teme broja specijalni betoni skele i oplate - build.rs · pdf fileobjekat ``doncafe`` -...

Direkcija za gra evinsko zemljištei izgradnju Beograda

pogled

Specijalnibetoni

Teme brojaTeme broja


pogled

Skele i oplateSkele i oplate

poslovanjeposlovanjeKorporativni identitetKorporativni identitet

Goran DugandžijaPredsednik Udruženja gra evinara

visokogradnje u PKS

intervjuGoran Dugandžija

Predsednik Udruženja gra evinaravisokogradnje u PKS

intervju

broj 4 • godina I

Dugove nost ravnih krovovafokus


Specijalnibetoni

www.m-profil.co.yu

Golubina ki put bb, Stara Pazovatel/fax. +381 022 310 147 . +381 022 310 345 . +381 022 310 517email: [email protected]

objekat ``DONCAFE`` - Šimanovci

Sandwich paneli za m

odernu i kvalitetnu arhitekturu...

3

KalzipKalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokreta i su avangardne arhitekture.

Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvaraju i novi talas u gra evinarstvu.Zahvaljuju i najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.

Za Vašu stvarala ku mo :Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!

Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:Kalzip® Engineering OfficeStjepan KlariVij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 OsijekHrvatskatel. +385 (0) 31 53 01 36fax. +385 (0) 31 53 01 37email. [email protected] Veljkova 11, 21000 Novi SadKongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/

Umetnost izgradnjeu pokretu

4

INDEX OGLASAAlumival www.alumival.co.yu 63Annex www.annexstahl.com 23Aqua Boutique www.akvabutik.com 17BASF www.basf.co.yu 19Dijamant Inženjering www.waterjetsystem.co.yu 43Doka www.doka.com 75Esal www.esal.si 55Ex Ecentar www.execentar.com 34Fadis www.fadiscg.com 71Interkomerc www.interkomercad.co.yu 43Kalzip www.kalzip.com 3Lensim-Neoton www.lensim.co.yu 27M-Profi l www.m-profi l.co.yu 2Nova Forma www.novaforma-furniture.com 35Pan Komerc www.pankomerc.com 61Peri www.peri.co.yu naslovna

