temperatura procesa

7/21/2019 Temperatura procesa

1/34

1

AARROOMMAATTII

NNIIUUGGLLJJOOVVOODDOONNIICCIICiklina jedinjenja koja imaju razliita svojstva odcikloalkana i alifatinih jedinjenja.Naziv su dobili u XIX veku:

AROMATINA jedinjenja, jedinjenjakarakteristinog (prijatanog) mirisa,

oprvi put izolovana iz eterinih ulja.U dananje vreme, naziv AROMATINA imaistorijski znaaj:

reAROMATIAN oznaava odreenehemijske osobine.

AROMATINA JEDINJENJAsu benzen i jedinjenja pohemijskom ponaanju slinabenzenu.

HEMIJSKE OSOBINE I STRUKTURA BENZENABenzen (C6H6) bezbojna tenost, Tklj= 80 C, Tt= 5,5 C.

C6H6, 6 C- i 6 H-atoma ponaa li se benzenkao nezasieno jedinjenje?Ne, uz reakcione uslove u kojima ALKENpodlee brzoj ADICIJI, benzen reaguje veomasporo ili uopte ne reaguje!Benzen je vrlo stabilno jedinjenje!

benzen

2

CH2 CH2 CH3 CH3+ H2

Pt

25 oC

+ 3H2Pt

100 atm, 150 oCC6H6

drasticniuslovi

benzen

CH CH CH3CH3CH2 CH3CH2 COOH CH3HOOC+KMnO4

KMnO4

C6H6benzen

NEMA reakcije

CH2 CH2 CH2 CH2 BrBr+ Br2CCl4 adicija

U prisustvu Lewis-ove kiseline1(FeBr3), kaokatalizatora, benzen podlee reakciji supstitucijeH-atom biva zamenjen bromom:

supstitucijaC6H6benzen

+ Br2FeBr3 C6H5Br + HBr

brombenzen

Bromovanjem benzena nastaje samo jedan derivat svih 6 Ha-toma su meusobom ekvivalentni!!!

1Prema teoriji Lewis-a: kiselina prima elektronski par, baza daje elektronski par.

C6H6

benzen

NEMA reakcije+ Br2

CCl4


2/34

3

Kekul-ova (FriedrichAugust Kekul) strukturabenzena cikloheksatrien sanaizmeninim C-C i C=Cvezama (ekvivalentnost svih 6H-atoma).

Kako objasniti veliku

stabilnost benzena tj. injenicu da NE podleereakcijama adicije vesupstitucije (proizvodi kojinastaju supstitucijom su, takoe, aromatini).

STABILNOST BENZENAToplota hidrogenizacije (H) cikloheksena:

PtHo= -28,6 kcal mol-1+ H2

Izraunatavrednost Hza 1,3,5-cikloheksatrien:

Pt Ho= (3 x -28,6) = -85,8 kcal mol-1+ 3H2

IZRACUNATO

Eksperimentalno odreena Hvrednost zabenzen:

benzen + 3H2Pt Ho= -49,3 kcal mol-1

H

H

H

H

H

H

1,3,5-cikloheksatrien

4

Razlika u energiji = 49,3 (85,8) = 36,5 kcalmol1.

E

cikloheksan

= 36,5 kcal mol-1

cikloheksen

+ H2

-28,6kcal mol-1

1,3,5-cikloheksatrien

+ 3H2

-85,8kcal mol-1

(izracunato)

benzen

REZONANCIONAenergija

-49,3kcal mol-1

+ 3H2

Benzen je mnogo stabilniji od ciklinog triena sanaizmeninim CC i C=C vezama:

razlika u energiji se zove:REZONANCIONAenergija iliDELOKALIZACIONAenergija iliAROMATINAstabilizacija iliAROMATINOSTbenzena.


3/34

5

STRUKTURA BENZENASvaki C atom je sp2 hibridizovan i ima 2pAO.Osnovni kostur molekula:Tipovi veza:

CH: -veza(sp2HO sAO),

CC veza: -veza(sp2HO sp2HO).

Sve C-C veze su iste duine: 1,39 izmeujednostruke (1,54 ) i dvostruke (1,34 ).Elektronska gustina svih C-C veza je ista.Valencioni uglovi CCC i CCH veza su 120.

Struktura je planarna, estougaona.2pAO C-atoma (sa po 1 e), koje ne uestvuju uhibridizaciji, meusobno se preklapaju:

nastaje jedinstveni -el. oblak, iznad i ispodravni molekula.

Realnu strukturu benzena prikazujemo uz pomoteorije:

molekulskih orbitala i

rezonancije.

C

C

C

C

C

C

H

H

H

H

H

H

120O

120O 1,09 Ao

o1,39 A

6

Teorija molekulskih orbitala (TMO)

Sve 2p AO sumeusobno paralelnete se preklapaju nastaje 6 novih molekulskih orbitala:

3 vezujue i

3 razvezijue.6 eje smeteno u3 vezujue MO:

simetrian -elektronski oblak,o2 kontinuirana el. oblaka koji lee iznad i

ispod ravni molekula.

El. gustina je ravnomerno rasporeena na svih6 C-atoma:

esu DELOKALIZOVANI.Benzen je stabilizovan delokalizacijom.

HH

H

H H

H.

p A.O.

C

C

.

CC

C

C.

. .

.


4/34

7

Teorija rezonancijeBenzen je rezonancioni hibriddve ekvivalentnegranine rezonancione strukture (I i II):

(I) (II) (III)

(pun krugsimbolizuje6 e-)

Strukture (I)i (II) se razlikuju samo po raspodelielktrona, imaju isti raspored atomskih jezgara.Stvarni elektronski raspored u molekulu benzena(rezonancioni hibrid) ne odgovara ni jednoj odgraninih struktura njihova je kombinacija.Struktura (III)je alternativni prikaz rezonancionog

hibrida (pun krug simbolizuje 6 e

).Kad smo govorili o toploti hidrogenizacije (H)benzena, rekli smo da je benzen mnogo stabilniji odciklinog triena:

razlika u energiji se zove:REZONANCIONAenergija iliDELOKALIZACIONAenergija iliAROMATINAstabilizacija iliAROMATINOSTbenzena.

Simetrina struktura benzena posledica jeuzajamnog dejstva i e u molekulu simetrini -skelet zajedno sa delokalizovanim el. oblakom inipravilan estougao.

