realizovana je i poseta MisijiRepublike Srbije pri EU, kao i predavawe na temu politike za mladeu Evropskoj komisiji. Gostima iz Blaca predstavqeno je i pred-stavni{tvo Svjentok{ijskog vojvodstva Republike Poqske, u komese nalazi op{tina Hmeqnik. Ispred Op{tine Blace u Briselu suod 8 - 10. novembra boravili predstavnici lokalne samouprave,javnih ustanova i preduze}a, odbornici Skup{tine op{tine Blace inarodni poslanici iz Odbora za poqoprivredu Skup{tine Srbije.

Sve tro{kove boravka delegacije Op{tine Blace pokrio jedoma}in, izuzev tro{kova prevoza. Pored zvani~nih poseta doma}i -ni su obezbedili i turisti~ki program, koji je ukqu~io obilazakBrisela i Brià.

Delegacija Op{tine Blace u poseti Briselu

Upoznavawe sa institucijama EUProslavqeni srpski glumac Tihomir Arsi} posetio je 13. novem-

bra Blace i odrào predavawa osnovcima i sredwo{kolcima na temu„Od Kumanova do Kajmak~alana“. Predavawa su deo kampawe koju poz-nati glumac sprovodi uz podr{ku Srpske pravoslavne crkve i~asopisa „Svetosavsko zvonce“. Borave}i najpre u selu Barbatovac iisturenom odeqewu Osnovne {kole „Stojan Novakovi}“ iz Blaca,Tihomir Arsi} je govorio o Prvom svetskom ratu i stradawu srpskognaroda i vojske, o podvizima i `rtvama, kao i obavezi nas poto makada sa velikim ponosom ~uvamo uspomenu na svoje hrabre pretke.

Nakon toga, jo{ dva predavawa sa istom temom Arsi} je odràou sali Skup{tine op{tine Blace za u~enike osnovne i sredwe{kole. Predstavqaju}i gosta i najavquju}i predavawe prisutne je,ispred lokalne samouprave, pozdravio predsednik SO Blace ZlatkoDimitrijevi}.

Glumac Tihomir Arsi} u Blacu

Od Kumanova do Kajmak~alana

Op{tina Blace, Kancelarija za mlade, u naredna dva mesecabi}e partner organizaciji civilnog dru{tva Proaktiv iz Ni{a naprojektu „Ravnopravno – mladi preduzetnici na selu“, koji finan-sira Ministarstvo omladine i sporta.

- Ciq projekta je upoznavawe mladih iz Blaca sa mogu}no{}u daostanu i pokrenu svoje ruralne sredine. Mi verujemo da je, uz pomo}mladih qudi, mogu}e da se inicira samozapo{qavawe, zaustavi ubr -za no starewe u Blacu i u ju`noj Srbiji i spre~i nestanak seoskihnaseqa i zato smo pokrenuli ideju koja je zaìvela kroz ovaj pro-jekat, ali i kroz mnoge druge koji su u fazi razrade, saop{teno je izKancelarije za mlade Op{tine Blace.

Projekat se fokusira na izbor 20 kandidata iz ruralnih sred-ina u op{tini Blace, na ja~awe kapaciteta mladih u tim sredinamakroz obuku za odrìvo seosko doma}instvo i obuku za pisawe biznisplana. Obuke }e izvesti sertifikovani treneri iz Regionalne raz -vo jne agencije „Jug“. Time }e se u zna~ajnoj meri doprineti zapo {qa -vawu i samozapo{qavawu mladih, jer }e korisnici nakon edukacijaste}i neophodno znawe i ve{tine za kori{}ewe programa koji ve}postoje u Topli~kom okrugu.

Kada je re~ o edukaciji vezanoj za odrìvo poqoprivredno doma -}i nstvo, polaznici programa ste}i }e neophodno znawe za pokre ta -we sopstvene proizvodwe zdrave, organske hrane. U ovom segmentuobu ka daje se mogu}nost mladima na selu da iskoriste svoje potenci -jale, koje imaju u okviru svojih poqoprivrednih gazdinstava. I uovoj grani postoje programi podr{ke Op{tine Blace, ali i aktuel -ni programi podr{ke Evropskog PROGRESA (www.euprogres.org), apogotovu FRUITS & BERRIES (www.fb.org.rs) koji u zna~ajnoj merimogu olak{ati po~etne korake u biznisu.