30

Korporativni identitet

16

Krovni vrtovi –izazov savremenog urbanizma

59

JP Direkcija za gra evinsko

zemljište i izgradnju Beograda

Kompletan sadržajali i mnogo više

prona i ete na adresi

www.BUILDmagazin.com

Teme brojaTeme broja IntervjuIntervju

Specijalnibetoni

2043

38

GoranDugandžija

Skele i Oplate

FokusFokus

66Dugove nost

ravnihkrovova

Tema broja SKELE I OPLATE 43

SCIURUS-LAYHER – evropski lider 46

PERI OPLATE – pri a sa naslovne strane 47

PRORENT – gra evinske dizalice 48

RUUKKI – Steel comp eli ne oplate 49

TOPERS – brzomontažni skelski sistemi 50

BAUMANN – ergonomi nost na gradilištu 51

REMO OPLATE – rešenje za sve sprecijalne konstrukcije 52

SIMPROLIT – sistemi ugradnih oplata 53

enterijer BAMBUS PARKET 57

promo HPS HIO PROTECTION – rešenje za kapilarnu vlagu 56

PROTECTION PLUS – Kidde protivpožarni sistemi 58

pogled JP DIREKCIJA za gra evinsko zemljištei izgradnju Beograda 59

promo ERSTE BANK – projektno fi nansiranje 62

FIBRAN – Fibran eko i Geolan kamena vuna 64

POLYKEM – program kompanije DOW 65

fokus SIMPROLIT SISTEM –dugove nost ravnih krovova 66

promo ŠID PROJEKT – projekti svih vrsta 70

ENEL – Hitachi i Norton Company 72

narudžbenica 59

info SvetOkruženjeSrbijaBeograd

689

11

sajmovi SAIE – bolonjski jesenjisajam gra evinarstva 14

BATIMAT – praznik gra evinskeindustrije Evrope 15

poslovanje KORPORATIVNI IDENTITET 16

Tema broja SPECIJALNI BETONI 20

INCO – lek za vaše konstrukcije 24

COMPRIVEX – rešenja za beton 25

ASA IBELIK – ab montažne konstrukcije 26

LENSIM-NEOTON – Politerm Blu 27

MB COMPANY – galanterija za beton 29

transmaterijali ... dve knjige o transmaterijalima... 28

urbanizam KROVNI VRTOVI 30

software SYSTEM PRO – ProgeCAD 32

FOCUS COMPUTERS – Sofi stik 33

EX ECENTAR – licenciranje za MSP 34

zanimljivosti ... tema jeseni u Britaniji... 35

promo ESAL – paneli Swisspearl 36

intervju GORAN DUGANDŽIJA – Udruženje gra evinara visokogradnje u PKS 38

predstavljamo TRIMO – primer uspešnog poslovanja 40

promo M-PROFIL – protivpožarni paneli 42

BUILD 4 i Nova godina su pred nama! Nakon dugih pregovora, u 2007. smo dobili novu

Vladu, Kosmet je i dalje na pregovaračkom stolu, koncesija za autoput je potpisana, a zatim (nakon još dužih pregovora javnosti i medija sa resornim ministrom), ipak data na uvid… 2008. srpskom građevinarstvu donosi GIS, završetak legalizacija i dela obilaznice oko Beograda, početak gradnje i drugog autoputa... Šta će se od svega zapravo dogoditi, da li će započeti, hoće li biti završeno i dokle će doći, ostaje da vidimo. Nova godina nam donosi i izbore, pa ostaje da vidimo i da li će oni, i u kojoj meri, uticati na naš život i poslovanje. Čini se jedino izvesnim da će u Srbiji još neko vreme situacija u građevini, i privredi uopšte, biti uslo-vljena trenutnim političkim zbivanjima i odnosi-ma snaga. Prioriteti se još uvek ne određuju pre-ma realnim potrebama i ekonomskim interesima pojedinaca i zajednice, već prema velikoj politici i potrebama onih jednakijih među pojedincima. Zakoni (jednaki za sve, ali ne i prilagođeni ne-kima) su tek na pomolu, a javnost i dalje više za-nimaju kuloarske priče i planetarna politika nego sitnice koje čine naše danas, sutra, prekosutra...

U takvom okruženju, vesti poput onih o dvo-struko povećanom mizernoom internet pro-

toku ili podeli akcija svakom punoletnom građani-nu koji ih nema, tek su nešto više od dnevnih tema, valjda usled neverice ili nemanja kritične mase koja bi razumela pojmove Internet i akcije. Ovakve vesti, ipak, govore da se u Srbiji ponešto menja na bolje. Da li je to zahvaljujući prosto evropskom okru-ženju ili zalaganju pojedinaca da savremene standarde života i poslovanja dovedu u Srbiju? Meni se čini da bismo se, bez tih pojedinaca, vrednih i sposobnih poslovnih ljudi ponajpre, sasvim lako oduprli svakoj struji koja bi pokušala da nas pomeri sa mesta. Građevinci Srbije kori-ste svaku priliku koja se ukaže, ali nažalost, nije sve do njih: još uvek nije okončana legalizacija, proces denacionalizacije i povratak svojine… a kao investitori desetina hiljada kvadrata potpi-sani su (ako su uopšte) Bata, Krle ili Mika…

Infonet Group d.o.o. čiji sam član, zajedno sa svojim komitentima i saradnicima, čini onaj

deo Srbije koji želi napred. Uveren sam u to imajući pred sobom saradnje koje ostvarujemo sa vama, graditeljima, kao i saznavanje o vama kroz marketinšku promociju vaših projekata, proi-zvoda, graditeljskih podviga… U takvom dru-štvu, sa najboljima i za najbolje, 2007. pokrenuli smo magazin BUILD koji u 2008. godinu ulazi već četvrtim brojem, uz adekvatnu prezentaciju na Internetu, čime će naše saradnje postati brže, lakše i potpunije. Već smo sasvim zrela Redakcija spremna da odgovori na sve vaše potrebe, ali i da sama postavlja nove i više ciljeve.