8

HCKEL-OVO PRAVILO AROMATINOSTIPrimenom teorije molekulskih orbitala, Hckel jeutvrdio da aromatinu strukturu naroite stabilnostimogu imati samo oni ciklinisistemi koji imaju:

konjugivane "=" veze,planarnu strukturu ibroj delokalizovanih e= 4n + 2(gde je n

ceo broj; n = 0,1,2,3...).Planarni, ciklini molekuli sa 4ndelokalizovanih esu anti-aromatini.Benzen (n = 1):

aromatian sistem sa 6delokalizovanih e[(4 x 1) + 2 = 6].

Naftalen (n = 2):


Rezonancioni hibrid 3 granine rezonancionestrukture:


5/34

9

HH

H

H

H

H

H H

.

p A.O.

C

C

CC

C

C.

. .

.

C

C

.

CC

.

. .

.

simetrican el. oblak sa10 delokalizovanih e-

svih 10 C-atoma susp2hibridizovani

Br

Br

36

1

2

45

7

88a

4a

-polozaji: 1,4,5,8

-polozaji: 2,3,6,7

1-bromnaftalen

-bromnaftalen

2-bromnaftalen

-bromnaftalen

Antracen (n = 3):


10

AROMATINI MOLEKULI SA AROM

Hckel-ovo pravilo odnosi se i na naelektrisanemolekule, sve dok postoji ciklinadelokalizacija!!!

CIKLOPENTADIENILANJON

H H H

H ++..-

1,3-ciklopentadien ciklopentadienil-anjon

sp3 sp2

pKa = 16

1,3-ciklopentadien:NIJEplanaran:

4 C-atoma su sp2

hibridizovana1 C-atom je sp3hibridizovan.NIJEaromatian 4 -elektrona je delokalizovano na 4

C-atoma (ciklinu delokalizaciju spreava sp3hibridizovani C-atom).

H H

p A.O.

.

..

.sp3


6/34

11

ciklopentadienil-anjon:Planaranje:

svih 5 C-atoma su sp2hibridizovani.

Aromatianje:

preklapanjem svih 5 2p AOkoje su "" na ravan molekula(4 sa po 1 e+ 1 sa 2 e)

nastaje -elektronski oblak koji sadri 6 -elektrona (aromatini sekstet).

Prema Hckel-u, broj delokalizovanih 6-elektrona odgovara formuli: 4 x 1 + 2 = 6.Ciklopentadienil-anjonsadri 6delokalizovanih

-elektrona:"" ara je podjednako rasporeena na svih 5

C-atoma:

rezonancioni hibrid 5granicnih struktura

..-..

..

..

..-

--

-

-

Sve CC veze su jednake duine!

rezonancioni hibrid 5granicnih struktura

..-. .

.

..

...

-

--

--

H

. .

.

..

.

p A.O.

p A.O.

sp2

12

CIKLOHEPTATRIENILKATJON

H H Hsp3

1,3,5-cikloheptatrien

sp2

-H

+

-:

cikloheptatrienil-katjon(TROPILIJUM JON)

1,3,5-cikloheptatrien:NIJEplanaran:

6 C-atoma su sp2hibridizovana

1 C-atom je sp3hibridizovan.NIJEaromatian 6 -

elektrona je delokalizovano na 6C-atoma (ciklinu delokalizacijuspreava sp3hibridizovani C-atom).

H H

.

..

.

..


7/34

13

cikloheptatrienil-katjon:Planaranje:

svih 7 C-atoma su sp2hibridizovani.

Aromatianje:

preklapanjem svih 7 2pAO koje su "" na ravanmolekula (6 sa po 1 e+ 1prazna) nastaje -elektronski oblak koji

sadri 6 -elektrona (aromatini sekstet).Prema Hckel-u, broj delokalizovanih 6-elektrona odgovara formuli: 4 x 1 + 2 = 6.

Cikloheptatrienil-katjonsadri 6delokalizovanih-elektrona:

"+" ara je podjednako rasporeena na svih 7C-atoma:

++

+

itd. +

rezonancioni hibrid vie granicnih struktura

Sve CC veze su jednake duine!

H

prazna 2p AO

+

.

..

.

..

14

AROMATINA HETEROCIKLINAJEDINJENJA

N

H

O SN

..

......

..

pirol

furan tiofen ..piridin

Pirol, furan i tiofen imaju po 6delokalizovanih -

elektrona (aromatini sekstet):preklapanjem svih 5 p AO (4 sa po 1 e+ 1 sa

slob. el. parom) nastaje -elektronski oblak.

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

furan

..

sp2H.O.

O

.

..

..

C

C

C

C

.p A.O.

(u ravni prstena)

pirol

N

.

..

..

C

C

C

C

.p A.O.

tiofen

..S

.

.

.

..C

C

C

C

.p A.O. C-atomi su sp2hibridizovani

Heteroatomi (N, O i S) susp2hibridizovani ,i poseduju 1 delokalizovan el. par

sp2H.O.(u ravni prstena)


8/34

15

Piridin ima 6delokalizovanih -elektrona(aromatini sekstet):preklapanjem svih 6 p AO (sa po 1 e) nastaje -

elektronski oblak.

HH

H

H H

.

p A.O.

piridin

..

sp2H.O.

C

C

C C

C

N

.

. .

.

.

C-atomi i N-atom susp2hibridizovani

(u ravni prstena)

Sva pomenuta heterociklina jedinjenjazadovoljavaju Hckel-ovo pravilo aromatinosti:

ciklini, planarni sistemi sa konjugovanimdvostrukim vezama, koji imaju 6delokalizovanih-elektrona (4 x 1 + 2 = 6).

Da li su aromatini?

CH2CH3

+.ciklopentadienil-radikal ciklopentadienil-katjon etilbenzen

16

NOMENKLATURA SUPSTITUISANIH BENZENAMonosupstituisani benzeniImenuju se navoenjem imena supstituenta prerei benzen:

F NO2C

CH3 CH3

CH3

fluorbenzen nitrobenzen (1,1-dimetiletil)benzen(terc-butilbenzen)

Disupstituisani benzeniMogua su 3 razliita rasporeda.Oznaavaju se prefiksima:

1,2- (orto- ili o-); na susednim C-atomima,

1,3- (meta- ili m-); razdvojeni 1 C-atomom,

1,4- (para- ili p-); razdvojeni sa 2 C-atoma.Supstituenti se navode prema abecednom redu.