Op{tina Blace, Kancelarija za mlade

PPookkrreettaawwee rruurraallnniihh ssrreeddiinnaa

Pred{kolska ustanova “Na{a radost”

Po~eli radovi na rekonstrukciji

Humani gest “Termoprodukta” iz Sremske Mitrovice

Ku}a za Vasilijevi}e


Profesorka ruskog jezika u prokupa~koj Gimnaziji Zorica Ko -va~evi}, na konkursu Dràv nog pedago{kog univerziteta „Lav Niko-lajevi~ Tolstoj“ u ru skom gradu Tula, osvojila je drugo mesto.

Re~ je o Me|unarodnomko n ku r su na temu „Ruski je -zik i bora vak u Rusiji, kakoje to uti calo na moju kari-jeru“, na koji je pri stiglo208 radova iz 25 zemaqa.

Prvonagra|eni eseji bi -li su iz Litvanije i Belo ru -sije, drugonagra |eni iz Kinei Srbije, a tre}enagra|eniiz Kine i Mongolije.

- Veoma mi je drago {to jemoj esej sa 59 od ukupno 60poena, koliko je bio maksi-mum, osvojio dru go mesto.Ovo predstavqa li ~ nu pot v -r du mog napredovawa {to sejezika ti~e, a {kola bi tre-balo da bude zadovoqna timeda za profesora ruskog jezi -ka ima osobu, koja je ocewenatako visokom ocenom, rekla je Zorica Kova~evi}.

Iz Srbije na adresu ovog rus kog univerziteta stiglo je pet ra -dova, a nagra|en je samo jedan, {to potvr|uje stru~nost i poznavawejezika koji ova profeso r ka pune 23 godine prenosi genera - cijamau~enika prokupa~ke Gimnazije.

Samo u~estvovawe na ovakvom jednom konkursu, pored redovnih{kolskih obaveza koje ima, po kazuje da profesorka Kova~evi}zasluùje svaku pohvalu zbog è qe i voqe da se dokaè u zemqi ukojoj je ruski materwi jezik.

Ruski grad Tula se nalazi na 200 kilometara od Moskve. Poznat jepo mestu Jasna Poqana gde se rodio ruski kwièvnik i mislilac,jedan od najve}ih svetskih romanopisaca Lav Nikolajevi~ Tolstoj,po kome pomenuti Univerzitet i nosi ime. L.S.

Prof.Zorica Kova~evi} me|u najboqima u Rusiji

Visoko drugo mesto

Tehni~koj {koli „15. maj“ u Prokupqu Ministarstvo prosvete,nauke i tehnolo{kog razvoja odobrilo je dva miliona dinara za pot-punu obnovu svih zidova u prizemqu {kole, hodniku sprata i zgradilaboratorija i kabineta.

- Radile su se u~ionice u prizemqu, biblioteka, kabineti i lab-oratorija, isti~e direktor {kole Miodrag \urovi}. On nagla{avada radovi nisu uticali na nastavni proces jer su se dobro organizo-vali, te tako nije do{lo do gubqewa nastave.

- Radovi su odizuzetnog zna~aja,jer }e sa wima u pot -punosti biti obnov -qen enterijer {ko -le, rekao je \urovi}dodaju}i da je nad -le`no ministarstvoobezbedilo i 480.000dinara za opremawesvih pet u~ionica uprizemqu novimklu pama, stolicamai katedrama.

U~enike su u novoj {kolskoj godini sa~ekali i renoviranitoaleti.

Sredwu Tehni~ku {kolu „15. maj“ poha|a 700 u~enika upisanih na~etiri smera, elektrotehni~ki, ma{inski, tekstilni i saobra}ajni,koji se realizuju kroz devet obrazovnih profila.

L.S.

Dvadesetoro u~enika iz osnovnih {kola u Toplici boravilo jena Zlatiboru tri dana, po{to su im radovi kojima su u~estvovalina literarnom konkursu, povodom Vidovdanskog sabora u Konxequsa temom o zavi~aju, progla{eni za najboqe.

