Terme starog Rima

Još u antičkoj Grčkoj kupanje je dobilo društveni karakter. Gimnazij u Grčkoj bio

je javna institucija koja se koristila za vežbanje tela i duha. Zgradu su činile prostrana

vežbališta, trkališta, tremovi, kupatila i prostor u kojem su filozofi diskutovali sa svojim

učenicima. Nakon intenzivnog treninga, mladići bi se okupali u toploj vodi, a kada bi se

nakon fizičkog napora potpuno opustili prešli bi na treniranje duha.

Rimske terme svoje poreklo imaju u spoju grčkog gimnazija i egipatskog parnog

kupatila. Egipat je, naime, još u ptolomejsko doba dostigao nivo poznavanja tehnike

potreban da bi se takve zamisli realizovale, kao što pokazuju arheološka istraživanja u

delti Nila koja čine dva kružna objekta, očigledno prethodnika rimskog laconium-a.

200 godina pre nego što je Agripa stvorio prve javne terme, 25. godina p.n.e, kupatila

(balneum) su rimljani mnogo posećivali; nakon toga su se rimski imperatori takmičili da

prevaziđu svoje prethodnike sa sve velelepnijim Termama, od kojih se naročito ističu

Neron 65. godine, Tito 81, Domicijan 95, Komodo 185, Karakala 217, Dioklecijan 302. i

Konstantin 315. godine.

Kako bi obezbedili posećenost, cene ulaza su uvek bile vrlo niske, ako ne i besplatne.

Terme su počele da niču svuda po carstvu, od peščanih pustinja do Alpa. Neke od njih

bile su toliko velike da su mogle da prime i do 6000 osoba.

Rituali su varirali od jedne provincije do druge, u skladu sa lokalnim običajima, ali je

ipak generalni koncept svuda bio isti: u pitanju je bio višenamenski rekreativni centar.

Većina termi imala je u svom sklopu sportske centre, bazene, parkove, biblioteke, male

teatre namenjene za slušanje muzike i poezije, jednu veliku salu za proslave; grad unutar

grada. Bilo je nekad i restorana i krčmi za odmor.

Svaka terma nudila je sebi svojsvene atrakcije: naročita šetnja, predivna biblioteka,

visoko razvijen sportski centar, premda su glavna atrakcija uvek bila kupatila. Tokom

poslednjeg hrišćanskog perioda carstva, bilo je zabranjeno ići u terme nedeljom i

praznicima, a pre toga su retko kad bivale zatvorene. Ponegde su se muškarci i žene

zajedno kupali, ali to je variralo od perioda do perioda, od zone do zone.

Građani su završavali sa poslom u ranim popodnevnm časovima i odlazili bi u terme,

koje su se otvarale u podne, pre ručka.

Tipično, dan u termama počinjao bi sa gimnastikom u fiskulurnoj sali, ili sportskim

aktivnostima na otvorenom gde su se koristile i lopte za igranje, i održavala takmičenja

u rvanju.

Odmah zatim se išlo u kupatila, prolazeći kroz tri prostorije, svaka sa vodom toplijom od

prethodne. Ulazilo se prvo u tepidarium, najveća i najluksuznija prostorija termi, tu se

ostajalo sat vremena. Zatim se išlo u calidarium, manje prostorije, uglavnom građene na

bokovima glavnog kupališta.

Na kraju se odlazilo u laconicum, poslednja prostorija, najtoplija, ugrejana suvim

vazduhom na veoma visokoj temperaturi.

Nakon pročišćenja i masaža, išlo se na plivanje u bazenu frigidarium-a.

Nakon svega, osveženi i namirisani, ljudi bi se uputili u druge delove termi, u kojima se

moglo čitati ili učestvovati u drugim aktivnostima.

Veliki akvadukti, čiji ostaci postoje po celoj teritoriji nekadašnje imeprije, snabdevali su

terme vodom. Toplota se ravnomerno distribuisala kroz šuplje zidove i podove

isprepletene kao košnica kroz koje je cirkulisao topao vazduh.

Prve velike terme, koje su svojevremeno bile i najveće termalno zdanje na svetu, su

Trajanove terme. Terme je projektovao arhitekta Apolodor od Damaska, za cara Trajana.

Neke delove je dogradio Domicijan. Ove terme su se i koristile i dalje u 4. ili 5. veku,

kada su ukrašene statuama prefekta Feliksa Kampaniana. Tradicionalno, drži se da je

kompleks izgubio svoju funkciju nakon gotskih uništavanja akvadukta. Svežija

arheološka istraživanja otkrila su nekropolu unutar kompleksa.

Trajanove terme prostiru se na površini od preko 6 hektara, na kojoj su bile prethodno

druge građevine, kao što je jedan deo Domus Aurea. To znači da je područje većinom

bilo pod imperatorskim posedima i da je izgradnja prostranog kompleksa poput ovih

termi rađena u centralnom i prestižnom delu Rima.

Dioklecijanove terme, najveće terme starog Rima izgrađene su da bi ih koristio narod iz

3 kvarta u Rimu, i za njihovu izgradnju jedan ceo kvart je srušen. Zdanje je zidano

ciglama. Uprkos napadima Gota i Vandala, terme su ostale u makar delimičnoj upotrebi

sve do 537, kada su Goti prekinuli dotok vode. Po obliku i dimenzijama liče na Terme

Karakale (koje su svojevremeno rađene po uzoru na Trajanove Terme), ali su duplo veće

od njih. Dioklecijanove terme je snašla sudbina kao i većinu rimskih monumentalnih

građevina: korišćene su tokom vekova kao izvor građevinskih materijala, a prostorije su

korišćene u različite privatne svrhe, uključujući i čuvanje konja.

Naročitu štetu naneo je papa Sisto V, koji je radi izgradnje svoje vile, srušio ostatke u

zoni calidarium-a. Materijal se takođe uzimao i za građenje nekih trgova i ulica.

Sa dimenzijama 380x365m, zauzimale su skoro 15 hektara, i imale su 2400 kada.

Centralni blok je merio 250x180m i kompleksu je moglo istovremeno da pristupi do

3000 ljudi.

Dioklecijanove terme: 1. Calidarium2. Tepidarium3. Frigidarium4. Bazen5. Fiskultura6. Ulaz7. Esedra

Literatura:

http://www.benessere.com/terme/terme_antica_roma.htm

http://www.simonegianolio.info/turismo-archeologico/terme-imperiali-roma-antica

http://www.romanoimpero.com/2009/09/terme-di-caracalla.html