Cl

Cl

Br

NO2CH2CH3 C

H

CH3CH3

1,2-dihlorbenzen 1-brom-3-nitrobenzen 1-etil-4-(1-metiletil)benzen

(p-etilizopropilbenzen)1-etil-4-izopropilbenzen(o-dihlorbenzen) (m-bromnitrobenzen)


9/34

17

Tri- ivie-supstituisani benzeniObeleiti supstituente brojevima tako da imajunajmanju vrednost (kao pri imenovanjucikloheksana).Supstituenti se navode po abecednom redu.

NO2

ClO2N

Br

CH3

CH3

CH3NO2

NO2

O2N

4-brom-1,2-dimetilbenzen

1

1

23

24

3

2

34

1

56

2-hlor-1,4-dinitrobenzen

4

2-metil-1,3,5-trinitro benzen

Neki vaniji derivati benzena

CH3 CH3

CH3

CH3

CH3

CH3

CH3

OH COOH CH CH2C

O

H

metilbenzen(toluen)

1,2-dimetilbenzen(o-ksilen)

1,3-dimetilbenzen(m-ksilen)

1,4-dimetilbenzen(p-ksilen)

benzenol(fenol)

benzenkarboksilna kiselina(benzoeva kis.)

etenilbenzen(stiren)

benzenkarbakdehid(benzaldehid)

18

Chemical Abstract sugerie da se za fenol,benzaldehid i benzoevu kis. koriste njihovauobiajena imena!Supstituenti koji ine osnovu imena nalaze se naprvom C-atomu!

OH

BrBr

Br

COOH

NO2(2,4,6-tribromfenol) (p-nitrobenzoeva kis.)

Generiko ime supstituisanih benzena je AREN.Aren se kao supstituent navodi kao aril-grupa, Ar-.

Supstituent:C6H5- je fenil-grupa,

C6H5CH2- je fenilmetil-grupa (benzil-grupa).


10/34

19

Elektrofilnaaromatina supstitucija (EAS)

Karakteristian tip reakcije benzena i njegovihderivata.Benzen podlee r-ji supstitucije u prisustvuelektrofilne estice("+" naelektrisana estica kodkoje postoji tenja za primanjem elektrona).-Elektronski oblak predstavlja izvor elektrona za

vezivanje sa elektrofilom benzen posmatramo kaoLewis-ovu bazu.U r-ji EAS, dolazi do supstitucije H-atoma saaromatinog jezgra:

H

HH

HH

H

E

HH

HH

H

+ E +

elektrofil

+ H+

aromatican aromatican Mehanizam se sastoji iz 2 faze:

faza 1: elektrofilni napad elektrofil, E+,napada benzenovo jezgro i nastaje katjonskiinternedijer (-kompleks),

faza 2: gubitak protona katjonski intermedijergubi proton, pri emu se regenerie aromatino

jezgro.

20

Primer r-je elektrofilne aromatine supstitucije:NITROVANJEbenzenaBenzen se tretira sa konc. azotnom kis. uprisustvu sumporne kis. kao katalizatora:

NO2+ HNO3

H2SO4

Elektrofilna estica, E+, je nitronijum-jon (+NO2).Nastajanje +NO2:

OH NO

OH OSO3H HO N

O

OH

HO NO

OHO N O

+ :

..:

......

..

-+

+ :

:

......

..

- + HSO4-+

+

:

:.. ..

..-

+H2O + .. .... ..+

nitronijum-jon(planaran)

Neophodno prisustvo H2SO4, kao katalizatora!Uloga H2SO4 poveava konc.

+NO2.Nitrovanje benzena bez prisustva H2SO4je veoma

sporo zbog sporog autoprotonovanja HNO3(konc.+NO2je veoma mala).


11/34

21

Mehanizam r-je nitrovanja benzenafaza 1: elektrofilni napad

H

H

NO2H

NO2H

NO2

H

NO2

O N O

sp3

sporo

+ +

+

intermedirni heksadienil-katjontzv. -kompleks

(rezonancioni hibrid)

+ ..

..

......

..

(isprekidana linija:delokalizovanonaelektrisanje)

........

++

+NO2 reaguje sa molekulom benzena iz -aromatinog seksteta izvlai jedan el. par i tako sevezuje za C-atom prstena.Katjonski intermedijer:

preostala 4 -elektrona rasporeena su na 5 C-atoma

("+" ara je rasporeena na 5 C-atoma nijelokalizovana)

NIJEaromatian!Faza 1:

endotermna (TD nepovoljna),

spor stupanj, odreuje brzinu r-je.

22

faza 2: gubitak protona

H

NO2 NO2

brzo+

O-SO3H: ....-

+ HOSO3H

nitrobenzen

(jedna od 3rez. strukture)

O-SO3H - bazna cestica koja vri deprotonovanje-

intermedijarnikatjon

Intermedijarni katjon (nastao u fazi 1) otputaproton (H+).El. par kojim je H+bio vezan se vraa u jezgro formira se aromatini sekstet, uz oslobaanjeenergije aromatizacije!

Nastaje aromatini proizvod!Faza 2:

egzotermna (TD povoljna),

brz stupanj.

Vano: ukupna reakcija supstitucije je

EGZOTERMNA (H< 0).


12/34

23

Slika 1. Dijagram potencijalnih energija kojim seopisuje tok r-je nitrovanja benzena.

aromatian

sporo

H

+

+ ..

......

.... ...

.NO2

NO2

++ ..

..

......

.. ... .H

H

NO2

+ ..

..

......

..

-kompleks

+ NO2+

NO2 + H+

brzo

H< 0

aromatian

24

Primer r-je elektrofilne aromatine supstitucije:SULFONOVANJEbenzenaBenzen reaguje:

sa puljivom H2SO4(konc. H2SO4 sa 8% SO3) ili

sa konc. H2SO4(2H2SO4H3O

++ OSO3H + SO3)

SO3HSO3, H2SO4+ H2Os.t.

Elektrofil je sumpor trioksid, SO3:

S

O

OOS

O

OOS

O

OOS

O

OO

+

.

.. .

. ..

.... .

.

...

. ..

.... . ..

- + ... ....

. ..

..:: -

+ .....

.. .

::

-

Sumpor iz SO3je dovoljno elektrofilan da direktnonapadne benzen (jako elektron-privlano dejstvo 3elektronegativnija O-atoma).U strukturi SO3sve su veze jednake duine.


13/34

25

H

S

O

OO

SO3S

O

O

O

H

SO3H

sporo

-

+

.

