teorija organizacije prvi deo

TEORIJA ORGANIZACIJE

I DEO

1. Organizacija kao sistem

Šta je organizacije ,definisanje organizacije, sličnost u definicijama, koji su osnovni elementi organizacije

Organizacija je svako udruživanje dvoje ili više ljudi da izvrši neki posao. Oni definišu cilj udruženja, raspodeljuju

zadatke,obezbeđuju sredstva i vode određene poslovne procese, izvršavaju funkcije radi realizacije zadataka. Teorija

organizacije izučava ljudsko ponašanje ali u realitetu tj. u stvarnom stanju. Pri svom učenju se teorija organizacije

oslanja na socijologiju, socijalnu psihologiju, ekonomiju itd. Zbog toga je i ona interdisciplinarna.

F. Nordzik definiše organizaciju kao: „Sistem važećih organizacionih regulisanja,čija je smišnjena povezanost

određena osnovnim zadatkom preduzeća. U tom smislu, organizacija predstavlja strukturu preduzeća“.

Živko Kostić„Organizacija preduzeća je forma u kojoj se obavljaju procesi rada koji predstavljaju sadržinu

poslovanja preduzeća. Kao što su forma i sadržina u svemu nerazdvoljno vezane, tako su i organizacija preduzeća i

izvršni procesi rada nerazdvoljno vezani u poslovnom uspehu preduzeća“.

Mija Novak: Mogli bismo organizaciju kao opsti pojam definisati kao svesno udruzivanje ljudi kojima je cilj da

odgovarajucim sredstvima ispune zadatke sa najmanjim mogucim naporom u bilo kojem podrucju drustvenog zivota.

Podela elemenata organizacije po Slavku Marjanoviću

On ih deli na 4 osnovne i 8 izvedenih komponenti:

- Direktne radna snaga

predmet rada

- Pomoćne Sredstva ya rad

Uslovi za rad

metode rada

- Prometne zahtevi za radom

Novcana sredstva

- Razvojne istrazivanja


Definisanje organizacije, sličnost u definicijama ,organizacija je nauka ili veština?

Organizacije je relativno mlada disciplina i često se postavlja pitanje: da li je ona nauka,možda veština ili nauka i

veština u isto vreme.

U dobi tzv naučne organizacije rada Tejlor i njegovi sledbenici ljudski rad u organizaciji shvataju kao faktor i

instrument – čovek je privezak mašini.

U periodu tzv međuljudskih odnosa organizacija izgrađuje čitav instrumentarij faktora, i čovek se stavlja u centar

zbivanja. Nauka je usmerena na zadovljavanje čoveka kao motivacionog faktora.

Škola sistemskog pristupa uzima sistemski pogled na organizaciju i kibernetsko upravljanje.

Sve ovo ukazuje da pre možemo govoriti o pojedinacnim naučnim disciplinama nego o organizaciji kao opštoj nauci.

Zašto nema celovite nauke o organizaciji?

Herbert Sajmon i Džejms Marča govore o tri moguća razloga:

- Konkretne organizacije pojedinih preduzeća nisu važne pojave za nauku

- U organizaciji postoji malo problema koji nisu u isto vreme i problemi sociologiji

- O organizaciji je malo pisano jer se o tome malo zna

Značajno je u proučavanju orgazniacije istraživati pored ostalog:

- Prostorni faktor

- Procese industrijalizacije i urbanizacije

- Demografiju

- Pravni sistem

- Ekonomske nauke

- Kulturu, itd


Organizacija je nauka ili veština, osnovne komponente organizacije, terminološke razlike u organizaciji

Osnovne komponente organizacije su:

- Čovek

- Cilj

- Zadatak

- Funkcije

- Sredstva

Čovek je pokretač ideja, predlagač rešenja, donosilac odluka, izvršilac i kontrolor. Sistem u kome nema prisustva

čoveka nije ni organizacioni sistem. Zbog prisustva čoveka, složenih mašina i velikog broja odnosa i komunikacije

,organizacija predstavlja izuzetno složeni sistem.

Cilj je ono što čovek želi ostvariti postojanjem i funkcionisanjem organizacije. Cilj je najpre svake organizacije da

omogući egzistenciju članova i razvoj sistema. Cilj je razlog postojanja organizacije.

Zadatak je konkretizacija cilja. Zadaci se izvršavaju,ciljevi se ostvaruju. Zadaci se odvijaju tzv funkcijama.

Funkcija predstavlja skupi istih ili sličnih poslova,koji se vode na jednom ili više radnih mesta. Funkcije se dodeljuju

jednom ili više ljudi. Osnovne funkcije su upravljanje,rukovođenje i izvršenje.

Sredstva su neophodni elementi organizacije čijim trošenjem ili prenošenjem vrednosti dolazi do stvaranja novog

proizvoda ili usluga.

Terminološke razlike u organizaciji

Organizovanje je proces usklađivanja elemenata organizacije kao permanentno prilagođavanje preduzeća okruženju.

Orgazniacija je trenutno stanje organizovanja, slika jednog uspostavljenog optimuma elemenata i odnosa u

preduzeću.

4. Karakteristike razvoja organizacije

Objasnite velika naučna otkrića (hronološki) i uticaj na stvaranje složenih organizacionih formi

Zanatski način proizvodnje je okupljao nekoliko,najviše desetak radnika,koji su se organizovali u jednostavnije

organizacione oblike. Ovaj period proizvodnje je trajao nekoliko hiljada godina. Pojedini pronalasci nisu doveli do

unapređenja procesa proizvodnje.

Manufakturna proizvodnja se vezuje za period od 16. Do 18. Veka i dovodi do usavršavanja procesa i metoda rada.

Industrijski razvoj nastaje u drugoj polovini 18. Veka,koji se vezuje za nove tehničke pronalaske i dovode do tzv.

Industrijske revolucije. Umesto manuelnog rada se sve više koriste mašine. Čovek dobija novu ulogu u rukovođenju

i kontroliranju rada mašina.

Roko Braut smatra da je skraja 18. Veka i početka 19. Veka došlo do velikih naučnih otrkića koja su usloviča

tehnološke, ekonomske i društvene promene:

Godina Naziv Pronalska Ime Proizvođača

1770. Predilica „Jenny“ James Hargreaves

1771. Predilica na pogon pokretanja vodom Richard Arkwright

1772. Predilica pokretana životinjskom snagom Samuel Crompton

1785. Tkački razboj Dr Edmund Catwright

1785. Parna mašina primenjena u proizvodnji James Watt

1785. Upotreba hlora za beljenje platna Claude Luis i James Watt

1797 Strug za obradu metala Henry Maudslay

1808. Proizvodnja zamenjivih delova Eli Whitney i Simeon North

5. Razvoj organizacije

Tri etape razvoja po P. Druckeru, prikažite hronološki razvoj organizacije svrstavajući poznate autore u

određene pravce i škole

Prva etapa nastaje početkom dvadesetog veka sa razvijanjem upravljanja i vlasništva preduzeća. Vlasnici preduzeća

počinju da uvode profesionalne rukovodioce – menadžere.

Druga etapa nastaje dvadesetih godina XX veka, kada se razdvaja rukovodeće i operativno osoblje preduzeća.

Treća etapa po mišljenju Drakera je već započeta. Tu rukovođenje firmom postaje timski rad. Preduzeće se nalazi

pred novim izazovima okruženja i traži nove načine adaptacije tim promenama. Ti izazovi su rastuća konkurencija i

velike tehničke i tehnološke promene. Ubuduće će firme voditi interdisciplinirano formirani timovi stručnjaka –

eksperata.