Lepo je gledati kako jedna ideja dobija svoj oblik, podršku i identitet. Lepo je biti njen

deo. Ali, identitet BUILD-a ne bi bio potpun bez svih onih imena pojedinaca i preduzeća koja se nalaze na njegovim stranama. Ove godine se spremamo da postanemo zaista nezaobilazni deo vaše poslovne biblioteke, adresara, i vašeg poslo-vanja! Čujte iskustva onih kojima je prezentacija u našem magazinu, Katalogu i na našim sajtovima, obavezan deo promocije sopstvenog rada – reći će vam da je promocija kod nas najbolja promocija građevinskih i pratećih delatnosti. Isto tako, naša najbolja reklama ste vi i vaši poslovni uspesi!

Doviđenja do novog BUILD-a i Sajma u Beo-gradu! Neka nam svima zajedno nova godina

donese još više projekata, graditeljskih poduhvata, ispunjenih rokova i poslovnih uspeha! Infonet se sprema da u novoj godini, naš zajednički sajt www.gradjevinarstvo.co.yu pretvori u portal građevinske industrije Srbije. To neće biti mo-guće bez vašeg prisustva tamo! Očekujemo vaše pozive, zahteve i poslovne predloge!

Za nove saradnje! Sve najbolje u životu i poslu u 2008!

Urednik,Mladen Bogićević


pogled

Specijalnibetoni

Teme brojaTeme broja


pogled

Skele i oplateSkele i oplate

poslovanjeposlovanjeKorporativni identitetKorporativni identitet

Goran DugandžijaPredsednik Udruženja gra evinara

visokogradnje u PKS

intervjuGoran Dugandžija

Predsednik Udruženja gra evinaravisokogradnje u PKS

intervju

broj 4 • godina I



Specijalnibetoni

Naslovna strana:PERI OPLATE

pogledati na strani 47!

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIKTomislav Stameni

UREDNIKMladen Bogi evi

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanovi

SARADNICIJelena Jeremi , dipl. ing. gra .Marija Živanovi , dipl. ing. p.a.

Jasna Tomaševi , dipl. p.p.

DIZAJN I PRIPREMAIvan An elovski

Ilija ŠašiVladimir Kon arevi

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipovi

MARKETINGJelena Boži

Tanja Vi entijeviMonika Ilomanoski

Stana ArseniPeko Živkovi

Nina VišekrunaJelena Kusmuk

FINANSIJEDragana Stankovi

IZDAVA

Izvorska 4111030 Beograd

tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 +381 11 30 58 577

e-mail: [email protected]

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

ŠTAMPARotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP

Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

BUILD magazin je prvi srpski besplat-ni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije bes plat-no distribuira na adrese preduzeća, organiza-cija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti.

BUILD magazine is the fi rst Serbian

free building construction business magazine

which is, in Serbia, distributed without charge,

to addresses of companies, organizations and

individuals connected to building construction

industry and architecture.

SAJAM GRA EVINARSTVA – SRBIJA 2007

ARHITEKTURAI UDBANIZAM

63

KINESKA JESEN

Kina i Indija su najveći svetski uvoznici dr-veta. Zajedno ove dve države uvoze više od 10 miliona kubnih metara samo iz tropskih prašuma (7,3 mil Kina i 3 mil Indija). Eko-nomski nejake zemlje Jugoistočne Azije, Afrike i Papua Nove Gvineje, isporučuju svoje najkvalitetnije drvo za gradnju u obli-ku jefi tnih sirovina i nemilosrdna eksplo-atacija skrenula je pažnju mnogih među-narodnih organizacija na ovaj problem. Sa druge strane, dodatna najkvalitetnija drvna građa, naravno, dolazi pretežno iz Rusije, ali i iz drugih zemalja. Kada se ovde doda i potražnja Kine za energijom i, iz godine u godinu, sve veća potrošnja drveta za potrebe proizvodnje električne energije u termoe-lektranama, jasno je zašto je Kina na sebe navukla bes, ne samo organizacija za zaštitu životne sredine.

