teodor sterdžen~venera plus iks.pdf

7/24/2019 Teodor Sterden~Venera plus Iks.pdf

1/128

Sterden Teodor

VENERA PLUS IKS

Prevod: Dekani-Janoski Sonja

Sturgeon Theodore VENUS PLUS X, 1960.

KENTAUR1985.


2/128

"arli Dons", uzbueno povika arli Dons: arli Dons, arli Dons!" jer bilo je apsolutnophodno da se zna ko je arli Dons, da se to ni za asak ne izgubi iz vida, ni za ivu glavu,kada."Ja sam arli Dons", ree svaalaki, pa ponovi moleivim tonom. Niko se nije usprotivio,

rekao. Leao je sklupan u toploj tmini, prekrtenih ruku i ela vrsto pritisnutog o kolena. Prema mu je treperilo nekakvo tupo crvenilo, ali to je bilo unutra, iza zatvorenih kapaka, i on je b

rli Dons.. Dons bilo je nekada urezano na vratima ormaria u svlaionici, ispisano iskoenim, kitnjavima na Svedoanstvu o zavrenoj srednjoj koli, otkucano na baninim ekovima. Dons, refonskom imeniku.Ime, u redu. U redu, odlino, okej, ali ovek nije samo ime. oveku je dvadeset sedam godin

ako jutro doteruje kosu pred ogledalom i voli kap-dve 'Tabaska' na porciji jaja (polurovita:ance vrsto, umance meko). Ima uroenu malformaciju jednog palca na nozi i razrokost. Umeee niclu voli curu rukuje apirografom ide sam u toalet pere zube, ukljuujui i most, levi goeralni sekuti i mali kutnjak. Iziao je iz kue na vreme, ali e ipak zakasniti na posao.

Otvori oi, i to sad vie nije bilo tupo, treperee crvenilo ve sivilo - hladno srebro koje nijeiralo niotkud, sivo kao tragovi pua na liu jorgovana - prolena stvar. Dabome, sada je prote prolene stvari; sino smo vodili ljubav, Lora, ona...Kada se sat vrati na letnje vreme, na samom poetku tog letnjeg perioda, veeri obasjane sun

o da veito traju i toliko stvari stigne da uradi. Kako je samo preklinjao Loru da mu prui priznese njenu kolekciju filmova; da je samo mama mogla to da vidi! I tamo dole, u Lorinomrdljivom podrumu, dok se s filmovima pod mikom probijao kroz polumrak, vukui noge po pse ne spotakne, naleteo je na otri vrh kaiaste arke nekakvog baenog kapka koji mu je iscepee pantalone od tvida i utisnuo mu u butinu crvenu i podlivenu modricu (jasno se raspoznava

sak osnove i potke). No, isplatilo se, isplatilo se, sve to vee-venost s devojkom, pravomvojkom (to je i dokazala) pored sebe, tokom cele te beskrajne veeri; i celim putem do kuebavi sada i ovde, i prolee, naravno, i, oh, dabome, ljubav! o tome su govorile abe gatare,govani, arlijanje vetra i znoj to se suio na njemu. (Prijalo je - zaista to prija. Lepo je pripa ovome ovde i ovom sada, i proleu, naravno, i oh, dabome, ljubavi; ali najlepe od svega jepamti, kad se svega tog sea, arli). Jo je bolje od ljubavi seati se kue, stazice oivieneokom ivom ogradom, dveju belih, svetleih kugli na kojima je crnom bojom ispisano veliko

zdeset jedan (to je bila mamina usluga gazdi; ona je ena spretne ruke), samo to ih je vreme vlino naelo kao, uostalom, i ruke. Veliko predvorje iji je jedan zid sav iaran mesinganim

oicama - pun potanskih sanduia i neupadljivih dugmadi za zvono svakog stanara, i reetkaerfona pokvarenog jo od kad su se doselili, i ona masivna mesingana ploa to je skrivalaurnosnu elektrinu bravu koju je godinama otvarao jednim jedinim udarcem ramena, ne

poravajui korak... i treba prii blie, jo blie, jer veoma je vano seati se; nije vano ega,anje je ono to je bitno; moe! moe!Stepenite izmeu prizemlja i prvog sprata imalo je staromodne, poniklovane ispuste preko iviha, pohabanog do same prevlake ispod potke, sa crvenim, iskrzanim resama. (G-ica Mondo

edavala u prvom razredu, g-ica Vilard u drugom, g-ica Huper u petom. Seti se svega.) Lee

srebrnoj svetlosti i priseajui se, osvrnu se unaokolo; meki zidovi nisu izgledali ni kao metao tkanina, najvie su podseali na neku meavinu jednog i drugog, i bilo je veoma toplo... nast


3/128

da se prisea otvorenih oiju: stepenite izmeu drugog i treeg sprata imalo je takoeniklovane ispuste ali nije bilo zastrto, a stepenici su svi bili pomalo uplji, oh, veoma malo; dnje mogao si razmiljati o emu god hoe ali ono klop, klop, za razliku od jedva ujnog flapp, do prvog sprata, inilo je da tano zna gde si.arli Dons vrisnu: "Oh, Boe - a gde sam to ja?"Oprui se, lee potrbuke, privue kolena i ostade u tom poloaju; vie nije mogao da se pokrta su mu bila suva i vrela iznutra, kao jastunica pod maminom peglom; miii nogu i lea potpki i gusto zamreni, ba kao ono pletivo u korpi koju e mama jednog dana da dovede u red...

bav s Lorom, prolee, svetiljke sa brojem ezdeset jedan, rame na bravi, uz stepenice flap, flaop, klop, a zatim - pa, mora biti da se sea i svega ostalog, jer sigurno je uao u stan legao da sao krenuo na posao... zar nije? Zar nije?Podie se na ruke, drhui od napora, kleknu, sede malaksalo na pete. Glava mu je klonula na

udi i tako se odmarao, dahui. Posmatrao je smeu tkaninu svoje odee kao da je neka zavesatog asa da se otvori i da mu otkrije neto nepoznato, ali sigurno zastraujue.Tako je i bilo."Smee odelo", proaputa. Jer upravo tu, na butini, bila je mala poderotina (a ispod nje mali,

lni otok, modrica nalik na kariranu aru) kao dokaz da se tog jutra nije oblaio da krene na po

ak nije stigao ni do odmorita na drugom spratu. Umesto toga, obreo se - ovde.Poto jo nije mogao da se uspravi, stade da se vue na rukama i kolenima, povijenih lea,irkajui i okreui unaokolo glavu na drhtavom vratu. Za trenutak zastade i dotae bradu. Nijeastao vie nego to bi se moglo pretpostaviti za nekoga ko se vraa kui sa sastanka zbog koje

e obrijao.Ponovo se osvrnu i ugleda visoku, ovalnu aru, tanko upisanu u zasvoeni zid. Prva slika koju

peo da otkrije u ovom mekom prostoru. Buljio je u nju, a ona mu pokaza - Nita.Zapita se koliko je sati. Podie ruku, nakrivi glavu i stavi uho na sat. Hvala bogu, jo je radio

gleda ga. Prikova pogled, ne miui se. inilo mu se da ne moe da vidi koliko je sati. Najzad

vati da brojevi na brojaniku stoje u suprotnom pravcu, poput slike u ogledalu; dvojka je stojastu desetice, osmica na mestu etvorke. Kazaljke su pokazivale ono to bi trebalo da bude

danaest minuta do jedanaest, a bilo je, pod pretpostavkom da je sat iao unazad, jedan sat idanaest minuta. U stvari, tako je i iao. To se videlo po kretanju dugake sekundare.

A zna li ti, arli, govorilo mu je neto to je dopiralo do njega kroz sav taj uas i zaprepaa li da ak ni sada ne treba nita drugo da radi ve samo da se sea? Sea li se onog stravipca to ti je predavao algebru tri u srednjoj koli, kad si tropio na algebri jedan i morao napravni, i jedva se provukao iz algebre dva i geometrije jedan, pa opet opalio na popravni izometrije dva - sea se? I onda, na algebri tri dobili ste tu g-icu Moran, izgledala je kao IBM

bima. I onda si je jednog dana pitao da ti neto objasni i odgovorila ti je na takav nain da si porao jo neto da je pita. .. i ona ti je tada otvorila jedna vrata za koja nisi ni sanjao da postoja sama postala je nekako... pa, lepo, posle taga si je posmatrao i znao si ta, u stvari, krije taena faca, ta strogost, ta slinost s mainom. Ona je, u stvari, ekala da se pojavi neko ko e jati takve stvari iz matematke koje su neto malo iznad, neto malo preko onoga to pie u knjizo da je ve odavno prestala da se nada da e se takav pojaviti. A to joj je znailo toliko mnogo to je volela matematiku na takav nain da je izgledalo da je teta to se re 'ljubav' ikadaotrebljavala za neto drugo. A, takoe, i zato to se moglo dogoditi da to dete koje joj postavljanja bude poslednje s kojim razgovara, ili mu otvara svoja skrivena vrata, jer umirala je od raniko nikada nije ni pomislio o njoj, sve dok jednog dana jednostavno nije prestala da se pojav


4/128

arli Dons baci pogled na jedva vidljivi oval u mekom, srebrnom zidu i poele da je sad tu a Moran. Poele da je i Lora tu. Seao se obeju veoma jasno, a bile su toliko godina daleko jdruge. (A tek koliko, pomisli, gledajui na svoj runi sat, a tek koliko su daleko od mene?) Poje mama sad tu s njim, a i ona riokosa iz Teksasa. (Ta riokosa bila mu je prva; da li bi segala sa mamom? I kad smo ve kod toga, kako bi se Lora sloila sa g-icom Moran?)Nije mogao prestati da se sea; nije se usuivao a nije ni eleo da prestane. Jer dokle god seao znao je da je on arli Dons; i premda se nalazio na nepoznatom mestu i nije znao koliko ji, nije bio izgubljen; ovek ne moe biti izgubljen dokle god zna ko je.

Podie se na noge, stenjui od napora. Bio je toliko malaksao i oamuen da je mogao da stojmo na iroko razmaknutim nogama i da hoda samo ako mlatara rukama, da bi odrao ravnoteuravi korak prema jedva vidljivoj ovalnoj liniji na zidu, jer to je bilo jedino emu se mogao upkad je zakoraio, umesto da ide pravo napredovao je dijagonalno i porebarke; bilo je kao ontio se) u luna-parku na Koni-Ajlendu, gde te uvedu u sobu i zatvore te, a zatim je samo malicgnu u stranu, ali tako da ti ne zna jer ne vidi nita po emu bi se mogao orijentisati; ima samena ogledala u kojima vidi samog sebe. Morali su da peru tu sobu mrkovima pet-est putaevno. Tako se i sada oseao, ali je ipak bio u prednosti; prvo, znao je ko je i znao je da mu jeka. Spotaknuvi se o meku krivinu gde je pod prelazio u zid pokleknu za trenutak na elastino

bro i prokrklja, "Ovoga asa ja nisam ja, eto, to je!" Ali kad je uo i razabrao vlastite rei skonoge. "Jesam!" povika, "jesam!"Zatetura se, i poto u ovalu nije bilo niega da se pridri - to je bila samo tanka linija koja se

otezala u visinu do iznad njegove glave - on gurnu.Oval se otvori.Neko je stajao i ekao ga s one druge strane, nasmejan, obuen tako da je arli samo zinuo i

kavi: "Oh, izvinite..." sruio se nauznak.


5/128

Herb Reil ivi u predgrau Houmvud, gde poseduje sto pedeset stopa zemljita koje izlazi nagonija i jo dve stotine trideset stopa iza kue, a odatle poinje dve stotine trideset stopa Smit

mita, koje se nastavljaju u sto pedeset stopa njegovog prednjeg vrta to gleda na ulicu Kala. Kurba Reila je u dva nivoa, Smitova je u ranerskom stilu. Herbovi susedi sleva i zdesna imajuoe kue u dva nivoa.Herb tiho, ugaenog motora, ulazi u prilaz za garau, a onda naglo zatrubi i pomoli glavu kroz

ozor: "Vidi ko je doao!"Denet, koja je kosila travnjak, zagluena jednolinom bukom motorne kosaice, trgne se na zbe, poskoivi od iznenaenja. Stavlja nogu na podnonu plou i dri je pritisnutu sve dok sesaica ne zaustavi, a zatim, smejui se, pritri kolima."Tata, tata!""Tata, tata, taticeee!" Dejvi ima pet godina, Karin tri."Oh, mili, otkud ti!""Zakljuio sam obraun za Arkadiju, a ef kae, Herbe, veli, idi kui, poigraj se s decom. Ala

ee izgleda!" Denet je obuena u kratke pantalonice i pamunu majicu s kratkim rukavima.

"Bio sam dobar, bio sam dobar", piti Dejvi, zavlaei ruicu u Herbov dep na sakou."I ja sam bio dobar", cii Karin.Herb prsnu u smeh i, iroko zamahnuvi, podie je sa zemlje. "Ala e ti biti veliki deko kad

raste!""Pst! Herbe, napravie joj zbrku u glavi. Nisi zaboravio kola?""Meavinu za kola. Mnogo je bolji kad ga sama pravi." Uutkujui njen oajniki uzdah,

dade: "Dobro, ja u, ja u. Uvek u umeti bolje od tebe da smutim nekakav kola. Maslac, toapir.""Sir?"