6. Razvoj organizacije otkrića, i teorijski pristupi

Navedite hronološki najvažnije publikacije i najznačajniji doprinos u teoriji organizovanja i

upravljanja autora: H Fayol-a, H. Emerson-a, F.W. Taylor-a

Ime Glavne publikacije Najznačajniji doprinos

Henri Fayol

(1884-1925)

„Upravljanje u proizvodnim i drugim

organizacijama“ 1916

Aksiom da se teorija upravljanja može u

jednakoj meri primenjivati u svim

vidovima rada ljudskih kolektiva

Harrington Emerson

(1853-1931)

„Efikasnost kao kriterijum za izbor vida

organizovanja operacija i određivanja

plata“ 1900,

„Dvanaest principa efikasnosti“ 1912

„Naučni metodi biranja saradnika“ 1913

Reorganizacija železničke kompanije

Santa Fe uvođenje termina „naučno

upravljanje“ u opštu upotrebu

Fredercik W. Taylor

(1856-1915)

„Akordni sistem“ 1895

„Upravljanje pogonom“ 1903

„Umetnost sečenja metala“ 1912

„Principi naučnog upravljanja“ 1911

Rodonačelnik „naučnog upravljanja“.

Pronašao brzorezni alat. Uveo metode

merenja radnog vremena.

7. Teorije i pristupi organizaciji

Pristup teorijama : Ž. Kostić

Živko Kostić organizacione škole i pravce deli u osam segmenata:

1. Klasična teorija

2. Neoklasična teorija

3. Teorija humanih odnosa

4. Teorija donošenja odluka

5. Koncept sistema

6. Koncept projektne organizacije

7. Druge škole i pravci

8. Razvoj novih koncepcija

8. Teorije i pristupi organizaciji, dati globalan pregled

Principi klasične škole, šema Fajolove organizacije, Max Weber, Parkinsonov zakon

Osnovni doprinos klasične teorije,pored navedenog je definisanje pet osnovnih principa:

1. Definisanje ciljeva

2. Podela rada

3. Rasponi rukovođenja

4. Hijerarhijska struktura

5. Koordinacija

Anri Fajol je tvorac tzv „administrativne doktrine“. Posmatrajući celinu preduzeća Fajol je sve poslove podelio u

šest područja:

- Tehnički poslovi

- Komercijalni poslovi

- Finansijski poslovi

- Poslovi sigurnosti

- Računovodstveni poslovi

- Administrativni poslovi

Po Fajolu administrativna funkcija ima najveći značaj. Prikazuje administrativnu funkciju kao složenu od:

- Predviđanja

- Organizovanja

- Komandovanja

- Usklađivanja

- Kontrolisanja

Fajol daje i koncept oblikovanja organizacione strukture u dva modula:

- Na izvršnom nivou postaviti poslovođu za 15 radnika

- Na ostalim nivoima jedan rukovodilac na četiri podređena

Fajolova doktrina se može rezimirati u tri zaključka:

- Održava strogo jedinstvo upravljanja,komandovanja,osoblja itd

- Akcenat je na formalnoj organizacionoj strukturi sa elastičnim hijerarhijskim odnosima

- Ljudski faktor ima značajno mesto i ulogu kao međuljudski odnosi

Weber se smatra tvorcem tzv birokratske organizacije. Osnovne postavke ove teorije su zasnovane na: hijerarhiji,

pravilima,autoritetu i strukturi.

U Parkinsonovom zakonu vidimo osnovne nedostatke birokratske koncepcije. Osnovna slabost se vidi u tome da

strogo formalna struktura ne vodi računa o ljudskim očekivanjima i spontanim organizacionim funkcijama. Ovaj

koncept zanemaruje čoveka i njegovo ponašanje. Parkinson izvodi dve osnovne postavke u vezi sa ponašanjem ljudi

u organizaciji:

- Službenici su skloni da umnožavaju sebi potčinjene

- Službenici „obezbeđuju“ jedni drugima posao


Neoklasični pristup (autori, bitne karakteristike, A. Etiziioni, primerijalni pristup)

Neoklasične teorija je obeležen radovima Tomsona,Sajmona i Smajtburga. Dolazi do društvenih promena i promena

u proizvodnim procedurama. Čovekova uloga postaje sve dominantnija. Neoklasični koncept je sredina između

tradicionalnog i emperijskog pristupa. Među bitne karakteristike neoklasične škole su:

1. Motivacija

2. Neformalna organizacija

3. Participacija

4. Komunikacija

Etzioni smatra da neoklasičari razmatraju sledeće aspekte

1. Odgovornost

2. Stručnost

3. Štednja

4. Nivoi rešavanja konflikata

5. Programe

6. Centralizacija

7. Decentralizacija

Primerijalni pristup izučava različite organizacione strukture i njihove prednosti. Primerijalni pristup pokušava dati

šire aspekte organizacionih problema,kao što su: organizacija,komunikacija, kontrola prilagođavanja. . .

Izazivanje i reagovanje je pristup o proučavanju organizacije. Ovaj koncept polazi od stava da je upravljanje praksa

koja mora poštovati ideje koje razvija nauka i umetnost. Ovo radi povećavanja rezultata izvršilaca.

P. Draker daje rukovodećem organu tri funkcije:

- vođenje celine preduzeća

- vođenje delova preduzeća

- vođenje rukovodilaca

Daje i kriterijume uspešnog rukovođenja:

- Samokontrola pri vođenju

- Rezultat vođenja je dobra praksa

- Za rad ljudima sledi nagrada i napredovanje

- Glavni direktor timski izdaje naloge


Moderna teorija (bitni elementi organizacije, osnovne karakteristike po Hiksu i Guletu, podsistem

organizacije, skice)

Bitni elementi organizacije su:

1. Porast obima poslovanja preduzeća

2. Rastuća složenost preduzeća

3. Promene u preduzeću i van njega

4. Preduzeće je sastavni deo okruženja

Hiks i Gulet su dali osnovne karakteristike moderne teorije organizacije:

1. Sistemski pristup

2. Dinamički karakter procesa u sukobu je sa prikazivanjem klasične organizacije koja je statične prirode

3. Višenivovska i višedimenzionalna struktura

4. Stohastička priroda zbivanja znači da se promena može javiti kao posledica preduzetih mera ali i ne

mora

5. Multidisciplinarnost

6. Deskriptivnost

7. Veliki broj promenljivih

8. Adaptivnost

Organizacija kao sistem se rasclanjuje na sledece podsisteme:

1. Ciljevi i vrednosti

2. Psihosocijalni

3. Tehnicki

4. Strukturni

5. Rukovodilacki podsistem

13. Teorije i pristupi organizaciji – Upravljačke teorije navedite ostale

Projektna i matrična organizacija (šta je projekat šta je matrična organizacija, nedorečenost koncepta,

bitne karakteristike moderne teorije)

Projekat je svaki celovit, zaokruženi složen poduhvat čije se karakteristike i ciljevi mogu definisati. Za svaki

projekat se utvrđuje cilj,vremenski rok i raspoloživi resursi. Složenost zadataka projekta uslovljava podelu sistema

na podsisteme za koje se imenuju odgovarajući rukovodioci, koji preuzimaju odgovornost za određeni deo zadatka u

okviru celine. Po završetku projekta treba da su zadovoljene vreme,troškovi i kvalitet.

Određene slabosti se javljaju kod upravljanja i rukovođenja projekta i to uslovljava razvoj fleksibilnih koncepcija

organizacije, tj dovode do razvoja matrične organizacije. Matrična organizacija je kombinacija podele na

specijalizovane organizacione jedinice i upravljanje i rukovođenje projektom. Matrična organizacija širi pojam od

upravljanja i rukovođenja organizacijom. Realizacija delatnosti se vrši po pojedinim prijektima, za koje se formira

tim na čeku sa rukovodiocem.