.. .

. ..

.... . brzo

O-SO3H: ....-

-

+ H2SO4

.. .

.

..

..

. . . . ..

+

++ H3O

+ H2O

benzensulfonska kis.

sulfonovanje je reverzibilno!

Zagrevanjem benzensulfonske kis. sarazblaenom H2SO4, dolazi doDESULFONOVANJA:

SO3H H

+ H2OH2SO4

100 oC+ H2SO4

Reverzibilnost sulfonovenja ima primenu usintetskoj hemiji kontrola daljnjih supstitucija naprstenu!

26

ELEKTROFILNInapad na derivate benzena

Supstituentprisutan na benzenovom jezgru utiena reaktivnost i regioselektivnost (orijentaciju)elektrofilne aromatine supstitucije.Supstituenti:

aktivirajui(elektron-donori) poveavaju

reaktivnost benzenovogprstena, usmeravajuelektrofilni napad u orto- ipara-poloaje,

dezaktivirajui(elektron-akceptori) smanjujureaktivnost benzenovogprstena, usmeravajuelektrofilni napad u meta-poloaje.

Aktivirajuegrupe poveavaju elektronskugustinu u aromatinom prstenu.Dezaktivirajuegrupe je smanjuju.

donor

orto

para

orto

akceptor

meta meta


14/34

27

Tabela 1: Direkcioni efektisupstituenata ureakciji EAS

Aktivirajue grupe:o-i p-dirigujue

Dezaktivirajue grupe:m-dirigujue

Jako aktivirajue -NO2

-NH2(-NHR, -NR

2) -N(CH

3

)3

+

-OH -CN

Umerenoaktivirajue C

O

OH

-ORC

O

OR

N

H

C

O

R (acilamino)-SO

3H (sulfo)

O C

O

R (aciloksi) CO

H (formil)

Slabo aktivirajue CO

R(acil)

-C6H

5Dezaktivirajue grupe:o-i p-dirigujue

-CH3(-R) -F, -Cl, -Br, -I

Standard za poreenje je -H.

28

Elektronski uticaj bilo kog supstituenta odreen jemeusobnim dejstvom dvaju efekata:induktivnogirezonancionog.

Induktivni efekatPrivlaenje ili otputanje elektrona kroz vezu.Kontrolisan relativnom elektronegativnou atomai time indukovanom polarizacijom veza.Opada sa rastojanjem posle 3 veze praktinozanemarljiv.Moe biti:

pozitivan elektron-donorskiefekat, +I

negativan elektron-akceptorskiefekat,I.

Induktivni donori (+I)

-CH3i ostale alkil-grupe

Induktivni akceptori (I) -CF3 -NH2(-NHR, -NR2) -OR, -OH, -X (-F, -Cl, -Br, -I) -CHO, -COR, -COOH (-COOR),

-CN, -NO2, -SO3H, -N(CH3)3+

D

C

N

O

RA+

-

+

-


15/34

29

Rezonancioniefekat

Privlaenje ili otputanje elektrona kroz vezuusled preklapanja porbitala na supstituentu sa porbitalama na aromatinom prstenu.Moe biti:

pozitivan elektron-donorskiefekat, +R

negativan elektron-akceptorskiefekat,R.

Rezonancioni donori (+R)

-NH2(-NHR, -NR2)

-OR, -OH, -NHCOR

-X (-F, -Cl, -Br, -I)Sadre el. par koji moe da

bude delokalizovan u prstenu.Istovremeno pokazujuelektron-akceptorski induktivni efekat (I).

Koji efekat e preovladati zavisi od:

elektronegativnosti heteroatoma,

sposobnosti preklapanja porbitala na

supstituentu sa porbitalama na aromatinomprstenu.

. .

. .

. . Z

..

30

+Rpreovlauje kod:

-NH2(-NHR, -NR2), -OR, -OH, -NHCOR.+Refekat hidroksilne grupe:

OH OH OH OH

-

+

..

.. ..:

-

+

..

..

-

+

..

..

Kod halogena -X (-F, -Cl, -Br, -I) odnosI(jak) i+R(slabiji) efekta je takav da uslovljava njihoveslabe elektron-akceptorske osobine.


16/34

31

Rezonancioni akceptori(R)

-CHO, -COR, -COOH(-COOR) -CN, -NO2, -SO3H.

Sadre polarizovanunezasienu vezu, a vezani su zabenzenov prsten svojimpozitivnim (+) krajem.

Istovremeno pokazuju elektron-akceptorskiinduktivni efekat (I).RiIefekat deluju u istom smeru!Refekat nitro grupe:

NOO

NOO

NOO

NOO

+..

: ....

:.. +..

:..

:..---

+

..+..

:..

:..--

+

..+..

:..

:..--

+

. .

. .

. . Z+

32

Direkcioni efektisupstituenata u reakciji

elektrofilne aromatine supstitucijeAktivirajuagrupa:

aktivira svepoloaje u aromatinom prstenu,

diriguje u orto- i para-poloaj aktivira ih vienego meta-poloaj.

Dezaktivirajuagrupa:

dezaktivira svepoloaje u aromatinom prstenu,diriguje u meta-poloaj dezaktivira orto- i para-

poloaj vie nego meta-poloaj.Uticaj svake grupe, bilo da je aktivirajua ilidezaktivirajua, snaniji je na orto- i para-poloaj.

Tabela 2: Relativne brzine nitrovanja (rbn)

Y

Y OH CH3 H Cl NO2

rbn 1000 25 1 0,033 6x108


17/34

33

-CH3-grupa (+I, aktivirajua)

CH3 CH3NO2

CH3

NO2

CH3

NO2

++ HNO3H2SO4 +

58% 4% 38%metilbenzen

(toluen)1-metil-2-nitrobenzen

(o-nitrotoluen)

1-metil-3-nitrobenzen

(m-nitrotoluen)

1-metil-4-nitrobenzen

(p-nitrotoluen)

CH3 CH3E

H

CH3E

H

CH3E

H

E+ + +

+

narocito stabilnastabilniji katjon

orto-napad

CH3 CH3

E

H

CH3

E

H

CH3

E

H

+

E+

meta-napad

+

+manje stabilan katjon

CH3 CH3

H E

CH3

H E

CH3

H E

+

+

+

E+

narocito stabilnastabilniji katjon

para-napad

34

Katjonski intermedijer nastao pri orto- i para-

napadu je stabilniji od onog pri meta-napadu:orto- i para-napad daje intermedijarni katjon sa

rezonancionom strukturom u kojoj se "+" aranalazi na supstituisanom C-atomu.

