timski rad - o predmetu - psihologija...

TIMSKI RAD

dr Ivana Kovačević

Fakultet organizacionih nauka

Master akademske studije

Literatura i način polaganja:

Literatura:

Mihailović, D., Ristić, S. (2005). Timski rad i apsentizam. Viša

železnička škola, Beograd. Str. 40-192

Dolazak na nastavu: 5 poena

Vežba 10. 5 poena

Vežba 12. 10 poena

Vežba 13 (domaći zadatak): 15 poena – analiza

Esej: Virtuelni timovi: 25 poena

Test: 40 poena

timski rad - master studije Ivana Kovačević 2

Procenite tačnost ponuđenih iskaza zaokruživanjem T ili N u zavisnosti od toga da li smatrate da je iskaz istinit ili ne

10 – 8 tačnih odgovora: Vi ste ekspert za timski rad

7 – 5 tačnih odgovora: Još malo se potrudite i znaćete dovoljno

4 – 0: timski rad Vam nije jača strana

Šta znamo o timskom radu?

Vežba br. 1.


4

1. tim stvara sinergetski efekat čiji je učinak veći od

prostog zbira doprinosa pojedinačnih članova T N

2. najbolji timovi se obično sastoje od malog broja članova T N

3. tim će najbolje funkcionisati ako su svi članovi eksperti

u određenoj oblasti T N

4. uspešni timovi imaju zajednički cilj T N

5. uspešni timovi transponuju svoju viziju

u merljive konkretne ciljeve T N


5

6. svi članovi tima treba podjednako da budu opterećeni

količinom poslovnih obaveza T N

7. uspešni timovi ohrabruju nezainteresovanost

„slobodnih strelaca“ T N

8. ako nedostaje poverenja između članova tima,

to onemogućuje njihovu međuzavisnost T N

9. timovi bi trebalo da se trude da imaju članove koji nemaju

porodične obaveze T N

10. svi članovi bi trebalo da preuzmu odgovornost za neuspeh tima T N

Zašto se ljudi udružuju u grupe?

Potreba za afilijacijom (afilijativni motiv)

Potreba za moći

Potreba za socijalnom podrškom

Složenost uslova postojanja

timski rad - master studije 6 Ivana Kovačević

Definisanje pojmova

Kako definisati timski rad?

Tim = grupa

Vežba br. 2. Grupno definisanje pojmova: prepoznavanje razlika između tima i grupe; struktura i procesi

Opažanje razlika između tima i grupe od strane menadžera: prema: Fisher, G.S., Hunter, A.T., Macrosson, W.D.K., Team or Group? Managers`

Perceptions of the Differences,Journal of Managerial Psychology, Vol. 12., no. 4.,

1997., pp. 232-242.

Faktor 1 za tim Faktor 1 za grupu Poklapanja/razlike

Svojstvena vrednost 4,832 6,173

Neslaganje (%) 24,2 30,9

Aktivnost 0,4010 0,5788 poklapanje

Efektivnost 0,6846 0,4671 poklapanje

Energičnost 0,4491 0,5874 poklapanje

Fleksibilnost!!!! 0,5498 0,7236 poklapanje

Kreativnost 0,7312 samo timovi

Inovativnost 0,7388 samo timovi

Dobra organizovanost 0,4654 samo timovi

Uspešnost dogovora 0,6158 samo grupe

Umreženost 0,4273 samo grupe

Ubedljivost 0,6346 samo grupe

∑ pojedinačnih ciljeva 0,4260 samo grupe

grupa/tim

Grupa je:

socijalna jedinica koju čini ograničeni broj pojedinaca koji su u stalnoj interakciji, te između njih postoji stabilizovani sistem odnosa i norme

ponašanja usmerene ka ostvarenju zajedničkih ciljeva

(Rot, N., 1994)

Tim je:

„grupa ljudi koja poseduje komplementarne veštine i ima zajedničku:

misiju,

cilj,

pristup, i

osećanje odgovornosti “

(Nelson, Quick, 2006).


Struktura i procesi – dva bitna

faktora za efektivnost timskog rada

Strukturalni elementi:

raspored, organizovanost, trajnost

11

Uloge

Norme

Vrednosti

Obrasci komunikacije

Razlike u statusu

12

Struktura kao sistem uloga

Uloga i formiranje uloga - skup propisanih i očekivanih obrazaca ponašanja

(koja proizlaze iz pozicije koju neko ima u timu) -

Propisana uloga Očekivana uloga Opažena uloga “odigrana” uloga

Karakteristike ličnosti Pozicija – funkcije koje osoba treba da ostvaruje i zadaci koji treba da se obavljaju da bi se ostvarili ciljevi

SEKVENCA FORMIRANJA ULOGE

Različite tipologije uloga u timu

Grosovih 12 grupnih uloga

Adižesov PAEI model

Belbinovih 9 uloga u timu

13

Gross-ove grupne uloge:

1. Zaposlene orijentisane na zadatak (performere): “uraditi posao”

2. Zaposleni orijentisani na ljude: socijalni lideri

3. Negativisti (oportunisti): oni koji su uvek opozicija

4. “da” ljudi

5. Regularci: koji prihvataju timske norme, vrednosti, i prihvaćeni od strane grupe

6. Devijantni (problematični)

7. Izolovani (samotnjaci)

8. Pridošlice

9. “Old tajmeri”

10. Planinari: koji žele da napreduju po svaku cenu

11. Kosmopolite: oni koji sebe vide kao članove veće profesionalne i kulturalne zajednice

12. Lokalci: oni koji su čvrsto ukorenjeni u organizaciju i zajednicu


Adižesov PAEI model

PRODUKUTIVAC (PRODUCER)