- Re~ je o va`nom konkursu, sa jo{ zna~ajnijom temom. Zavi~aj jeuvek inspirativan za pisawe, a deca to uvek umeju najboqe. Wihoviradovi su uvek puni qubavi prema rodnom mestu i istovremeno su inajboqa prezentacija istorijskih i kulturnih vrednosti na{eToplice, rekao je ~lan Organizacionog odbora Vidovdanskog sve-topli~kog sabora u Konxequ i rukovodilac Odeqewa za dru{tvenedelatnosti Miladin Milosavqevi}.

Prema wegovim re~ima, u~enici iz topli~kih {kola se uvek nakonkurs odazovu u velikom broju i rado pi{u o svom rodnom kraju.

- Nastojimo da u saradwi sa {kolama omasovimo ovaj konkurs,tako {to }e nastavnici srpskog jezika uticati na u~enike koji volei èle da pi{u, a pritom su i talentovani, da u~estvuju na Vidov-danskom literarnom konkursu, koji im uvek donosi lepa druèwakao nagrade.

Prethodnih godina nagra|eni u~enici sa ovog literarnogkonkursa posetili su Pariz, Budimpe{tu i Krf, a ove godine su se,kako kaù, odli~no proveli na Zlatiboru. Bili su sme{teni uhotelu Novakov dvor, a posetili su manastir Blagove{tewe uOv~arsko-kablarskoj klisuri i etno muzej Sirogojno.

Posebno im je prijao obilazak [argana i Mokre Gore, vo`wa[arganskom osmicom, kao i poseta Drvengradu na Me}avniku.

Ovu trodnevnu ekskurziju finansiralo je Udruèwe Topli~ana,koje }e se i ubudu}e truditi da nagrade za najboqe na ovom konkursubudu zanimqive kao i do sada. L.S.

Nagra|eni osnovci boravili na Zlatiboru

Promocija lepote rodnog kraja

Tradicionalno, osmo po redu, Ve~e evergrin muzike pod nazivom„Pamtite me po pesmama mojim“, bilo je pose}eno jednako dobro kaoi prethodne, koje su bile posve}ene muzici starih dobrih vremena.U prepunoj sali bioskopa „Toplica“ pevalo je oko tridesetakizvo|a~a.

Ovaj najpose -}eniji koncert,koji prokupa~kiDom kulture or-ganizuje jednomgodi{we, otvo-rio je Dragan Ba -bi} pesmom pokojoj je ve~e do-bi lo naziv, a ko -ju je napisao Du -{ko Trifuno -vi}. Wegovo iz -vo |ewe pratio jeDe~iji hor Doma kulture, koji je na ovoj manifestaciji nastupioprvi put.

Me|u najstarijim izvo|a~ima ve~eri bili su Jugoslav Zvezdi} iStra{imir \oki}, a najmla|i Milena Kosti} i Milica Raden ko -vi}. Koncert je trajao sat i po vremena, a me|u izvedenim kompozi-ci jama bilo je za svakog pone{to. Odu{evqena publika je po zav r {-etku ovog nesvakida{weg koncerta burnim aplauzom organiza-torima poru~ila da ovakvih doga|aja u na{em gradu treba da budevi{e.

L.S.

Tradicionalno dobro u organizaciji Doma kulture

EEvveerrggrriinn oodduu{{eevviioo ppuubblliikkuu Radovi u Tehni~koj {koli

Za boqe i lep{e u~ewe


Fond za talente Op{tinePro kupqe nagradio je u~enikeosnovnih i sredwih {kola kojisu na republi~kim i me|unarod-nim takmi~ewima osvojili prvo,drugo ili tre}e mesto u {kolskoj2013/2014. godini, jednokratnimnov~anim nagradama, ~ija ukupnavrednost iznosi 165.000 dinara.

- Ovo je veoma vaàn i lepprijem. Uvek je dobro ugostitivredne i talentovane |ake i naovaj na~in im bar malo olak{atistaze uspeha kojim hodaju. Nada -mo se da }e tako nastaviti i u bu -du}nosti i upisati èqene fa- kultete, a mi }emo biti tu da ko-liko god moèmo pomognemo, re -kao je predsednik Upravnog odbo -ra Fonda za talente Op{tinePro kupqe Neboj{a ôlovi}uru ~uju}i nagrade. On se ovomprilikom zahvalio i Op{tiniProkupqe koja je omogu}ila danov~ane nagrade do|u u praveruke.