"K vragu. Zapriao sam se s Luisom." Uzima kesu i ulazi u kuu da se presvue. Dok je on unjvi stavlja nogu tamo gde je Denet bila stavila svoju kada je zaustavljala kosaicu. Oklop naindru jo je vreo. Dejvi je bos. U trenutku kada se Herb pojavio na ulaznim vratima, Denet jeravo govorila: "Pst, pst, budi mukarac."Herb je obuen u kratke pantalone i pamunu majicu s kratkim rukavima.


6/128

arli Dons se nije onako preturio zbog stidljivosti. Bilo ta je moglo onako da ga obori - naop svetlosti u oi, iznenadna pojava stepenica koje vode nanie. U svakom sluaju, on bi pomije osoba onako obuena - ensko. Od kad se obreo u onoj komori mislio je samo na ene - Lomu, g-icu Moran, riokosu Teksaanku. I bilo mu je jasno zato bi, pri povrnom pogledu na

odobu, svako pomislio isto to i on. U tom trenutku, dodue, nije jo mogao ba sve da vidi; lena leima, na neem elastinom ali ne tako mekom kao to je bila ona komora - podsealo je n

okovima kakve imaju u bolnici. Neko mu je paljivo obraivao posekotinu na vrhu ela, dok osveavajue, vlano pare tkanine iji je miris podseao na muskat, prekrivalo svojimenstvom ostatak ela i oi. Ali onaj neko, ko god da je bio, govorio mu je neto od ega are razumeo ni rei, ali je ipak znao da to nije enski glas. Nije to bio ba neki basso profundo, urno nije bio ni enski glas. A uz to, moj brate, koje je to bilo perje! Zamislite neku vrstu kratkrtaa za kupanje, zagasito crvene boje, stegnutog pojasom, ali iroko otvorenog i gore i dole. Urnjoj polovini bio je iseen tako da su ramena bila gola, a kruti okovratnik uzdizao se iznad glsnika; izgledao je kao tapacirani naslon neke stolice i bio je, do vraga, gotovo isto toliko i veod struka, ta odea bila je spreda iseena, a pozadi se sastavljala u otre peeve, nalik na frak

pred, ispod pojasa, bila je obeena na kratkim kaievima nekakva svilenkasta naprava, nalik nrasnu torbu koju kotlanani nose napred, preko svoje suknjice, i zovu je sporan. Patike-arape su izgledale veoma meke, iste boje kao i haljetak i s otro ukrojenim, iljatim arama napre

zadi, dopirale su do polovine listova.Kakvo bilo da bilo to leenje, od njega su mu bolni damari na elu tako naglo prestali da se

tovo uplaio. Jo je za trenutak ostao da lei nepomino, bojei se da bol opet ne oivi i neobode ga isto onako naglo kao to je prestao, ali to se nije desilo. Podie ruku, oklevajui, na u neko hitro strgnu tkaninu s oiju i on ugleda nad sobom jedno nasmejano lice koje izgovorikoliko tenih slogova i zavri ih upitno podignutim tonom.

arli ree: "Gde sam?"Lice podie i spusti obrve, kao da slee ramenima, i stade se prijateljski smeiti. vrsti, hladti dodirnue mu usne i nepoznati zavrte glavom.arli shvati i ree: "Ni ja tebe ne razumem. Podboi se na lakat i pogleda oko sebe. Oseao sogo snanijim.Bio je u velikoj prostoriji u obliku slova T. Vei deo uspravne crte toga T pripadao je - nazomeko obloenoj eliji iz koje je upravo bio izaao; vrata su joj jo bila otvorena. I spolja i iz

ala je onom jednolinom, mekom, hladnom, srebrnom svetlou. Izgledala je kao ogromna bunrilcima.Od poda do tavanice i s kraja na kraj, svi zidovi tog slova T bili su, u stvari, jedno providno rliju se uini da je nekada video jedno toliko veliko u izlogu neke robne kue, ali smesta posumo. Na oba kraja tog slova T bili su zastori. Pretpostavio je da se iza njih nalaze vrata.Napolju je izgledalo tako da oveku stane dah. Takvi meki, valoviti travnjaci mogu se samo

nekad videti na terenima za golf, ali ni tamo se ne prostiru miljama - kvadratnim miljama. Tu imo stajale su grupice tropskog drvea: buktava rasko rastinja bila je toliko iva da se gotovoogla opipati: bile su tu palme - putnikovo drvo, kupusne palme, kokosove palme i umare;pratovo drvo i rascvetani kaktusi. Na jednoj kamenoj ruevini, tako slikovitoj da bi se moglo

misliti da je namerno tu postavljena, stajalo je velianstveno smokvino drvo, visoko gotovo stpa, sa dugakim korenovima i viestrukim stablom, potpuno u skladu s ogromnim lukom i


7/128

povima njegove blistave kronje.Jedina zgrada koja se mogla videti - a bile su veoma visoke - dvanaest do etrnaest spratova,

gaao je arli, i jo na uzviici - bila je potpuno nemogua.Uzmite jednu kupu - kapu pajaca, recimo. Uiljite je tako da bude tri puta dua nego to bi tretim je savijte u blagom luku, da napravi gotovo etvrtinu kruga. Sada je okrenite naopako, zabonaj tanani uiljeni vrak u zemlju i odmaknite se, ostavljajui onaj teki, iri deo da se povij

vie i u stranu i da niim ne bude poduprt. I konano, neka sve to bude visoko blizu etiri stotinpa, sa grupicama prozora koji svetle kao dijamanti, prijatno asimetrinim i razmetenim na

oekivanim mestima, sa zaobljenim, polukrunim balkonima, koji kao da su sami izrasli iz spovrine a ne dodati na nju, i dobiete sliku te nemogue graevine.arli Dons pogleda u nju, zatim u svog pratioca, pa opet, otvorenih usta, u nju, pa u pratioca

vek i jeste i nije liio na ljude. Oi kao da su mu bile isuvie razmaknute i malice preteranouene - i jedno i drugo, i reklo bi se da su mu smetene malo vie sa strane, a ne u prednjem da, kako bi trebalo. Brada mu je bila snana i glatka, zubi krupni i savreno pravilni, nos povek nozdrva bio mu je toliko visok da ga je samo deli obima spasavao da ne pone da lii na kouku. arli je ve iskusio koliko su ti prsti snani i meki; takvo je bilo i lice, celokupni utisak ianje. Grudni ko mu je bio nekako izdueniji nego to bi trebalo a noge neto krae nego to b

rli nacrtao, kad bi bio slikar. I, naravno, ta odea..."Ja sam na Marsu", drhtavim glasom prozbori arli Dons, pravei se da se ali a, u osnovi,

ualo je bedno i uplaeno. Uini nekakav neodreeni pokret u pravcu zgrade.Na njegovo iznenaenje, ovek ustro klimnu glavom i nasmei se. Osmeh mu je bio topao i u

poverenje. Pokaza prstom na arlija, na sebe i na zgradu, pa zakorai ka ogromnom prozoru izva ga rukom.Pa, dobro, zato ne bi?... arli se ipak, oklevajui, osvrnu ka vratima srebrne elije iz koje u

e izronio. Iako mu ba nije bila naroito za srce prirasla, to je ipak bila jedina stvar ovde, u oetu, koju je iole upoznao.

ovek oseti arlijevo snebivanje i, da bi ga umirio, naini irok, polukruan pokret rukom,kazujui na zgradu u daljini i natrag na eliju.Uz smeak, koji oevidno nije bio od srca, arli pristade da krene.ovek ga epa za miicu i poe s njim, otrim korakom, ali ne prema jednom od zastrtih kraj

ostorije ve pravo ka prozoru, pravo kroz okno. Ovo poslednje uinio je sam. Jer, arli se nagipi i pobee natrag, ka stolu na tokovima.ovek je stojao napolju, lebdeo je u vazduhu kao da stoji na vrstom tlu i, smeei se, poziva

kom. Neto mu je i dovikivao ali arli je to samo mogao da vidi; nikakav zvuk nije dopirao doga. Kad se ovek nae u zatvorenom prostoru on to osea - u stvari, uje - u svakom sluaju zn

tako, i arli je to znao. Ipak, taj stvor u arenim haljinama proao je kroz ono to je taj prostorvaralo, a da to neto nije otvarao, i sad ga je nestrpljivo, ali ne i ljutito, pozivao da mu se pridIma trenutaka kad se od oveka trai ponos, pomisli arli, i ovo je jedan od takvih, a ja pono

mam. On oklevajui prie prozoru, spusti se etvoronoke i polako isprui ruku ka oknu. Bilo jo ga je, oseao ga u prostoru, ali ga nije mogao napipati. Centimetar po centimetar, ispuza napovek, smejui se (ali smejui se s njim, ne njemu, u to je arli bio siguran), proeta po nie

ati mu se. Kada posegnu za arlijevom rukom arli je tre nazad. ovek se opet stade smejatiano potapa nekoliko puta po onom nevidljivom to mu je bilo pod nogama. Zatim se uspraviopota nogama.Pa, dobro, oigledno je stajao na neemu. Seajui se (opet), arli se seti kako je na aerodro


8/128

n Huan gledao neku staricu iz zapadne Indije, upravo prispelu, ko zna zato, sa svog prvogtovanja avionom, kako se prvi put u ivotu susree s pokretnim stepenicama. Najpre je ustuknuebivala se, zatim je prilazila pa opet odskakala unazad im bi ih dodirnula, sve dok je mladiapava glasa, koji je bio s njom, najzad nije zgrabio, podigao s poda i bupnuo je na prvi stepenepala je pokretni rukohvat i vritala sve vreme dok je klizila navie, a i tamo gore, na vrhu,stavila je da vriti. A to je bilo, svo vreme, vritanje od smeha.Dobro, makar i puzao, vritati nee. Bled i unezveren, proe rukom kroz okno kojeg nije bilo

tapa po onom mestu gde je ovek to ve bio uinio. Ovog puta, osetio je tvrdo.

Puzei na kolenima i jednoj aci, pipajui drugom akom pred sobom, mirei i zabaene glako da je mogao da vidi oko sebe ali ne i ispod sebe, on proe kroz nita koje je tako dobrovaralo onu prostoriju i izie na nita to ga je tamo napolju ekalo.ovek, iji je glas odjednom opet mogao da uje, smejui se dozivao ga je rukom i podsticaonastavi dalje, ali arli ve bee iziao onoliko daleko koliko je nameravao. Iznenada, na njegas i zaprepaenje, ovek se ustremi na njega, podie ga, i bupnu mu desnu ruku na jedno nitavisilo u vazduhu otprilike u visini njegovog struka - rukohvat!arli je buljio u svoju desnu ruku koja je izgledala prazna, ali je drala blagosloveno neto;

ogao je da vidi da mu je dlan sa strane spljoten i rairen pod pritiskom tog neeg to je drao

ci, da su mu lanci na prstima pobeleli. Postavi drugu aku pored nje i pogleda preko povetarcari, ba je dobro duvalo - u onog drugog, koji neto izgovori svojim pevuckavim jezikom i potom nanie. arli Dons neodluno obori pogled i zinu. Nije bilo vie od dvesta stopa, ali njeizgledale kao milje. Proguta knedlu i klimnu glavom, jer ovek je oevidno bio rekao neto vto kao: "Opaka rupaga, a?" Isuvie kasno shvati da je ovek, u stvari, rekao neto nalik na: "emo li, matori?" a da se on prevario i klimnuo mu glavom.Propadoe u dubinu. arli zavrita. To nije bilo vritanje od smeha.


9/128

Kuglana 'Bon-ton' su - je - skup objekata, koji se pre svega sastoji od kuglane same i, naravnora koji uz nju ide, ali dosta je i pridodato. Na primer, u toaletu pored umivaonika, uz kutiju zacanje upotrebljenih papirnih ubrusa dodata je jo jedna mala-malecka kutija za male-maleckepirne maramice kojima dame otiru ru. U baru, takoe, dodate su penuave zavesice na prozorodnoje pokretne vitrine-kolica sa toplim perecima i kuvanim jajima opiveno je suknjicom dda, koja skriva tokove. ankerica se nekim udom pretvorila u konobaricu. Niko jo nije otkr

ko se odigrala evolucija od piva iz konzerve do 'rumene gospe', koktela od dina i grenadina i,izvinete, do vermuta sa sodom. Stolovi za klaenje su iezli, a zamenio ih je tand sa suvenirTu, evo, sede Denet Reil i njena susetka, Tili Smit, nad frapeom creme de menthe, koji suadile u znoju lica svog (naroito Tili, koja polako postaje prvoklasni kugla, dostojan pravog

ma), i spremaju se da preu na posao zbog kojeg su se i sastale, to jest - na posao."Raunovodstvo je raunovodstvo", kae Denet, "a kopiranje je kopiranje. Zato se, dakle,tori kemba muva, s onih svojih sto kila, po odeljenju za kopiranje?"Tili gucne i ljupko lizne ivicu ae. "Stareinstvo", kae, jedna re koja mnogo ta znai. Nje

di u odeljenju za kontakte i propagandu industrijske korporacije 'Kavalier'.