ADMINISTRATIVAC (ADMINISTRATOR)

PREDUZIMAČ (ENTREPRENEUR)

INTEGRATOR (INTERGATOR)


Belbinove uloge u timu Uloge Doprinos Dozvoljene slabosti

SAMOTNJAK (PLANT) Kreativan, maštovit, rešava komplikovane probleme Ignoriše incidente, suviše preokupiran sobom da bi

komunicirao sa ostalima

KOORDINATOR (COORDINATOR) Zreo, odgovoran, poverljiv, dobar predsedavajući,

pojašnjava ciljeve, promoviše donošenje odluka, dobro

delegira zadatke

Često ga smatraju manipulativnim, previše zahtevan

OCENJIVAČ (MONITOR EVALUATOR) Trezven, strateški orijentisan, sagledava sve mogućnosti,

dobro prosuđuje

Nedostaje mu sposobnost da vodi i inspiriše ostale

IMPLEMENTATOR (IMPLEMETER) Disciplinovan, pouzdan, konzervativan, efikasan,

sprovodi ideje u delo

Nefleksibilan, sporo reaguje na nove mogućnosti

FINIŠER (COMPLETER FINISHER) Traga za greškama i propustima, završava poslove na

vreme

Anksiozan, sklon da suviše brine, nesposoban da

delegira posao

ISTRAŽIVAČ RESURSA (RESOURCE

INVESTIGATOR)

Ekstrovertan, entuzijasta, komunikativan, istražuje

mogućnosti, razvija kontakte

Preveliki optimista, gubi interes po gubitku

entuzijazma

ONAJ KOJI OBLIKUJE (SHAPER) Voli izazove, dinamičan, dobro radi pod pritiskom, ima

snage da prevaziđe prepreke

Podložan provokacijama, povređuje tuđa osećanja

TIMSKI RADNIK (TEAMWORKER) Kooperativan, blag, osećajan, diplomata, dobar slušalac Neodlučan u krucijalnim situacijama

SPECIJALISTA (SPECIALIST) Usmeren, posvećen, pruža znanje i veštine koje se

zahtevaju

Daje ograničen doprinos, sitničar


Ko sam ja u timu?

Vežba br. 3.

Prepoznavanje timskih

uloga

18

Molimo Vas da pažljivo pročitate sledeće tvrdnje i procenite koliko se one odnose na Vas kada sa nekim radite u timu.

Pri procenjivanju rukovodite se ponuđenom skalom:

1 – uopšte me ne opisuje

2 – uglavnom me ne opisuje

3 – nekad me opisuje, nekad me ne opisuje

4 – uglavnom me opisuje

5 – opisuje me u potpunosti

19

KLJUČ ZA TUMAČENJE UPITNIKA

Redni broj

pitanja

Broj

poena

Redni broj

pitanja

Broj

poena

Uloga u timu

4 19 KONTROLOR

8 17 KOORDINATOR

5 10 INTEGRATOR

13 20 TIMSKI IGRAČ

14 18 MISLILAC

3 9 KRITIZER

7 16 MIROTVORAC

2 11 BODRILAC

1 12 PRODUKTIVAC

6 15 KREATIVAC

NASTAVAK: KO SAM JA U TIMU


odgovor Pitanje

br. 21

Pitanje

br. 22

Pitanje

br. 23

Pitanje

br. 24

Pitanje

br. 25 Укупно Uloga u timu:

а) kontrolor

b) koordinator

c) integrator

d) Timski čovek

e) mislilac

f) kritizer

g) mirotvorac

h) bodrilac

i) produktivan

j) kreativan

21

ULOGE PREDNOSTI NEDOSTACI

KONTROLOR (VERIFIER)

ONAJ KOJI TRAGA ZA GREŠKAMA I VRŠI

POSLEDNJU KONTROLU

PERFEKCIONISTI ORIJENTISANI NA DETALJE –

GARANICIJA KVALITETA, POSVEĆENI, OTKRIVAJU

VAŽNE PROPUSTE I BUDNO MOTRE NA KRAJNJI

ROK

CEPIDLAKE, TROŠE DRAGOCENO

VREME, SPUTAVAJU NAPREDAK, NE

MOGU DA RADE CIŠE ZADATAKA

ODJEDNOM

KOORDINATOR (COORDINATOR)

ONAJ KOJI ORGANIZUJE ZADATKE I VODI

RAČUNA O POSTIGNUĆIMA

PRECIZNI ADMINISTRATIVCI, ANALITIČARI,

ORGANIZATORI,

SA VELIKOM KOLIČINOM MOĆI U TIMU,

ORIJENTISANI KA CILJU, OBEZBEĐUJU

DOSTUPNOST RESURSA, INTEGRALNA ULOGA U

TIMU

DELUJU ZAPOVEDNIČKI, MOGUĆA

PREKORAČENJA OVLAŠĆENJA,

ZANEMARUJU LJUDSKI ASPEKT

INTEGRATOR (NETWORKER)

ONAJ KOJI KORISTI SVOJA POZNANSTVA

DA POMOGNE NAPRETKU TIMA

KOMUNIKATIVNI EKSTROVERTI KOJI “ZNAJU LJUDE”

I ZNAJU KAKO DA DOĐU DO INFORMACIJA,

ENTUZIJASTE SA PUNIO ENERGIJE, PROMOVIŠU

PROJEKAT, UVEK U POSLU, DISTRIBUIRAJU

INFORMACIJE

MOGU DELOVATI RASEJANO,

KOMUNIKATIVNOŠĆU MOGU OMETATI

ILI IRITIRATI CILJU ORIJENTISANE

ČLANOVE

ČOVEK TIMA (TEAM WORKER)

