teorija kulture ispit

Download TEORIJA KULTURE ISPIT

Post on 14-Sep-2015

52 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

2015

TRANSCRIPT

TEORIJA KULTURE ISPIT

25.26.27.28.ADORNO I HORKHAJMER

Jedni od najznacajnijih intelektualaca i teoreticara,Adorno i Horkhajmer takodje su bili istaknuti kriticari masovne kulture.Ono sto im je bila inspiracija za ovaj tekst,jeste bujanje fasizma u Nemackoj i uticaj nasovne kulture na pretvaranje prosvetiteljskog racionalnog uma u mitotvorstvo i varvarizam.U ovom tekstu nudi se pojmovni aparat i kriticka sredstva za tumacenje funkcionisanja kulture u kapitalistickom drustvu;on predstavlja povod osporavanja koncepta pasivne publike,kojeg su se poduhvatile studije kulture u svojim analizama aktivne publike kao sredista otpora i pregovaranja sa zvanicnom kulturom.Laznim se pokazuju misljenja da se raspadanjem pretkapitalistickih ostataka,tehnickom i socijalnom diferencijacijom i specijalizacijom prelazi u kulturni haos.Danas kultura svemu namece slicnost(film,radio).Cak se i gradovi razvijenih kapitalistickih zemalja ne razlikuju;poslovne kuce i kuce za stanovanje nicu posvuda,a starije kuce oko tih betonskih centara izgledaju kao sirotinjske cetvrti.Stanovnici se u svrhu rada i zabave,kao proizvodjaci i potrosaci,pozivaju u te centre,te se individua u potpunosti podredjuje totalnoj moci kapitala.Ovo jedinstvo demonstrira ljudima model njihove kulture:laznu identicnost opsteg i posebnog.