Kineske zvaničnike ovi apeli ne zanimaju previše, i reakcije se još uvek svode na to da ih zapravo i nema. Ukoliko se kritike na račun kineske nebrige za životnu sredi-nu nastave ovim tempom i tonom, njima uvek preostaje podsećanje da se ni Evropa nije previše starala o istom pitanju dok je postizala svoj današnji ekonomski položaj i standard, a da SAD još uvek izbegavaju da potpišu bilo kakav, obavezujući ili ne, papir koji se odnosi na smanjenje emisije štetnih gasova i primenu zdravih izvora energije.

Veći problem Pekingu ovih meseci predsta-vljaju pripreme za predstojeće Olimpijske igre. Naime, komisija Olimpijskog komiteta koja je jesenas obišla grad-domaćin nikako nije bila zadovoljna ekološkim uslovima u kojima ovog leta treba da budu održane Igre. Peking je jedno od najvećih gradilišta sveta, i po nekim navodima, u njemu se trenutno može videti čitavih 10.000 kranova! Čelnici grada su najavljivali masovno ozelenjava-nje terasa i krovova (o čemu možete čitati u ovom BUILD-u), ali izgleda da se još uvek sa ovim nije otišlo daleko i ocene komisije su bile nezadovoljavajuće. Pripreme Pekinga za Olimpijadu ulaze u poslednju fazu, a mi ćemo stići još da vas izveštavamo pre nego baklja uđe na stadion i zapali Večni plamen.

NAŠI GRA EVINCI PONOVO U LIBIJI

Fond kojim raspolaže Ministarstvo za kapi-talne projekte Libije u narednih pet godina iznosi 34 milijardi dolara, a deo ce pripasti i našim neimarima. Dogovor je postignut jesenas, prilikom posete naše državno-pri-vredne delegacije, kada je potpisan memo-randum o razumevanju a naše fi rme je po njemu trebalo da se izjasne da li prihvataju ponuđene uslove i cene. Ponuđen im je i

ekskluzivitet da ugovore potpišu direk-tnom pogodbom bez tenderske procedure. Naši neimari projektovali bi i gradili 2.000 stanova, a srpsko-libijske kompanije bile bi angažovane na izgradnji mostova i saobra-cajnica sa pratećom infrastrukturom.

MILIJARDE EVRA ZA IZGRADNJU TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIH KORIDORA

Evropska komisija je u oktobru objavila da je za izgradnju transevropskih transportnih koridora izdvojila 5,1 milijardu evra, od toga 3,9 milijardi za železničke magistrale. Ova sredstva iz budžeta Evropske unije za period 2007-2013. godine predviđena su za realiza-ciju 78 od 168 saobraćajnih projekata koje su podnele države-članice, a koji su bili pretho-dno odabrani od strane izvršnih organa EU.

TEMA JESENI:KRAH AMERI KE BERZE NEKRETNINA

U prošlom broju BUILD magazina (po etakoktobra 2007.) preneli smo vest o krizi na ameri kom tržištu nekretnina. Da podseti-mo, govorilo se o konstantnom smanjenju izgra enih stambenih kvadrata iz meseca u mesec u toku poslednje dve godine i otpuštanju više hiljada radnika. Ipak, situ-acija nije tretirana kao alarmantna sve do septembra 2007, a tada je ve bilo kasno... Odmah zatim berza nekretnina u SAD je doživela krah kakav se tamo ne pamti još od Velikog pada berze 1929. godine!

Posledice su te da je oko 200.000 ljudi osta-lo bez krova nad glavom, desetine hiljada gra evinaca bez posla, ugašena su brojna preduze a za izvo enje radova a vrednost investicionih kompanija otišla je u bescenje. Me utim, još uvek nisu izvedeni bilansi šta e se dogoditi sa onim najodgovornijim:

bankama koje su izdavale kredite bez ika-kvog pokri a!

