Tipovi sterilizacije

Rad u mikrobiološkoj laboratoriji-laboratorije namenjene za rad sa različitim grupama

mikroorganizama (virusi, bakterije, alge, gljive, lišajevi)- rad sa mikroorganizmima zahteva posebne mere opreznosti koje

se sprovode u cilju zaštite i sprečavanja moguće infekcije i kontaminacije;

- neophodna, obavezna pravila koja se moraju poštovati:

1. rad u sterilnim uslovima tj.delovima laboratorije ili u posebnim sterilnim prostorijama kao što su komore2. korišćenje isključivo sterilnog pribora i posuđa za rad3. u laboratoriji je obavezno nošenje belog mantila radi zaštite od

kontaminacije4. obavezno pranje ruku pre, a naročito posle rada5. zabranjeno je jesti, piti, pušiti u prostorijama namenjenim za rad sa

mikroorganizmima

6. ukoliko se kultura prospe nikako se ne sme kupiti rukama, preko nje prelije neko dezinfikujuće sredstvo i sačeka da deluje pa se onda adekvatnim priborom uklanja7. ukoliko na rukama postoje otvorene rane, ne sme se raditi sa kulturama mikroorganizama (u izuzetnim slučajevima dozvoljeno je ali uz upotrebu rukavica)8. nakon završenog rada odbačene kulture se sterilišu, a posuđe adekvatno pere

-prvi i najvažniji uslov koji mora biti ispunjen u radu sa mikroorganizmima jeste STERILNOST

-sterilni uslovi postižu se primenom postupka koji se zove STERILIZACIJA

-sterilizacija je postupak uništavanja svih živih oblika organizama uključujući i bakterijske endospore iz neke sredine pri čemu se postižu aseptični uslovi

Sterilizacija

• postupak uništavanja živih organizama, uključujući i bakterijske endospore, postižu se aseptični uslovi

• vrši se na razne načine, primenom različitih fizičkih i hemijskih metoda u zavisnosti od osobine predmeta koji se steriliše

• Tipovi sterilizacije:1. fizička2. mehanička3. hemijska

Fizička sterilizacija

1. Sterilizacija toplotoma) suva toplota

– plamenom– toplim vazduhom

b) vlazna toplota– vodom (kuvanjem)– vodenom parom (strujeća vodena para ili vodena

para pod pritiskom)

2. Sterilizacija zračenjem

• delovanje visokih temperatura izaziva privremene ili trajne promene kod mikroorganizama• negativno dejstvo visokih temperatura ispoljava sa kroz denaturaciju a samim tim i inaktivaciju fiziološki važnih komponenata ćelije kao što su enzimi• uginuće mikroorganizama je delom uslovljeno i toplotnom inaktivacijom RNK i oštećenjima citoplazmatske membrane• vegetativne ćelije su naročito osetljive na delovanje visokih temeparatura za razliku od spora (konzervacioni oblici)• najveći broj vegetativnih oblika ugine nakon 10-15 minuta na 60-70 C, dok spore opstaju duže i na 100C• vrlo otporne spore vrste Clostridium botulinum

Sterilizacija toplotom

Sterilizacija toplotom

• najčešće primenjivana tehnika u mikrobiologiji1. suva toplota-sterilizacija laboratorijskog

pribora i posudja– plamenom (spaljivanjem)-metalni pribor koji podnosi

česta zagrevanja do usijanja ~500 C (eza, pinceta, skalpel, preparatorska igla)

– toplim vazduhom-u suvim sterilizatorima, steriliše se laboratorijsko posudje, porcelanski i metalni pribor, t° zavisi od veličine predmeta (najcesce na 180 °C, 2h), pre sterilizacije objekti moraju biti stavljeni u metalne kutije ili zavijeni u hartiju, kako nakon sterilizacije ne bi došlo do kontaminacije

Suvi sterilizatori – sušnice

Sterilizacija toplotom

2. vlažna toplota– sterilizacija vodom (kuvanje)-metalni i gumeni pribor,

u H2O se dodaje Na2CO3 kako bi se uništile i spore– sterilizacija strujećom vodenom parom-sterilizacija

bakterioloških hranljivih podloga koje sadrže šećere (ne smeju se izlagati t° iznad 100°C), u Koch-ovom loncu (ili autoklavu bez pritiska) 3 dana uzastopce po 20min, a u medjuvremenu podloge stoje u termostatu-frakciona sterilizacija (tindalizacija)-1. sterilizacija uništava vegetativne ćel., u slučaju da postoje spore, one klijaju i unište se 2. sterilizacijom, 3. sterilizacija zbog veće sigurnosti

– sterilizacija vodenom parom pod pritiskom-sterilizacija većine hranljivih podloga, lab. posudja, odbačenih kultura mo i drugo, u autoklavu