Nagra|ene u~enike pozdravioje i zamenik predsednika Op{ti -ne Prokupqe Ilija \edovi} i

rekao da su oni ponos grada.Me|u nagra|enim u~enicima

Fonda za talente su Ana Ne{i}iz Osnovne muzi~ke {kole „Kor-

nelije Stankovi}“ za osvojenuprvu nagradu na Republi~komtakmi~ewu u~enika muzi~kih ibaletskih {kola Srbije sa 25.000dinara. Istim nov~anim iznosomnagra|en je i Vojislav Milenko -vi} za osvojenu drugu nagradu naRepubli~kom takmi~ewu u~enikamuzi~kih i baletskih {kola Sr-bije i drugu nagradu na Republi -

~kom takmi~ewu u Beogradu.David Tomovi} je osvojio

20.000 dinara za osvojenu tre}unagradu na Republi~kom takmi -

~e wu u~enika muzi~kih i balet-skih {kola Srbije i tre}u na gra -du na Republi~kom takmi~ewu uBeogradu. Sa 20.000 dinara nagra -|ena je i Ana Vilimonovi} izOs novne {kole „Ratko Pavlovi}]i}ko“ za drugo mesto na Kwi -è vnoj olimpijadi. Za tre}e me -sto na Me|unarodnom takmi~ewu„Kengur bez granica“ sa 15.000

dinara nagra|en je Jordan Dini}iz Osnovne {kole „Mili} Raki}Mirko“.

Dramski studio Gimnazije na -gra|en je sa 20.000 dinara za osvo -jenu drugu nagradu na 18. Pozo ri-{nim susretima gimnazija Sr-bije u Kragujevcu. @enska ekipamalog fudbala Osnovne {kole„9. oktobar“ za postignute rezul-tate na prvenstvu Srbije u malomfudbalu i osvojeno drugo mestodobila je 20.000 dinara.

Hor prokupa~ke Gimnazije„Topli~ki heroji“ nekoliko god-ina unazad postiè zapaène re -zu ltate na takmi~ewima. Nagra-du Fonda za talente od 20.000 di-nara dobio je za osvojeno drugomesto na takmi~ewu horova gim-nazija, sredwih stru~nih {kolai sredwih muzi~kih {kola Sr-bije.

- Drago mi je da smo se na{lime|u dobitnicima ove nagrade,jer to je potvrda da se na{ radpra ti, a mi }emo i ubudu}e nasta -viti da nièmo uspehe pronose}iime na{eg grada i predstavqa ju -}i ga na najboqi na~in gde godnastupamo, rekla je ovom prili -kom profesorka muzike i diri-gent hora Tawa Cvetanovi}.

L.S.

Fond za talente Op{tine Prokupqe dodelio nagrade

Najuspe{nijim u~enicima

U Narodnom muzeju Topliceotvorena je pokretna izlo`ba„Ekonomije jasenova~kog logora“arheologa Tawe Tulekovi}.

- To je druga izlo`ba vi{egku s tosa arheologa Tawe Tule ko -vi}, a osmi{qena je na verbal-nim svedo~anstvima preìvelih

logora{a, sa ciqem da posetilacoseti emociju, rekao je organiza-tor izlo`be, vi{i kustos isto -ri ~ar u Narodnom muzeju Top li-ce Darko @ari}.

On je ovom prilikom dodao ito da kada se govori o ekonomija -ma koncentracionog logora Jase -novac, iz literature se sti~euti sak da je ta radna grupa imalapovlastice.