Nedorecenost ovog koncpta ima dva ključna elementa:

- Čovek kao izvršilac,njegova pozicija i motivacija

- Zaokruženost delatnosti u odnosu na zadatke izvan projekta

Bitne karakteristike moderne teorije organizacije:

- Višestruki karakter podele celine na delove

- Multidimenzionalna priroda interakcija dela i celine

- Adaptivnost

- Otvorenost organizacije

SREDINA

ORGANIZACIJA

14. Teorije i pristupi organizaciji – Upravljačke teorije navedite ostale

Upravljanje pomoću ciljeva (ciljevi prednosti, mane koncepta, osobine ciljeva po Charles Granger-u,

podela ciljeva prema vremenu i značaju cilja, potencijalna područja gde se utvrđuju ciljevi)

Ciljevi su moto postojanja organizacije i predstavljaju stanje u koje preduzeće želi da dodje. Ciljevi se dele prema:

vremenu, nosiocima, hijerarhijski.

Prednosti ovog koncepta:

1. Mogćnost identifikovanja merljivih ciljeva

2. Veća motivisanost za ciljeve nosilaca istih

3. Kvantitet formulisanja ciljeva

4. Razvoj komitetnog rukovođenja samokontrolom i saradnjom pretpostavljenog

Mane koncepta:

1. Kratkoročnost definisanja ciljeva

2. Mogućnost jednostranog ostvarivanja parcijalnih ciljeva

3. Nedovoljna obuhvatnost ciljeva šire celine

4. Mogućnost konflika u prioritetu ciljeva

Čarls Granger ističe bitne osobine ciljeva:

- Ciljevi prema redosledu moraju biti usklađeni sa širokim prikazom vizije preduzeća

- Ciljevi treba da omoguće radnicima da u preduzeću nešto dobiju

- Bitna je osobina ciljeva da budu realni

- Moraju da analiziraju svaku alternativu,efikasnost i cenu koštanja svake od mogućnosti

- Ciljevi treba da su svima poznati da bi radnici shvatili svrhu njihovog posla

- Ciljevi se moraju povremeno preispitivati i ponovo definisati

Vremenski se mogu podeliti na: Dugoročne, srednjoročne, kratkoročne i teluće.

Prema znacaju : zajednički i pojedinačni ciljevi.

Neka područja gde se mogu utvrditi više ciljeva organizacije:

1. PROFITABILNOST – mera u kojoj firma može ostvariti očekivani nivo profita

2. TRŽIŠTA – tip trzišta određuje i položaj firme

3. PRODUKTIVNOST – odnos inputa i autputa

4. PROIZVOD – izražava se vremenom kada je proizvod uveden i izbačen

5. FINANSIJSKI RESORSI – direktno su vezani za potrebe firme za gotovinom,obrtnim

kapitalom,boljom strukturom kapitala itd.

6. FIZIČKI KAPACITET – predstavlja zainteresovanost firme za korišćenje kapaciteta

7. ISTRAŽIVANJE – održavaju istraživanje,razvoj ili inovacije

8. ORGANIZACIONA STRUKUTRA – motivisanje radnika za bolje učinke

9. LJUDSKI RESURSI – motivisanje radnika za bolje učinke

10. JAVNA ODGOVORNOST – izražava se kroz pomoć lokalnim kulturalnim,obrazovnim institucijama,

zaštiti sredine i slično

Stepenasti prikaz postavljanja ciljeva:

DEFINISANJE MISIJE ORGANIZACIJE----------------------------- TOP MENADŽMENT

---DUGOROČNI CILJEVI----------------------------------------------- TOP MENADŽMENT

------KRATKOROČNI CILJEVI----------------------------------------- TOP MENADŽMENT

---------CILJEVI DIVIZIONA-------------------------------------------- MENADŽERI DIVIZIONA

-------------CILJEVI DEPARTMENTA--------------------------------- MENADŽERI DEPARTMENTA

-----------------CILJEVI ODELA----------------------------------------- MENADŽERI ODELA

--------------------INVIDUALNI CILJEVI------------------------------- IZVRŠIOCI

15. Teorije i pristupi organizaciji – Upravljačke teorije glavne razlike između njih

po vašem mišljenju. Upravljanje prema ciljevima (tabela glavnih ciljeva za različite tipove organizacija,

pregled glavnih ciljeva)

a. Opstanak

Organizacije se osnivaju na neograničeno vreme. Zato je minimalan zahtev svake organizacije njen opstanak. Zbog

dinamičnosti poslovanja u savremenim uslovima je stalno prisutna opasnost od propadanja

b. Pružiti uslugu

Ova vrsta cilja je karakteristična za neprofitne organizacije. Pružanje usluge dakle može biti cilj organizacije ali je

pitanje da li je to glavni cilj

c. Rast

Rast organizacije nije jasno definisani cilj,ali svaka organizacija teži rastu. Neke organizacije nemaju u interesu da

rastu,jer bi time izgubili efikasnost kontrole

d. Biti veliki

Ukoliko je cilj organizacije da dostigne neku veličinu, onda ona treba da raste. Postoji više mera za merenje veličine

organizacije:

- Stepen penetracije na ciljna tržišta izražava vrednost prodaje u inostranstvu

- Veličina profita

- Vrednost aktive

- Neto vrednost

- Tržišna vrednost

- Ostale mere fizičke prirode

„Biti velik“ ima dva ključna nedostatka

- Velike firme privlače pažnju – jer velike multinacionalne organizacije često formiraju monopolističke

cene

- Otežano je obezbeđivanje profita i uspešno poslovanje

e. Biti efikasan

Ovo se ostvaruje u sastavu ostalih ciljeva. Nijedna organizacija nije 100% efikasna.

f. Ostvariti profit

Profit se može ostvariti prodajom ili iznajmljivanjem

g. Biti profitabilan

Kako meriti profitabilnost i koja je najbolja mera predmet je rasprava.

Pored ekonomskih,organizacije može imati i druge vrste ciljeva,prvenstveno socijalnih.


Upravljanje pomoću rezultata (problem definisanja rezultata, profit kao cilj, faktori profitne stope i neke

strategije za povećanje profitne stope)

Problemi definisanja su dvojaki:

- Definisanje rezultata u celini preduzeća

- Definisanje rezultata pojedinca ili delova organizacije

Profit je mera uspešnosti poslovanja. Faktori koji maksimiraju profit su: manji troškovi, kvalitet, inovacije, bolji

plasman na tržištu, bolja prodajna cena, bolja motivisanost radnika itd.

Profit je razlika izmedju ukupnih prihoda i troskova i predstavlja poresku osnovu. Razlikuje se neto i bruto profit.

Bruto profit je razlika izmedju ukupnog prihoda i rashoda sadrzanih u prodatim proizvodima.

Profitna stopa se može uzeti kao mera uspešnosti ostvarenog profita. Pokazuje dakle koliko se uspešno poslovalo u

odnosu na angažovani kapital

K

PFpfs

Pfs – profitna stopa

PF – ostvareni profit

K – Kapital

FAKTORI PROFITNE STOPE NEKE STRATEGIJE ZA POVEĆAVANJE PROF.STOPE

1. CENA PROIZVODA Uvodi novi proizvod i vodi politiku visokih inicijalnih

cena za vreme tražnje. Izbori se za monopolski položaj

na tržištu

2. NAJAMNINA PO SATU Obavljaj posao sa minimanim brojem radnika tj

oslobađaj se previše ljudstva. Povećavaj sposobnost i

kreativnost osoblja u odnosu na konkurente

3. CENE POTROŠENIH MATERIJALA Umesto skupe materijale koristi jeftinije. Pronađi nova

tržišta materijala sa nižim cenama

4. CENE MAŠINA,OPREME,ALATA. . . Umesto skupe mašine koristi jeftinije. Pronađi nova

tržišta mašina sa nižim cenama.