Autoklav

• cilindričnog oblika • dupli metalni zidovi, na dnu

izmedju zidova prostor za vodu u kome su el. grejaci, prostor za vodu u vezi sa vodomernom cevi (pokazuje dozvoljen nivo vode), manometrom, termometrom i sigurnosnim ventilom (automatski se otvara u slučaju stvaranja većeg pritiska)

• voda se može dolivati preko ugradjenog levka

Autoklav• može biti vertikalan i horizontalan

• masivan poklopac koji se pomoću zavrtnja pričvršćuje za telo autoklava i sprečava izlazak pare• konstrukcija aparata omogućava postizanje visokog pritiska tokom sterilizacije

Autoklav

Glavni delovi autoklava

Upotreba autoklava

• u komoru se stave objekti za sterilizacijuu, pri čemu treba voditi računa da ostane dovoljno prostora za prolaz vodene pare

• spusti se poklopac i pričvrsti unakrsnim zatezanjem zavrtnja• prekontrolisati nivo vode, otvoriti slavinu za ispuštanje pare i

uključiti grejače• gust mlaz pare na slavini za njeno ispuštanje je znak da je iz

komore istisnut vazduh, zatvoriti slavinu• računanje vremena sterilizacije počinje kada je postignuta

odgovarajuca t° i pritisak • kada je završena sterilizacija isključuju se grejači, blago se

otvori ventil za ispuštanje pare• kada se pritisak vrati na 0atm i para prestane da izlazi otvara

se poklopac

Sterilizacija zracima

• UV lampe (250nm)-sterilizacija operacionih sala, mikrobioloških laboratorija, izolovanih radnih površina, sterilizacija površina na koje zraci direktno padaju

• jonizujuce zračenje (radijacija)-sterilizacija plastičnog posudja i pribora za jednokratnu upotrebu pri njihovoj proizvodnji, nema širu primenu, jer zraci imaju dubinsko mikrobicidno dejstvo

1. sterilizacija UV zracima

- zraci kratkih talasnih dužina (do 380 nm) i energije koja izaziva ekscitaciju molekula koji ga apsorbuje

- dejstvo na mikroorganizme može biti mutageno i mikrobicidno, što zavisi od talasne dužine, intenziteta zračenja , od vrste mokroorganizma, od karakteristika sredine…

- najveći mikrobicidni efekat ima zračenje =265 nm što odgovara maksimalnoj apsorbciji DNK

- UV zračenje indukuje stvaranje fotoprodukata što dovodi do distorzije molekula DNK i inhibira replikaciju

2. sterilizacija jonizujućim zracima

-zračenje kratkih talasnih dužina (<10nm) koja poseduju veliku energiju i prolaskom kroz materiju izazivaju promene u atomskoj strukturi – jonizaciju

-to su i X zraci

-niske doze ovog zračenja deluju mutageno, a visoke mikrobicidno

-negativno dejstvo se zasniva na oštećenju molekula DNK koje nastaje direktnim cepanjem fosfodiestarskh veza i destrukcijom genetskog materijala ili dejstvo može biti indirektno, reakcijom sa slobodnim radikalima-najčešće korišćen emiter jonizujućih zraka jeste kobaltna bomba

Mehanička sterilizacija

• sterilizacija filtracijom-za sterilizaciju rastvora koji se menjaju pod uticajem toplote, pomoću vakuuma tečnost koja se steriliše propušta se kroz filter čije su pore sitnije od veličine mo – tipovi filtera koji se koriste: Sajc-ov filter (azbest),

Čemberlen-ov filter (porcelan), Berkfeld-ov filter (dijatomejska zemlja), membranski ultra filtri (nitroceluloza)

Aparat za filtriranje -vakum

pumpa

Hemijska sterilizacija

• hemikalije mogu delovati mikrobistatično i mikrobicidno na mo u zavisnosti od koncentracije i veremena delovanja

• dezinfekciona sredstva-uništavanje vegetativnih oblika ćelija (manja koncentracija, kraće vreme delovanja), ciljana sterilizacija

• dezinfekcija u lab. i bolnicama (podovi, zidovi, radne površine)

• hemikalije koje se najčešće koriste: etil alkohol, fenol (0,5% rastvor karbolne kiseline), lizol (3% rastvor karbolne kiseline), formalin (40% vodeni rastvor formaldehida), etilen oksid-plastika

Pasterizacija

• uništavanje vegetativnih oblika mo povišenom t°• najčešće se vrši 20min na 72°C ili 5min na 62°C i

naglim hladjenjem na 5-10°C• uništava se 80-90% mo • hladjenjem se usporava klijanje i razmnožavanje

spora• postupak se primenjuje za produžavanje roka

trajanja nekih prehrambenih proizvoda