ONAJ KOJI VOLI DA SARAĐUJE I POMAŽE

DRUGIMA U POSLU

SVE ŠTO RADI RADI ZA DOBROBIT TIMA I NE TRAŽI

LIČNO PRIZNANJE ZA POSTIGNUĆA;

CENJENI JER SU UVEK NA RASPOLAGANJU, JAKA

RADNA ETIKA

MOGU BITI NETOLERANTNI PREMA

LJUDIMA KOJI SE NE POKORAVAJU

TIMSKOM DUHU I MAHOM SU

SLEDBENICI KOJE TREBA VODITI, ČESTO

EKSPLOATISANI OD STRANE

NERADNIKA

MISLILAC (THINKER)

DOBAR ANALITIČAR I REŠAVALAC

PROBLEMSKIH SITUACIJA

INOVATOR I IMPLEMENTATOR;

IMA PRAKTIČNE IDEJE KOJE UME DA PRETVORI U

KONKRETNA REŠENJA, DISCIPLINOVANI I

POUZDANI, EFIKASNI I PRAKTIČNI, ANALITIČNI I

OBJEKTIVNI, SPOSOBNI ZA ANTICIPACIJU TEŠKOĆA,

INTELEKTUALNO RADOZNALI

PRETERANO KONKRETNI, TE MOGU

ODBACITI KREATIVNE IDEJE PRE

VREMENA, ORIJENTISANI NA DETALJE

ŠTO MOŽE KOČITI NAPREDAK

22

ULOGE PREDNOSTI NEDOSTACI

KRITIZER (QUESTIONER)

ONAJ KOJI PREISPITUJE STVARI PRE NEGO IM

SE POSVETI

POSTAVLJA PITANJA, TRAŽI SKRIVENE

RAZLOGE; SUMNJIČAVI NEKOMFORMISTA

ANALITIČNI, TREZVENI I OBJEKTIVNI, SVE

SAGLEDAVAJU IZ VIŠE UGLOVA, POSTAVLJAJU TEŠKA

ALI PRAVA PITANJA

POTREBNO IM JE VREMENA DA “SVARE”

INFORMACIJE, KOČE NAPREDAK TIMA,

NEPOTREBNI PESIMIZAM, SKEPTICIZAM,

MOGU BITI ZLONAMERNI I POVREĐUJUĆI

MIROTVORAC (PEACEMAKER)

ONAJ KOJI ČINI NAPORE DA SMANJI ILI

NEUTRALIŠE NESLAGANJA U GRUPI

ORIJENTISANI KA LJUDIMA, ŽELE DA STVORE I

ODRŽE HARMONIČNE ODNOSE U GRUPI

ULAŽU NAPORE DA SE SVI ČLANOVI OSEĆAJU DOBRO U

GRUPI; IZGLAĐUJU POTENCIJALNE SUKOBE;

DIPLOMATIČNI, REŠAVAJU SUKOBE NA

KONSTRUKTIVAN NAČIN

SPUTAVAJU I ONE RASPRAVE KOJE MOGU

BITI KORISNE; PLAŠE SE KONKRETNIH

DONOŠENJA ODLUKA I POTENCIJALNIH

SUKOBA

BODRILAC (CHEERLEADER)

ONAJ KOJI IMA SPOSOBNOSTI DA MOTIVIŠE

OSTALE ČLANOVE TIMA

SVESNI SU OSEĆANJA I POTREBA ČLANOVA

TIMA, ONI IH BODRE I PROMOVIŠU TIMSKI

DUH

ULAŽU ENERGIJU DA SE SVI ČLANOVI TIMA OSEĆAJU

DOBRO, INICIRAJU RAD BEZ DOŽIVLJAJA PRISTISKA,

USMERAVAJU ENERGIJU TIMA NA ZADATAK; VESELI I

OPTIMISTI

SVOJIM OPTIMIZMOM MOGU FRUSTRIRATI

OSTALE, SLEPI ZA PROBLEME I TEŠKOĆE,

ZANEMARUJU CILJ

PRODUKTIVAC (GO GETTER)

ONAJ KOJI IZVRŠAVA ZADATKE EFIKASNO I

NA VREME

UVEK IDU NAPRED KA JASNO DEFINISANOM

CILJU BEZ ODLAGANJA I “SKRETANJA”

EFIKASNI I FOKUSIRANI, SISTEMATIČNI I NEPOPUSTLJIVI,

DISCIPLINOVANI, LOJALNI I POUZDANI, NALAZE

NAJBRŽI NAČIN DA SE ZADATAK OBAVI, DOBRI U

POSTAVLJANJU PRIORITETA

NESTRPLJIVI – BILO KAKVO ODLAGANJE

IH FRUSTRIRA, KONZERVATIVNI I

ZATVORENI ZA NOVE IDEJE,

ZAPOVEDNIČKI ORIJENTISANI U

KOMUNIKACIJI

KREATIVAC (BRAINSTORMER)

ONAJ KOJI STVARA NOVE IDEJE I ORIGINALNA

REŠENJA PROBLEMA

SPOSOBNI DA DIVERGENTNO MIŠLJENJE,

SKLONI IMAGINACIJI, U TIM UNOSE NOVINE

FLEKSIBILNE OSOBE, OMOGUĆUJU NOVE PERSPEKTIVE,

DOBRO SE SNALAZE U NEJASNIM DVOSMISLENIM

SITUACIJAMA, EFIKASNI U SITUACIJAMA U KOJIMA

NEMAMO RAZRAĐENE PROCEDURE, UOČAVAJU VEZE

TAMO GDE IH DRUGI NE VIDE, SAM PROCES IH

MOTIVIŠE

NE VIDE DETALJE, MISAONI TOK IM JE

NEKAD NEUHVATLJIV I BRZ, IDEJE IM

BRZO FLUKTUIRAJU, TEŠKO IH JE RPATITI

I RAZUMETI, NEKRITIČNI PREMA

OSTVARIVOSTI IDEJA, ZAINTERESOVANI

SAMO ZA ONO ŠTO IM DELUJE DOVOLJNO

IZAZOVNO

Timske vrednosti i timske norme EKSPLICITNI ILI IMPLICITNI STANDARDI KOJI USMERAVAJU PONAŠANJE