Naime, u želji da što više prošire svoje po-slovanje, ameri ke banke su spuštale krite-rijume za dobijanje kredita. Možda ovo zvu isasvim prirodno u jednom prili no stabilnom ekonomskom sistemu kakav je ameri ki, ali stambeni krediti i tamo ine zna ajnu stav-ku u ekonomiji mnogih porodica. Dakle, i-tava pri a je u jednom trenutku otišla dotle da su stambeni krediti dodeljivani i ljudima sa najosnovnijim primanjima, što je ve mo-glo da ugrozi njihovu egzistenciju, ali tu se nije stalo... U mesecima koji su prethodili krahu krediti su izdavani ak i nezaposleni-ma, bez ikakve dodatne garancije da e biti u stanju da ih isplate.

Niko na sve nije obra ao pažnju dok je de-setine hiljada porodica grcalo u kreditima i jedva sastavljalo kraj s krajem – banke su izdavale nove kredite, gra evinci su zidali koliko je posla bilo, zaduženi nisu imali kud nego da pla aju koliko su morali... Dok su mogli... U jednom trenutku, uprkos svim posledicama koje povla i neispunjavanje fi nansijskih obaveza prema banci, sve više klijenata je posustajalo, a zatim i odustaja-lo i gubilo trku sa novim ratama. Na ovo su banke dugo reagovale po istom principu koji važi za pojedina ne slu ajeve, ali kada je ta brojka znatno prešla 100.000 i došla do kri-ti ne mase dužnika, izlaza više nije bilo...

U toku je saniranje ovih posledica i još uvek je rano za bilo kakvo prikazivanje re-zultata. Do slede eg broja BUILD-a bi emogu e da se sagledaju konkretne brojke i potegne odgovornost onih ijom zaslugom se sve odigralo. Niko ne sumnja da e se najodgovorniji provu i, jer, kako privesti pravdi itav sistem koji upravo funkcioniše na nekim drugim principima

BETONSKI ŠATOR

Sklonište od betonskog platna je brzomontažna konstrukcija koja zahteva samo vodu i vazduh za postavljanje. Ovo mogu izvesti dvoje netreni-ranih ljudi za oko 30 min, a mpže se koristiti venakon 12 asova. Sklonište se sastoji od cemen-tno-impregniranog platna (Concrete Cloth) veza-nog za spoljašnji omota i unutrašnju plasti nustrukturu - vazdušne jastuke.Sklonište se isporu uje u zape a enoj plasti noj

BLOK 61 – MADE IN SERBIA

U danima kada je prošli broj magazina

BUILD bio u štampi, pojavila se vest o novom pro-

izvodu, najavljenom kao revolucionarni element za

zidanje koji bi trebalo u narednim godinama da u

potpunosti zameni standardne (giter) blokove. Kao

ime proizvoda bilo je navedeno – blok 61.

U me uvremenu, stupili smo u kontakt sa Ne-

nadom Paunovi em, ovekom koji je izumeo

i patentirao ovaj proizvod, i od njega smo do-

bili više informacija o emu se zapravo radi.

Naime, u cilju unapre enja sistema gradnje ele-mentima od gline, ovaj proizvod donosi ubrzava-nje gradnje, ve u preciznost, manje otpada, bolje stati ke karakteristike ozidane površine, što sve vodi do isplativije gradnje. Ovo je postignuto pri-menom žljebova koji služe za precizno uklapanje i po vertikalnom i po horizontalnom spoju. Malter pri povezivanju blokova nije neophodan i može se liti kroz otvore unutar bloka tek u fazi livenja betona u serklaže me uspratne tavanice.

SVET

INFO

6

7

Početkom 2008. godine Brisel planira da konačno usaglasi predloženu sumu rashoda i listu projekata sa zemljama Evropske unije i Evropskim parlamentom.

Među prioritetnim saobraćajnim projek-tima, koje je odobrila Evropska komisija, jeste i železnička magistrala koja povezuje Berlin sa Italijom, u vrednosti od 960 mili-ona evra, pobočna linija brze pruge na jugu Evrope (672 miliona evra), a takođe i tunel dužine 63 km u Alpima između Austrije i Italije (786 miliona evra) i tunel između Francuske i Italije u dužini od 51,5km (671 milion evra). Osim toga, planira se izgradnja nove železnicke komunikacije iz Francuske ka Italiji, Sloveniji i dalje ka granici Ukrajine, a takođe i vodeni tran-sportni kanal koji povezuje Rajnu i Dunav (190 miliona evra).

