teorija saob toka

8/9/2019 Teorija Saob Toka...

1/19

1. Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

Definisanje relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka od znaaja jesa:

Teorijskog aspekta; Praktinog aspekta.Opis relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka, sa teorijskogaspekta, znaajan je za stvaranje isho i!nih obrazaca o vezama izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka u teorijski i ealnim vla ajuim uslovima.

Opis relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka, sa praktinogaspekta, znaajan je za e"inisanje osnovnih obrazaca#alata za analizu praktinogkapaciteta i nivoa usluge eonica putne mre$e, kao i vremenskih gubitaka naraskrsnicama i sl.

1. ladajui uslovi u definisanju relacija izmeu osnovnih parametarasaobraajnog toka

% vla ajue uslove u kojima se o vijaju saobraajnih tokovi spa aju& 'arakteristike saobraajnog toka (ukljuujui i karakteristike vozila ivozaa); 'arakteristike puta; Op!ti ambijentalni uslovi.* obzirom na variranje karakteristika saobraajnog toka i karakteristika puta, uz

i ealne op!te ambijentalne uslove, u e"inisanju relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka razlikuju se tri tipina sluaja vla ajua uslova i to& Teorijski i ealni vla ajui uslovi; Praktino i ealni vla ajui uslovi; +ealno vla ajui uslovi;

1. !eorijski idealni vladajui uslovi" praktino idealni" vladajui uslovi" realnovladajui uslovi

T O+- *'- -/ 012- 310/0 %4- %*1O3-

% ove uslove spa aju& 'arakteristike saobraajnog toka, koje po razumevaju je an niz je nosmernog toka je nakih voznih je inica (najpribli$nijih P0) kojimaupravljaju vozai istih psiho"izikih karakteristika, koji reaguju na isti nainu svakom trenutku u vo$nji. 'arakteristike puta, koje po razumevaju prav horizontalan put !irine trakevee o 56,7m, sa bankinama (u aljenost bonih smetnji) 58,9m i as"altnimkolovozom u o linom stanju. *a aspekta op!tih ambijentalnih uslova, po razumevaju se i ealni uslovi( nevno svetlo, obra vi ljivost, suv kolovoz, bez vetra i r.).Ovi uslovi su praktino neostvarivi, pre svega zbog psiho"izikih razlika vozaa putnikih automobila.


2/19

Teorijski i ealni uslovi pre stavljaju osnov za e"inisanje "un amentalne relacijeo meuzavisnosti tri bazna parametra saobraajnog toka (:, g i 3s), koja je pozajmljena iz ruge naune oblasti.

.8.


3/19

8. + 10>- -CB D% T+- O*2O320 P0+0B T+0*0O?+040 2OE TO'0

Fun amentalne relacije izmeu protoka (:), gustine (g) i sre nje prostorne

brzine (3s) "ormulirane su pomou o govarajueg analitikog obrasca iijagrama.(8) Osnovni analitiki obrasci glase&G 3g: s , (P0HhHtr)G(P0HkmHtr)(kmHh); I #8Jg: 3s G , (kmHh)G(P0HhHtr)H(P0HkmHtr); I #


4/19

1. &mpirijski modeli meuzavisnosti osnovnih parametara saobraajnog toka

1. &mpirijski modeli zavisnosti srednje prostorne brzine toka od gustine toka'. (inearni model )brzina*gustina+


5/19

1. (ogaritamski model brzina*gustina


6/19

1. &ksponencijalni model )brzina*gustina+


7/19

1. ,p-ti oblik jednore$imskih modela )brzina*gustina+


8/19

1. odel zvonaste krive za relaciju )brzina*gustina+


9/19

1. i-ere$imski modeli )brzina*gustina+


10/19


11/19

1. /enomen histereze u saobraajnom toku

Fenomen histereze u saobraajnom toku 0oseph !reiterer i 0offer 2. ers u studiji )!he 3 steresis #henomen in !raffic/lo4+" do-li su do obja-njenja za ovu karakteristiku prometnog toka snimajui izhelikoptera promet jedne ulice u gradu ,hio 5%627" pri emu su sva vozila bilaprisiljena na jednom mjestu usporiti vo$nju.

2nalizirajui putanje ustanovljeno je da prosjeni razmak izmeu vozila" pa time igustina" nisu iste kod jednakih trenutnih brzina ako se usporede faze usporenjasa fazom ubrzanja. ,bzirom na oblik grafika usporednih odnosa izmeuparametara g i s u fazi ubrzanja i usporenja saobraajnog toka" ovakarakteristika saobraajnog toka dobila je naziv histerezina petlja ili fenomenhistereze u saobraaju.

8


12/19

1. /enomen uskog grla


13/19

1. &mpirijski modeli zavisnosti protoka od gustine

1. #arabolini model )tok*gustina+


14/19

1. odel )tok*gustina+ zasnovan na logaritamskoj zavisnosti brzine i gustine

1. odel )tok*gustina+ zasnovan na eksponencijalnoj zavisnosti brzine od gustine

1. Dvore$imski model )tok*gustina+


15/19

1. 6pecijalni model )tok*gustina+

1. &mpirijski modeli zavisnosti srednje prostorne brzine od protoka


16/19

1. #arabolini model )brzina*tok+

1. odel )brzina*tok+ zasnovan na eksponencijalnoj zavisnosti brzine i gustine

1. Dvore$imski model )brzina*tok+


17/19

1. Relacije )brzina*tok+ koje se koriste u in$injerskoj praksi

1. odeli )brzina*tok+ koji se naje-e koriste u praksi


18/19

1. 9rzina zasienog toka brzina pri kapacitetu


19/19

teorija saob toka

Documents