Vrednosti Norme

ono što tim smatra bitnim, bilo

da je to dato eksplicitno ili

implicitno,

Da bi se neko postao član tima

mora da se uklopi u njih,

prihvati ih i da im se posveti

pravila ponašanja

koja su uspostavljena

da bi se održala

konzistentnost u ponašanju članova tima i obezbedilo skladno

funkcionisanje

i postizanje ciljeva tima;

to su standardi ponašanja koje su članovi prihvatili

23

OBRASCI KOMUNICIRANJA: stepen centralizacije komunikacije

+ formalna i neformalna

24

Tip zvezde Tip kruga

Statusne razlike

25

Difuzne

Vezane za zadatak:

Razlike u zavisnosti od relativnog doprinosa zadatka koji neko obavlja, konačnom grupnom cilju

Posledice:

veća plata,

veća tolerancija na kršenje grupnih normi,

veća moć u grupi (uticaj),

ULOGA VOĐE TIMA


LIDER TIMA JE NEKO KO:

USMERAVA,

DAJE INSTRUKCIJE

UPUĆUJE,

VODI

ČLANOVE TIMA KA CILJEVIMA.

“on je prvi među jednakima”.


Uloga lidera tima:

Da se postara da se obezbede:

(1) zajednička, motivišuća svrha, vizija, mislija i ciljevi tima

(2) aktivnosti, napredak i rezultati

(3) jedinstvo timskog duha

(4) obraćanje pažnje na pojedince, članove


Zadatak br. 4a. Pročitajte članak

Four Things To Do When Your Team Is Smarter

Than You

http://www.fastcompany.com/3058080/lessons-

learned/four-things-to-do-when-your-teams-

smarter-than-you

Šta da radimo ako su članovi tima kojim

rukovodimo pametniji od nas?

timski rad - master studije

Ivana Kovačević

29

Zadatak 4.b. Prodiskutujte članak imajući u vidu

sledeća pitanja 1. Mora li, prema Vašem mišljenju, menadžer da bude pametniji od svojih zaposlenih?

2. Kakvo je Vaše mišljenje o ulozi menadžera u timu koji se sastoji od izuzetnih stručnjaka?

3. Šta mislite, zahvaljujući čemu je Sigel uspeo da “obuzda” tim stručnjaka koji je bio kompetentniji od

njega? Zašto prethodnici nisu u tome uspeli?

4.

5. Kako Vi reagujete kada je Vaš nadređeni manje sposoban od Vas? Kako očekujete da se on postavi prema

Vama?

6. Šta bi Vi uradili da ste se našli u situaciji u kojoj se našao Sigel? Imate li Vi neku svoju preporuku?

7.

8. Obrnimo situaciju: Šta treba raditi, prema Vašem mišljenju, ukoliko su članovi tima kojim rukovodite

glupi?


KOMUNIKACIJSKI STIL VOĐE


ХЕРСИ-БЛАНШАРДОВ МОДЕЛ

Grupni procesi

način na koji grupe obavljaju svoje zadatke, postižu svoje ciljeve

33

Grupni procesi

Komunikacija predstavlja ne samo količinu informacija koje se prenesu već i način na koji su one prenete

Stepen u kom članovi participiraju u donošenju odluka Grupna kohezivnost: vezana za zadatak (veća

efektivnost), interpersonalna (zavisno od normi grupe) Način rešavanja konflikata u grupi: vezanih za zadatak i

za emocije


Kognitivni, bihejvioralni i afektivni/motivacioni procesi koji stoje u osnovi

timskog rada

35

Kognitivni procesi Afektivni procesi Ponašajni procesi

Mentalni modeli Kohezija Koordinacija

Klima u timu Kolektivno raspoloženje Kooperacija

Koherentnost tima Kolektivna efikasnost Komunikacija

Kolektivno pamćenje Grupna moć

Timsko učenje Konflikti (razmimoilaženja)

Razvijanje strukture kroz odnose i

interakciju

Formiranje i razvoj tima

37

Delovanje Jasna vizija i svrha,

fokus na postizanju cilja,

delegiranje

Usklađivanje Slaganje i konsenzus,

jasne uloge i dužnosti, facilitacija

Uzburkavanje Konflikti, pojašnjavanje svrhe,

borba za moć, treniranje

Formiranje: Nema slaganja, nejasna svrha,

potrebno usmeravanje

i upravljanje

Rasformiranje Postizanje cilja,

osećanje ispunjenosti zbog postignuća,

zasluge i priznanja

Takmanov petofazni model razvoja tima:

Cilj

»kao jedan«

Cilj

»udruživanje«

Cilj

R4 R3 R2 R1

Sposobni i voljni ili pouzdani Sposobni ali ne voljni ili

nesigurni Nisu u stanju ali voljni ili

pouzdani Nisu u stanju niti su voljni ili

su nesigurni

DELOVANJE NORMIRANJE »OLUJA« FORMIRANJE

»funkcionalni strukturisani samoupravljački

timovi« Kohezivni tim Timska neusklađenost Neizvesan »haos«

Duh zajedničkog sinergetskog delovanja

Postepeno prilagođavanje Sposobni za uzajamno

poštovanje i uticaj Potreba za ciljem i

usmeravanjem

»prikupljanje delova«

Cilj

Šta se dešava u fazama?