Denet se namrti. Njen mu radi u agenciji koja vodi raunovodstvo firme 'Kavalier'. "Ne mnama da se mea.""Oh", zevnu Tili, iji je mu neto stariji i, bez sumnje, u izvesnim stvarima mnogo pametniji rba, "te ljude s raunskim mainama moe lako navesti da rade ono to ti hoe, jer oni savr

de samo ono to stoji u papirima.""A ta bi to moglo da ne stoji u papirima?""Recimo, kao onaj stari Trizer, to je nekada radio u 'Kavalieru'", ree Tili. "Jedan od momapitaj me koji - hteo je da bude unapreen, pa je jednom popriao s Gazdom - zna, onako, u stma veze' - i opkladio se s njim, opet onako neobavezno, kafanska opklada, da e svaki obrau

kova poslovanja naduvati do plafona a da ga matori Trizer nikad ne ulovi." Gucnula je opet ila se zakikotala."I onda?" pita Denet, gutajui svaku re."Pa, eto, stari Trizer je znao da mu moj - pardon, taj momak radi o glavi, i kad su ti tekofrizirani' rauni poeli da pristiu, on je bez rei uzeo da ih prikuplja, sve dok nije nakupiovoljno veliku kamaru da je ispusti tom momku na glavu i dokraji ga. Ali deko je tako opreznostavljao te raune, da je to sve prilino potrajalo. U meuvremenu, naravno, slao je Gazdi svt po jednu kopiju, tek koliko da ga podseti na onu opkladu u stilu 'nema veze'. I tako, dok je Trpeo da pripremi onu svoju bombu, prolo je ve pet nedelja i Gazdi je prestalo da biva smeno su matorog Trizera utnuli uz stepenice u zadnji red poslovodnog odbora, gde njegovoreinstvo vie nije moglo da nakodi nikome do li njemu samom.""Kratko al' slatko", kae Denet.Tili se zakikota: "Zvui kao neka otmena pekara.""Kratko al slatko... pa, da", kae Denet, obradovavi se to joj je to upravo tog asa palo na

met, "Herb je tako nazvao svoj najnoviji projekat reklamnog materijala, kojim namerava da abe pekare 'Big-beg'. Ali, budi srce, i nemoj nikome rei." U meuvremenu ona e rei Herbu, ikom skakavaca - hop, mome, hop."


10/128

Stajali su na mekom busenju trave, arlijeva kolena bila su mekana i klonula, a pratilac ga jeao rukom oko ramena, pridravajui ga. arli se strese i stade na noge, i, kad se dovoljno prigleda navie. Tada ga uhvati tako snana drhtavica da ga ruka, kojom je bio obgrljen, stegnu jore. Uini ogroman napor, nasmei se i skide tu ruku sa sebe. Njegov pratilac odra mali govkazujui gestovima pojmove gore, dole, brzo, udarac o arlijevu glavu, i itav splet gestovaniznosti, koji su verovatno podrazumevali 'Izvini'. arli se opet nasmei i malaksalo ga potap

ima. Zatim baci jo jedan zabrinuti pogled navie i odmae se od zgrade. Ne samo da je bilaromna, zaista previsoka; njena masa mu je pretei visila nad glavom, poput pesnice. Uhitektonskom pogledu ta graevina bila je isto onako sumanuta kao i prethodna, iako vie vretekupasta i iskoena vie u stranu nego uvis.Kretali su se preko busenja - inilo se da ne postoje nikakvi putevi i staze - a ako je arli i

miljao da e udna odea njegovog pratioca privlaiti panju, brzo je bio osloboen te zabluje bio taj koji je delovao udno. Nije da su ljudi ba piljili, ili se okupljali oko njega; ne, to

kako. Ali po njihovom veselom mahanju i brzom skretanju pogleda moglo se osetiti da su radoo vie, da se radoznalost smatrala neumesnom.

Obiavi zgradu naidoe na njih pedesetak, kako se brkaju u bazenu. Kupai kostimi bili su imo one meke, svilene stvarice, nalik na sporan, koje su prianjale uz njih bez nekog vidljivogdstva za uvrivanje; ali nevidljivost je ve postala neto to je bio spreman da prihvati. Svzetka bili su veoma utivi, pozdravljali su ga mahanjem ruke, osmehom, reju, i izgledalo je ddrago to vide i njegovog pratioca.Malo dalje od bazena, nosili su raznovrsnu odeu i na razne naine - esto u parovima, i nije

bilo jasno ta to znai, ukoliko je uopte neto i znailo. Nekima se celokupna odea sastojamo od upadljive, gotovo svetlee narandaste trake oko miice - i, naravno, sporana - a nekimavreastih akira, ogromnih okovratnika poput krila, iljatih eira i sandala s veoma debelim

novima - prosto nije bilo kraja raznim mogunostima, i izuzev onih koji su ili u parovima, nijo ni uzajamnih slinosti, sem u lepoti boja i bogatstvu i raznolikosti tkanja. Odea je za njihgledno predstavljala samo ukras i nita drugo; i, za razliku od svih ljudi koje je ikada sreo ili

njima, ovi ovde izgleda da nisu pokuavali posebno da istaknu nijedan deo tela.Nije video nijednu enu.udno mesto. Vazduh je bio neobino okrepljujui, a nebo, iako svetlo - sad, kad ga je bolje

gledao, kao da je nosilo odblesak onog srebrnastog sjaja koji je video u 'obloenoj eliji' - beekriveno oblacima. Cvee je obilato raslo na sve strane, poneko je imalo opojan, bogat miris, noge vrste bile su mu potpuno nove, i kao da ih je neko poprskao bojom, potpuno slobodno i snogo oduevljenja. Trava je bila isto tako nemogua kao i zgrade - svuda podjednako gusta istina, bez ikakvih utabanih golih povrina ili korova, i isto tako lepa ovde, u okolini zgrada gmotalo mnotvo sveta, kao i u udaljenim prostorima.Poto ga je proveo oko zgrade i ispod jednog luka nagnutog ulevo iz neobjanjivih razloga alje to bilo veoma ugodno za oko, njegov pratilac ga brino uhvati za miicu. Pre nego to je stishvati ta se deava, obojica se naglo sruie nanie, otprilike ezdeset stopa, i obree se stoj

emu to je podsealo na stanicu podzemne eleznice, ali umesto da ekaju zakoraili su - boljeno, domorodac je zakoraio; arli je bio snano povuen - preko ivice perona i arli je mor

prebrodi jedno neprijatno iskustvo. Bio je savio kolena, oekujui da e pasti nanie a, u stvae pao - jer prostor je bio pokriven nevidljivom materijom koja ih je, na izgled lebdei, ponela


11/128

aevinu.Na pola puta zastadoe, ovek upitno pogleda u arlija, a arli se pripremi za najgore i klimvom; i tada, arli nije mogao da vidi kako - kao da je to bio neki pokret rukom - oni poletee

nel. Stajali su nepomino, i nije se mnogo osealo da se kreu ili zaustavljaju; ono na emu sujali, ma ta da je bilo, ponelo ih je upravo neverovatnom brzinom i posle nekoliko minutaustavilo ih ispred jednog drugog perona. Preli su u neku vrstu etvrtaste rupe u bonom zidu iosto ibnuti nagore, u prizemlje neke kupaste zgrade. Dok su se udaljavali od podzemne eleznrli se usredsredi na to da povrati dah i odlui da svom stomaku prepusti brigu da im se sam

drui kad god poeli.Preoe preko neega to je liilo na dvorite okrueno visokim zidinama uz koje i niz koje saki as proletali stanovnici, u svojim nevidljivim liftovima; lepo su izgledali u arenoj odei kleprala. Vazduh je bio ispunjen muzikom; u poetku je mislio da je to neka vrsta razglasnenice, ali ubrzo je otkrio da oni pevaju; tiho, kreui se s jednog mesta na drugo, ulazei i izlazavne zgrade, pevuili su i izvijali glasovima, u savrenom skladu.Tada, ba kada se pribliie jednom od zidova, on ugleda neto to ga toliko zapanji da je jed

etio kako je opet poleteo navie, kao munja, kao seme kad trcne pri ceenju voke stajao je ozaprepaenja, putajui da ga gurnu ovamo, vodaju onamo, dok mu se ceo sistem vrednosti

enada nije izokrenuo.Dva oveka koja su se polako mimoila s njim u srednjem dvoritu bila su u drugom stanju.tpuno sigurno. Tu nije moglo biti greke.Pogleda iskosa svog nasmejanog pratioca - jako lice, miiave ruke i stamene noge... dodue,

ada je bila veoma glatka, i - uh - miii na grudima su mu bili veoma razvijeni. Prsten okoadavice na sisi bio je znatno vei nego kod mukaraca... s druge strane, zato da ne? I oi su me nekako drukije. ta tu smeta... da vidimo. Ako je 'on' ensko, onda su i svi oni ene. U tomaju, gde su mukarci?Seti se kako ga je on - ona - kako su ga ove ruke podigle lako s tla, kao kesicu zobenih pahulj

o to ene mogu da urade - ta li tek mogu mukarci?U prvi mah izaoe mu pred oi dinovi - prava biblijska udovita visoka petnaest stopa.Onda zamisli neku krljavu nakazicu okovanu lancima u stanici za pruanje usluga, negde u

dzemlju...I tada se prvi put zabrinu za vlastitu sudbinu. "Gde me to vodi?" upita.Njegov vodi klimnu glavom, nasmei se i uze ga za podlakticu, tako da je mogao da bira, ili

da za njim ili da se srui glavake.Dooe do sobe.Vrata se otvorie... bolje reeno, proirie; to su bila ovalna vrata i ona se raspukoe po sred

vorie se, kljocnuvi, kad su im se pribliili, i isto tako oduevljeno kljocnue dok su se zatvnjima.On se zaustavi i ustuknu prema vratima. Niko ga nije spreavao. Vrata su na dodir bila takva

ogla izdrati jo desetoricu pored njega, ak nije bilo ni kvake.Od podie pogled.Svi su gledali u njega.


12/128

Herb Reil dolazi u posetu Smitiju. Deca mu spavaju kod kue. On ima jednu elektronsku spraiine depnog radioaparata koja ga obavetava ako se neko od dece probudi. Kuca na vrata i

u otvara."ao.""ao."Prilazi komodi u delu namenjenom za trpezariju u Smitijevoj dnevnoj sobi, sputa elektronsku

dilju i ukljuuje je u utika. "ta mi radi?"Smiti podie na ruke bebu koju je bio spustio na otoman kada je izaao da otvori vrata posetia je sebi o rame i ona se priljubljuje uz njega kao rever od kaputa. "Nita naroito", veli on.azim na radnju dok se gazda ne vrati."Vraga je gazda", kae Herb."Zar si ti gazda u svojoj kui?""Zna ta, ti zavitlava", kae Herb, "ali dau tu poten odgovor za sluaj da si me zaista pita"Daj mi poten odgovor za svaki sluaj.""U naoj porodici nema vie gazde u kui."

"Pa, naravno. I mislio sam da su ti stvari izmakle iz ruku.""Nisam tako mislio, upljoglave!""A kako si mislio, punoglave?" pita Smiti."Mislio sam da radimo sve zajedno. Svi stalno trabunjaju da ene preuzimaju vladavinu. One

euzimaju, one se samo pridruuju.""Ta nemoj. Ti si moj mali, dobri deki", protepa Smiti pun nenosti."ta sam ja?""Mislio sam na bebu, some jedan. Upravo je podrignula.""ekaj da ga pogledam. Ve godinama nisam drao u rukama neto tako malecko", kae otac

godinje Karin. Uzima bebu iz Smitovih ruku i dri je odmaknutu od sebe. "Dater, dater, daterlaca jezikom izmeu zuba kad izgovara glas t. "Dater, dater."Bebine oi postaju velike i okrugle i, poto visi na rukama koje je dre ispod pazuha, ramenapodiu sve dok mokra bradica potpuno ne utone ispod cucle. "Dater, dater." Bebine oi odjednstaju nalik na dva velika badema i ona razvlai usta u irok, bezub osmeh s rupicom na levomrazu i uz srean, grlen zvuk nalik na zujanje. "Dater, dater, hej, on se smeje", kae Herb.Smit se postavlja Herbu iza lea, da bi mogao da vidi. Iznenaen je. "Vidi vraga." Stavlja sve pored Herbovog. "Dater, dater.""Treba da plazi jezik, tako da moe da vidi kako se mrda", kae Herb. "Dater, dater.""Dater, dater, dater.""Dater, dater", beba prestaje da se smei i brzo baca pogled as na jednog as na drugog. "Zb

ga.""Onda ti zavei, kae bebin otac. "Dater, dater, dater." Beba se toliko oduevila da poinje d

e i spopada je tucanje."Ize ga", kae Smit. "Preimo u kuhinju da mu podgrejem vodu."Prelaze u kuhinju, Herb nosi bebu a Smit vadi flaicu iz friidera i stavlja je u elektrini

dgreva. Uzima bebu iz Herbovih ruku i opet je vea sebi o rame. Beba tuca iz sve snage. On

e po leima. "Au, sunca mu, a rekao sam Tili da u joj pomoi u kuhinji.""Ja u da se rtvujem za tebe. Ima puno posla." Herb uzima posue s police, istresa ostatke h


13/128

kantu za otpatke koja se otvara pritiskom noge na papuicu, rea ga u sudoperu. Pljusne odozgoaz vrele vode. Sve mu je to dobro poznato jer ova sudopera, i sudopera u njegovoj kui, i sudkuama s leve i s desne strane - sve su jednake. Podie plastinu bocu s tenim sredstvom za pleda je, napuivi usne. "Mi to vie ne kupujemo.""Zato?""Upropauje ruke. Lano-lav je marka koju sad uzimamo. Malo je skuplje ali", kae on,

vrrivi reenicu s 'ali'....dve lepe ruice, za samo dve parice", odaziva se Smit, citirajui televizijski reklamni spot.