ZNA AJNIJA ULOGA OBNOVLJIVE ENERGIJE U EU

Evropska komisija dala je na usvajanje predloge po kojima bi bogatije članice Evropske unije morale da čine više od si-romašnijih na ostvarivanju postavljenog cilja – veće korišćenje obnovljive energije (eolske, solarne...), tj. njen udeo od 20% do 2020. godine (trenutno je 8,5%). Kao jedan od osnova po kom će se određivati pojedinačne uloge u ovom zadatku uzi-maće se bruto domaći proizvod država članica. Već ovog meseca (januar 2008.) očekuje se konačna odluka da li će udeo obnovljive energije morati biti povećan za traženih 5,75%. Ipak, EU će uzeti u obzir manja sredstva kojima raspolažu manje razvijene članice iz centralne i istočne Evrope, ali sa druge strane, npr. Švedska, gde je udeo već 40%, moraće da preuzme još veći deo tereta.

Istovremeno, u Britaniji je pokrenuta ideja da se u teritorijalnim vodama postave elek-trane i sva druga potrebna postrojenja koja će koristiti snagu vetra. Procene su da bi uz ozbiljan pristup realizaciji ove ideje već u 2020. godini eolska energija mogla da napa-ja sva domaćinstva na Ostrvu!

PASIVNO NASELJE U BE U

U Beču je u toku izgradnja najvećeg svet-skog pasivnog stambenog naselja u Evropi. Kada investicija stambenog kompleksa na 3,8 hektara, vredna 105 miliona evra, bude završena decembra 2010, najveći deo grejne energije poticaće od kućnih uređaja, sunca, i telesne toplote stanovnika. Izolacija će biti izvedena na takav način da se utošak nov-ca za električnu energiju umanji devet puta u odnosu na onu svotu koja je potrebna za grejanje stanova iz 1970. godine.

REFORME EVROPSKE ENERGETIKE PRED KRITIKAMA KOMPANIJA

Andris Pielbalgs komesar Evropske unije za energetiku nekoliko puta je ponavljao da elektroenergetske kompanije ostvaruju ogromne profi te dok građani plaćaju sve veće račune. Ovo je bio njegov odgovor na sve češće kritike kompanija na plan EU da se poveća konkurentnost na tržištu elek-trične energije i gasa. U kritikama prednja-če francuske i nemačke kompanije kao vo-deći proizvođači energije, koje tvrde da će razdvajanjem lokalnih fi lijala, što predlaže EU, oslabiti evropska preduzeća.

Ovim tvrdnjama gospodin Pielbalgs ne pri-daje značaj i podvlači da planovi imaju samo jednu svrhu – interes građana EU: Nemoguće je da neke kompanije udvostru-čuju i čak utrostručuju prihode dok cene energije koju građani plaćaju beleže kon-stantan rast – rekao je.

NOVA GENERACIJA VISOKOTE NIHBETONA IZ BASF-a

Sektor za gra evinsku hemiju BASF-a (Con-

struction Chemicals) predstavio je koncept

Smart Dynamic Construciton TM koji indu-

striji gotovog betona obezbe uje ve u ener-

getsku efi kasnost, dužu trajnost betona i is-

plativiju gradnju sa smanjenom emisijom CO2,

ali i jednostavno podizanje klase betona S4 i

S5 na viši nivo kvaliteta.

Smart Dynamic Construciton TM zasniva se

na inteligentnim RheoMATRIX molekulima koji

imaju sposobnost samoorganizacije, ime ovaj

inovativni koncept zadovoljava sve ve u potra-

žnju za te nijim betonima, uz prednosti:

Ekonomija – jednostavan princip delova-

nja u betonu, ostvaruje uštedu fi nih estica

(<0,125mm). Visokote ni beton gotovo da se

sâm niveliše, a ugra ivanje može da obavlja

jedan radnik, što štedi do 40% radnog vre-

mena i pove ava produktivnost ugra ivanja

do pet puta. Osim toga, proizvodnja je jedno-

stavna kao i kod standardnog betona, zato

što su mešavine manje osetljive na promene

potrebne vode.