38

Dva tipa aktivnosti u timu Aktivnosti vezane za zadatak

Aktivnosti vezane za održanje tima (zadovoljavanje interpersonalnih odnosa)

Iniciranje akcije

Traženje informacija

Davanje informacija (razmena)

Elaboriranje koncepata

Aktivnosti koordinacije

Rezimiranje ideja

Testiranje ideja

Evaluacija efektivnosti

Dijagnostikovanje problema

Davanje podrške članovima

Prihvatanje tuđeg vođstva

Gatekeeping komunikacija

Postavljanje standarda

Ispoljavanje osećanja članova

Testiranje odluka grupe

Testiranje konsenzusa

Harmoniziranje konflikata

Redukovanje tenzija

40

Procesi radnog tima

Upravljanje kooperativnošću: komunikacija, poverenje, lični integritet, pozitivna nezavisnost, uzajamna podrška

Upravljanje kompeticijom:

sposobnost da se uživa u takmičenju, ferplej, umeti i pobeđivati i gubiti,

Pospešuje kvalitet rada

Pospešuje brzinu rada

Vežba br. 5.a: relativni značaj elemenata timskog procesa (timovi)

Vežba br. 5.b: kako prepoznati dobru timsku atmosferu (posmatrači)

Uputstvo: podelite se u dve grupe; cilj da se napravi zajedničko rangiranje najvažnijih elemenata timskog rada

Iskustveno razumevanje timskog

procesa: I deo

Zadatak br. 5a.: Poređajte elemente timskog procesa po

važnosti. Za to imate 10 min. na raspolaganju.

42

1. Uspostaviti zajednički cilj

2. Proceniti snage i slabosti članova tima

3. Razviti specifične individualne ciljeve članova

4. Složiti se oko zajedničkog pristupa postizanju ciljeva

5. Članovi prihvataju odgovornost i za individualno i za timsko postignuće

6. Izgrađivanje uzajamnog poverenja

7. Održavanje odgovarajuće kombinacije veština i karakteristika ličnosti članova tima

8. Pospešivanje timskog procesa kroz definisanje uloga, olakšavanje komunikacije i definisanje procedure donošenja odluka)

9. Stvaranje mogućnosti za postizanje kratkoročnih ciljeva u kojima će se članovi osećati kao deo tima

Zadatak br. 5b.: Posmatrajte proces obavljanja zadatka u timu i

procenite preovlađujuću atmosferu imajući u vidu sledeće

indikatore dobrog timskog funkcionisanja:

43

1. Atmosfera: opuštena, prijatna i neformalna?

2. Razumevanje i prihvatanje zadatka: svi članovi su dobro razumeli i prihvatili zadatak na kom rade?

3. Komunikacija: članovi pažljivo slušaju jedni druge: većina članova učestvuje u većini diskusija vezanih za zadatak?

4. Poverenje: članovi se osećaju slobodno da iskažu kako svoje ideje tako i svoja osećanja?

5. Tolerancija ali ne i jednoumlje: sukobi i neslaganja su isključivo vezana za ideje i metode njihovog sprovođenja, a nikako za karakteristike ličnosti članova?

6. Usmerenost ka cilju: funkcionisanje tima je savesno i svrsishodno?

7. Procedura: Odluke se najčešće donose konsenzusom, a ne preglašavanjem

8. Ishod – dobrovoljnost: Kada se donese odluka, dodele se zadaci na kojima su članovi dobrovoljno prihvatili da se angažuju

Karakteristike “zrele” grupe

44

Jasna svrha, misija i ciljevi

Norme ponašanja postoje

Grupna kohezija

Na pojedince, grupe i organizaciju

Posledice timskog rada

46

Uticaj grupe na pojedince:

“Zabušavanje”

Polarizacija

Konformiranje

Kako sprečiti “zabušavanje”

Održavati optimalnu veličinu tima

Učiniti članove tako specijalizovanim da postanu nezamenljivi

Povećati identifikaciju sa timom

Povećati osećanje odgovornosti

Postaviti jasne, izazovne ciljeve

Povećati uključenost

Personalizovati odgovornosti i zasluge


Povezanost strukture i procesa:

dejstvo timskih normi na procese

48

+ Kohezivnost: rezultanta svih integrativnih interpersonalnih veza

koje deluju na članove da ostanu u timu; stepen u kom su članovi privučeni članstvom u timu i žele da ostanu u njemu

-Konformiranje: -prihvatanje ponašanja većine

zato što grupa takvo ponašanje zahteva i očekuje

ili ga prezentuje kao obrazac ponašanja; nekritičko prihvatanje mišljenja većine

Faktori timske kohezivnosti/posledice


Sličnost ciljeva i stavova

Način na koji je grupa formirana (dobrovoljnost članstva)

Veličina grupe

Dužina trajanja grupe (+ vreme koje se provodi zajedno)

Prestiž grupe

Pretnje: spoljni pritisci

Sistem nagrađivanja

Unutrašnje tenzije (kompeticija)

Izolacija

Zadovoljstvo

Poboljšana komunikacija

Netrpeljivost prema onima koji nisu članovi grupe (njihovo odbacivanje)

Produktivnost*

Otpor prema promenama

Grupna kohezija/norme/

produktivnost

50

Visoko kohezivne grupe sa visokim standardom produktivnosti

(radnim standardima, normama) su i produktivne

Visoko kohezivne grupe sa niskim standardom produktivnosti su

slabo produktivne

Grupno donošenje odluka

Prednosti:

Nedostaci:

Više izvora informacija i

znanja

Povećano prihvatanje

Veće razumevanje odluke

Pritisak u okviru grupe da se

članovi konformiraju odluci

Dominacija grupom od strane

jednog moćnog uticajnog

člana ili klike

Potrebno vreme

52

Grupno donošenje odluka

Sinergija: pozitivna snaga koja se javlja u grupi (timu) kada njeni

članovi stimulišu nova rešenja problema kroz proces uzajamnog

uticaja i ohrabrivanja u grupi

Opasnost: pritisak grupe i nekritičko prihvatanje grupne odluke

- konformizam

Efekat konformiranja na donošenje

odluka Faktori konformiranja

Veličina grupe

Nejasnoća situacije

Jedinstvenost grupe

Sastav grupe

Bliskost članova

Opšte slaganje

Fizička prisutnost

Kolektivističke vrednosti

Nezrelost i neiskustvo osobe

Submisivnost

Manjak samopouzdanja

Nesamostalnost

Konvencionalizam

inteligencija


Situacioni Personalni

Timska dinamika

Nesvesne psihološke sile koje utiču na ponašanje i učinak

tima

Zavisi od:

Prirode timskog rada

Članova tima

Odnosa među članovima tima

Okruženja u kom tim funkcioniše


Primeri problema u organizaciji

- predlozi za rešenja -

nepoverenje između dva člana tima

Lična netrpeljivost nekih članova prema drugima

Novi član koji generiše rascep u timu

Doživljaj da neki članovi tima više doprinose

Ljubavne veze između članova tima


Strategije za poboljšanje timske

dinamike Promena organizacione strukture

Radionice za poboljšanje konkretnih problema u timu

Radionice usmerene ka pojedincima i podizanju svesti o

interpersonalnoj dinamici

Radionice za pospešivanje uvođenja promena koje se odnose na

strahove i otpor članova tima

Radionice sa pripadnicima šireg okruženja ne bi li se dobio uvid u

to kako tim izgleda u očima drugih

Programi promene organizacione kulture koji uvode nove pristupe,

pravila i norme

Novi procesi, sredstva i tehnologija da bi se poboljšala komunikacija


Fenomeni grupne dinamike: Ašov i Milgramov

eksperiment

Ašov eksperiment konformizma

https://www.youtube.com/watch?v=NyD

DyT1lDhA

Milgramov eksperiment

poslušnosti

https://www.youtube.com/watch?v=xO

YLCy5PVgM


Rešavanje konflikata:

Poboljšanje intergrupnih odnosa

Nalaženje nadređenog cilja

Pregovaranje

Razmena članova

Razvoj tima: pojašnjavanje grupnih uloga, postavljanje ciljeva i

prioriteta, bavljenje osetljivim interpersonalnim pitanjima

Smanjenje potrebe za interakcijom između članova tima

Proces alokacije resursa

Društveni benefiti od timskog rada

Postizanje psihološke bliskosti - emocionalna i psihološka bliskost (intimnost) sa članovima tima

Integrisana uključenost: bliskost postignuta kroz zadatke i aktivnosti


Osećanje topline

Pozitivni afekat

Bezuslovna podrška

Mogućnost za emocionalnu ekspresiju

Otvorenost

Sigurnost

Emocionalna potpora

Nega

Prijatne aktivnosti

Socijalni identitet

Samodefinisanje

Vrednovanje veština i sposobnosti

Omogućnost za sprovođenje sopstvene moći i

uticaja

Podrška nečijim vrednostima i uverenjima

Vezba br.6a. Timski rad u metaforama: Povežite iskaze sa slikovnim

predstavama timskog rada. Na raspolaganju imate 20 min.

Uputstvo: podelite se u dve grupe; cilj povezati iskaze sa slikovnim

metaforama timskog rada; pobednik je ona grupa koja ima najviše

“tačnih” odgovora

Iskustveno razumevanje

timskog procesa: II deo

Iskazi za tim 1:

61

1. USPEŠAN TIM ČINI MNOGO RUKU ALI SAMO JEDAN MOZAK

2. SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE

3. TIMSKI RAD JE SREDSTVO KOJE OMOGUĆAVA DA PROSEČNI LJUDI POSTIŽU

NATPROSEČNE REZULTATE

4. SARADNJA JE DUBOKO UVERENJE DA NIKO NEĆE DOSTIĆI CILJ UKOLIKO GA NE

DOSTIGNU SVI

5. KADA SVI IDEMO NAPRED U ISTOM PRAVCU, USPEH DOLAZI SAM OD SEBE

6. SNAGA JE U NAŠIM RAZLIKAMA, NE U SLIČNOSTIMA (Stephen Covey)

7. TALENAT DOBIJA UTAKMICE, ALI TIMSKI RAD OSVAJA ŠAMPIONATE. (Michael

Jordan)

8. JEDANAEST VIOLINA NE ČINI ORKESTAR

Bonus iskaz:

VEZIVNO TKIVO TIMA JE POVERENJE

Slika 1. Slika 2. Slika 3.

Slika 4. Slika 5. Slika 6.

Slika 7.

Slika 8.

Slika 9.

