Težak izbor u reformama penzijskog sistema u Srbiji

Bogdan Lissovolik, Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu (zahvaljujem Desanki Nestorović na pomoći)

21. Septembar 2011. godine, konferencija dnevnog lista “Danas”

Zašto sada diskutujemo na ovu temu?

• Sadašnji talas (globalne) ekonomske krize vezan je za rizik država

• Kontrola troškova povezanih sa starenjem, naročito penzija, ima ključni uticaj na ove rizike

• Sve zemlje kontinuirano prilagodjavaju uslove penzionisanja u skladu sa napredovanjem problema starenja

• Srbija ima ozbiljan problem sa održivošću svog penzijskog sistema

Problem Srbije: visoka i rastuća penzijska (i) potrošnja i (ii) deficiti…

2005 2006 2007 2008 2009 20100%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

Ucesce izdataka za penzije u BDP-uTransferi PIO fondu, u procentima BDP-a

Šta su razlozi?

– Nekoliko hipoteza…• Visoke penzije? – Možda (ne visoke u apsolutnim iznosima,

ali visoke u odnosu na ekonomiju)• Previše penzionera? -- Da• Premalo radnika? -- Da• “Preniske” stope doprinosa? – Ne (ako pitate poslodavce,

oni kazu ne..)• Niska naplata doprinosa? – Da, ali ovo nije magicno rešenje

…. – Ključni problem je negativna povratna sprega - visoka

potraživanja penzionera obeshrabruju ekonomski rast – ovo treba popraviti….

Poređenje penzija i plataGeneralno, racio je visok Ali racio nije toliko visok zbog invalidskih i porodičnih penzija, koje nisu tako strogo povezane sa doprinosimaVeoma je visok za muškarce koji su radili 40 godina (97%); Previše ljudi se penzioniše pre nego što navrši pune godine staža (35/40) -- 58%, ili godine života (60/65) -- 61% .

2005 2006 2007 2008 2009 20100%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Penzije u procentima neto zarade

Starosni penzioneri

Invalidski penzioneri

Porodicni penzioneri

Ključni problem: nizak racio zaposlenih prema penzionerima

2005 2006 2007 2008 2009 20100.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

Broj penzionera (u milionima)Broj zaposlenih (u milionima)

Koreni problema

• Nasleđe – nekadasnji velikodušni uslovi za rano penzionisanje, problem sa invalidskim penzijama…

• Ideologija – penzije (kao i drugi oblici socijalne zaštite) su dugo imale prioritet u sistemu društvenih vrednosti

• Politička ekonomija – penzioneri predstavljaju sve veći deo glasačkog tela…

• Ekonomija i tržište rada su slabi..

Šta ako ništa ne bude učinjeno? • Problemi se samo mogu pogoršati: populacija stari i racio

penzionera prema radnicima će se povećati• Postoje dva moguća scenarija i oba su loša:

– Troškovi za penzije će dalje rasti i potkopaće celokupnu ekonomiju -- pokrećući “vanredna” prilagođavanja

– Troškovi za penzije bi bili ograničeni uglavnom kroz limitiranje nivoa penzija – onda bi penzije bile dovoljne samo da ublaže ekstremno siromaštvo, ali ne da podrže standard gradjana…

• U oba scenarija, radnici bi bili obeshrabreni u plaćanju doprinosa – ovo je izvor nestabilnosti za sistem… – Povremene “amnestije” za neplaćene doprinose kratkoročno stavljaju

flaster na ozbiljan problem, i potkopavaju ključnu ideju doprinosa;

Šta da se radi? • U smislu motivacije, učiniti da se doprinosi koje ljudi plaćaju “računaju” – kako?

– Povećati “efektivni povraćaj” na doprinose na razuman nivo – zaštititi one koji zaista plaćaju doprinose, “standardnog penzionera” koji je radio i plaćao doprinose 40-45 godina;

• Motivisati ljude da se kasnije penzionišu, rade duže…. Kako?– Povećati efektivne godine penzionisanja i godine staža;– Uraditi racionalizaciju posebnih slučajeva zasnovano na aktuarskim proračunima:

• Beneficirani radni staž; Poljoprivrednici; Žene; penali za rano penzionisanje– Kreirati mogućnosti na tržištu rada – i za stare i za mlade – nema opravdanja za

rigidno tržište rada;– Poboljšati naplatu doprinosa

Ovo neće biti lako: reforme penzijskog sistema su urađene 2005. i 2010. godine, ali su one bile nedovoljne…

Koje su zablude? • Budžet treba kontinuirano da subvencioniše penzijski fond

u velikoj meri – na kraju će trpeti ekonomija (ne postoji besplatan ručak….)

• Reforme mogu da čekaju “mnogo decenija”– Zadržavanje stečenih prava će bez sumnje uticati na

usporavanje efekata reformi, ali ovo je argument za to da se učini što više što je moguće ranije;

• Prihodna strana problema je ključna– Povećanje stope imaće negativan efekat na podsticaje za rad– Bolja naplata će pomoći, ali ne previše…

Kako to rade druge zemlje?• To nije nikada lako….• Pod pritiskom tržišta – Grčka: oni su imali ozbiljno prilagođavanje sredinom 2010. godine– Italija: već je imala veliku reformu, ići će jos na zatezanje starosne

granice za žene;• Bez jakog pritisaka tržišta– Francuska: uprkos visokim porezima nema dovoljno novca za

velikodušne penzije…– Nemačka, Skandinavske zemlje

• Reforme sopstvenim korakom minimiziraju negativne posledice po ekonomski rast

Kada reformisati? (kada su penzije visoke u odnosu na zarade)

LV EE IE RO LT UK DK HU SI MT BG NL BE CZ SK LU PT FI SE DE NO CY AT PL ES FR IT EL 0

10

20

30

40

50

60

70

80

Odnos drzavnih penzija i plata u zemljama clanicama EU (u procentima), 2007

Dopunske penzije

• Obavezni (I stub) možda neće biti dovoljan, naročito ako stvari loše krenu… – II stub? – može da donese uštede/podsticaj ali je

to političko pitanje;– III stub – premali za sada, zavisi od napretka i

kredibiliteta finansijskih institucija i finansijskih tržišta;• Konačno, efikasnost bilo kog od stubova zavisiće od

tempa ekonomskog rasta

Zaključak

• “Svet se penzioniše – ali može li to sebi da priušti? – Pronaćiće se način… Nema izbora…” (Alan Greenspan)

• Reforma nema alternativu, ali postoji izbor kako reformisati, i Srbija ima taj izbor;

• Pošto bi ekonomski rast bio ključni za održivost/kvalitet penzijskog sistema, penzijski sistem ne bi trebalo da stoji na putu rasta – Reformišite rano, reformišite ozbiljno, nema besplatnog

ručka….