- Bilo je upravo suprotno, ok -

ru ̀ eni hranom logora{i su umi-rali od gladi. Radili su u stra { -nim mukama i proizvodili hranuza svoje xelate, zapisala je Tule -ko vi}. Ono {to je, prema re~imaTulekovi}eve, za posetioce bit -no jeste i to da logora{i nisumu ~eni samo unutar zidina samog

logora, ve} i van wega.Ovu izlo`bu je otvorio Sto-

jan Stojanovi} (1916), jedini ì -vi logora{ u Toplici iz selaPa{inac. Stojan Stojanovi} jekao podoficir Vojske Kraqe vi -ne Jugoslavije zarobqen 10. apri -la 1941. godine kod Ni{a, odakleje deportovan najpre za Bugarsku,a zatim u Austriju u vojni logor17B, tri kilometra udaqen odgrada Krems, u kome su bili Fra -

ncuzi, Poqaci i Sovjeti. Logorsu oslobodili Amerikanci 8.maja 1945. godine.

- Zlo~ini, po~iweni u imedve ideologije fa{izma i naci -zma, odneli su na ovom mestu700.000 ìvota, a u celom svetuoko 55 miliona. Nikad u istoriji

qudske civilizacije nije pogin-ulo toliko qudi u nekom ratu.Ni kad na Balkanu sa takvom mr -` wom nije neko poku{avao dauni{ti drugi narod, kao {to suto radile usta{e sa Srbima uHr va tskoj, Bosni i Hercegovinii Sremu, naglasio je Darko @a -ri}.

Ciq ove izlo`be jeste pub-li kacija istraìvawa o jaseno -va~kom logoru.

L.S.

U Narodnom muzeju Toplice otvorena pokretna izlo`ba

O ekonomijama jasenova~kog logora

Kupovinom kwiga na ovogodi{wem Sajmu kwiga u Beogradu, Nar-odna biblioteka „Rade Drainac“ obogatila je postoje}i kwi`nifond.

- Rukovode}i se potra`wom i èqama na{ih ~lanova, nabavilismo devedeset posto novih kwiga iz beletristike. U Odeqewe zaodrasle stigle su 274 kwige, odnosno 133 naslova, od kojih je 100novih, rekla je kwi`ni~ar Narodne biblioteke „Rade Drainac“Vesna \or|evi}. Ona je dodala da je za De~ije odeqewe bibliotekenabavqeno 147 novih kwiga, od kojih je 57 potpuno novih.

- Izdava~ka ku}a „Buklend“ nam je poklonila 25 kwiga. Woj smoposebno zahvalni. Posle ovogodi{we nabavke De~ije odeqewe je bo-gatije za 100 novih slikovnica, {to }e posebno obradovati na{e na-jmla|e ~itaoce, isti~e \or|evi}.

Narodna biblioteka „Rade Drainac“ na De~ijem odeqewu }euskoro imati i biblioteku za mlade.

- Ova biblioteka bi}e namewena ~itaocima od 14 do 18 godina,jer je statistika pokazala da oni najmawe ~itaju. Iako se redovnou~lane i dolaze do kraja osmog razreda, kasnije se to znatno smawi,podvla~i bibliotekar Vesna \or|evi}.

Mladi ovog uzrasta mogu na}i kwige iz svog domena intereso-vawa na De~ijem i Odeqewu za odrasle, a po formirawu tzv. bib-lioteke za mlade, ima}e i posebno mesto na De~ijem odeqewu.

L.S.

Sa ovogodi{weg Sajma kwiga u Beogradu

NNoovvii nnaasslloovvii uu BBiibblliiootteeccii


êtrdesetoro pred{kolaca iu~enika prvog razreda Osnovne{kole „Mili} Raki} Mirko“, uakciji „Povratak u {kolu“ kom-panije „Bambi“, dobilo je plazma{kolske pakete. Akcija je reali -zovana uz podr{ku Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kograzvoja.

- Kompanija „Bambi“ ovu ak-ciju realizuje drugu godinu zare-dom. To je samo jedna u nizu kojom

pokazuju dru{tvenu odgovornost,rekla je direktorka {kole „Mi -rko“ Ivana Radowi} i dodala dase ova obrazovna ustanova i samana razli~ite na~ine trudi da

svojim u~enicima obezbedi boqeuslove za u~ewe i rad u {koli.

Plazma {kolske pakete Kom-panije „Bambi“ dobili su i u~e -nici u isturenim odeqewima ove{kole, a direktorka isti~e daoni zna~e deci puno jer predsta -vqaju znak pa`we, ali i podstrekza dobro u~ewe.