"Da, TV reklama je uticala na nas da ponemo da ga kupujemo, ali samo ovaj jedan jedini purb odvre slavinu s vrelom vodom i razblauje je s malo hladne, skida poklopac s plastine boinje da pere tanjire, jedan po jedan.


14/128

Bila su etvorica, ne raunajui ovog koji ga je doveo. Dvojica su bila obuena potpuno jednkakva jarko zelena iroka traka preko trbuha, a na kukovima mreasti podmetai od ice za ireknjice u krinolinu. Samo, suknjice nije bilo. Onaj najvii rastom, tano naspram arlija, nosio voreni ogrta za kupanje, donekle nalik na onaj u koji je bio obuen arlijev pratilac, ali obojereno-oran. etvrti je nosio neto to je krojem podsealo na donju polovimu mukog kupaestima iz 1890. godine, plaviasto i sjajno kao neonska cev.

Dok je arlijev preneraeni pogled prelazio s jednog na drugog, svaki se redom nasmeio. Svali izvaljeni u raznim poloajima, odmarajui se na niskim klupama i nekakvim breuljkastim,tuastim stvarima, koje kao da su bile izrasle iz poda. Onaj visoki sedeo je za pisaim stolomizgledao kao da su ga podigli ispred i oko njega (nje) tek poto je seo. Topli prijateljski osmeuteno dranje delovali su zaista razgaljujue, no on je, ipak, za trenutak imao oseaj da je svabaznost, u stvari, isto to i srdani rituali poslovnih susreta, gde nema toga to se nee uraditiancu pre nego to se posao s njim ne obavi, ali koji uvek poinju sa "Izvolite, sedite. Ako ste

morni, slobodno skinite i cipele - ta, mi smo ovde svi svoji. Uzmite cigaru i, molim Vas, nemojtati gospodine, slobodno me zovite po imenu.

Jedan od dvojice zelenih progovori jezikom tih ljudi to je podseao na ptiji (pod uslovom dptice gugutke), obraajui se onom narandastom, mahnu rukom u pravcu arlija i nasmeja se.no smejanju arlijevog pratioca, ni ovo nije zvualo kao podsmevanje. Pomenuti pratilac sa

ogovori, i nastade opti smeh. Sledee to je arli ugledao bio je taj njegov nekadanji vodi,om svom crvenom penjoaru, kako ui, vrsto stisnutih oiju i izbezumljeno pipa oko sebe podu. Zatim stade da puzi na kolenima i jednoj aci, bojaljivo pipajui drugom akom ispred seepadnutog lica koje je bilo neodoljivo smeno.Zavlada opti grohot.arli oseti kako mu ui gore, to je znailo ili da je razjaren ili da je pijan, a bio je potpuno

uran da nije posredi ovo drugo. "Pustite i mene da se s vama smejem", promumla. I dalje seejui oni skrenue pogled na njega, ne shvatajui, dok je onaj u crvenom haljetku nastavljao svitatorsku taku 'ovek dvadesetog veka koji se prvi put susree s nevidljivim liftom'.Neto prepue u arliju Donsu; ova je kap prepunila au njegove izdrljivosti u guranju,

enju, muvanju, padanju, bacanju uvis, uenju i zbunjivanju. On piknu nogom crveno obuenuanjicu sa svom izvebanou visokokolskog igraa u univerzitetskom timu i posla to stvorenklie na svom ivahnom licu preko itave sobe, gotovo do podnoja velikog pisaeg stola za ksedeo onaj uti.Zavlada grobna tiina.Onaj u crvenom haljetku polako ustade i okrenu se licem prema njemu, neno masirajui mest

e je bio udaren.arli se ramenima jo jae osloni na neprobojna vrata i saeka. Ukrsti pogled sa svakim od p

ri oiju. Ni u jednom nije bilo gneva, tek malo iznenaenja i mnogo saaljenja i njemu se to ueko zloslutnijim od besa. "Proklet bio", ree crvenom haljetku, "sam si to hteo!"Jedan od njih zaguguta a drugi se likujui nasmeja umesto odgovora. Onda onaj u crvenoj halj

upi korak napred i uini jo sloeniji niz gestova od onih koje je arli video ve ranije; to je bruka: "Oh, kakva sam svinja ispao, zaista nisam imao nameru da te uvredim." arli je shvatio,

ga jo vie ozlojedi; eleo je da kae, pa dobro, ako misli da nije bilo u redu, zato si bio tolup da to radi?


15/128

Onaj uti ustade, lagano i dostojanstveno, i na neki voleban nain iskobelja se iz zagrljaja svaeg stola. S toplim i saaljivim izrazom na licu izgovori jednu troslonu re i mahnu rukom, se otvorie vrata u zidu iza njega ili, bolje reeno, nastade prorez u zidu. Zau se tiho ijukan

ak odobravanja, i svi zaklimae glavama i smeei se stadoe da mau i pokazuju u tom pravcuarli Dons se primae tek toliko da moe da vidi kroz vrata. Slika koja mu se ukazala pred oa je, kao to je i oekivao, veoma neobina, krajnje nepoznata i neviena do tada, ali sve te vprirodno nagnute i uzajamno isprepletene sprave i instrumenti nisu mogli da prikriju emu sluloeni sto bez uzglavlja usred kruga svetlosti, jedna naprava u obliku kacige iznad njega, urea

ik na kljeta gde ulaze ruke i noge; to je bila neka vrsta operacione sale i on nije eleo da imakva posla u njoj.Naglo ustuknu, ali trojica su mu ve stajala iza lea. Zavitla pesnicom ali neto je epa i zado podignutu i bespomonu, upravo tamo gde se i zatekla. Pokua da se rita, ali pojavi se neijla noga koja se uplete oko njegove, a, bogami, bila je snana. Onaj u narandastoj haljini prieshodljivo se smeei i prisloni mu o desnu miicu belu lopticu, veliku kao loptica za stoni tenptica kvrcnu i izduva se; arli udahnu punim pluima da bi viknuo, ali posle se vie nije mogaiti da li je stigao da ispusti neki zvuk.


16/128

"Jesi li video ovo?" kae Herb. Dvojica sede u Smitovoj dnevnoj sobi. Herb prekrauje vremajui novine, dok Smiti napaja vodom bebu, koju je prethodno veto opruio du vlastitedlaktice, i kae: "ta to?""Minimalke - ali za mukarce.""Misli na gaice?""Kao bikini, samo jo krae. Pletene. Pobogu, pa one ne mogu biti tee od etvrt unce."

"I nisu. Najbolji pronalazak posle maslinke u koktelu.""Ima ih?""Nego ta. Poto su tamo u oglasu?"Herb prouava novine. "Dolar i po.""Otii do Stalne rasprodaje u Petoj ulici. Dva para za dva dolara i sedamdeset tri."Herb gleda sliku u novinama. "Boje su: bela, crna, svetlouta, svetloplava i ruiasta.""Aha", veli Smiti. Paljivo izvlai cuclu; beba je prestala da tuca i sada spava.


17/128

"Hajde, arli - ustaj!"O mamice, samo jo etiri minuta, asna re neu zakasniti bilo je skoro dva kad sam legao i

dam se da nikad nee otkriti koliko sam se udario spreda u butinu nije vano kada i gde. Mam"arli... ne mogu ti kazati koliko mi je ao..."ao, Lora? Pa ja sam eleo da bude savreno. Samo u romanima to uspeva odmah, pri prvomretu. Hajde, hajde... to emo lako popraviti; hajdemo ponovo... Oh-h-h... arli...

"arli? Zove se arli? Ja sam Ria. Zovi me Ria....jednom, kad mu je bilo etrnaest (seao se, seao), sreo je tu devojicu, Rut, na onom klinau s ljubljenjem, i, bez sve ale, igrali su se pote. Pota je bila onaj prostor izmeu dvokrilnihznih vrata i dvokrilnih unutranjih vrata sa debelom zavesom, u jednoj starinskoj kui u ulicinsom, i arli ni za trenutak nije skidao pogled sa Rut. Imala je onaj izuzetno topli, maslinasti ttku, sjajnu crnu kosu s plaviastim odsjajem, kao gavranovo krilo. Govorila je tiho i mazno,malo se uspijala i stidljivo obarala pogled. Bojala se da te gleda due od jedne sekunde, i na slinastoj koi jedva se moglo videti kad bi se zarumenela, ali znao si i ne videi da je rumenii jo toplijom. I kad je uz kikotanje i pokazivanje prstom, i smejuckavo, besmisleno brbljanje

gao red na arlija da bude prozvan, a odmah zatim na Rut, tako da e sad ona i on otii u Potuvoriti vrata, neki unutranji glas mu ree: "Pa, naravno!" On joj pridra vrata i ona proe krozorena pogleda, tako da su joj oi izgledale kao da su zatvorene a duge trepavice milovale su vraze; ramena su joj bila zaokrugljena od napetosti i akama je vrsto stezala lanke na rukamano je koraala malim stopalima. arli mangupski namignu raspomamljenom drutvu koje jeukalo i cmoktalo, imitirajui poljupce, i zatvori vrata... ona je utke ekala tu, unutra, a on je beli petli to navaljuje, uven kao takav i s velikom potrebom da bude uven kao takav, i zatorsto uze za ramena. I tada ona prvi put otkri svoje mudre, plahe oi, i pusti ga da uroni u njihovskrajne tmine, gde je nepomian lebdeo nekoliko sekundi to su trajale nekoliko godina; on sam

e, ovo je sve to elim da uradim s tobom, Rut; i poljubi je veoma paljivo i ovla usred glatkelog ela i odmae se da bi opet uteturao u te oi; jer, Rut, rekao je, ovo je sve to elim da urobom. Ti me razume, arli, apnula je jedva ujno, kao daak, ti me zaista, zaista razume."Ti me razume, arli. Ti me zaista, zaista razume."Otvori oi i magle se rasprie. Neko mu se unosio u lice, i to nisu bile ni mama, ni Lora, ni RRut ni bilo ko, ve onaj stvor u podseenom ogrtau za kupanje, koji ponovi: "Ti me sada razurli."Rei nisu bile na engleskom jeziku, ali ih je razumeo kao da jesu. ak je oseao i razlike.uktura je bila drugaija; bukvalno preneto, izgledalo bi otprilike ovako: "Ti, (drugo lice jedniu obliku koji ne oznaava ni bliskost ni formalnost, ve prijateljstvo i potovanje, kao to bi

vek obratio stricu koga voli) me ('mene' u smislu prijateljskog voenja i usmeravanja, kao to kao savetnik ili vodi, a ne neko ko je na viem stupnju drutvene lestvice, po zakonu ili na bili drugi nain) razume (u najosnovnijem znaenju tog glagola, pre nego u smislu nekog emotivpsiholokog 'razumevanja') arli." Potpuno je bio svestan svih tih drukijih rei i njihove

mantike sadrine, ali ne i odreenog sistema kulture koji ih je uinio takvima, i bio je svestanako poeli da odgovori na engleskom, moi to i da uini. Neto je njegovom umu bilo pridodta nije bilo oduzeto.