5. KAMATA NA KAPITAL Orijentiši se na sopstveni kapital

6. KOLIČINA UTROŠENOG

MATERIJALA,KVAROVI I HAVARIJE

MAŠINA I ALATA

Poboljšati održavanje mašina i uvoditi metode

organizacije koje će dovesti do manje škarta

7. POREZI Organizovati preduzeće kao holding ili pokrenuti

inicijativu za smanjenje poreza

17. Teorije i pristupi organizaciji koje poznajete

Upravljanje pomoću izuzetaka (interni ciljevi, zadaci subjekta vođenja, osnovni elementi koncepta)

Interni ciljevi ili standardi su:

1. Profitabilnost

2. Ostvareni promet

3. Prodaja i promocija

4. Istraživanje i razvoj

5. Menadžment

6. Organizacija

Subjekat vodjenja funkcionise kao organ upravljanja, a njegovi zadaci su:

1. Postavljanje ciljeva

2. Definisanje problema postizanja ciljeva

3. Odlučivanje o rešenju

4. Planiranje rešenja problema

5. Praćenje realizacije rešenja

Osnovni elemenati koncepta:

1. Merenje

2. Projekcija

3. Izbor

4. Posmatranje

5. Upoređivanje

6. Odlučivanje

MERENJEM se utvrđuju vrednosti koji treba da su brojčano izražene.

PROJEKCIJA predstavlja utvrđivanje ciljeva različitog vremenskog karaktera na različitim nivoima.

SELEKCIJA postoji da bi se među alternativama mogli izabrati osnove koje omogućavaju ostvarenje plana.

POSMATRANJEM se prikupljaju potrebne informacije.

UPOREĐIVANJE je po logici poslednji elemenat upravljanja prema izuzecima.

ODLUČIVANJE sadrži sve mogućnosti da bi se planovi realizovali.


Upravljanje prema životnom ciklusu preduzeća (organistički pristup, životni periodi- šema, osnovne

odlike top forme kao stadijuma, različiti interesi firme prema fazama životnog ciklusa)

Pristupi izučavanja organizacionih sistema se kreću između dva posmatranja:

Jedna organizaciju pokušava identifikovati sa mašinama i njegove postupke formalizovati – automatizovati. Ovo

posmatranje zovemo mehanistički pristup.

Drugi pristup je organistički. Ovaj pristup organizaciju posmatra kao živi organizam, koji se stvara,raste i umire.

Isak Adižes je stvorio i u praksi uspešno testirao koncepciju životnim ciklusima preduzeća. On preporučuje i

određuje zadatke prema životnom dobu preduzeća.

Preduzetnik se najpre udvara biznisu. Ideja odnosno posao se može odbaciti (flert) ili se može prihvatiti. Ako se

prihvati ideja dolazi do formiranja preduzeća tj novorođenčeta.

Ako nema koncepta o poslovanju i kreativnosti firma će se ugasiti (smrt novorođenčeta).

Ako poslovanje prevazilazi prvu fazu,nastupa period go-go. Definišu se prioriteti u firmi. Prioriteta ima na stotine.

Ako firma izabere stvarne prioritete onda će opstati,ako odredi loše prioritete,onda će upasti u zamku i propast. Ako

uspešno pređe ovu fazu, dolazi do zrelije faze,faze adolescencije.

Adolescencija je faza kada ima više mogućnosti da firma ne odraste a samo jedan put da dođe do top forme.

Adolescencija je ponovno rađanje firme,odnosno početak hodanja ka uspehu. Firma koja prebrodi sve to dolazi do

Top forme- optimalna tačka životnog ciklusa. To nije najviši stadij u rastu,ali se tu treba što duže zadržati. Odavde

je bolje rasti nego pasti. Osnovne karakteristike top forme:

- Funkcionalna postavljanje organizacije

- Postojanje vizije i kreativnosti organizacije

- Orijentisanost ka tržištu

- Preuzeće planira

- Rezultati su sve bolji

- Raste i plasman i profit

- Firma osniva sopstvena preduzeća itd.

Faza stabilnosti je faza kada je firma još uvek jaka, ali je nestalo kreativnosti,inovativnosti i fleksibilnosti prema

promenama. Preduzeće počinje stariti i prestaje rasti. Firma postaje konzervativna,koristi se starim metodama kojima

je stigao do top forme.

U fazi aristokratije je firma već počela da propada. Više nije pitanje šta se radi,nego kako. Promene su isključene.

Živi se od rezultata prošlosti stečene slave.

Faza rane birokratije je predvorje propasti firme. Umesto da se okrene ka tržištu i rastu,unutar firme počinju

obračuni među menadžerima firme. Svi traže krivice za gubitke i promašaje. Opada tražnja i profit.

Period birokratije nastaje kada se firma već iscrpi od unutrašnjih borbi.

Faza smrti može nastati vrlo brzo,ali zavisno od situacije može i održati više godina.

Skicom prikažite različite interese firme prema fazama životnog ciklusa:

1. udvaranje 6. stabilnost

2. novorođenče 7. aristokratija

3. go-go 8. rana birokratija

4. adolescencija 9. birokratija

5. top forma 10. smrt

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Rad kupac Menadž Organiz Rad Rad Rad Kapital politika

Kapital kupac Menadž Kapital Kapital Kapital

Organiz Kupac Organiz Organiz Organiz

Menadž Menadž Menadž menadž

kupac Kupac kupac

Skica pokazuje koji su interesi firme prema fazama života. Vidi se da posle faze novorođenčeta raste broj elemenata

za koje je preduzetnik zainteresovan. Posle top forme interesovanje opada, i u periodu birokratije ona se svodi jedino

na politiku.


Ostali upravljački koncepti (teorija D.M. Gregora, teorija R. Likerta)

Teorija x i teorija y

MekGregor u vezi ponašanja ljudi predpostavlja da se ponašanje radnika prema rukovodiocu može izvesti iz

ponašanja rukovodioca prema radniku. Definisao je dve teorije sa različitim stilovima rukovođenja.

Kod teorije X polazi od sledećih pretpostavki:

- Prosečan radnik ima odbojnost prema poslu

- Najveći broj ljudi zahteva usmeravanja i kontrolu što treba pratiti kaznama

- Osnovni stil rukovođenja je tutorstvo a radnisi su bez ambicije i teže ka sigurnosti

Teorija Y je suprotna teoriji X. Kod teorije Y polazne postavke su:

- Prosečan radnik ne zazire od datog posla

- Kontrola i prenje kaznama nisu jedino sredstvo upravljanja

- Najdelotvornije usmeravanje radnika je u slučaju ako to zadovoljava i njegove potrebe

- Prosečan radnik ne beži od odgovornosti

- Imaginacija,kreativnost,snalažljivost i druge osobine ljudi su česta a ne retka pojava

- Intelektualizam čoveka u savremenom društvu nije dovoljno iskorišćen

MekGregor priomećuje da se u praksi rukovođenje najčešće bazira na osnovu teorije X. Po njemu je to pogrešno jer

čovek ne može iskoristiti svoje mogućnosti koje su velike.