62

Iskazi za tim 2:


1. TO ŠTO SMO SVI JEDNAKI NE ZNAČI DA SMO SVI ISTI

2. ZAPANJUJUĆE JE KOLIKO MNOGO SE MOŽE POSTIĆI KADA NIKO NE BRINE O TOME KOME ĆE PRIPASTI ZASLUGE (Robert Yates)

3. KAD SVI MISLIMO ISTO TO ZNAČI DA NIKO OD NAS NIŠTA NE MISLI (Walter Lippmann)

4. SNAGA TIMA JE U SVAKOM POJEDINAČNOM ČLANU, SNAGA SVAKOG POJEDINAČNOG ČLANA JE U TIMU (Phil Jackson)

5. POJEDINAC JE NUŽAN, ALI NE I DOVOLJAN USLOV ZA USPEH.

6. SINERGIJA JE BONUS KOJI DOBIJAMO KAD STVARI FUNKCIONIŠU SKLADNO (Mark Twain)

7. DIVNA STVAR VEZANA ZA TIMSKI RAD JE TA ŠTO UVEK IMAŠ NEKOGA KO JE NA TVOJOJ STRANI I NA KOGA MOŽEŠ DA SE OSLONIŠ (Margaret Carty)

8. ŽELITE LI SKUP IZUZETNIH UMOVA, ILI IZUZETNI SKUP UMOVA? (R. Meredith Belbin)

Bonus iskaz:

VEZIVNO TKIVO TIMA JE POVERENJE

82

Zadatak 7.b. Na osnovu posmatranja timskog rada odgovoriti na

pitanja: Za posmatrača:

Šta je to što je činilo timski rad uspešnim, šta ga je pospešivalo?

Šta je to što je kočilo timski rad (postizanje cilja)?

Koliko vremena je potrošeno na usaglašavanje? Koliko na samo obavljanje zadatka?

Šta mislite u kojim fazama je tim bio (kroz koje faze je prolazio?)

Na koji način su komunicirali članovi? Koje su bile reakcije drugih na njihov komunikacioni stil? Koji su bili efekti takve komunikacije?

Za osobu:

Kako ste se osećali kao član tima? Koju bi ste ulogu sebi dodelili?

MODELI TIMSKE EFEKTIVNOSTI


POSTIGNUTA PRODUKTIVNOST =

POTENCIJALNA PRODUKTIVNOST – GUBICI U

PROCESU

(Steiner, 1972)

Šta čini uspešan tim? - Karakteristike efektivnih timova -

Vežba br. 7a.: Setite se tima čiji ste bili član, a za koji smatrate da je bio

efektivan. Šta je to što ga je činilo takvim?

VEžba br. 7b.: Setite se tima čiji ste bili član, a za koji smatrate da je bio neefektivan. Šta je to što ga je činilo takvim?

Kаrakteristike uspešnih timova:


Ograničen broj članova (do 10 članova)

Komplementarne veštine članova: profesionalne,

veštine odlučivanja, interpersonalne veštine

Zajednički cilj – vizija

Pojedinačni ciljevi: konkretizovani, merljivi poslovni ciljevi (transformisani zajednički cilj u ove pojedinačne konkretizovane)

Zajednički pristup: postignut dogovor oko strategije

Zajednička odgovornost i na grupnom i na individualnom planu

prepreke za uspešan timski rad

Nejasni ciljevi

nesigurnost u ciljeve

Neslaganje između ciljeva grupe i organizacije

Neposedovanje ključnih veština

Nepostojanje podrške van tima (u okviru organizacije...)

Međusobna netrpeljivost članova

Nedostatak poverenja

Slaba motivacija članova

Slaba koordinacija

Kofnormiranje


DA BI SE TIM DOŽIVEO KAO

USPEŠAN...

Izlaz-proizvod timskog rada mora da postigne ili prevaziđe

standarde produktivnosti ljudi koji mere ishod: kvantitet i

kvalitet proizvoda

Socijalni procesi koji su korišćeni moraju da budu takvi da

održe ili poboljšaju sposobnost i spremnost članova da i u

budućnosti rade zajedno

(da članovi grupe budu zadovoljni, a ne frustrirani)



Karakteristike

zadatka· Organizacija zadatka· Tip zadatka· Kompleksnost

zadatka

Struktura posla

· Radni zadatak· Timske norme· Komunikacione

strukture

Karakteristike

pojedinaca· Znanja, veštine i sposobnosti· Opšte sposobnosti· Motivacija· Stavovi· Ličnost

· Mentalni modeli

Karakteristike tima

· Distribucija moći· Homogenost članova· Timski resursi· Klima u timu

· Kohezivnost

Timski procesi

· Komunikacija· Koordinacija· Rešavanje konflikata· Odlučivanje· Rešavanje problema· Definisanje ograničenja

Timske intervencije

· Individualni treninzi· Timski treninzi· Izgradnja tima

Promene u timu

· Norme· Uloge· Komunikacija

· Procesi

Performanse tima

· Kvantitet· Kvalitet· Vreme· Greške

· Troškovi

Promene kod članova tima

· Znanja, veštine i sposobnosti· Motivacija· Stavovi

· Mentalni modeli

Povratna sprega

Organizacione i situacione karakteristike

Sistem nagrađivanja Kontrola Klima u organizaciji Intergrupni odnosiNedostatak resursa Nivo stresa Konkurencija Neizvesnosti iz okruženja

IzlaziUlazi Procesi i intervencije

Tannenbaum, Beard i Salasov model efektivnosti tima (Tannenbaum, Beard, & Salas, 1992)

Determinante timske efektivnosti

Sastav grupe: ličnost, sposobnosti i znanja članova grupe

Radni zadatak i način na koji je on postavljen

Organizacioni resursi

Sistem nagrađivanja

Grupni ciljevi


Vežba br. 8. Preporuke za rad u timu Zadatak br. 8.a. Pročitajte tekst Kako preživeti rad u lošem timu http://www.fastcompany.com/3058728/how-to-survive-working-on-an-underperforming-team

Задатак бр.8.б. Продискутујте текст руководећи се следећим питањима:

1. Како видите стратегије које се у тексту нуде као решења проблема неспремности да се ради тимски?

2. Шта мислите због чега запосленима некад тешко пада да раде тимски?

3. Да ли је у питању неспремност (мотивација) за тимски рад или недостатак вештина?