Oseao se... divno. Kao da je malo neispavan, a pomalo se i stideo jer ovo novo saznanjekazivalo mu je da se svojevremeno bio razbesneo bez razloga, kao to se bez razloga i plaio;


18/128

di nisu hteli da mu se podsmevaju i nisu niim pokazivali ni da ele da mu nakode."Ja se zovem Sis", ree onaj u crvenoj haljini. "Da li me razume?""Potpuno.""Molim te - govori ledomski."arli je prepoznao ime - tako su se zvali jezik, zemlja i narod. Na tom novom jeziku, udei s

m sebi, ree: "Govorim ga!" Bio je svestan da mu je naglasak malo neobian, verovatno zbog tmu govorni organi nisu bili naviknuti na taj novi jezik koji je imao odreene glasove upadljiv

ojstvene samo njemu, kao uostalom i svi drugi jezici: kotski, recimo, ima grlene, praskave

glasnike, francuski nazale, nemaki guturale. Ipak, to je bio jezik koji je pogodovao uhu - krozanje mu prolete kako se jednom, u detinjstvu, oduevio kad je video pisau mainu ija su sloa u kurzivu, i kako se izvijeni repi svakog slova spaja sa sledeim - jer u ledomskom govoruaki slog isto se tako veto zvuno povezivao sa sledeim. Pored toga, nekako je vie ispunjavaa nego savremeni engleski i time podseao na engleski elizabetinskog perioda, koji je bio mnouniji i bogatiji. Bilo bi veoma teko govoriti ledomski stegnutih vilica i otvorenih usta, kao tnogi njegovi savremenici govorili engleski, to e u svom buduem razvoju sigurno dovesti doajanja one koji itaju s usana. "Govorim ga!" povika arli Dons, a oni svi odgugutae svojatitanja; ovako ponosan nije bio jo od onog dana kad mu je bilo sedam godina i kada su, na

dnom letnjem logorovanju, svi deaci na splavu stali uglas da mu kliu u trenutku kad je napravoje prve plivake zamahe.Sis ga uze za miicu i pomoe mu da sedne. Bili su ga obukli u neto to bi, ma gde, potpuno

govaralo pojmu bolnike koulje. Baci pogled na tog Sisa (sada se seao da se fraza 'Ja sam Snavljala vie puta jo od njegovog dolaska, ali uho mu tada jo nije bilo u stanju da razlikuje jnemu od druge) i nasmeja se, zaista se nasmeja, prvi put otkako se naao u ovom udnom svetuet izazva zadovoljni agor prisutnih.Sis pokaza na domoroca u utom odelu. "Milvis", predstavi ga. Milvis iskorai jedan karak i

vima nam je drago to si s nama.

"A ovo je Filos", onaj u smenim plavim gaama klimnu i nasmei se. Crte lica bile su mu one duha, a hitri, sjajni blesak oka skrivao je mnogo toga."Ovo su Nejziv i Grosid", ree Sis, zavravajui time predstavljanje.Ona dvojica obuena u zeleno pozdravie ga osmehom i Grosid ree: "Ti si meu prijateljim

e svega bismo eleli da u to bude siguran."Milvis, onaj visoki, koga su ostali okruivali nevidljivim oreolom potovanja, ree: "Da, moveruj u to. Imaj poverenja u nas. I... ako ti bilo ta zatreba, samo zatrai."Svi u horu i milozvuno potvrdie njegove rei.arli, oseajui kako se polako kravi, ovlai usne i nasmeja se, pomalo zbunjeno. "Pa, uglavn

i mi se... potrebna su mi pre svega obavetenja."Sve to eli", ree Sis. "ta bi eleo da zna?""Pa, pre svega, gde sam?"Milvis, saekavi ostale da kau neto ako imaju, ree: "U Medicinskoj Jedan.""Ova zgrada se zove Medicinska Jedan", objasni Sis. "Ona druga, ona iz koje smo doli, zoveuna Jedan.Grosid izjavi s velikim potovanjem: "Milvas je rukovodilac (re je znaila 'organizator', 'oni komanduje' i jo prefinjenije i dublje, neto nalik na 'onaj koji nadahnjuje') Medicinske JedaMilvis se nasmei kao da se zahvaljuje na komplimentu i ree: "Sis je rukovodilac Naune JeS izrazom skromnog negodovanja, kao da ne zasluuje to to je izgleda takoe bio komplimen


19/128

e: Grosid i Nejziv su rukovodioci Deje Jedan. To e sigurno eleti da vidi."Ona dvojica s koaricama oko struka prihvatie ovaj znak poasti i Grosid zaguguta: "Nadame nas uskoro posetiti."arli je zbunjeno gledao as u jednog as u drugog."Dakle, vidi", ree Sis (a 'vidi' je bilo 'razume', ili neto nalik na 'sad ti je sve jasno'), "miovde s tobom."arli nije uspeo da shvati ta to zapravo znai, iako je imao utisak da je u pitanju neto velikorililke kao kad bi vam neko predstavio istovremeno kraljicu, predsednika i papu. I zato ree

dino to je mogao, a to je bilo: "Hvala..." to izgleda da im se svima dopalo, a potom skrenu pojedinog koji mu jo nije bio predstavljen - na Filosa, onog u gaama. Na njegovo iznenaenjeos mu namignu. Milvis ree: "Filos je namenjen tebi, da ga prouava."U stvari, to nije bilo ba tano znaenje njegovih rei. Reenica je imala izvestan mali grama

rt, neto kao kad ovek kae 'luk me ne voli' umesto 'ne volim luk' (ili 'Ne bi trebalo...'). Izgledda Filos nije zasluivao specijalno potovanje ni estitanje za ono to je bio, kao to je to bioaj s rukovodiocima Medicinske Jedan, Naune Jedan i Deje Jedan. Moda je bio samo obibenik."arli to odloi za kasnija raspitivanja, a zatim im se zagleda u lica, jednom po jednom. Oni m

njom i oekivanjem uzvratie pogled.arli opet zapita: "Da, ali gde sam ja?"Pogledae jedan u drugog a zatim u njega. Sis ree: "Kako to misli, gde si?""Aha", objasni Sis ostalima, "on eli da zna gde se nalazi.""U Ledomu", ree Nejziv."Dobro, a gde je Ledom?"Opet izmenjae poglede. Onda Sis, s izrazom nekog kome je sad tek puklo pred oima, ree:oe da zna gde je Ledom!""Sluajte", ree arli, s onoliko strpljenja koliko mu je izgledalo razumno, "da ponemo opet

etka. Koja je planeta?""Zemlja."Dobro. A sada... ZEMLJA?""Da, Zemlja.arli zaklima glavom. "O ovakvoj zemlji nisam nikada uo."Svi pogledae u Filosa, koji slee ramenima i ree: "Verovatno je u pravu.""Ne, ovo je neka jezika obmana", ree arli. "Ako je ovo Zemlja, ja sam onda..." na tom mem ljudima zaista nije mogao da smisli neki dovoljno fantastini predmet za poreenje. "Znamenada ree. "Mora da u svakom jeziku postoji re koja znai zemlja, u smislu planete na kojoj

im! Hou da kaem, marsovska re za Mars bila bi zemlja. Venerijansko ime za Veneru bilo bmlja."Izvanredno!" zadivi se Filos."Ipak", ree Milvis, "ovo je Zemlja.""Trea planeta od Sunca?"Svi klimnue glavama."Da li vi i ja mislimo na isto sunce?""Od trenutka do trenutka", promrmlja Filos, nita nije ni u jednom trenutku isto kao to je bilo"Nemoj ga zbunjivati", ree Milvis, tonom otrim kao I-zrak."Jeste, to je isto sunce."


20/128

"Ali, zato neete da mi kaete?" povika arli. Taj izliv oseanja izgleda da ih je zbunio."Ali, rekli smo ti. Jesmo. Zaista tako mislimo", ree Sis prijateljski. "ta bismo drugo mogli

govorimo? Ovo jeste Zemlja. Tvoja planeta, naa. Svi smo se rodili na njoj. Iako u razliita ddade."Razliita doba? Hoete da kaete... put kroz vreme? Je l' to pokuavate da mi objasnite?""Put kroz vreme?" ponovi Milvis."Svi putujemo kroz vreme", promrmlja Filos."Kad sam bio mali", objasni arli, "mnogo sam itao ono to smo zvali nauna fantastika. Im

neto slino?"Zavrtee glavama."Prie o - pa, uglavnom o budunosti, iako ne ba uvek. I u mnogim priama su se pominjali

emeplovi - maine kojima se putuje u prolost ili u budunost."Svi su utke zurili u njega. Niko ne progovori. Imao je oseanje da niko nee. "Jedno je sigure najzad arli, drhtavim glasom, "ovo nije prolost." Istog asa ga uhvati panika. "To je, zar nsam... ja sam u budunosti?""Izvanredno!" promrmlja Filos.Milvis ree blagim glasom: "Nismo verovali da e tako brzo doi do tog zakljuka."

"Re-rekao sam vam", kaza arli, "nekad sam itao..." i na svoj uas i iznenaenje, rasplaka se


21/128

.

Beba je zaspala, a s elektronskog interfona - iji se blizanac nalazi na konzoli pored vrata, tode u Karininu i Dejvijevu sobu, u onoj drugoj kui - ne uje se nikakav zvuk, samo tiho zujanjzdeset cikla. ene im se jo nisu vratile s kuglanja. Atmosfera je smirena. Pijuckaju. Smiti sealio na otoman u poluleeem poloaju. Herb posmatra televizijski ekran, a on je ugaen, ali i

slonjae u kojoj se sklupao fiziki je nemogue gledati u drugom pravcu a da oveku ne postaudobno. Na ugaenom ekranu posmatra svoje misli. Poneku i glasno kae... "Smiti?"

"Hm.""Kad eni kae odreene rei, pada zavesa.""O emu to pria?""Diferencijal."Smiti se okree ukrug na svojoj stranjici, onoliko koliko je potrebno da bi obe noge spustio

d i da bi sebe doveo u sedei poloaj."Transmisija", mrmlja Herb, "potencijal.""Transmisija ega, Herbe?""Frekvencija - evo jo jedne. Hou da kaem, uzmi, recimo, savreno dobru enu, pametnu i s

alo. Ume da odigra italijansku finesu u bridu i da ne trepne. Izmeri hranu za bebu u flaicu dop i sterilizuje je do u sekundu. Moda ak ima i automatski sat u glavi, i ume da izvadi jaje izuale vode tano nakon etiri minuta a da ne pogleda u asovnik. Hou da kaem intuitivna je,eligentna, to god hoe.""Dobro, i...""I sad pokuaj da joj objasni neto to sadri jednu od onih pomraujuih rei. Recimo - kodzad moe da kupi auto s onom spravom koja spree zadnje tokove tako da se okreu zajedn

oe da se izvue kad ti se jedan od ta dva toka nae na ledu. Ona je moda i sama itala o tokom oglasu ili neto slino, i ak te pita da joj objasni. Ti joj kae, pa eto, tu je uklonjeno

ovanje diferencijala. im si to izrekao, istog asa, vidi da je kod nje nastalo pomraenje. Onlepo objasni da diferencijal nije nita komplikovano, to su oni zupanici na zadnjoj osovini

moguavaju da se na okuci spoljni toak okree bre nego onaj s unutranje strane. Ali dok joja, sve vreme vidi da je pomraena, i ostae tako pomraena sve dok ne promeni temu. Isto i frekvencija.""Frekvencija?""Aha. Pre neki dan sam je spomenuo i kod Denet je nastalo pomraenje, a ja sam se na to reve jednom prekinemo s tim i rekao sam, ej, zna li, uzgred budi reeno, ta je to frekvencija.

a li ta mi je rekla?""Ne; ta ti je rekla?""Rekla je da je to deo radio-aparata.""Ize ga, pa takve su ti ene.""Ne shvata kud ciljam, Smiti. Vraga je to 'Ize ga, pa takve su ti ene!' Ne moe tak tako da

ee preko toga.""Mogu. I mnogo je lake tako.""Da, ali mene to nervira. Re frekvencija, ama to je obina engleska re. Znai tano ono to

e. Frekventan znai est, frekvencija ti kae koliko se esto neto dogaa. Ciklus - jo jedna o

mraujuih rei - lepo ti kae: od vrha u krug, sve dok se opet ne doe do vrha; ili od napred kzad a opet napred, to se svodi na isto. Ali probaj da pred jednom enom izgovori frekvencij


22/128

am hiljada cikla u sekundi i ona e dva puta uzastopce imati pomraenja.""Pa, dobro, to samo znai da nemaju smisla za tehniku.""Nemaju? Jesi li ih kadgod sluao kako razgovaraju o odelu, o trouglastim umecima i porubim

ecovima i kosom krojenju? Jesi li ikada gledao neku od njih kako rukuje jednom od onihoiglenih-dvosmernih-oscilirajueplutajuih-samodrkajuih ivaih maina? Ili, ako hoe, uncelariji, kako rade na maini za dvojno knjigovodstvo.""Dobro, jo ne vidim da ima neto loe u tome to ih mrzi da lupaju glavu o diferencijalu.""E, sad si potrefio tamo gde treba ili bar tu negde! Mrzi ih da lupaju glavu. One nee da lupaj

vu. One mogu - mogu da rukuju mnogo sloenijim stvarima - ali ovo nee. A zato?""Valjda misle da to ne dolikuje damama ili neto slino.""Ali zato bi, do vraga, ba to bilo nedolino? Glasaju, voze kola, rade milijardu stvari koje

kad smatrale mukim poslovima.""Nije tvoje da o tome rasuuje", proguna Smiti, i iskobeljavi se sa otomana uzme svoju pru i polazi po Herbovu. "Sve to znam to je da one tako ele, pa, nek im bude. Zna li ta je Tie kupila sebi? Par lovakih izama. Istovetnih s mojima. I zato ja velim, neka im te njihove

oklete pomraujue rei. Kad ovo malo bude poraslo, moda e to biti jo jedini nain da razle mu je otac a koje majka, prema tome vive la difference."


23/128

.