Likert je proučavao sistem rukovođenja i menadžmenta. Nastojao je da uskladi interese manjih grupa radnika sa

interesima organizacije. Umesto klasične hijerarhije odozgo-naniže Likert preporučuje odnose odozdo-naviše. Ovaj

odnos bi povećavao motivaciju pojedinca i pomogao bi da pojedinac menadzera vidi kao izuzetno orijentisanog

rukovodioca prema podređenim. Pošto je Likertova teorija osnovana na motivaciji,ona se smatra izuzetno efikasnim

za vođenje grupe. On predlaže četiri sistema menadzmenta:

- AUTORITARNI – menadzeri se ponašaju kao autokrate. Motivisanje zaposlenih se zasniva na strahu i

kaznama. Podređeni se samo povremeno nagrađuju

- DOBROĆUDNI AUTORITET – menadžeri se ponašaju kao patroni. Imaju poverenja u radnicima, ali

po sistemu „toplo-hladno“, čas nagrađuje čas zastrašuje. Moguće je učestvovanje radnika u odlučivanju

ali se ipak stalno kontrolišu

- KONSULTATIVNI – menadžeri konsultuju svoje saradnike ali odluke donose sasvim sami

- DEMOKRATSKI – koncept je zasnovan na zajedničkom učešću u vlast. Sistem se zasniva na

potpunom poverenju menadžera u saradnika. Menadžeri stimulišu kreativnost i inovativnost saradnika.

Go - go

Novorođenče

Adolescencija

Top forma Stabilnost

Aristokratija

Rana birokratija

Birokratija

smrt

Nezadovoljstvo

Smrtnost novorođenčadi Flert

Osnivačka ili porodična zamka

porodična zamka

Razvod

Rast Starenje

smrt u fazi rasta

Udvaranje


Upravljačke teorije šta je zajedničko u ovim teorijama po vašem mišljenju

Upravljanje multinacionalnim preduzećima (definisanje osnove organizovanja i upravljanja specifičnosti

ovih kompanija, podela multinacionalnih kompanija)

Osnovi organizovanja:

1. Struktruirane od velikog broja preduzeća

2. Rade u više država,često i na raznim kontinentima

3. Organizuju se prvenstveno u oblasti gde se ostvaruje visok prinos kapitala

4. Okupljaju najviše stručnjaka – „specijaliste“ za pojedine oblasti poslovanja

5. Multinacionalne kompanije su često toliko jaki,da faktično predstavljaju državu u državi

Specifičnost upravljanja multinacionalnih kompanija:

1. Ove kompanije imaju ztv“međunarodno sedište“ tu rade stručnjaci iz različitih zemalja.

2. Filijale multinacionalnih kompanija vode lokalni ljudi – kako zbog politčkih razloga tako i zbog toga

što oni bolje poznaju okolinu

3. Sedišta kompanija je u zemljama,gde im odgovara tzv “fiskalni raj“

4. Osnovni upravljački moto ovih kompanija je upoređenje mixa troškova u jednoj zemlji prema

troškovima u drugim zemljama

Podela:

1. Oblasti u kojima egzistiraju i sistemi odnosa

2. Organizaciona struktura i sistemi odnosa

3. Razvojne koncepcije

4. Zakonski i drugi uslovi funkcionisanja

5. Menadzerski pristupi i sistemi rukovodjenja

25. Principi organizacije

Živko Kostić, Alfred Jeager

Živko Kostć principe organizacije svrstava u pet velikih grupa i nabraja 19 principa:

I principi kolektivnog rada III principi koordinacije - Podela rada - discipline

- Jedinstva cilja - odgovornosti

- Zajedničkih interesa - saradnje

- Solidarnosti IV Ekonomski principi

- Optimalne strukture kolektiva -produktivnosti

II principi motivacije - ekonomičnosti

- Potrebe za radom - rentabilnosti

- Prava na rad V principi fleksibilnosti

- Prava iz rada - informisanosti

- Raspodele prema radu - identifikacije

- Stimulacije -naucne metode

Alfred Jeager

1. Kooperacija

2. Podela rada

3. Mehanizacija,automatizacija

4. Standardizacija,tipizacija

5. Centralizacija, decentralizacija

6. Odgovornost,autoritet

7. Disciplina

26. Principi organizacije

Petar Dejanovic, Sintetizovanje principa organizacije

Četiri principa organizacije po Petru Dejanoviću

1. Princip jedinstva suprotnih interesa

2. Princip ravnopravnosti

3. Princip poslovnosti

4. Princip stalnosti

Prilog sintetizovanju principa organizacije

Svi principi organizacije se mogu svesti na dva fundamentalna:

- Princip poslovne efikasnosti

- Princip humanosti odnosa

Organizacija treba da bude premerena ljudima i da efikasnošću realizuje ciljeve. Proces organizovanja se realizuje

nizom aktivnosti organizatora

PRINCIPI ORGANIZACIJE Faktori od kojih zavisi zadovoljenje principa

EFIKASNOST

1. Adekvatnost zaposlenog osoblja

2. Permanentno obrazovanje i usavršavanje motivacija

menadžera i radnika

3. Informacioni sistem

4. Razvojnost

HUMANOST

1. Dobrovoljnost udruživanja

2. Demokratičnost udruživanja

3. Ravnopravnost

4. Solidarnost u radu

5. Javnost u radu

27. Struktura i organizacija

Uslovi za adekvatnost strukture,osnovne komponente strategijskog upravljanja preduzećem (1-8)

Uslovi za adekvatnost strukture:

1. Da je fleksibilna na potrebe orkuženja

2. Da je uspostavi funkcionalan i efikasan sklad odnosa među elementima

3. Da omogući razvojnost preduzeća

4. Da uspostavi tzv „odbranbene mehanizme“ protiv rasta entropije

Osnovne komponente:

1. Analiziranje i projektovanje faktora okruženja

2. Analiziranje i elaboranje internih mogućnosti preduzeća

3. Identifikovanje kritičnih faktora za poslovni uspeh preduzeća

4. Definisanje misije preduzeća

5. Definisanje razvojnih ciljeva preduzeća

6. Identifikacija i izbor strategije rasta i razvoja

7. Institucionalizacija organizacione strukture i prilagođavanje stila upravljanja

8. Definisanje mehanizma kontrole i revizije poslovanja

28. Struktura i organizacija

Šema faktora koji determinišu organizacionu strukturu preduzeća, pristupi proučavanja org. strukture

Pristupi proucavanja organizacione strukture:

1. Klasična škola i pristup strukturi organizacije

2. Neoklasična škola i pristup strukturi organizacije

3. Sistemski model i pristup strukturi organizacije

4. Situacioni model i pristup strukturi organizacije

Klasična škola se prema Marču i Sajmonu deli na dva velika pravca:

- pravac na temelju radova Tejlora – akcenat je na odnosu čoveka prema proizovdnji (čovek je privezak

mašini)

- pravac na temelju radova Galika i Arvika – u žiži interesovanja je organizacija kao celina i problemi

celine

29. Teorija o departmentalizaciji i struktura

(najznačajniji autori. rasčlanjavanje zadataka po Erich Kosiolu ,pet veza među elementima, skicom prikažite

proces departmentalizacije)

Napisi o departmetalizaciji su dosta stari,ali savremeni pristup su dali Galik i Arvik. Nastavljači su zatim bili Marč i

Sajmon,Heldejn,Fajlo,Muni i Rejli.