3. Имате ли Ви неке препоруке, на основу Вашег искуства, како решити тешкоће које настају из неспремности или невештости за рад?

timski rad - master studije 99

http://www.fastcompany.com/3058728/how-to-survive-working-on-an-underperforming-team















Kako poboljšati efektivnost u

organizaciji?

Dobro obavljenim procesom selekcije

Primer: test spremnosti za timski rad

(KSA- znanje, veštine, sposobnosti)

Sistemom nagrađivanja u organizaciji


Vežba 9.a. Test sklonosti ka timskom radu (skraćena

verzija)

Vežba 9.b. Prodiskutujte na čemu počiva

individualna sklonost ka timskom radu

Selekcija za timski rad


Dimenzije Stivensovog i Kempionovog testa

za selekciju za timski rad

I. Interpersonalni KSA (znanje,

veštine, sklonosti: ZVS)

KSA za rešavanje konflikata

B. KSA za kooperativno rešavanje problema

C. KSA za komunikaciju


II. individualno KSA (znanje,

veštine, sklonosti: ZVS) D. KSA za postavljanje ciljeva i upravljanje sopstvenim radnim

aktivnostima E. KSA za planiranje i koordinaciju zadataka

Vežba br. 10. Selekcija za rad u timu

Vežba 10a. Osmislite pitanja kojima bi u selekciji proverili

sklonost i veštine timskog rada kod potencijalnih kandidata

Vežba 10b. Ispitajte u kojoj meri je kolega spreman za rad u Vašem

timu

Vežba 10c. Pročitajte tekst Kako odgovoriti na pitanja u intervjuu

vezana za timski rad

Answering Behavioral Interview Questions: Teamwork

- prodiskutujte tekst u kontekstu Vaših pitanja


Pri formiranju sistema nagrađivanja

tima voditi računa o:

Međuzavisnost zadatka Međuzavisnost ishoda

stepen u kom su zadaci takvi

da članovi grupe moraju da

ih rade zajedno da bi bili

dobro odrađeni

u kojoj meri članovi grupe

dele istu sudbinu što se tiče

ishoda obavljanja posla

(nagrade)

Personifikacija timskog rada

Da je tim osoba, kakva bi ona bila?

Vežba br. 11. Personifikacija timskog rada

Zadatak br.12.a. Primer uspešne organizacije koja

je bazirana na timskom radu: Slučaj svetski poznate klinike Mejo (Mayo Clinic, Rorchester, Minnesota)

Pročitati članak: The Agenda – Total Teamwork

Paul Roberts

Zadatak br. 12.b. Pitanja:

1. Prepoznajte i prodiskutujte: a. Strukturalne elemente timskog rada

b. Timske procese

2. Šta je specifičnost timskog rada u ovom slučaju?

3. Koji su potencijalni problemi u timskom radu koji se

mogu javiti u ovom slučaju?

4. Na koji način se ovde obezbeđuje da timski rad bude

uspešan?

5. Šta možemo naučiti o timskom radu na osnovu ovog

slučaja?


Zadatak br. 12c. Procenite tim s

obzirom na skalu

Identifikujte koje su to karakteristike timskog rada

procenjivane ovom skalom?

Koje su jake strane Mejo klinike, a koje slabe strane kada je

timski rad u pitanju?


Zadatak br. 13. za domaći zadatak

Nađite na Internetu ili u štampi jedan primer kompanije koja

dobro koristi timski rad.

Opišite šta karakteriše te kompanije?

Koje su to, po Vašem mišljenju, aktivnosti kojima kompanija

omogućuje i pospešuje efektivan timski rad?

Iskoristite sve što smo učili o timskom radu da bi analizirali dati

primer


Literatura:


Arnold, J. (2005). Work Psychology, Harlow: Pearson Education, Prentice Hall

Axtell, C.M., Fleck, S.J., Turner, N. (2004). Virtual Teams: Collaborating across Distance, in: Cooper, C.L., Robertson, I.T. (ed.) International Review of Industrial and Organizational Psychology, vol. 19, West Sussex: Wiley&sons, pp. 205-248

De Dreu, C.K.W., West, A.M., Fisher, A.H., MacCurtain, S. (2001). Origins and consequences of emotions in organizational teams, in: Payne, R.L., Cooper, C.L. (ed.). Emotions at Work, West Sussex: John Wiley&sons, 199-217.

Jex, S.M. (2002). Organizational Psychology, New York: Wiley&sons

Kozlowski, S.W.J., Bell, B.S.(2004). Work Teams, in: Spielberger, C. (ed.). Encyclopedia of Applied Psychology, Elsevier academic press, pp. 725-732.

Nelson, D.L., Campbell Quick, N., (2006). Organizational Behavior , Mason: Thomson Corporation

Robbins, S.P., Hunsaker, P.L. (2006). Training in Interpersonal Skills: TIPS for Managing People at Work, New Jersey: Pearson Prentice Hall

Rot, N. (1995). Psihologija grupa, Beograd: Zavet.

Salas, E., Sims, D.E., Klein, C. (2004). Cooperation at Work, in: Spielberger, C. (ed.). Encyclopedia of Applied Psychology, Elsevier academic press, pp. 497-505.

Salas, E., Stagl, C.K., Shawn Burke, C. (2004). 25 Years of Team Effectiveness in Organizations: Research Themes and Emerging Needs, in: Cooper, C.L., Robertson, I.T. (ed.) International Review of Industrial and Organizational Psychology, vol. 19, West Sussex: Wiley&sons, pp. 47-92

Vecchio, R.P. (1995). Organizational Behavior, Fort Worth: The Dryden Press

timski rad - o predmetu - psihologija...

Documents