Ovom prilikom u~enica pr -vog razreda Qiqana Mitrovi}pohvalila se nagradom koju je do-

bila na likovnom konkursu podnazivom „Moja idealna soba“,koji je raspisala Forma idealena nivou cele Srbije.

- [kola se javila na konkurs

na po~etku {kolske godine. Do-bili smo materijal na kome jetrebalo da se radi i deca su se savalikom rado{}u odazvala. Pos -lali smo dvadesetak radova, aQi qana je osvojila ~etvrtu na-gradu, koja je bila idealna sves -ka, istakla je Radowi}eva.

Prema re~ima Qiqanine

u~i teqice Dragane Stamenkovi}nagrada za prvake zna~i mnogo.Ona ih podsti~e da ve{tine kojeposeduju pokaù na pravi na~in.

- Nekad je to re~, nekad sveskaili ne{to konkretnije, ali na-jvrednije i najma{tovitije trebauvek nagraditi, podvukla je Sta-menkovi}eva. L.S.

Prokupa~ki Volonterski centar u okviru projekta „Nasiqe nemaopravdawa“ pokrenuo je radionicu pod nazivom „Vr{wa~ko nasiqenema alternativu“, kroz koju je do sada pro{lo nekoliko desetinasredwo{kolaca, izjavila je predsednica Volonterskog centraSla|ana Milosavqevi}.

- Obu~ili smo dvadesetak u~enika tre}ih razreda sredwih {kola,koji }e nakon obuke i sami postati medijatori i u neposrednim kon-taktima sa vr{wacima prenositi ste~ena iskustva, kazala jeMilosavqevi}.

Ona je objasnila da su u okviru radionice, pored ostalih mladimaprikazane i filmske scene eksplicitnog nasiqa o kojima su kasnijerazgovarali sa psiholozima Jelenom \or|evi} êlebon i MarijomSto{i}.

Jelena \or|evi} êlebon je nakon radionice istakla da su |aciprokupa~ke Gimnazije dodatno inspirisali edukatore psihologe daposvete ve}u pa`wu vr{wa~kom nasiqu.

- Du{an Man~i}, koji vodi ovaj projekat je zasluàn da smo imaliovako dobar odziv i aktivno u~e{}e mladih prokup~ana, kazala je ona.

Projekat „Nasiqe nema opravdawa“ sprovodi Centar za razvojneformalnog obrazovawa iz Beograda, a u Prokupqu je zaìveo zah-vaquju}i autoru projekta glumcu Zijahu Sokolovi}u, koji je ostvariosaradwu sa na{om Op{tinom i Volonterskim centrom.

Osnovna {kola „Nikodije Stojanovi} Tatko“ ove godine jesve~anostima, koje su trajale cele nedeqe, obeleìla 62. ro|endan.Zavr{na sve~anost povodom Dana ove obrazovne ustanove zavr{enaje priredbom u bioskopu „Toplica“.

Ovakve prilike najpre budu iskori{}ene da se najboqim |acima,u~esnicima takmi~ewa iz svih predmeta, za odli~ne rezultate do-dele pohvale i priznawa, jer su oni, prema re~ima direktorkeQiqane Suboti}, promoteri i najboqi predstavnici {kole gde godse na|u.

- Iz na{e {kole su iza{li mnogi odli~ni u~enici koji su kas-nije postali dobri lekari, nastavnici, inèweri, ali pre svegadobri qudi, koji su svoje znawe i rad ugradili u ja~awe i napredakna{eg dru{tva, istakla je Suboti}.

U programu obeleàvawa ovog velikog i va`nog jubilejau~estvovali su recitatori, peva~i, glumci, plesa~i i folkloristi.

- Priredba je bila spoj modernog i tradicionalnog. Mi negujemostare vrednosti u radu, ali pratimo i savremene tokove, dop-uwavaju}i ih savremenim metodama koje diktira vreme. Kombinuju}ioba na~ina rada, postièmo odli~ne rezultate, nagla{ava direk-torka ove {kole Qiqana Suboti}.

Posebno mesto na sve~anosti imali su i svi oni koji su u toku go-dine na najboqi na~in predstavili svoju {kolu.

L.S.