Erik Kosiol navodi sledeće principe deljenja zadataka preduzeća:

1. izvršenje kao princip podele

2. objekt kao princip podele

3. rang kao princip podele

4. faza kao princip podele

5. svrha kao princip podele

Nordzik kod uspostavljanja veza među elementima razlikuje pet vrsta veza:

1. sistem podele zadataka

2. povezanost sa vođstvom

3. štabni sistem odnosa

4. komunikacioni sistem

5. kolegijalni odnosi saradnje

Ciljevi i zadaci

preduzeca

Uticaji i potrebe

okruzenja

Organizaciona

struktura

Unutrasnje

potrebe i zahtevi

30. Teoirja o departmentalizaciji i struktura

- šta je departmentalizacija (proces)? Gulik i Arvik, rasprava o kriterijumima grupisanja poslova (a-e)

Galik i Arvik govore o grupisanju poslova po određenim kriterijumima:

- s obzirom na svrhu posla

- s obzirom na proces rada

- s obzirom na klijente

- s obzirom na mesto odvijanja rada

- s obzirom na vreme odvijanja rada

Departmentalizacija se ne uvodi isključivo radi bolje podele rada već i zbog omogućavanja efikasnosti

komunikacija,koordinacije i kontrole.

31. Teorija o departmentalizaciji i struktura

- Navedite osam kriterijuma departmentalizacije

- Šematski prikažite funkcionalnu departmentalizaciju

Departmentalizacija se može vršiti prema raznim kriterijumima:

- po funkcijama - prema korisniku

- prema teritoriji - prema kupcima

- po proizvodima - prema klijentima

- po projektima - prema vremenu, itd

32. Autoritet i principi strukturiranja

- Nabrajte hijerarhijske tipove organizacije (1-6)

- skicom prikazati osnovne tipove hijerarhijskih struktura

Struktuiranje organizacije na osnovu autoriteta ćemo podeliti na sledeće hijerarhijske tipove:

1. linijski tip

2. hijerarhijski po funkcijama

3. linijski – štapski tip

4. funkcionalni tip

5. linijski i funkcionalno – štapski tip 6. linijski i funkcionalno – štapski s kolegijalnim organom

33. Autoritet i principi strukturiranja

- linijski sistem (opis, prednosti, mane, autor)

- štapski sistem (opis, razlozi nastanka, stavovi P. Druckera

- Funkcionalni sistem (opis, autor)

Linijski sistem – je tipično „vojnički“ sistem rukovođenja gde se rukovođenje sprovodi odozgo naniže.

Tipičan primer je odnos po vertikali među generalnog direktora i tri saradnika: direktor proizvodnje,direktor finansija

i direktor komercijale.

Prednost ovog tipa sukovođenja je jedinstvo komande, pa i jedinstvo akcije i sprovođenja poslovne politike. Slabost

je obaveza rukovodioca da poseduje niz znanja u okviru grupe poslova kojima rukovodi. Linijskom vezom ide

komanda od generalnog direktora do direktora preduzeća. Njegov razvoj se prvenstveno vezuje za H. Fajola

Funkcionalni sistem – je onaj gde se celina preduzeća deli po sličnosti funkcije. Funkcionalna veza postoji među

direktora komercijale i šefova nabavke, prodaje,transporta. . .Takođe je u funkcionalnoj vezi direktor finansija sa

rukovodiocem nabavke i prodaje. Funkcionalne veze mogu biti i po vertikali i po horizontali. Funkcionalni sistem se

najviše vezuje za Tejlora.

Štapski sistem – Narasli poslovi u preduzeću kao organizaicji traže sve više stručnog i specijalističkog rada. Linijske

i funkcionalne veze ne zadovoljavaju sve potrebe i zadatke firme. Štab se javlja kao početna faza ove treće etape u

razvoju organizacije po P. Drakeru. Moguće je neke funkcije dići do nivoa štaba. Na primer ako bi se poslovi

analize,kontrole,planiranja postavili kao štabni organi. Oni bi bili funkcionalno povezani sa direktorom ili sa

resornim direktorima. Moguće je i da direktor ima svoj štab gde su stručnjaci raznih profila, koji mu pomažu u

stručnoj pripremi donošenja i realizaciji odluka

34. Pristupi sistemskog modela i organizaciona struktura

- preduzeće kao sistem

- Nabrojite instrumentarije kibernetskog upravljanja

- objasnite šta je : povratna sprega i entropija i homeostaza

Preduzeće ima svoje ciljeve. Ulazi u preduzeće – inputi kao i izlazi – outputi se planiraju. Pretvaranje inputa u

outpute je proces transformacije koji se upravljačkom aktivnošću reguliše. Svaki sistem koji ima čoveka kao

elementa, zovemo organizacioni sistemom. Proces vođenja sistema ka cilju se zove upravljanjem sistemom.

Upravljanje organizacionim sistemima je zadatak kibernetike i njenog instrumentarija,koje su sledeće:

- upravljanje na osnovu povratne sprege

- primenljivost teorije verovatnoće

- metod određivanja ciljeva

- uvođenje kibernetskog sistema

- modeliranje kao osnovni metod kibernetike

- prilaz kibernetici s pozicije bihevijorističkih sistema

- kompleksnost postupka pojavama

- zainteresovanost kibernetike za pojave zajedničke čitavom materijalnom svetu

Povratna sprega predstavlja korigovanje funkcionisanja sistema u zatvorenom krugu od informacije o devijaciji

preko regulacije i intervencije. Buduće funkcionisanje sistema se navodi koristeći se iskustvom njegovog prethodnog

funkcionisanja. Povratnu spregu kao mehanizam nalazimo u organizmima svih živih bića te čovek analogiju želi

preneti i na veštačke sisteme i na organizacije unutar te grupe sistema. Upozavanje principa povratne sprege je

neophodno za izučavanje upravljanja. Prema J. Boberu bez poznavanja principa povratne sprege ne bismo mogli

shvatiti na koji način sistem u stanju da kontroliše ispravnost sopstvenih reakcija na narušavajuće delovanje. R.

Stojanović govori o 7 tipova povratnih sprega (prva dva odražavanja zakon samoregulacije):

- informacije – odlučivanje – akcije

- proizvodnja – tržište – plan

- investicionog ciklusa

- proizvodnja – aukumulacija – potrošnja

- materijalnih privrednih tokova

Entropija – Raspad sistema

Preduzeće kao ekonomski sistem ima za cilj ostvarivanje određenih rezultata za koje je neophodno regulisanje

funkcionisanja. Usmeravanje funkcija i aktivnosti se odvija pod uticajem informacija, koje smanjuju neodređenost.

Nasuprot tome pojam entropije govori o dezorganizovanju, o razbijanju sistema. Potrebna je stoga regulisati

funkcionisanje organizacije da se nalazi u što manjoj entropiji, da se ista može kontrolisati smanjivati. Entropiju

preduzeća određuju pre svega:

- broj podsistema u organizaciji

- složenost veza izeđu delova

- složenost i definisanost veza sa orkuženjem

- entropije višeg sistema...

Homeostaza

Lerner: „Živi organizmi poseduju osobinu održavanja svojih glavnih koordinata u dopuštenim granicama pri znatnim

promenama uslova u kojima je živi organizam“. Svakako bi želeli da preduzeće organizujemo tako da funkcioniše po

uzoru živog organizma, da se entropija automatski reguliše,da funkcioniše kao homeostatski sistem. Izgradnjom niza

povratnih sprega ići ćemo ka automatizovanju tog sistema. O homeostatskim procesima u organizaciji možemo

govoriti samo u dalekoj budućnosti,što zahteva veći stepen poznavanja nauke i tehnike.


- preduzeće kao sistem

- objasnite pojam “MODEL” faze u stvaranju sistemskog modela,

elementi jednog modela

- objasnite značaj “crne kutije”

Model je uprošćena slika originala i služi za proučavanje određenog aspekta iz problematike konkretnog sistema. U

preduzeću se najčešće koriste matematički modeli u problemima donošenja odluka.