-CH3-grupaotputa elektrone prema svimmestima u prstenu najjae prema C-atomu na

kome se nalazi.Stabilniji katjon nastaje relativno brzo, prekoprelaznog stanja relativno niske energije.Kod toluena nastaje supstitucija u orto- ipara-poloaju bre nego u meta-poloaju!


18/34

35

-OH grupa (+R i I, aktivirajua)

OH OH

NO2

OH

NO2

OH

NO2

++ HNO3H2SO4 +

40% < 2% 58%

(fenol) (o-nitrofenol) (m-nitrofenol) (p-nitrofenol)

OH OHE

H

OHE

H

OHE

H

OHE

HE+ + +

+

narocito stabilnaveoma stabilizovan katjon

orto-napad..

:..: ..::

.. +..

OH OH

E

H

OH

E

H

OH

E

H

+

E+

meta-napad

+

+manje stabilan katjon

..:

..:

..: ..:

OH OH

H E

OH

H E

OH

H E

OH

H E

+

+

+

E+

veoma stabilan katjon

para-napad..

:..

:..

:..

:

+

..

narocito stabilna

36

Katjonski intermedijer nastao pri orto- i para-

napadu je stabilniji od onog pri meta-napadu:orto- i para-napad daje intermedijarni katjon sa

rezonancionom strukturom u kojoj svaki atomima oktet elektrona.

Stabilniji katjon nastaje relativno brzo, prekoprelaznog stanja relativno niske energije.

Kod fenola nastaje supstitucija u orto- i para-poloaju bre nego u meta-poloaju!


19/34

37

-NO2grupa(RiI,dezakt

ivirajua)

NO2

NO

2

NO2

NO2

NO2

NO2

NO2

+

+

H

NO3

H2SO4

+

5%

93%

2%

(o-dinitrobenzen)

(m-dinitrobenzen)

(p-dinitrobenzen)

nitrobenzen

N

O

O

EH

NO2

EH

NO2

EH

NO2

E+

+

+

narocitonestabilna

veomadestabilizovankatjon

orto-napad

+

..

..:..

+

-

..N

O

O

EH

NO2

EH

NO2

E

H

NO2

+

E+

meta-napad

+

+

manjede

stabilizovankatjon

..

..:..

..

+

N

O

O

H

E

NO2

H

E

NO2

H

E

NO2

+

+

E

+

veomadesta

bilizovankatjon

para-na

pad

+

narocit

onestabilna

..

..:..

..

+

-

Katjonskiinte

rmedijernasta

stabilnijiodono

gpriorto-ipa

orto-ipara-

napaddajeint

rezonancion

omstrukturom

nalazinasupstituisanom

NO2grupaprivlaielektro

prstenunajja

esaC-atoma

ve

"+"C-atom

jemanjesklon

Manjedestab

ilizovankatjon

prelaznogstanjanieenergije

Kodnitrobenzenanastaje

poloajubrenegouorto-i


20/34

39

Tabela3.

Direkc

ioniefektisupstituenatau

reakcijiEAS

Supstituent

Reaktivnost

Orijentacija

Induktivniefekat

Rezonancioniefekat

-CH3

aktivirajua

Orto,para

Slab;otputa

elektrone

Nema

-OH

-NH2

aktivirajua

Orto,para

Slab;privlai

elektrone

Jak;otputaelektrone

-F,-Cl,-Br,-I

dezaktivirajua

Orto,para

Jak;privlaielektrone

Slab;otputaelektrone

-N(CH3)3+

dezaktivirajua

Meta


Nema

-NO2

-CN

-CHO,-COR

-COOH

(-COOR)

dezaktivirajua

Meta



40

AALLIIFFAATTIINNOO--AARROOMMAATTIINNIIUUGGLLJJOOVVOODDOONNIICCIISastoje se iz AROMATINOGi ALIFATINOGdela:ALKILBENZENI

CH2CH3 CH2CH2CH3

etilbenzen propilbenzen ALKENILBENZENI

CH CH2 CH2CH CH2


(2-propenil)benzen(alilbenzen)

ALKINILBENZENIC CCH3C CH

(1-propinil)benzenetinilbenzen Na benzenovom jezgru moe biti vie od jednealifatine jedinice.Alifatino-aromatiniugljovodonici imaju dve vrste

hemijskih osobina:aromatini deo elektrofilna aromatina

supstitucija,

alifatini deo supstitucija po tipu radikala.Svaki deo molekula deluje na reaktivnost drugogdela i odreuje orijentaciju napada reagensa.


21/34

41

ALKILBENZENI

Dobijaju se reakcijom Friedel-Crafts-ovogalkilovanjabenzena (najbolja metoda za uvoenjealkil-grupe u prsten).Reaguju benzen i halogenalkan uz obaveznoprisustvo Lewis-ove kiseline, kao katalizatora.Reakcija elektrofilne aromatine susptitucije.

CH

CH3CH3

CH3 CH

CH3Cl

izopropilbenzen

AlCl3+ + HCl

2oRX

CH3 C

CH3

BrCH3

C

CH3CH3

CH3FeBr3

+ + HBr

(1,1-dimetiletil)benzen(terc-butilbenzen)3oRX

CH2 CH3

CH3 CH2 Cl

etilbenzen

AlCl3+ + HCl

1oRX

42

Mehanizam Friedel-Crafts-ovogalkilovanja

pomou izopropilh-hlorida (2RX)faza 1:aktiviranje halogenalkana (nastajanjekarbokatjona iz halogenalkana)

CH3 C

CH3Cl

H

CH3 C

CH3Cl AlCl3

H

CCH3

CH3

H

Cl AlCl3

:....

:

+ AlCl3 ....+ -

....

kompleks

nastao iz Lewis-ove kiseline iLewis-ove baze

+ +-

tetrahloraluminat

E +

elektrofilna cestica

(AlCl4 )-

Lewis-ova

kiselinabaza

Lewis-ova

2o

faza 2:elektrofilni napadH

CHCH3

CH3H H

CH(CH3)2H

CH(CH3)2

C

CH3CH3

H

sporo

+ +

+

intermedirni heksadienil-katjon

++

E +

elektrofilna cestica


22/34

43

faza 3:gubitak protona

Cl AlCl3

CH(CH3)2H

CH(CH3)2

brzo

(jedna od 3rez. strukture)

AlCl4- bazna cestica koja vri deprotonovanje-


+

: ....