Odveli su ga iz operacione sale u prostorije za koje su ga uveravali da su njemu namenjene, ieleli mu zbogom na nain tako starinski da je u istoriji jezika prethodio samom tom izrazu; to o 'budi s Bogom' iz ega se razvilo 'zbogom'. arli se tu prvi put susreo s reju kojom sunaavali Boga i s nainom na koji su je upotrebljavali i to je ostavilo jak utisak na njega.Leao je sam u omanjoj sobi, ukusno nametenoj i presvuenoj u nekoliko nijansi plave boje.

dan je zid bio sav providan, i gledao je na predeo nalik na park i na neprijatno nagnutu zgradu

une Jedan. Pod je bio pomalo neravan, kao i mnogi drugi koje je ovde video, blago nagnut igledno nepromoiv, po svemu sudei isplaniran da se moe istiti polivanjem. U jednom uglutri mesta u sobi pod se uzdizao u obliku peurke, odnosno uzdizali su se meki, peurkasti

euljci, rasporeeni za sedenje, a pritiskom na jednu ploicu ugao se mogao menjati tako dastane iri, ui, vii, ili da na njemu izraste bezbroj voruga, brazda i ispupenja, u sluaju da ni da podupre ramena ili kolena. Tri uspravne, zlataste cevi pored te 'postelje' pruale su

vetljenje, ako se stavi ruka izmeu prve dve i pokree gore-dole podeavala se jaina svetla, meu druge dve, na isti nain, birale su se sve boje spektra. Potpuno isti takav ureaj bio je smored vrata - bolje reeno pored zida u kome bi se na jednom mestu nastala pukotina proiriva

d bi se mahnulo rukom u pravcu upadljive vijuge neke spiralne are utisnute u njegovu povrind iznad postelje bio je povijen unutra, zid preko puta ka spoljnoj strani, i nigde nije bilo otroga.Bio im je zahvalan na panji i razumevanju to su mu omoguili da se osami, jer to mu je bilo

ophodno da bi se pribrao. Bio je zahvalan, ljutit, bilo mu je udobno, bio je usamljen, uplaen,doznao, pun negodovanja, a sve u isto vreme; takva orba mora da se ohladi pre nego to se stU poetku je bilo lako zvidati na sve to, tu u mraku: izgubio je svet, pa ta? Otarasio ga se; m

og jednog, malo zbog drugog, jer bio mu se ve poprilino smuio, i da je ikada pomislio dastoji nain da s njega ode iv, moda bi to i poeleo.

Zapita se ta je preostalo. Jesmo li mi dobili rat? ta ivi sad u Tad Mahalu - termiti ili alfastice? Da li je onaj pajac najzad uspeo da dobije na izborima, boe sauvaj?"Mama, jesi li umrla?"arlijev otac bio je toliko ponosan kad se on rodio da je zasadio seme zimzelene sekvoje.

mzelena sekvoja u Vestfildu, Nju Derzi! usred jednog novoprojektovanog naselja od letava idre po kome su jo jurcali pilii i gde su se davali placevi za radniku klasu i koje je bilovolski lukavo isplanirano tako da pone da zastareva i propada deset godina pre nego to vlaslate poslednju ratu; zamiljao je kako se uzdie sto stopa iznad ruevina. A onda je otac

oprostivo i naprasno umro, ostavivi sve u takvom haosu i svoje ivotno osiguranje neisplaenarlijeva majka morala da proda ono malo to je ugradio u nekretnine i na ta je sudski imalaavo, i da se odseli. A kad je arli napunio sedamnaest godina, vratio se na neku vrstu hodoasam nije znao ta ga je gonilo na to; i premda nikada nije upoznao oca, poto je pronaao kuia je jo tu stajala - pronaao straaru, tano kao to je otac bio predvideo - i pronaao drvo ko bilo ivo i dalje raslo, uradio je neto veoma udno; dodirnuo ga je i rekao "Sve je u redu

a." Jer dok je on bio iv mama ni jedan jedini dan nije provela u nestaici i brizi, i da je poivkada ih ne bi iskusila; ali ona je, izgleda, odnekud bila uverena da on zna za svaku nedau, svahudu mrvicu, svako ponienje i bedu kroz koje je prolazila, i duboko u sebi izgleda da se ose

o one ene iz kojih muevi redovnim batinama izbijaju i poslednji trag ljubavi i trpeljivosti. I neki neodreeni nain, arli je oseao da mora otii drvetu i kazati mu da ne brine kao da nje


24/128

c jo ivi u njemu, poput kakvog ukletog umskog vilenjaka ili tako neto; bilo mu je veomaprijatno to se setio toga, ali seao se, seao.Jer to drvo sad mora da je ogromno. Ili, ako je ve mnogo vremena prolo, moda je i umrlo.o je riokosa Teksaanka do sada postala matora madam s bradavicom na nosu u nekoj trgovai, drvo mora da je ve oho-ho naraslo, a ako je Rut (ta li se, do vraga, dogodilo s Rut?) ve a onom svetu, drvo mora da je najvea stvar u celom onom naselju u Nju Derziju.Pa, dobro; sad je bar znao ta to jo treba da sazna. Ko? Koliko vremena? Koliko daleko u

olosti? (Iako to ne bi mnogo znailo. Hoe li to biti dvadeset godina i svet e biti drukiji ali

je neprijateljski kao u prii o Ripu Van Vinklu? Ili, ako bude stolee, ili milenijum, da li e tomu zaista predstavljati neku bitnu razliku?) Ipak: prvo to je morao sada da sazna bilo je: Kolemena?A sledea stvar odnosila se na njega lino, na arlija Donsa. Koliko je do sada uspeo da sa

de nije bilo nikoga nalik na njega, samo ti Ledomci, kojeg god vraga da predstavljaju, a zaistaoni?Setio se neega to je jednom proitao: bee li to Rut Benedikt? Neto o tome kako se nijedanalji jezika, religije ili drutvenog ustrojstva ne nasleuje u ovekovim genima. Drugim rei

me bebu, bilo koje boje, iz ma koje zemlje, i ostavi je ma gde u svetu, i ona e odrasti i posta

tpuno ista kao i oni koji su se rodili u toj zemlji. A onda i onaj lanak iz asopisa, koji je u osao istu ideju, samo to ju je proirio na celokupni tok ljudske istorije; uzme egipatsku bebu izba Keopsa i stavi je u dananji Oslo, i ona e odrasti kao pravi Norveanin, bie u stanju da orzeovu azbuku i moda, ak, nee trpeti veane. Sve se to svodi na injenicu da ak ipaljivija prouavanja najnepristrasnijih istraivaa nisu uspela da otkriju u celokupnom tokudske istorije ni jedan jedini primeri ovekove evolucije. To da je oveanstvo izalo iz peradilo sloene tokove nekoliko civilizacija potpuno je besmisleno; kaimo da im je trebalo triada godina da sve to urade; moe se opkladiti da bi jednom pokoljenju savremenih beba,

hranjenih tek toliko da same mogu dalje da nau sebi hranu i potom baenih u divljinu trebalo

iko vremena da opet sve to izgradi.Ukoliko se nije opet dogodio neki skok u evoluciji, isto onako veliki kao onaj koji je proizve

mo sapiensa. Dodue, on jo nije mnogo znao o Ledomcima - nita znaajnije, no, bilo je jasnosu bili neka vrsta ljudi, i (b) da su se strahovito razlikovali od ljudskih bia njegovog doba.zlike nisu bile samo drutvene i kulturne - i to mnogo vee nego, recimo, razlike izmeu jednostralijanskog domoroca i direktora jedne amerike firme. Ledomci su se i fiziki razlikovali ne naina, od kojih su neki bili manje uoljivi, a neki vie. Da kaemo da su evaluirali odveanstva; da li je to bio odgovor na Pitanje Jedan: Koliko vremena? Koliko traje jedna mutacNije znao, ali dovoljno je bilo da pogleda kroz prozor (drei se uvek s potovanjem na

stojanju od tri koraka) i da vidi nekoliko desetina blistavih mrlja kako se kreu po onom parkule; svi su bili, ili je bar tako izgledalo, odrasli, iako su se njihove generacije takoe smenjivalo tridesetak godina, jer otprilike toliko se uzima kad se misli na generacije ljudi, i ako nisu puu kao lososi pa se odjednom svi izlegli, moglo bi se rei da su ve poprilino dugo ovde. A dgovorimo o njihovoj tehnologiji: koliko bi vremena trebalo da se pretresu svi budaci u jedno

radurini kao to je ona tamo, Nauna Jedan?... Na takvo pitanje bilo je jo tee odgovoriti. Setko je proitao jedan oglas u novinama u kome su bile nabrojane najobinije stvari kaominijumska folija, antibiotik-mast, mleko u tetrapaku i slino, i bilo je podvueno da se nijednstvari nije mogla dobiti jo koliko pre dvadeset godina. Kad ivite u doba tehnologije, sredin

adesetog veka, doivite da vidite kako vakuum cev biva zamenjena tranzistorom a ovaj opet tu


25/128

dom, kako za desetak godina vetaki satelit proe kroz sve stupnjeve, poev od predmeta izlue mate do obine gomile hardvera koja prenosi signale odnekud s one strane Sunca. Nekaao smean, kao ona gospoa iz zapadne lndije na pokretnim stepenicama, ali ne smemo zaborsu te njene pokretne stepenice, iako za nju tako neobine, bile neto to ak nije ni bio predmedunosti.Dakle, stani malo, ree uzbueno samom sebi. Nemoj se previe uditi. Bilo je mnogo sveta um vlastitom dobu kome nikada nije proradio kliker da krivulja tehnolokog napretka nije kosa

ava, poput daske na skakaonici, ve parabola, kao skijaki skok. Te zbunjene i enjive duice

prestano su patile od napada zakasnelog konzervatizma, grevito se hvatajui s vremena na vreonu ili ovu umiruu stvar, pokuavajui da je zadre ili povrate. Naravno, to uopte nije bio pnzervatizam, ve nesvesna enja za dobrim starim vremenima kad si bar mogao da predvidi se dogoditi sutra, ako ne i kroz nedelju dana. Ne mogavi pogledom da obuhvate celu sliku,

dosno su prihvatali sitne udobnosti, saznavanje ovoga, ubrzavanje onoga, a potom bi se zbuniligodovali kad bi njihova podrka tim stvarima izmenila svet. Pa, lepo, on, arli Dons, iako sekada nije pravio mudronja, uvek je nekako oseao da je progres stvar koja se kree, i treba da zi na njemu malo nagnut napred, kao na dasci za jedrenje, jer ako stane na njega s ukruenimlenima posrnue sigurno.

Opet baci pogled kroz prozor na Naunu Jedan, i njen neobini poloaj uini mu se kao slikagovih vlastitih misli. Mora se naginjati u udnim pravcima da bi se vozio na neem ovakvome u sebi... to ga vrati na Pitanje Dva.Ne sme traiti vreme istraujui kako su to uradili - na koji nain su ga ugrabili s toplih, drvepenika izmeu drugog i treeg sprata zgrade broj ezdeset jedan u Trideset etvrtoj Severnoj u

njegovoj dvadeset sedmoj godini. Kako, to je sigurno bila stvar njihove tehnologije i on ne moekivati da e to uspeti da prokljuvi. Mogao se nadati da e mu vremenom neko rei kako, ali ne razmiljanjem i logikom doi do odgovora. Ali mogao je da sazna - zato?Ovo pitanje se razloi samo od sebe u nekoliko pretpostavki. Imao je pravo da preteruje i da

etpostavi da je prenoenje ovamo bio veliki i znaajan poduhvat ali to ipak nije bilo velikoeterivanje. Savladavanje tih vremenskih i prostornih razlika nije nikako moglo da bude sitnicakle, trebalo je razmotriti: zato je taj ogromni i znaajni poduhvat bio preduzet? Drugim reimsu Ledomci imali od toga?... Dobro, moda je to bilo samo isprobavanje nove opreme: nabav

vi mamac za ribe i baci udicu tek da vidi ta e se uloviti. Ili: bio im je potreban primerak, mi stari primerak iz njegovog vremenskog doba i prostora, pa su ga proeljali, kao mulj bagerajno su izvadili ba arlija Donsa. Ili: hteli su ba arlija Donsa i nikog drugog, pa su se obavili ga. U ovo poslednje, iako najneloginije, on bestidno i s lakoom poverova. Dakle Pia se svede na: Zato ba mene?

Smesta usledi Pitanje Tri: ta sa mnom? arli Dons je imao svojih mana, ali je i prilinopristrasno sudio o samom sebi. Nisu ga oteli zbog njegove lepote, snage ili pameti, u to je biouran, jer u svemu tome Ledomci su mogli da nau boljeg, tu odmah, u njegovom susedstvu. Niog neke specijalne sposobnosti; arli je imao obiaj da kae sam o sebi da je jedini razlog tostao jebivetar taj to je stalno morao da radi, a moda je ipak ostao jebivetar. Napustio je sredolu u desetom razredu, jednom prilikom kad se mama razbolela, i neto zbog ovog, neto zbogog, tek, nikad se nije vratio da nastavi. Prodavao je enski ve, friidere, usisivae i enciklopevrata do vrata; bio je kuvar u ekspres-restoranu, liftboj, mea u topionici, mornar, plaeni '

publike' na vaarskim i maioniarskim predstavama, voza buldoera, tamparski momak i kudio stanici. U meuvremenu je tovario robu na prikolice, prodavao novine, lepio oglase, bojio


26/128


27/128

Pitanje Dva bilo je: ta sa mnom? i razloeno: ili e morati da pokua da nekako nastavi ivoom mestu - oseao je da e se to manje-vie i dogoditi - ili e moi da se vrati. To je trebalo dzna.Morao je odmah da potrai odgovor. Stavi ruku preko sve tri cevi za osvetljenje i vrata semakoe."Da li se sad bolje osea?" upita Filos.