Faze u procesu stvaranja matematičkih modela:

I faza – izučavanje sistema

II faza – zamišljanje sistema izraženo matematičkom strukturom

III faza – misaono konstruisanje modela

IV faza – pisanje matematičkog modela

Elementi modela će biti:

- varijable,vrste proizvoda u planu

- ograničenja,mogućnosti tržišta,kapaciteta,sirovina itd

- parametri,odnos između varijabila i ograničenja

- ciljevi,maksimiranje dohotka ili minimiziranje troškova

- rešenja koji je to proizvodni asortiman koji uz ova ograničenja omogućava optimalan rezultat.

Crna kutija je sistem u kojem posmatrač ne zna ništa o unutrašnjoj strukturi. Poznati sus samo uzlazno – izlazne

veličine sistema. Pomoću ovog metoda se mogu proučavati sistemi čije je unutrašnje uređenje ili nepoznato ili suviše

složeno. Međuzavisnsot ulaza i izlaza daje osnov za zaključke o unutrašnjoj strukturi i o ponašanju posmatranog

sistema. To je Bela kutija


- projektna organizacija (šema i objašnjenje)

- Matrična organizacija (šema i objašnjenje, četiri preduslova za

uvođenje

- Matrične strukture po Hiksu i Gulitu)

Higs i Gulet daju preduslove za uvodjenje matricne struktire organizacije:

1. aktivnosti treba da imaju obavezujuce rokove

2. troskovi su ogranicavajuci faktor

3. koordinacija je neophodna od strane raznih sprecijalista u realizaciji zajednickog projekta

4. radi se o neuobicajenim poslovima za ucesnike

37. Situacioni pristup i struktura

- grafički prikazati situacioni pristup

- ostali autotri u ovom pristupu

- skicom prikažite situacioni odnos prema Mullinsu

Ostali autori: pored Fidlera, tu su i Mulins, Luthans, Mintzberg....

38. Situacioni pristup i struktura

- grafički prikazati i tumačiti situacioni pristup

- modeli organizacione strukture

Modeli (oblici) organizacione strukture

Iskristalisala su se tri osnovna modela organizacione strukture:

- „U“ struktura organizacije (funkcionalna struktura, pogodna za stabilna i mala preduzeca)-

UNITARNA

- „M“ struktura organizacije (divizionalna strukt. Pogodna za vece odg koje imaju divizije i rastu)-

MULTIDIVIZIONA

„H“ struktura organizacije (mesovito vlasnistvo, firma majka ima vlasnicki aspekt nad firma cerka)-

HOLDING

42. Odnos organizacione strukture i preduzetništva

- strana iskustva (objasnite odnos, šematski prikažite primere firme

“Mercedes Benz” i “Siemens”)

Tabela prikazuje razvoj firme „Mercedes Benz“. Različite poslovne filozofije je firma realizovala različitim

organizacionim formama. Poslovna filozofija ove firme razvijala se izgradnjom sopstvenog stila u proizvodnji

autumobila,preko stvaranja koncerna,a potom holdinga. Finansijskim jačanjem je firma kupila pakete kontrolnih

akcija u nizu drugih firmi.

Tabela prikazuje razvoj firme „Siemens“. Preduzeće Siemens tek u narednom periodu ima mogućnost da pređe u

holding. Od firme vlasnika porodičnog kapitala, Siemens prelazi na funkionalnu organizacionu formu. Razvojem

tržišta i potrebom za flesibilnošću, uvodi fleksibilne forme organizovanja od jednolinijske,preko matrične do čiste

linijske strukture odnosa.

Na osnovu ova dva primera vidimo da se organizaciona struktura prilagođava poslovnoj filozofiji a ne obrnuto.

43. Odnos organizacione strukture i preduzetništva

- domaća iskustva (koji se odnosi prate skicirajte i objasnite 4 etape u

strukturiranju firme “Market”, procesi i faze organizovanja a-d)

Prate se sledeci odnosi:

1. Poslovna politika- org.struktura

2. Rezultati funkcionisanja

3. Trzisni zahtevi

Procesi i faze org:

1. Specijalizacija- podela zadataka izvedena iz ciljeva org

2. Podela autoriteta

3. Grupisanje ili departamentalizacija

4. Koordiniranje komuniciranja izmedju clanova

44. Mega trendovi organizacija

- (Na koje segmente je bio usresređen razvoj organizacije, o kojim

promenama tzv. "trećeg talasa" govori Alvin Tofler,)

Razvoj organizacije je bio usređen na:

- maksimiziranje učinaka

- koncentraciju proizvodnih kapaciteta

- centralizaciju odlučivanja

- centralizaciju moći

Alvin Tofler period iza nas naziva „drugi talas“ a odlike su se promenile. Ove promene se odnose na međuljudske

odnose i na odnose prema prirodi. To su tzv. „mega trendovi“, Tofler govori o promenama tzv „trećeg talasa“ gde

govori o:

- promenama u vrhovima vlasti

- razmasovljenju sredstava javnog informisanja

- elektronici i promenama

- post-masovnoj proizvodnji

- promene u porodici

- krizi identiteta korporacija

45. Mega trendovi organizacija

- Nabrojite 10 najznačajnijih mega trendova po M. Damjanoviću i

objasnite šta je “petougaonik pritisaka” na savremeno preduzeće?

Mijat Damjanović nabraja 10 najvažnijih mega trendova:

1. informacijska ekonomija

2. otpori prema visokim tehnologija

3. globalizacija i povezivanje

4. dugoročna planiranja

5. fleksibilne strukture i decentralizacija

6. obezbeđivanja i kontrola institucija školstva, zdrastva, socijalne zaštite

7. ljudi sve više povećavaju znanje i participaciju u odlučivanju

8. organizacione strukture

9. prisutnost suprotnosti

10. heterogeniji svet ekonomije

Tofler govori o „petougaoniku pritisaka“ na savremeno preduzeće:

- pritisak iz bio-sfere

- pritisak iz socio-sfere

- pritisak iz info-sfere

- pritisak iz sfere vlasti

- moralni pritisak

46. Principi organizacione decentralizacije

- (razlozi dekomponovanja složenih struktura, preduslovi za korišćenje

prednosti male firme, kriterijumi za definisanje profitnih nosilaca,

četiri osnovna principa profitne decentralizacije)

Dekomponovanje složene strukture preduzeća predstavlja se kao zahtev u cilju:

1. motivisanje nižih organizacionih jedinica za veće preduzetničke napore

2. razvoja celine preduzeća kao sinergijsko dejstvo razvoja delova

3. korišćenja prednosti velike firme (degresija opštih troškova)

4. alokacije troškova i njihove optimalizacije u cilju veće konkurentnosti

5. korišćenja prednosti male firme (napr. Brzina odlučivanja)

6. mogućnosti kupovine i prodaje firme odnosno njenih delova itd.