+ HCl + AlCl3regenerisanikatalizator

-

Mehanizam je potpuno analogan u sluajualkilovanja pomou 3 RX s tim to je E+3karbokatjon!!!ta je E+kada je alkilhalogenid 1?

Primer: Friedel-Crafts-ovoalkilovanje pomouhloretana

CH3 CH2 Cl CCH3Cl AlCl3CH3 C

:....

+ AlCl3+

kompleks

++

-

Lewis-ovakiselinabaza

Lewis-ova1o

NE nastaje

+H2

elektrofilni C-atom

AlCl4.... -

H2

Benzenov prsten napada kompleks nastao iz1 RX i Lewis-ove kiseline preko elektrofilnog C-atoma (C+)!

44

H

CH3 CH2 Cl AlCl3

CH2CH3H

CH2

CH3

Cl AlCl3

sporo+ ....

kompleks

++

brzo

(jedna od 3

rez. strukture)


+

+ HCl + AlCl3

-

ELEKTROFILNInapad1

2 gubitak protona

1

2: ..

..+

-

Friedel-Crafts-ovaalkilovanja se mogu vritipomou alkoholai alkena jedinjenja koja mogubiti izvor karbokatjona:

R OH R OH2

C C C C

H

++H+..

.. ..+

H2OR

H++

CH3 CH

CH3OH

H CH

CH3CH3

CCH3

CH3

H

H2SO4+ + H2O

E + je +


23/34

45

H C(CH3)3

CCH3

CH3

CH3

C CH2

CH3

CH3

CCH2CH3

CH3

H2SO4+ + H2O

E + je +H+

OGRANIENJA FriedelCraftsovogalkilovanjaAril- i vinil-halogenidi ne reagujuVeoma su slabo reaktivni zbog jakeveze sp2hibridizovanog C-atoma i atoma halogena (po jainiizmeu C=X i CX veze).

H

Cl

CH2 CH Cl

AlCl3

NEMA reakcije

NEMA reakcije

Reakcija NIJE mogua na aromatinom

prstenu koji je vie dezaktiviran nego u sluajuaril-halogenida (kada se na prstenu nalazidezaktivirajua (m-dirigujua) grupa)

NO2

nitrobenzen

AlCl3+ RX NEMA reakcije

46

NEMA reakcije kada se na prstenu nalazi

amino- ili supstituisana amino grupa(-NH2,-NHR ili -NR2; grade kompleks sa katalizatorom)

NH2 NH2

AlCl3

AlCl3

..

++

-

anilin

POLIALKILOVANJE moe doi doviestrukog alkilovanja zato to je uvedena alkil-grupa aktivirajua (o- i p-dirigujua)

CH(CH3)2

CH(CH3)2CH(CH3)2

CH(CH3)2

CH(CH3)2CH3 CH3

AlCl3+

AlCl3

+

CH3CHClCH3CHCl


24/34

47

SKELETNO PREMETANJE1,2-pomakom

hidrida (:H) ili alkil grupe (:R) u strukturihalogenalkana, pod uticajem Lewis-ove kiselineTako nastaje stabilnija elektrofilna estica,KARBOKATJON, koja napada benzenov prsten!

CH3

CH2

CH3

CH3CH2CH2 Br

CH(CH3

)2

AlBr3+

+

70%30% Propilbenzen nastaje elektrofilnim napadomkompleksa:

CH3 CH2 Br Br AlBr3CH2 CCH3

:....

+ AlBr3+

kompleks

+

elektrofilniC-atom

..

.. -H2

Kako objasniti nastajanje izopropilbenzena?

CH CH2 BrCH3

H

CH CH3CH3....

: + AlBr3 +-

+AlBr4

E +

elektrofilnacestica

2o

Polazni brompropan podlee 1,2-hidridnompremetanju u prisustvu Lewis-ove kiseline nastaje stabilnija elektrofilna estica.

48

Kada elimo sintetizovati alkilbenzen sa ravnim

bonim nizom, koristimo rekciju FriedelCraftsovogalkanoilovanja, nakon ega sledi redukcija.

R C

O

Cl

C

O

RCH2 RAlCl3

+hloridkarboksilnekiseline

keton

Zn(Hg)

HCl,

(Clemmensen-ovaredukcija)

Friedel-Crafts-ovo

alkanoilovanje

alkilbenzen

HEMIJSKE OSOBINE ALKILBENZENA

KATALITIKOHIDROGENOVANJE

CH2CH2CH3

CH2CH2CH3CH CHCH3

3H2/Pt

100 atm, 150 oC

+ H2 Pt25 oC

(1-propenil)benzen propilbenzen

propilcikloheksan


25/34

49

OKSIDACIJAbonog niza

Energina oksidacija alifatini boni nizalkilbenzena je osetljiv na oksidaciju bez obzira naveliunu.Ovium procesom se raskidaju veze u benzilnompoloaju:

Ar CH

a) K2Cr2O7/H2SO4b) KMnO4/H2SO4ili NaOH/H2O

(kisela ili bazna sredina)

[O]

[O]

c) razbl. HNO3

ArCOOH

benzilnipoloaj

CH3

CH2CH3

COOH

COOH

KMnO4

H , +

1-etil-3-metilbenzen 1,3-benzendikarboksilna k .(izoftalna k.)

(CH3)2CH C(CH3)3 C(CH3)3HOOC

1-terc-butil-4-izopropilbenzen 4-terc-butilbenzenkarboksilna k .(p-terc-butilbenzoeva k.

K2Cr2O7/H2SO4

COOH

COOH1,2,3,4-tetrahidro-naftalen 1,2-benzendikarboksilna k.

(ftalna k.)

razbl HNO3

50

SUPSTITUCIJAu prstenu

Alkil-grupa diriguje ELEKTROFILNUaromatinusupstitucijuu o- i p-poloaju, slabo aktivira prsten.

CH3NO2

CH3

NO2

CH3SO3H

CH3

SO3H

CH3X

CH3

X

CH3

HNO3

H2SO4

SO3/H2SO4

+

(p-nitrotoluen)(o-nitrotoluen)

+

(p-toluensulfonska

kiselina)

(o-toluensulfonska

kiselina)

AlX3ili FeX3

X2

(X = Cl, Br)

+

(p-halogentoluen)(o-halogentoluen)

(toluen)

nitrovanje

sulfonovanje

halogenovanje

Cl2, AlCl3ili FeCl3Br2, AlBr3ili FeBr3


26/34

51

SUPSTITUCIJAu bonom nizu

Znamo da:

BrFeBr3

Br2

NEMA reakcijeh

Meutim, kada se na metilbenzen (toluen) delujehlorom ili bromom uz zagrevanje ili osvetljavanjeultraljubiastim svetlom, dolazi do supstitucije H-atoma metil-grupe.