28/128

.

Negde izvan ekrana neki nevidljivi hor patuljaka vie 'Gu-uzl, gu-uzl' a zatim, uz neto to zvuo poklopci od erpa dolazi 'Bam, bam'. Na ekranu je lice: glatko, sjajnih, nabreklih usana, debrva izvijenih u luk, i luk je prava re za to, ali (to 'ali' je ovde neizbeno) zalisci mu padaju doebeli miiavi vrat izviruje iz okovratnika razdrljene jakne od crne koe.

"Gu-uzl, Gu-uzl

(Bam Bam)Gu-uzl, Gu-uzl(Bam Bam)Gu-uzl, Gu-uzl"

(Bam ) ali umesto drugog Bam za koji ste se napeto pripremili (Smitijev televizor ima zvunitem ogromnog volumena, a taj Bam ima jo i jedan prizvuk koji vam uteruje strah u kosti) tekpavice to uokviruju blede oi podiu se i ubacuje se glas, polagan i bespolan glas koji peva, i su otprilike Tee Uuu, Drim Tee Uuu, Ljubim Tee Uuu, Volim Tee Uuu. Kamera se naglo od

idimo pevaa u pokretu, koji bi se mogao opisati otprilike kao da peva, s beskrajnommouverenou, pokuava guzovima da uhvati malu kvaku privezanu za klatno metronoma.splozija histerinog pitanja navodi kameru da se prebaci na prednji red publike, gde guije jretaka govori udnim jezicima i itavo treperi od unutranje napetosti svoga gusana. Opet kamata pevaa koji izlazi s pozornice jaui (znai to je) na jednom nevidljivom modelu onog sobikla, ije ruice na upravljau idu napred-nazad dok se pedale visoko okreu ukrug-ukrug, a s

dlo odskakuje gore-dole.Smit se istee, hvata dugme i gasi televizor. "Isuse."Herb Reil, zavalivi se u velikoj naslonjai zatvori oi, podie bradu i veli: "Senzacionalno.

"ta?""On za svakoga ima poneto.""Dapada ti se!" Smitova prva re zvui promuklo."To nisam rekao", kae Herb. Otvara oi i pravi se da krvoedno bulji u Smita. "I nemoj nikastavlja u usta da sam to rekao, uje li?""Pa rekao si neto.""Rekao sam da je senzacionalan, pretpostavljam da toliko doputa.""Doputam.""I rekao sam da za svakoga ima poneto. One zavedene maloletnice govore ve dovoljno...""Pite."Herb se stade smejati. "Hej, ne zaboravi da sam ja strunjak za reklamu... Piti mi o ljubavi.

h mogao da iskoristim... takoe i oni koji oseaju potisnutu ili neskrivenu homoseksualnost imaoj objekat. Mladim biiima se dopadaju njegova pokretljivost i strastvenost, i spremni su daitiraju frizuru i jaknu. A ene, naroito starije, vole ga najvie; na njih deluju deije lice i oi ka cveta." Slee ramenima. "Za svakog poneto.""Zaboravio si svog starog drugara i komiju Smita", kae Smit."Pa, svakome treba i neto to e mrzeti."

"Da se ti ne zavitlava, Herbe.""Ne, zaista ne."


29/128

"Brine me, deko", kae Smit. "Kad postane ovakav pone da me zabrinjava.""Na primer?""Na primer, sve uzima ozbiljno.""To ne valja?""ovek treba svoj rad da uzima ozbiljno. Ne i samog sebe, svoja raspoloenja i slino.""ta se s takvim ovekom dogaa?""Postaje nezadovoljan." Smit gleda pronicljivo u Herba. "ovek se, recimo, pone baviti

klamom, pone ozbiljno da shvata nove proizvode, recimo, ozbiljno se bavi istraivanjem tri

bodno vreme. Pretplati se, recimo, na Potroaki informator. Zapada u razna raspoloenja i uzozbiljno. A onda dobije da radi raun neke firme i ne uzima taj svoj posao ozbiljno.""Daj, olabavi, Smiti", kae Herb, ali malo je pobledeo. "Kad ovek dobije da radi novi raun

najozbiljnije od svega.""Sve ostalo, zanimacija.""Sve ostalo, zanimacija."Smit odmahuje rukom prema televizoru. "Ja to ne volim i nikom se drugom nee dopasti."Istog asa Herb Reil se seti ko je pokrovitelj tog rokenrol-programa. Konkurent. Smitov konk

oj Jedan. Oh, k vragu i ja i moja brbljiva gubica. Kad bi bar Denet bila tu. Njoj to ne bi prom

kae: "Rekao sam ve da je predstava bezvezna i da mi se ne dopada.""To je prvo trebalo da kae, Herbi, da bismo se razumeli." Uzima Herbovu au i odlazi da

puni. Herb sedi i razmilja onako kako bi trebalo da misli strunjak za reklamu. Prvo: kupac jeek u pravu. Drugo: ali daj mi jedan jedini paket iz koga zaudaraju svi gresi svih polova, i pommlju. A ovo - baci pogled na veliku kataraktu ugaenog oka televizora - ovo mu je avolski bli


30/128

.

"Oseam se loe, zaista loe", ree arli Dons. Bio je svestan da, dodue, govori ledomskiako kako bi trebalo da se govori strani jezik - svestan i mislei na tom jeziku pre nego toogovori - ali da se engleski idiom ipak probija s vremena na vreme, kao kad Francuz kae svompatino "zar ne?" i "ali, da."

"Razumem", ree Filos. Ue u sobu i stade pored jednog od ugraenih ili izraslih peurkastihtuka. Bio se presvukao u neto s narandastim i belim prugama to je imalo krilca koja su mu

ala iznad ramena, privrena za neku vrstu draa; klatila su mu se iza lea. Lepo skrojeno to mu je, izuzev cipela u istom tonu i neizbenog sporana, nepokriveno. "Dozvoljava li?""Oh, svakako. Sedi, samo, sedi... Ti ne razume."Filos upitno podie jednu obrvu. Obrve su mu bile debele i izgledale su ravne, ali kad bi ih

kretao, a to se esto deavalo, moglo se videti da su u obliku jednog malog iljatog grebena, pa upava, gotovoo ravna krova."Ti si kod kue", objasni arli."U magnovenju mu se uini da e ga Filos, u znak saoseanja, uhvatiti za ruku, i on se nelagodn

omekolji. Filos to ne uini, ali u glasu mu je bilo isto toliko oseajnosti. "I ti e biti. Ne brin

arli podie glavu i paljivo ga osmotri. Izgledalo je da zaista misli ono to kae, no, ipak...oe da kae da mogu da se vratim?""Na to ti ne mogu dati odgovor. Sis...""Ne pitam Sisa. Pitam tebe. Da li me moete poslati natrag?""Kad Sis...""Ja u se pozabaviti Sisom, kad bude vreme za to! Sad nemoj vie da mi izvrdava: moete li

slati natrag ili ne moete?""Moemo. Ali...""Do vraga ali."

"Ali ti sam moda vie nee eleti.""A zato?""Molim te", ree Filos, a krilca mu zatreperie od ozbiljnosti, "ne ljuti se. Molim te! Sigurno anja - vanih i hitnih - svestan sam toga. A ono to ih ini vanim i hitnim jeste injenica da ti vi ve ima odgovore koje bi eleo da uje. Ako ne dobije te odgovore sve e se vie ljuti

ki od njih ne mogu ti se dati onako kako bi eleo da ih uje, jer ne bi bili istiniti. A o drugimatrebalo ni da pita.""Ko to nareuje?""Ti! Ti sam! Sloie se da o nekim stvarima nije trebalo da pita kad nas bude bolje upozna"Vraga hou. Ali hajde da pokuam s nekima i da probijemo led. Hoe li mi odgovoriti?""Naravno, ako budem mogao." (I ovde je postojala mala razlika u gramatici. Njegovo 'ako bu

ogao', znailo je gotovo isto kao 'ako budem u stanju' ali uz prizvuk jednog 'ako mi se omogui'uge strane, da li je on jednostavno mislio da e dati odgovore ako bude raspolagao informacij

je, u krajnjoj liniji ono to 'omoguava' odgovor?) arli odloi razmiljanje za kasnije i postu najhitnije pitanje, Pitanje Jedan."Koliko vremena?... ta time eli da kae?""Tano to to sam rekao. Uzeli ste me iz prolosti. Koliko je vremena proteklo iz tog doba?"

Filos je izgledao istinski zbunjen. "Ne znam.""Ti ne zna? Ili - niko ne zna?"


31/128

"Sis kae...""Ti si donekle u pravu", ozlojeeno ree arli. "Morau da priekam s nekim pitanjima, bar ne vidim s tim Sisom.""Opet se ljuti.""Ne. Ja sam jo ljutit."uj", ree Filos, i nagnu se napred. "Mi, Ledomci, smo - pa, nov narod. Sve e to polako

znati. Ali ne moe oekivati od nas da raunamo vreme isto kao ti, ili da nastavimo s nekakvitodom koji se sastoji od meseci i numerisanih godina i koji nema nikakve veze s nama... I da l

uopte od znaaja - sada? Zato se mui da sazna koliko je vremena proteklo od tada, kad jejim svetom gotovo, ostao je samo na."arli poblede. "Jesi li rekao... gotovo?"Filos sa aljenjem rairi ruke. "Pa, sigurno si ve shvatio...""ta sam mogao da shvatim!" dreknu arli; a zatim, moleivo; "Ali... ali... ali... mislio sam, mneko... makar i neko veoma, veoma star..." Saznanje nije delovalo odmah, svom silinom, ve jperilo oko njega u vidu pojedinanih lica - mama, Lora, Rut - koja su se smenjivala s ogromniovalijama tame.Filos ree blago: "AIi ve sam ti rekao da moe da se vrati i da bude ono to si bio roen

de.arli je sedeo kao oduzet jedno vreme, pa se onda polako okrenu Ledomcu. "Stvarno?" reeleivo, kao dete koje je upravo dobilo jedno nemogue obeanje - ali ipak obeanje."Da, ali u tom sluaju ti bi se nalazio tamo znajui..." Filos napravi jedan sveobuhvatni pokre

kom, "sve ono to e saznati.""Ba me briga", ree arli, "biu kod kue." Ali neto u njemu gledalo je u novootvorenu eraha, raspirivalo je, i ona je stala da treperi sve sjajnija i sjajnija. Znati sve o kraju sveta - kadstupiti, kako e nastupiti; znati, onako kako niko pre njega nije znao, da ono to dolazi zaista jeaj sveta... Lei pored toplog Lorinog tela i zna. Kupuje mamin jeftini mali dnevni list kome

ruje svaku re i zna. Ide u crkvu (moda veoma esto, poto zna) i posmatra kako pored teolazi svadbena povorka s mladom u konfekciji od bele svile to sedi tesno primaknuta mladokome dugmad samo to ne popucaju, usred urlajue poplave veselog trubljenja automobila, i zovde, u ovom aavom i iaenom mestu, hoe da mu kau tano i kada i kako."Da ti kaem neto", ree promuklo, "samo me poaljite natrag i nemojte mi rei ni kada ni kai?""Ti se znai, cenjka? Dobro, hoe li ti nama dati neto za uzvrat?""Ja..." arli zaeprka rukom po svojoj bolnikoj koulji, ali nije bilo depova da ih izvrne i

kae da su prazni, ... nemam nita da dam za uzvrat.

"Moe dati obeanje. Hoe li neto da obea, i da odri to obeanje, da bi dobio od nas oeli?""Ako je to obeanje takvo da ga mogu odrati.""Jeste, jeste, kako da ne. Sve to traimo je: upoznaj nas. Budi nam gost. Saznaj sve o Ledom

aja na kraj - njegovu istoriju (tog nema ba mnogo!), obiaje, veru i razloge zbog kojih postoji"To moe veito da traje."Filos zavrte svojom crnokosom glavom i u crnim oima zatinjae mu dva mala svetla. "Nee

edugo. A kad budemo smatrali da nas zaista poznaje, rei emo ti, i onda e biti slobodan daati. Ako bude eleo."arli se nasmeja. "Misli da e biti tog ako?"