26. POJAM KULTURNE INDUSTRIJE

Sva masovna kultura pod monopolom jeste identicna i pocinje da se nazire njen kostur.Upravljaci se vise i ne trude da taj kostur prikriju;namerno proizvodeci sund koji pravdaju time da nisu nista drugo do posao,kako oni kazi industrija.Interesenti kulturnu industriju objasnjavaju tehnoloski.Sa razvojem drustva,rastu i potrebe,zahtevi istog.Iz tog razloga,da bi se zadovoljile potrebe,treba naci nacin reprodukcije standardnih dobara.Kaze se da su standardi izvorno proizasli iz potreba potrosaca,pa se iz tog razloga i prihvataju bez otpora.Samim tim i sistem postaje jedinstveniji,a tehnika zadobija moc nad drustvom.Danasnja tehnicka racionalnost jeste racionalnost vlasti. Tehnika kulturne industrije je dosla do standardizacije i serijske proizvodnje i zrtvovala je ono cime se logika dela razlikuje od logike drustvenog sistema.Uzrok tome nije kretanje zakona tehnike kao takve,nego njena uloga u danasnjoj privredi.Ovakav tehnoloski razvoj imao je uticaja i na samo drustvo.Radio sve pretvara u puke slusaoce,izlazuci ih medjusobno jednakim programima razlicitih stanica.Privatnim emisijama namece se nesloboda,diktat misljenja i ponasanja sto dovodi do svakog gubitka spontanosti.Ovakva tendencija zahvata sve grane kulture,koje postupaju po istom receptu.Poslovni ljudi pozivajuci se na spontane zelje publike,eksploatisu istu tu publiku u cilju sticanja profita ili odrzanja na vlasti.Ovi poslovni ljudi dolaze iz najmocnijih sektora industrije,sektora celika,nafte,elektricne energije,hemijske industrije.U poredjenju sa njima,kulturni monopoli su slabi i zavisni;moraju da udovolje vlastodrscima kako njihovu sferu ne bi podvrgli ciscenju(zavisnost filmske industrije od banaka,radio-kompanije od elektroindustrije).Kulturna industrija je toliko jedinstvena da diferencijacija koja se javlja u njoj sluzi organizaciji i klasifikaciji potrosaca.Za svakog je predvidjeno po nesto,shodno njegovim mogucnostima.Mehanicki diferencirani proizvodi na kraju se pokazuju kao jednaki(automobili,filmovi).Snabdevanje publike hijerarhijom serijskih kvaliteta sluzi,u stvari,za potpuniju kvantifikaciju.Tehnicki mediji se medjusobno prisiljavaju na uniformnost.Tehnoloski razvoj omogucio je da se u istom postupku spoje rec,slika i muzika;postupak koji spaja sve elemente produkcije,od koncepcije romana u kojoj se pomislja na film do najmanjeg zvucnog efekta.Ovakva vrsta proizvodnje oduzima sposobnost pojedincu da razmislja,povezuje stvari.Oni ne mogu da klasifikuju nista sto ne bi vec unapred bilo klasifikovano u sematizmu produkcije.Sve su to klisei;u filmu se unapred zna kakav ce kraj biti,u muzici se mogu pogoditi reci pesama,svaki segment kulture je proracunat.Stavljajuci akcenat na efekte,detalje,postepeno se gubi celina koja je ranije nosila ideju.Celina neumitno i bez veze nastupa u odnosu na detalje.Citav svet prolazi kroz filtere kulturne industrije.Sa uvodjenjem tonskog filma,cilj je bio da se izgubi granica izmedju filma i stvarnog sveta,da spoljni svet postane direktan nastavak onog sveta koji smo upoznali u filmu.Umesto misaonih sposobnosti,film kod gledaoca razvija neke druge sposobnosti,brzinu,sposobnost zapazanja kako nista ne bi propustio.Svaka grana kulturne industrije funkcionise po ovom principu.Istoricari umetnosti i pobornici kulture ukazuju na stereotipe i mehanicko reprodukovanje koji su prisutni u kulturnoj industriji,velicajuci pretkapitalisticku proslost kao nesto organsko.Kulturna industrija je sve pojavno temeljito obelezila,da vise nista ne moze da ponudi,a da unapred ne pokazuje tragove zargona.Ono na cemu insistira kulturna industrija jeste prirodnost,odnosno smanjenje raspona izmedju tvorevine i stvarnog zivota.Sposobnost da se slede prohtevi idioma prirodnosti u svim granama kulturne industrije postaje merilo strucnosti.Zato mozemo reci da je stil kulturne industrije ,koji vise ne mora da se oprobava na materijalu koji se odupire,ujedno i negacija stila.Pomirenje opsteg i posebnog,pravila i specificnih prohteva predmeta,proces kojim stil jedino moze da zadobije smisao,jeste nistavan,jer uopste vise ne dolazi do napetostiizmedju polova:krajnosti koje se doticu presle su u identicnost,opste moze da zameni posebno,i obrnuto.Ova izopacenost stila govori nesto o proslom,pravom stilu.Pojam pravog stila vezivao se za vlast.U hriscanstvu i renesansi jedinstvom stila izrazavala se razlicita struktura socijalne moci.Veliki umetnici nisu olicavali stil,oni su se pridrzavali logike stvari,a ne stila.Svakom je umetnickom delu njegov stil obecanje;time sto je izrazeno posredstvom stila ulazi u vladajuce forme opstosti(muzika,slikarstvo).Umetnost nije tezila jedinstvu forme i sadrzaja,individue i drustva,harmoniji,vec tome da se razlikuje,sto je u suprotnosti sa kulturnom industrijom koja tezi slicnosti,identicnosti.Danas u kulturnoj industriji moze da prezivi odredjeni tip preduzetnika,onaj koji odstupa moze preziveti samo time da se svrsta.Trziste koje se postepeno zatvara,pruza mogucnost samo sposobnima kako na podrucju umetnosti tako i na drugim podrucjima.Sve grane kulturne industrije dozivele su uspeh u liberalnim industrijskim zemljama.Jedina koja je zaostajala bila je predfasisticka Nemacka.U njoj se najduze od svih odrzala kulturna samostalnost bas usled tog nedostatka demokraticnosti.U poznom liberalizmu,masovna kultura iskljucuje sve sto je novo,sto nije oprobano.Sve mora neprestano da se krece,da tece,jer samo univerzalna pobeda ritma mehanicke produkcije i reprodukcije garant je da se nista nece promeniti,da ce sve ostati po starom,da se nece pojaviti nista neodgovarajuce.Ono cemu kulturna industrija tezi jeste da suprotnost pomiri time sto bi se laka umetnost primila u ozbiljnu,ili obrnuto.Novo je da se nepomirljivi elementi kulture,umetnost i razonoda svojim podredjivanjem svrsi dovode do jedne jedine lazne formule:totalitarnosti kulturne industrije.Ona se sastoji iz ponavljanja.