CH2 H CH2 Cl+ Cl2ili h

+ HCl

Svaki H-atom koji je vezan za Csp3koji jevezan za benzenov prsten je tzv. BENZILNIH-atom.Viak halogena vodi viestrukoj supstituciji:

CH3 CHCl2CH2Cl

CCl3

- HCl

Cl2, h

(benzil-hlorid) (benzal-hlorid)

(benzotrihlorid)

(hlormetil)benzen (dihlormetil)benzen

(trihlormetil)benzen

- HCl

Cl2, h

- HCl

Cl2, h

Supstitucija benzilnih H-atoma je olakana!

52

Supstitucija po tipu

RADIKALA.Intermedijer u reakciji je veomastabilni BENZIL radikal.

STABILNOST BENZILRADIKALATeorija molekulskih orbitala (TMO)

p AOsa benzilnog C-atoma

se preklapa sa -sistemomprstena:

jedinstveni -oblak kojiobuhvata svih 7 C-atoma

nespareni e jeDELOKALIZOVAN.

Teorija rezonancijeBENZIL-radikal je rezonancioni hibrid4 graninerezonancione strukture (IIV):

CH2 CH2 CH2CH2

CH2

.

.

.

. ... ..

. . . . ... .

...

.

::

.

(I) (II) (III) (IV) (V) Struktura (V) alternativni prikaz rez. hibrida.Benzenov -sistem benzil-radikala stupa urezonanciju sa susednim radikalskim centrom:

DELOKALIZACIJAnesparenog e.

C

-radikalbenzil

.H2

H

H.

p A.O.

C

C

.

CC

C

C.

. .

.

C

.


27/34

53

Stabilnost slobodnih radikala opada u nizu:

benzil, alil >3 > 2 > 1 > metil >vinil

Lakoa stvaranja slobodnih radikala opada u nizu:


Lakoa apstrakcije H-atoma opada u nizu:


Slobodni radikal sadri manje energije, stabilnijije, to je energija potrebna za njegovo nastajanje(energija aktivacije, Ea) manja!!!Stabilniji slobodni radikal lake i bre nastaje.

54

Mehanizam BENZILNOGhalogenivanja na

primeru hlorovanja toluenaInicijacija

Cl Cl

ili h2Cl.atomhlora

PropagacijaPF1

CH2 H H Cl C+.

(benzil-radikal)

+ Cl. H2

fenilmetil-radikal

PF2

C Cl Cl CH2 Cl+ + Cl.

nastavlja LR

.H2

TerminacijaDo terminacije dolazi nekom radikalskomkombinacijom.

LakoaBENZILNOGhalogenovanja seobjanjava velikom stabilnou benzil-radikala(BENZILNAREZONANCIJA).


28/34

55

Alkilbenzeni sloenijeg bonog niza,

halogenovanjem daju smeu izomera:CH2CH3 CHCH3

Cl

CH2CH2 Cl

CHCH3

CH2CH2

Cl2, h+

91% 9%(1-hloretil)benzen (2-hloretil)benzen

. .

intermedijarniBENZIL-radikal

intermedijarni1o radikal

mnogostabilniji

CHCH3Br

CH2CH2 BrCH2CH3 Br2, h+

> 99% < 1%

Brom je manje reaktivan ali je selektivniji od hlora!

56

ALKENILBENZENI

DOBIJANJE ALKENILBENZENAMetode njihovog dobijanja ukljuuju eliminacijuatoma ili atomskih grupa sa dva susedna C-atoma.

Industrujsko dobijanje1. Dehidrogenovanje alkilbenzenaPrimer: Dobijanje stirena

CH2CH3 CH CH2CrO3.Al2O3

600 oC


etilbenzen

Laboratorijsko dobijanje1. Dehidrohalogenovanje

CH CH2CHCH3Cl

(1-hloretil)benzen

KOH/alkohol

2. Dehidratacija

CH CH2CHCH3OH

H2SO4

1-feniletanol


29/34

57

Primer: Dehidrohalogenovanje (2-

hlorpropil)benzenaCH2 CH

Cl

CH3

CH CH CH3 CH2 CH CH2

KOH/alkohol

(1-propenil)benzen (2-propenil)benzen

1

NE nastaje

C=C veza jeKONJUGOVANA saaromaticnim prstenom

mnogostabilniji

(2-hlorpropil)benzen

Primer: Dehidratacija 1-fenil-2-propanolaCH2 CH

OH

CH3 CH CH CH3

(1-propenil)benzen

H2SO4

1-fenil-2-propanolJEDINI proizvod

58

HEMIJSKE OSOBINE ALKENILBENZENA

Najive nas zanima kakav uticaj ima aromatiniprsten na reakcije C=C veze u bonom nizu.

ELEKTROFILNAADICIJAHALOGENOVODONIKA NA KONJUGOVANEALKENILBENZENE

CH CH2 CHCH3BrH Br


(1-brometil)benzen

..: :

Mehanizam

CH CH2

H Br

CH

CH3

CHCH3Br


+ Br-

:+

+

INTERMEDIJER

sporo....

..

.. ::

BENZIL-katjon

brzo

ELEKTROFILNInapad(E je H )

1

2NUKLEOFILNInapad(Nu: je Br)-

+

-

+

1

2

(1-brometil)benzen

..: :

NIJE obican2okarbokatjon!!!


30/34

59

CH CH CH3H Cl

CHCH2CH3

Cl

CH2CHCH3

Cl

(1-propenil)benzen

..: : ..: :+

JEDINI proizvod

(1-hlorpropil)benzen (2-hlorpropil)benzenNE nastaje

Mehanizam

CH CH CH3H Cl

CHCH2CH3

Cl

CH2CHCH3Cl

C

H

CH CH3

H

CH CH

CH3H

(1-propenil)benzen

JEDINI proizvod

+

INTERMEDIJER

sporo

..

..

..