Da bi se podel afirme ostvarila i da bi se koristile prednosti velike firme i male poslovne jedinice,neophodno

da se poslovanje može:

1. jasno definisati

2. planirati tj zadati obim,veličinu i rezultat poslovanja

3. upravljati tom poslovnom celinom

4. meriti poslovni rezultat poslovanja

5. kontrolisati rezultat poslovanja jedinice

Kriterijumi koji definišu profitne nosioce:

1. profitni centar treba imati poseban i od ostalih delova firme samostalan proizvod ili usluge

2. treba imati definisanu odgovarajuću rukovodnu garnituru

3. treba da ima uslove za planiranje u okviru globalnog zadatka firme

4. treba da bude tržišno samostalan i konkurentan

5. treba da ima određena sredstva na raspolaganju

Među osnovne principe profitne decentralizacije ubrajamo:

1. definisano vrhovno vodstvo firmom

2. definisani zadaci,slobode i ovlašćenja centralizovanih jedinica

3. minimum centralističkih veza firme i delova

4. uspostavljanje odnosa između decentralizacije i centralizacije

47. Razvoj malih i srednjih preduzeća

- (pet karakterističnih procesa svetske privrede, osnovne tendencije

razvoja “SME” u svetu, osnovna obeležja “SME” u odnosu na velike

sisteme 1-12

Procesi u svetskoj privredi ukazuju da se tranzicija odvija u pet karakterističnih procesa:

1. proces privatizacije

2. proces liberalizacije

3. proces restruktuiranja

4. proces institucionalizacije

5. proces stabilizacije

Među osnovna obeležja SME u odnosu na velike sisteme ubrajamo:

1. veća vitalnost

2. veća fleksibilnost

3. mogućnost specijalizacije

4. olakšano upravljanje

5. manji troškovi

6. ostvarljivost prihoda

7. lakše investiranje

8. olakšan izvoz

9. brže inovacije

10. ofanzivno preduzetništvo

11. lokalna razvojnost

12. omogućavaju zapošljavanje


- koja su ograničenja sa aspekta naše privrede 1-8, koje su željene

promene u okruženju preduzeća 1-10)

U našoj privredi postoji niz teškoća i ograničenja kao što su:

- nerešeni vlasnički odnosi

- privatna lica najčešće nemaju finansijska sredstva za ulaganje

- strani kapital je nedovoljno zainteresovan za ulaganja u našu privredu itd.

Bitne karakteristike željenog okruženja za SME:

- orijentacija na budućnost umesto na prošlost

- koncepcija marketinga na ne proizvodnje

- graditi konkurentno a ne pregovaračko okruženje

- uspostaviti jedinstvo rada i kapitala umesto polarizacije

- uvesti profesionalni menadžment umesto vlasničke kontrole

- odrediti se za razvoj umesto akumulacije

- upravljati inovacijama umesto da imamo slučajne inovacije

- uzgraditi pluralističku motivaciju a ne ekonoskog čoveka

- ići ka globalnom društvu umesto izolaciji preduzeća

- stvariti pluralističku organizacionu teoriju umesto monističke


- Kriterijumi tipologije SME u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Japanu

a) Evropska Unija

Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća

-preduzeće do 10 zaposlenih -preduzeća do 50 zaposlenih -preduzeća do 250 zaposlenih

-do 7 mil evra godišnjeg obrta -nije deo firme,nego firma ili lanca

firme

-bilans stanja do 5 mil eura -godišnji obrt do 40 mil evra

-bilans stanja do 27 mil evra

b) Velika Britanija

Mala preduzeća Srednja preduzeća

-preduzeća do 250 zaposlenih -preduzeća preko 250 zaposlenih

-godišnji obrt manji od 12 mil. Funti -godišnji obrt veći od 12 mil. Funti

c) Japan

Mala preduzeća Srednja preduzeća

Preduzeća u trgovini na malo i uslugama


-sa imovinom do 10 mil. Jena -sa imovinom preko 10 mil. Jena

Preduzeća u veletrgovini

Preduzeća do 100 zaposlenih Preduzeća preko 100 zaposlenih


Preduzeća u rudarstvu,proizvodnji i industriji




- Tipologija SME; prema obliku vlasništva i vlasnicima, prema

sektorima, tipovima preduzeća i tržišnim prilikama, prema kontinuitetu

poslovnog procesa.

Prema obliku vlasnistva i vlasnicima:

Oligarhija (vise vlasnika), porodicno (jedan upravljac), upravljanje jednog coveka

Prema sektorima, tipovima preduzeća i tržišnim prilikama

Retki uspesi, mala preduzeca optimalne velicine, firme zasnovane na inovacijama, satelitske firme, firme

Prema kontinuitetu poslovnog procesa

Tradicionalno/ Savremeno

1. Bruto dimenzija procesabr.zaposlenih, aktiva, iznos uk.prihoda 0-1/ 200-500mil.dolara

2. Tradic. Sektor, ili vezan za prirodne ivore, ili za potrosace/ savremeni sektor, ili sekundarni proiz.ili

perfekcionirani

3. Trziste, lokalno, zasticeno/ medjunarodno, otvoreno

4. Kontrola i centralizovana org/ decentralizovala ili organizovana na visem nivou

5. Strategija, intuitivna, prezivljavanje, niskih rizika/ formalizovana strategija, rast sa visokim rizicima

6. Tehnologija, slabe inovacije, sportska/ vrhunska, organizovana, radikalna

51. Svetska iskustva u organizovanju SME

- Razvoj SME u Japanu, Italiji i Nemačkoj

Japan

Posle II svetskog rata vazi za najbolji primer posleratnog oporavljanja, gde su mala preduzeca imala vodecu

ulogu. Ekspanzija malih i srednjih preduzeca trajala je od 1945.do 1955. Drzava je dosta intervenisala u ovom

periodu. Mala preduzeca su omogiucila velikim da formiraju tzv. Fleksibilne masovne produkcije.

Italija

Posle II sv.rata nisu postojale intervencije i izlaz se trazio u malim i srednjim preduzecima. Posebno mesto imala

je regija Emilia-Romana. Regionalna vlast i NVO bile su aktivne u obnovi i razvoju SME. Dva kljucna

momenta: 1. Kreditna banka za pomoc i placanje malih preduzeca 2. Vlasti su brinule o drustvenom ugovoru

Nemacka

Posle rata, Zapadna Nemacka bazirala je razvoj na porodicnom biznisu, a kasniji razvoj na srednjim

preduzecima. Koncentrisalo se na kvalitet, ne kvantitet. Postojala je i drzavna intervencija.

52. Svetska iskustva u organizovanju SME –

Razvoj SME u Azijskim zemljama i Rusiji

J.Koreja

Posle rata, razvoj zemlje temelji se na stvaraanju kongomerata. Drzava je pomogla razvoj malih preduzeca

zakonski i bankovno.

Singapur

Velik uticaj drzave. Drzavna politika je isla u dva pravca: 1. Uticati na velika preduzeca i njihov odnos prema

SME 2. Uticati direktno na razvoj SME

Kina

Lokalne vlasti stimulisu privatnu inicijativu i finansiraju dalji razvoj malih preduzeca.

Rusija

Rast SME posebno je izrazen 1991-1992, kada su doneti zakoni o vlasnistvu, preduzecima i preduzetnickoj

delatnosti. Mala privreda je u rusiji bila najrazvijenija. To je jedini privredni sektor koji omogucava vracanje

ulozenih sredstava i efikasno koriscenje resursa.

53. Svetska iskustva u organizovanju SME

- Razvoj SME u Poljskoj i Sloveniji

Poljska

Zahvaljujuci podsticajima vlade SME se brzo prilagodjavaju uslovima trzisne privrede. Razvoj SME u Poljskoj

je prosao kroz 4 etape. Razlikuju se tri grupe preduzeca:

Mikro- do 5 zaposlenih

Mala preduzeca- do 50 zaposlenih

Srednja preduzeca- do 250 zaposlenih

Slovenija

Zamah u razvoju SME nastaje Aktom o ekonomiji Slovenije 1993. Cime se definise legalni status firme. SME

postizu znacajan doprinos u zaposljavanju radne snage. U 1991 6.1% zaposlenih bilo je u SME, a vec sl.godine

8.9%

teorija organizacije prvi deo

Documents