28. KULTURNE INDUSTRIJE U FUNKCIJI PASIVIZACIJE

Kulturna industrija je preduzece za zabavu.Snaga kulturne industrije je u njenom jedinstvu s proizvedenim potrebama.Zabava je produzetak rada u kapitalizmu;nju trazi onaj ko zeli da pobegne mazohizovanom radnom procesu da bi mu iznova dorastao.Mehanizacija ima toliku vlast nad onim ko koristi slobodno vreme i njegovom srecom,temeljno odredjujuci proizvodnju robe za zabavu da ne moze da dozivljava vise nista drugo nego kopije samog radnog procesa.To je neizleciva bolest svake zabave.Zadovoljstvo se pretvara u dosadu,jer da bi ostalo zadovoljstvo,ne sme da traci nikakav napor ,pa se krece u strogo utvrdjenim nizovima asocijacija.Gledaocu ne sme da se ostavi prostor za razmisljanje,izbegava se svaka logicka veza koja bi iziskivala sposobnost duha.Animirani filmovi su nekada bili eksponenti maste nasuprot racionalizmu;danas samo potvrdjuju pobedu tehnoloskog uma nad istinom.Ono sto takodje jos uspevaju je da stave do znanja da je prigusivanje i lomljenje svakog individualizma,uslov zivota u ovom drustvu.Uzivanje u nasilju pocinjenom onome koji se prikazuje prelazi u nasilje nad gledaocem,razbibriga u napor.Dovodi se u pitanje to da li kulturna industrija uopste vrsi onu funkciju razonode.Ukoliko bi se bioskopi zatvorili,radio-aparati zatvorili,potrosacima ne bi toliko nedostajali.Fuzionisanje kulture i zabave danas se ne odvija samo kao izopacenje umetnosti,nego i kao nuzno produhovljavanje zabave.Ono je sadrzano vec i u tome sto zabavi prisustvujemo samo kao paslikama,kao bioskopskoj fotografiji ili radio snimku.Kao sto smo vec napomenuli,zabava je u doba kasnog liberalizma zivela od bezgranicnog poverenja u buducnost,da ce sve ostati onako kako jeste,a ipak bolje.Zabava menja svoj pocetni cilj;kulturna industrija je u potpunosti menja stavljajuci je u potpunosti u funkciju profita.Ona sve bezocnije postupa s potrebama potrosaca,moze da ih proizvodi,da njima upravlja,da ih disciplinuje,cak da ih uvuce u razonodu jer kulturni napredak je neogranicen.

25. PROSVETITELJSTVO KAO OBMANA

U razonodi se oseca ono trgovacki nametnuto.Izvorni afinitet izmedju trgovine i zabave pokazuje se,u smislu zabave kao apologija drustva.Zabavljati se znaci biti saglasan.Ali to je moguce samo ako se zabava izoluje od celine drustvenog procesa i od samog pocetka napusti prohtev svakog dela:da u svojoj ogranicenosti reflektuje celinu.Zabavljanje je u stvari beg,ne od lose stvarnosti,nego od zadnje pomisli na otpor koja jos moze da ostane u toj stvarnosti.Oslobodjenje koje obecava zabava je oslobodjenje od misljenja kao negacije.Ali sve je teze odrzati red,napredak zaglupkjivanja ne sme zaostajati za napretkom inteligencije.Ideologija se skri

Recommended

View more >