Sve~anosti povodom Dana {kole „Nikodije Stojanovi} Tatko“

Nagra|eni najboqiRadionica Vr{wa~ko nasiqe nema alternativu

\aci kao medijatori

U~enici O[ „Mili} Raki} Mirko“ nagra|eni paketima

Povratak u {kolu

Organizacija mladih O-ruk Op{tine Prokupqe predstavila jeprojekat „Baci kosku“ u~enicima i nastavnicima prokupa~kih{kola, koji je ura|en u saradwi sa Ministarstvom omladine isporta i Proaktivom.

- @elimo da podstaknemo kulturno stvarala{tvo mladih, koji}e imati zadatak da osmisle dru{tvene igre na temu ekologije,ìvota bez nasiqa i qudske razli~itosti, rekao je {ef Kancelar-ije za decu i mlade Dejan Kostadinovi}.

On je naglasio da }e projekat podsta}i mlade da slobodno razvi-jaju svoje ideje i kroz kreirawe i igrawe dru{tvenih igara postanusvesni problema mladih u svojoj lokalnoj zajednici i na|u na~in daih re{e.

Ciq projekta „Baci kosku“ jeste promocija solidarnosti i hu-manosti, a sav prihod koji bude sakupqen u toku realizacije bi}enamewen pomo}i za ugroèna podru~ja, istakla je ~lanica grupe O-ruk Marija Milovanovi}.

gre }e se prezentovati profesorima gra|anskog vaspitawa i di-rektorima osnovnih i sredwih {kola, koji }e imati mogu}nosti daih kupe.

L.S.

Organizacija mladih O-ruk Prokupqe

PPrreeddssttaavviillii pprroojjeekkaatt BBaaccii kkoosskkuu


TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a 2

• Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Mari} • Redakcija: Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan

Krsti}, Nina \or|evi}, Zorica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko

ure|ewe: PRADO - Prokupqe • [tampa: Prado, Prokupqe

Op{ta bolnica „Dr Aleksa Savi}“ u Prokupqu dobila je na-jsavremeniji aparat za pra}ewe i dijagnostiku bolesti debelog creva– kolonoskop. Vrednost ovog aparata, koji je prokupa~koj Bolnicipoklonila Evropska unija je oko 39 hiqada evra.

- Novim aparatom poboq{a}emo kvalitet zdravstvenih usluga,jer on omogu}ava da se na vreme uo~e neèqene pojave i blagovre-meno postavi ta~na i precizna dijagnoza, kao i adekvatna terapija,koja u velikom broju slu~ajeva zna~i i ozdravqewe i oporavak paci-jenata sa patologijom debelog creva, rekao je subspecijalista hirurgMiodrag Petrovi} i dodao da se ovim aparatom moè otkriti kar-cinom debelog creva u ranoj fazi, {to je veoma zna~ajno, jer je ovabolest u ekspanziji.

Q.M.

Narodna kuhiwa Crvenog krsta Prokupqe obezbe|uje dnevno ob -rok za oko 320 korisnika, ali svakodnevno raste broj lica koja traèpomo} humanitarnih organizacija, bilo da je u pitawu hrana ilisredstva za higijenu.

- Trudimo se da svakog meseca obezbedimo osnovne namirnice,kako bi narodna kuhiwa radila nesmetano. Za pripremu obroka po -trebno je obezbediti 24 artikla, od toga dobijamo desetak osnovnihnamirnica od norve{kog Crvenog krsta, a ostatak obezbe|uje lo ka -lna samouprava, rekla je sekretar Crvenog krsta Prokupqe Du{icaDini} i dodala da je broj ugroènih koji traè pomo} u hranisvakoga dana u porastu.

- Za pripremawe dnevnog obroka angaòvali smo Turisti~ko-sportski centar Prokupqe, koji ima veliku centralnu kuhiwu i iz-vanredne uslove za pripremawe obroka. Na{i korisnici su izuzetnozadovoqni kvalitetom obroka koji dolaze iz kuhiwe ovog preduze}a,istakla je Dini}.

Ina~e, Crveni krst Prokupqe uz pomo} donatora svakog mesecaobezbedi jo{ tridesetak porodi~nih paketa za najugroènije.

Q.M.