32/128

Filos mu ozbiljno odvrati: "Mislim da hoe."Isto tako ozbiljno i arli ree: "A sad, prijatelju, da pogledamo ta pie sitnim slovima u na

ovoru. Ona klauzula o 'nee predugo' mi smeta. Uvek ete moi da tvrdite da jo nisam saznaoLedomu, ak i kad se ispostavi da nisam prebrojao svaki molekul u onim jabuicama svihnovnika."Prvi put arli ugleda crvenilo od besa na jednom ledomskom licu. Filos ree prigueno: "Tak

to ne bismo nikad uradili. Neemo, a mislim da ne bismo ni mogli."arli oseti kako se i njegov bes uskomeao. "Traite od mene da vam avolski mnogo verujem

"Kad nas bolje upozna...""Ali ti trai od mene da dajem obeanja pre nego to sam vas upoznao."Neoekivano, s puno predusretljivosti, Filos uzdahnu i nasmei se. "U pravu si - sa svognovita. Onda, u redu - za sada, nikakva pogodba. Ali sluaj me paljivo: nudim ti sledee, adom podrava moju ponudu: ako tokom svog prouavanja nas i nae kulture bude smatrao da kazujemo sve to eli i da to inimo dovoljno brzo da bi ti bio zadovoljan, tada e obeati dljan da nas potpuno upozna. A na kraju, kad mi budemo zadovoljni i budemo smatrali da si navoljno upoznao, onako kako bismo hteli da nas upozna - tada emo uiniti onako kako bude ogledu tvog povratka kui."

"Takvoj ponudi teko je suprotstaviti se... ali, tek reda radi, pretpostavimo da ja nikada neelim da obeam?"Filos slee ramenima. "Tada emo te verovatno vratiti tamo odakle si doao. Nama je vano

s ti upozna."arli uroni pogledom u njegove crne oi. Izgledalo je da u njima nema prepredenosti. Upita: u smeti da odem gde god hou, da pitam sve to hou?"Filos klimnu glavom."I uvek u dobiti odgovor?""Sve odgovore koje emo (biti u mogunosti) da damo."

"I to vie pitanja budem postavljao, to vie mesta budem posetio, to vie budem saznao, time me pustiti da odem?""Tano tako.""Da se udom udi", arli Dons ree arliju Donsu. Ustade, obie oko sebe, dok ga je Fil

atio pogledom, i sede. "Sluaj", ree, "pre nego to sam te pozvao, ja sam malo mozgao. I smism tri velika pitanja za tebe. Naravno, dok sam ih smiljao nisam znao ono to sad znam - da eti da mi pomogne.""Pokuaj da pita, pa se uveri.""I hou. Pitanje Jedan smo ve proli. Odnosno, koliko sam vremena - mog budueg vremena

eskoio." Hitro podie ruku. "Nemoj mi odgovoriti. Sem onoga to si mi kazao, to nije mnogoizgleda svodi na to da je Sis taj koji moe da odgovori na takva pitanja, ne elim nita vie daam.""To...""Uuti samo trenutak, da ti kaem zato. Prvo, u tom odgovoru e moda biti nagovetaj o tom

da je nastupio kraj, a ja to zaista ne elim da saznam. Drugo, sada, u ovoj situaciji, i meni se ito pitanje vie nema znaaja. Kad se budem vratio - hej: jesi li siguran da u se vratiti na istosto i u isto vreme odakle sam doao?""Veoma blizu.""U redu. Ako je tako, ne moe mi znaiti nita saznanje da je to samo godinu dana ili deset hil


33/128

dina unazad. A u meuvremenu, milije mi je da o svojim prijateljima ne moram da mislim da stvi, ili neto slino: kad se budem vratio biu opet sa svojim prijateljima.""Bie opet sa svojim prijateljima.""U redu: toliko o Pitanju Jedan. Odgovor na Pitanje Tri ve sam dobio; ono je bilo: ta e bitom ovde, kod vas?""Drago mi je to si dobio odgovor.""U redu; ostaje, dakle, jo ono u sredini. Filose, zato ba mene?""Molim?"

"Zato ba mene. Zbog ega ba ja? Zato niste ukrali le nekog drugog oveka? Ili, ako sam tgao biti samo ja, zato ste se uopte trudili? Da li ste samo isprobavali svoju opremu i uzeli pi je naiao? Ili ja imam neku posebnu osobinu, ili sposobnost ili bilo ta to vam je potrebno?li ste, prokleti bili! da li ste to uradili zato da biste me spreili da tamo u prolosti neto uradFilos ustuknu od njega i njegove estine - ne toliko sa strahom koliko s iznenaenjem i gaenj

o to bi neko odskoio od puknute cevi za kanalizaciju."Pokuau da odgovorim na sva ta pitanja", ree hladnokrvno, nakon to je arliju dao trides

kundi da bi sam mogao da uje kako neprijatno odzvanjaju njegove vlastite rei, a i da bi biouran da je arli zavrio. "Prvo: tebe i jedino tebe smo hteli i mogli da uzmemo. Drugo: da, tra

o ba tebe, i to zbog jedne naroite osobine koju poseduje. Poslednji deo tvog pitanja je, sigu se sloiti sa mnom, smean, nelogian, i ne zavreuje da se ljuti. Jer vidi: (ovo 'vidi' znailzi; razmisli, razmotri; posmatraj') poto e najverovatnije da se vrati tano onamo odakle siao, kako bi bilo mogue da tvoje uklanjanje utie na ono to e kasnije initi? Protei e veolo vremena izmeu odlaska i povratka."Besno piljei u njega, arli je razmiljao. "Dobro", ree najzad, "moda si u pravu. Ali biu

ukiji, zar ne misli?""Zato to si nas upoznao?" Filos se veselo nasmeja. "A da li ti zaista i iskreno veruje da e t

nas upoznao moi ozbiljno da utie na tebe takvog kakav si bio?"

Iako to nije hteo, arliju se krajiak usta sam podie u smeak, umesto odgovora. Filos se dolje ismejao. "Rekao bih, ne moe. Pa, dobro." Upita, sada ve mnogo ljubaznije: "Hoe li mi i ta je to toliko izuzetno to ja imam, i to vama treba?""Hou, kako da ne." (Ovo je bio jedan od trenutaka kada je arlijev idiom izgledao veoma

desan, i Filos ga je oigledno imitirao, ali prijateljski. "Objektivnost.""Povreen sam, izbezumljen i izgubljen. Kakva ti je tu crna objektivnost?"Filos se osmehnu. "Oh, ne brini, sasvim odgovara. Vidi: da li si ikad doiveo da ti neki stranmora biti strunjak za te stvari - kae neto o tebi to e ti pomoi da sazna neto vie o sebito to ne bi nikad saznao da nije bilo te primedbe?"

"To se svakome dogaa." Setio se kako je jednom sluao glas jedne od onih cura s kojima seako uzgred sastajao i koji je jasno dopirao do njega kroz tanki pregradni zid kabina na Junoj pona je govorila o njemu! - kako kae -... i prvo to e ti kazati bie da nikada nije iao na fakuda se ve odavno toliko navikao da se nadmee sa diplomiranim studentima, da se vie ni ne sazna da li bi bio bolji od njih." Nije to bila neka velika stvar, niti neto zbog ega bi se moradeti, ali od tada on vie nikad nije pominjao studiranje bilo kome, jer do tada nije bio svestanto uvek pominje, niti da to toliko glupo zvui."Pa, onda", ree Filos, kao to sam ti rekao, mi smo mlad narod, i stalo nam je da saznamo o

e to moemo. Imamo za to sredstava i aparate koje ak ne bih mogao ni da ti opiem. Ali jedndinu stvar ne moemo imati, kao vrsta, a to je objektivnost."


34/128

"Sve je to lepo i krasno, ali ja ti nisam nikakav strunjak za posmatranje naroda, ili biolokihta, ili kultura, ili ma ta bilo to o emu govori.""Ali, jesi. Jer ti se razlikuje. Ve je samo to dovoljno da bude strunjak.""A ako se meni ne dopadne to to budem video?""Zar ti nije jasno", hitro upade Filos, "da to uopte nije vano? Da li ti se dopadamo ili ne

padamo samo je jedna od injenica, jedna od mnogih. Mi elimo da saznamo ta se dogaa s ovidi kad se obradi kroz ono to misli.""I kad to jednom budete znali..."

"Tada emo sami sebe bolje poznavati."Iskrivivi lice, arli ree: "Znaete samo ono to ja budem mislio."Uz istu grimasu, Filos odgovori: "Pa uvek moemo da se ogradimo..."Najzad se stadoe zajedno smejati. Potom: "Okej", ree arli Dons. "Uli ste u igru." Zevnu

e snage i izvini se. "Kad poinjemo? Sutra, im ustanemo?""Mislio sam da bismo...""Aman", zamoli arli, "ovo je za mene bio naporan dan, ili kako ga ve zovete, i iv sam zasp"Umoran si? Ne mari, saekau dok se ne odmori." Filos se malo udobnije smesti na svom

ditu.

Poto je za trenutak zanemeo od zbunjenosti, arli ree: "Hteo sam da kaem da moram malo spavam."Filos skoi. "Spavanje!" Udari se rukom po elu. Izvini, molim te; sasvim sam smetnuo s uma

ravno!... kako to radi?""A?""Mi ne spavamo.""Ne spavate?""Kako to radi? Ptice samo stave glavu pod krilo.""Legnem. Zatvorim oi. I tako leim, to je sve."

"A tako. Dobro. Saekau. Koliko to traje?"arli mu dobaci jedan pogled, iskosa: moda se zavitlava. "Obino oko osam sati.""Osam sati!" I smesta, veoma utivo, kao da se postideo to je ispao neobaveten ili radoznaoos krenu prema vratima. "Najbolje e biti da te ostavim samog, da to obavi. Je li tako treba?"Da, ba tako.""Ako bude hteo neto da pojede...""Hvala, ve su mi to objasnili kad su mi objanjavali kako da podeavam svetlo, sea se?""Dobro. Odelo e nai tamo u kabini." On dodirnu, ili gotovo dodirnu, zavijutak na zidnoj a

eko puta. Vrata se rairie i ponovo zatvorie. arli je uspeo samo da nazre neverovatno sjajn

nine. "Izaberi ta ti se bude najvie dopalo. "Ah..." stade da okleva... "videe da su sve stvarm, da skrivaju, no, ipak smo nastojali da skrojimo tako da bude to udobnije. Ali, razumee... n

nas jo nikada nije video mukarca.""Vi ste - ene!""Ah - ne!" ree Filos, mahnu rukom i nestade.


35/128

.

Smit ima slabost prema 'Starom gusaru', primeti Herb Reil, stojei u Smitovom kupatilu uzemlju i razgledajui ormani za higijenske potreptine. Taj ormani stoji na zidu iznad toama jo jedan, iznad police s ogledalom, koja se nalazi kraj lavaboa. U svim tim kuama ima pova ormaria. U prospektu su bili nazvani On i Ona. Denet ih je nazvala On i Mi, a izgleda dai Smit (kako je to Herb malopre rekao) poela da se pridruuje, jer jedna i po od ukupno etilice bila je pretrpana enskim drangulijama. to se tie ostalog, tu je bio 'komplet za nadizanje

ari gusar', od kojeg se sve dlake u bradi nakostree pre brijanja, i 'Kapetanova naredba, Starisar', od koje kosa nalee posle eljanja. Takoe i 'stimulativna golicalica, Stari gusar', ulje zapanje sa dodatkom vitamina C. (Herb je jednom hteo da pukne od smeha kad je u reniku proanjenje rei 'gusar': morski pljaka, i rekao je da nije nikakvo udo to uvek moraju ponet

daju u te proizvode, ali to nije bila ala na koju bi se Smiti nasmejao. Herb je u sebi pomaloaljevao Smitija to se zakopao s tim 'Starim gusarom' jer na tritu ima mnogo boljih stvari.adak obraz', na primer. Svoje veliko napredovanje u poslu Herb duguje uglavnom injenici dizmislio reklamnu parolu za 'Gladak obraz': slika jednog latinoamerikog dasovana sa blagimmesama evropskog, ako vam je ukus transatlanski, kako tare obraze s jednom obeznanjenom

atom gospom, a ispod slike je pisalo elite li gladak obraz?Tako, dakle! Kae Herb, gotovo naglas. Krem za negovanje malja.Sredstva za umirenje, naravno, aspirin s pojaanim dejstvom i flaa udovinih dopola plavih

la utih kapsula. Herb bi se opkladio da je to Akromicin. Paljivo, ne dodirujui nita, naginjebi zavirio u etiketu. Sudei po datumu, kupljene su pre tri meseca. Herb se prisea. U to vrem

miti je jedno vreme bio prestao da pije.Prostata, a?Bezbojni ru, za ispucala usta. Bezbojni lak za nokte. Retu stik. ta je, do vraga, retu stik. B

3 Smee. Naginje se. Sitnim slovima pie Za privremeno osveavanje izmeu dve upotrebe bo

su Retu-Ton. Vreme prolazi, Smiti. Ili jo bolje: vreme te je pregazilo, Smiti.


36/128

.

arli se seao (seao, seao) pesmice koju je uo u zabavitu. uo ju je od velikih, od klinacugom razredu; u stvari, od devojica koje su preskakale konopac:

Ro-da; ro-da, nosi l' ko-ga?ma-ma e nam dati be-buni batu

ni sekuve ma-lu be-bu.

Pevajui u sebi, on zaspa. Sanjao je Loru... poznavali su se tek kratko vreme, a kao da su odui zajedno; ve su imali i svoj ljubavniki jezik, male rei i reenice ije su znaenje znali samiko drugi: Ovo je muka stvar, arli. On je, pak mogao da kae: "Ovo je enska stvar, Lora", d je onomad ciknula jer joj se buba-martin uplela u kosu boje kajsije i naterala je

teodor sterdžen~venera plus iks.pdf

Documents