Ekologija – nizak nivo fi nih estica (npr. ce-

menta), u ijoj proizvodnji dolazi do emisije

CO2 potvr uje ekološku efi kasnost ovog be-

tona. Osim toga, ovaj visokote ni beton auto-

matski obavija armaturu, ime se obezbe uje

optimalna zaštita od korozije. To svojstvo pro-

dužava trajnost betona a time i vek trajanja

gra evina koje se od njega prave.

Ergonomija – zahvaljuju i svojstvu samou-

gra ivanja, ovaj beton ne zahteva vibriranje,

tako da nema buke ni vibracija koje ugrožava-

ju zdravlje radnika. Osim toga, nova receptura

obezbe uje manju lepljivost betona uz daleko

lakšu preradu.

RheoMATRIX 100 sastoji se od mešavine vo-

dorastvorljivih polimera koji menjaju reološka

svojstva betona. Zahvaljuju i prilago enom

principu delovanja obezbe uje betonu viši

nivo viskoznosti i na taj na in omogu ava

uspostavljanje pravog balansa izme u naiz-

gled suprotnih svojstava te ljivosti, sposob-

nosti prolaznosti i otpornosti na segregaciju.

Koncept Smart Dynamic Construciton TMdaje tehnologiju koja garantuje lakšu proizvo-

dnju i kontrolu dinami kog betona. Ovaj kon-

cept isti e nastojanja BASF-ovog sektora za

gra evinsku hemiju da stvara i nudi specijalno

osmišljena i prilago ena rešenja koja una-

pre uju gra evinsku industriju. U kombinaciji

sa lokalnom tehni kom podrškom i imaju i uza

sebe najve i hemijski koncern na svetu, ovaj

koncept poseduje potencijal da podigne tržište

na nivo najnaprednije gra evinske prakse.

Preko svog predstavništva u Beogradu,

BASF je u Srbiji prisutan više od 20 godina, a

više o ovoj kompaniji u BUILD-u br. 5

vre i i kada se ona postavi i napuni vodom, vlakna uvla e vodu u cement, kontrolišu i zasi enje pri-rodnim putem. Nakon hidratacije vre a se raseca i ventilator na baterijsko punjenje puni vazdušne jastuke koji zatim razvla e konstrukciju i 12 sati kasnije prostor je spreman za upotrebu. Vlakna betonskog platna su koherentna i obezbe uju traj-nu potporu, spre avaju i pojavu pukotina u beto-nu. Po potrebi se itava konstrukcija može prekriti sa pola metra peska radi poja ane izolacije www.transstudio.com

Tvorac bloka 61, Nenad Paunovi , veruje da e ova-

kav sistem zidanja u potpunosti zameniti klasi nan

na in gradnje giter-blokovima, ali za to je potrebno,

kaže, po etno ulaganje u trake za proizvodnju i mar-

ketinško predstavljanje novog proizvoda tržištu.

Ovde su dati samo neki od prikaza koji objašnjavaju

primenu novog rešenja ali ukoliko ste zaintereso-

vani da saznate više ili želite da razmislite o inve-

stiranju, sasvim detaljne opise možete prona i na

Internet adresi www.poduhvat.com

INFO

7

8

BUGARSKA KAO CRNA GORA

U planinskim centrima Bugarske dešava se sličan scenario kakav se nedavno mogao videti u Crnoj Gori – stanovnici Banskog prodaju zemlju kako bi kupili automobile ili luksuzni nameštaj. Bugarska sličan pro-blem već ima na moru, a apeli iz nevladinih organizacija ili stručne javnosti nemoćni su da spreče sivu gradnju bez ikakvih urbani-stičkih planova. Intezitet gradnje je takav da su propusti i nekvalitetno urađeni radovi već svakodnevna pojava (letos je iz jednog pri-morskog hotela evakuisano 150 turista kada se srušio krov). Pomama investitora iz Za-padne Evrope za bugarskim morem i plani-nama jasna je kada se uzme u obzir koliko bi u Francuskoj ili Španiji koštao komad obale, ili U Italiji i Austriji plac nedaleko od ski-staze na preko 2.000m nadmorske visine.