Novoizgra|ena crkva u krugu prokupa~ke Bolnice osve{tana jena dan Svetih vra~a Kozme i Damjana, ~ije ime i nosi. Osve}ewecrkve i svetu arhijerejsku liturgiju sluìli su sve{tenici ni{keeparhije i Crkvene pravoslavne op{tine Prokupqe, uz prisustvopredstavnika lokalne samouprave, prokupa~kih ustanova, zdrav st -ve nih radnika i mnogobrojnih gra|ana.

Izgradwa crkve Sveti Vra~i u krugu Bolnice zapo~ela je septe -mbra 2011. godine, uz blagoslov Patrijarha srpskog Irineja, a prvali turgija sluèna je u maju 2014. godine, po blagoslovu vladike ni{ -kog dr Jovana. Idejni tvorac i rukovodilac izgradwe od po~etka dokraja je dr Dragan Dini}, tada{wi direktor Bolnice.

Najve}i ktitor izgradwe crkve je prokupa~ka Op{ta bolnica,uz pomo} oko tridesetak donatora, me|u kojima su poslovni partne -ri, preduze}a, firme, kao i pojedini gra|ani Prokupqa.

Mnogi radnici prokupa~ke Bolnice dali su doprinos izgradwiovog svetog hrama, kako nov~anim sredstvima, tako i svojim radom.Jedan od wih je i Dragan @ivkovi}, vi{i radiolo{ki tehni~ar.

- Kada je zapo~ela izgradwa crkve u bolni~kom krugu poèleosam da budem jedan od donatora, pre svega zbog tradicije koju negujemoja porodica, jer su i moji roditeqi, tako|e, u~estvovali u izgra -dwi crkve Sveti Prokopije u Prokupqu, rekao je @ivkovi}.

U novoizgra|enoj crkvi liturgija se sluì svakog petka u 8.00sati. Sveti antimis crkve Sveti Vra~i su mo{ti Svetog Jovana.Nakon osve}ewa crkve i liturgije prese~en je slavski kola~ iuru~ene zahvalnice donatorima.

Q.M.

Dom zdravqa Prokupqe organizovao je akciju provere vrednosti{e}era u krvi, koja je sprovedena povodom obeleàvawa 14. novem-bra, Svetskog dana borbe protiv {e}erne bolesti.

- Ovo je bila prilika da gra|ani provere vrednost {e}era ukrvi, kao i da od stru~nog tima dobiju informacije o ovoj bolesti,koja u svetu sve vi{e uzima maha, kazala je portparol Doma zdravqaQubica Stankovi} i istakla da su ovakve akcije pokazale da sevisok nivo {e}era javqa i kod osoba koje nikada nisu bolovale oddijabetesa.

- U ciqu ranog otkrivawa ove bolesti nastoja}emo da {to ~e{}eorganizujemo ovakve akcije, jer kao neotkrivena i nele~ena bolestdijabetes polako, ali sigurno dovodi do smrtnog ishoda, rekla jeStankovi}.

Svetski dan borbe protiv {e}erne bolesti 14. novembar izabranje u ~ast ro|endana Frederika Bantinga, koji je zajedno sa ârlsomBestom prvi izloìo ideju koja je dovela do otkri}a insulina 1921.godine.

U Srbiji preko 700.000 osoba boluje od dijabetesa, {to je zabri-wavaju}e, jer je ovaj broj u stalnom porastu naro~ito kod mla|e pop-ulacije. Ipak, ohrabruje ~iwenica da se primenom preventivnihintervencija, dobrom kontrolom bolesti i unapre|ewem kvalitetazdravstvene za{tite, obolevawe i umirawe od dijabetesa moèsmawiti.

Q.M.

Sve ve}i broj qudi traì pomo} Crvenog krsta

Obrok i porodi~ni paketi za najugroènijeOsve{tana crkva Sveti Vra~i u krugu Op{te bolnice

Novi pravoslavni hram u Prokupqu

Donacija Evropske unije

Bolnica dobila novi aparat

Akcija Doma zdravqa

Preventivom protiv bolesti

topli^ke novine u planu jo{ bli`a saradwa...stave gvozdenog puka gradona~el-niku gaj mileru i...

Documents