:

BENZIL-katjon

brzo

ELEKTROFILNI napad(E je H )

1

2 NUKLEOFILNInapad(Nu: je Cl)-

+

-

+

1

2

1 2

ELEKTROFILNInapad na C-2


: :

brzo2

..: :

NE nastaje

NE nastaje

2o karbokatjon

NIJE obican2okarbokatjon!!!

+1 2

Cl

-

:+

..

.. :

1 2+

Cl

-

:+

..

.. :

Vano: BENZIL-katjon je znatno stabilniji odobinog 2 karbokatjona!

60

H Br

H

H

HBr H

Br

+.... :

INTERMEDIJER

1

2



Br -:+.... :

+

BENZIL-katjon

+

NE nastaje2o karbokatjon

1

2

1

2

sporo1

brzo2

brzo2

1

2 2

1

JEDINI proizvod

STABILNOST BENZIL-KATJONA

Stabilnost karbokatjona opada u nizu::C

C

R

R R

CH2 CH C

C

R

R H

C

H

R HC

H

H HCH2 C

+H2

+

+H2

>

+

>+

>+

H2+

>

benzil, 3 > alil, 2 > 1 > metil >vinil


31/34

61

Predloite sinteze navedenih jedinjenja iz datog

reaktiva, koristei potrebne neorganske reagense:a) etinilbenzena iz etilbenzena

CH2CH3 CH CH3Br

CH CH2CH CH2Cl Cl

C CH

Cl2

CCl4

Br2,

KOH/alkohol

2KOH/alkohol

b) fenil-metil-ketona iz etilbenzena

C CH CH2C

OH

C

O

CH3

H2O

H2SO4, HgSO4

fenil-metil-keton

kao pod a)

62

Predloite sinteze navedenih jedinjenja iz benzena,

koristei potrebne neorganske reagense:a) p-brombenzensulfonske kiselineb) m-brombenzensulfonske kiseline

Br

SO3H

Br

SO3H

Br

SO3HSO3H

Br

Br2

FeBr3+

SO3/H2SO4

SO3/H2SO4

Br2

FeBr3

o- i p-izomer semogu razdvojiti

G.P.

c) p-bromnitrobenzena

d) m-bromnitrobenzenaBr

NO2

Br

NO2

Br

NO2

Br

NO2Br2

FeBr3

HNO3/H2SO4

Br2

FeBr3

HNO3/H2SO4

+

o- i p-izomer semogu razdvojiti

G.P.

Kod elektrofilnog napada na monosupstituisanebenzene, p-derivat je najee glavni proizvod (izsternih razloga je olakan prilaz E+u p-poloaju)!


32/34

63

ELEKTROFILNI NAPAD NA DISUPSTITUISANE

BENZENEJako aktivirajue grupe imaju prednost nadumereno ili slabo aktivirajuim a ove poslednje naddezaktivirajuim grupama (fol.27):

-NH2> -OH > OCH3> NHCOCH3> CH3, C6H5> m-dirigujuce

JAKOaktivirajuce (o,p)

UMERENOaktivirajuce (o,p)

SLABOaktivirajuce (o,p) dezaktivirajuce (m)

OH

CH3

OH

CH3

NO2HNO3H2SO4

o-CH3

o-OH

CH3

NO2

CH3

NO2

NO2

CH3

NO2

NO2O2N

NO2

NO2O2N

COOH

HNO3

H2SO4

HNO3

H2SO4

KMnO4

o-CH3m-NO2

64

Predloite sinteze navedenih jedinjenja iz toluena,

koristei potrebne neorganske reagense:a) 2-brom-4-nitrotoluenab) o-, p-i m-nitrobenzoeve kiseline

CH3 CH3

NO2

CH3NO2

CH3

NO2

Br

NO2

COOH COOH

NO2

COOH

COOH

NO2

HNO3

H2SO4+

Br2FeBr3

KMnO4KMnO4

KMnO4

HNO3H2SO4

Ako su grupe meusobno u metapoloaju ondase na C-atomu izmeu njih supstitucija skoro neodigrava zbog STERNIH smetnji.

O

Cl

O

Cl

SO3H

O

Cl

HO3SO

Cl

SO3HCH3

SO3/H2SO4

CH3CH3 CH3

++

STERNE smetnjenapadu E+

o-OCH3

p-OCH3

o-OCH3o-Clp-Cl

o-Cl

jako malo


33/34

65

CH3

CH3

CH3

CH3

NO2HNO3H2SO4

4 ekv. poloaja CH3

CH2CH3

CH3

CH2CH3

NO2

CH3

CH2CH3

NO2

HNO3

H2SO4

po 2 ekv. poloaja

+

CH3

CH3

CH3

CH3NO2

CH3

CH3

NO2o-CH3

o-CH3

o-CH3p-CH3

p-CH3o-CH3

HNO3

H2SO4

+

jako malo

STERNE smetnjenapadu E+

CH3CH3

CH3CH3

NO2

CH3CH3O2N

HNO3

H2SO4

+

o-CH3

o-CH3

p-CH3

p-CH3

po 2 ekv. poloaja

66

NHCOCH3

Br

NHCOCH3

Br

ClCl2AlCl3

o-NHCOCH3

o-Br

Nastaje samo jedan proizvod dirigujue dejstvoNHCOCH3grupe je daleko jae.

REVERZIBILNO SULFONOVANJEKAOZATITNI POSTUPAK U SINTEZI

C(CH3)3 C(CH3)3

NO2

C(CH3)3NO2

C(CH3)3

SO3HC(CH3)3

SO3H

NO2

C(CH3)3

NO2

HNO3

H2SO4+

10%90%G.P.

SO3/H2SO4

HNO3

H2SO4

H2O, H2SO4

100 oC

DEsulfonovanje

sulfonovanje

JEDINIproizvod

1-terc-butil--2-nitrobenzen

1-terc-butil--2-nitrobenzen

sulfo grupatiti p-poloajod supstitucije

veomavoluminozna


34/34

67

Zadatak: Prikaite sintezu p-hlorstirena iz

etilbenzena

CH CH2

Cl

CHCH3Br

Cl

CH2CH3 CH2CH3

Cl

CH2CH3Cl

Cl2FeCl3

+

Br2, KOH/alkohol

Alkenilbenzeni halogenovani u prstenu, sintetiuse tako to se C=C veza u bonom nizu stvaranakon to je halogen uveden u prsten!

U supsrotnom, prvo bi dolo do adicije halogenana dvostruku vezu, a tek nakon toga do sustitucije uprstenu.

temperatura procesa

Documents