NOVA BUGARSKA NUKLEARKA

Bugarska se priprema da izgradi nuklearnu elektranu na Dunavu, nedaleko od granice prema Rumuniji, kod mesta Belen. Zapravo, naš sused se sprema da završi projekat zapo-čet još 1981. i prekinut 1990. nakon što je u njega uloženo milijardu dolara. Vlada ovu nameru opravdava time što je u svetu uopšte sve veća potreba za energijom, ali ekonom-ski stručnjaci su pomalo skeptični kada se govori o isplativosti investicije koja će zah-tevati više od dodatnih četiri milijarde evra. Za Bugarsku ovo predstavlja 16% bruto go-dišnjeg proizvoda za 2006. godinu, a fi nan-sijska konstrukcija zavisi od kredita Evro-atoma, i toga da li će oni biti odobreni na izgradnju nove nuklearke na evropskom tlu. Naime, Evroatom nikada nije davao kredit za izgrađnju novog nuklearnog pogona, već samo za proširenja postojećih kapaciteta.

Naravno, kod ovakvih pitanja povlače se i političke paralele – Rusija ili EU? U si-tuaciji smanjene proizvodnje električne energije nakon gašenja dva reaktora Ko-zloduja, bugarski premijer Sergej Stani-šev izjavio je u Parlamentu da Bugarska ovim prvenstveno želi da umanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Sve u svemu, nismo jedina država Balkana u kojoj se sukobljavaju interesi EU i njenog istočnog strateškog partnera.

U RUMUNIJI DVE!

Češki elektroenergetski gigant ČEZ gradi dva atomska reaktora u Rumuniji, a vre-dnost posla je 2,2 milijarde evra. ČEZ je pobedio na međunarodnom tenderu za iz-gradnju dva atomska reaktora na rumunskoj nuklearki Crna voda, saopšteno je u Pragu. Predstavnik češke kompanije je objasnio da se radi o projektu izgradnje dva nova reaktora, od kojih će svaki imati snagu od

720 megavata, na već postojećoj rumunskoj nuklearki Crna voda, koja se nalazi na obali Dunava. ČEZ je, inače, poslednjih godina snažno proširio svoju delatnost na tržište Is-točne Evrope, osnivajući veći broj preduzeća u zemljama regiona, uključujući i tri kompa-nije za distribuciju elektroenergije u Rumu-niji. Atomska elektrana u Crnoj vodi, jedina te vrste u Rumuniji, počela je, inače, da radi 1996. godine, sa jednim reaktorom, dok je drugi pušten u rad ove godine. Stručnjaci navode da Rumunija iz atomske elektrane u Crnoj vodi sada podmiruje više od 10% ukupne potrošnje električne energije.

GAŠENJE VALJAONICE MITALA

Arselor Mital je prvog dana ove godine za-tvorio valjaonicu žice i lakih čeličnih profi la u sklopu čeličane u rumunskom gradu Hu-nedoara, a zatim je najavljeno i razmontira-

vanje kompletne čeličane i prodaja u staro gvožđe. Predstavnici fabrike su izjavili da je u prvih sedam meseci 2007. čeličana bele-žila konstantne gubitke a da su zbog oštre konkurencije troškovi prizvodnje prevazila-zili prodajnu cenu proizvoda. Zatvaranjem valjaonice izgubiće posao 280 radnika, od 1.800 u čeličani.

BUKUREŠTANSKI PLACEVI NAJSKUPLJI U REGIONU

Kvadratni metar zemlje u Bukureštu može da dostigne cenu i do 670 evra, što je više nego u Beogradu ili Sofi ji, pokazuje istra-živanje časopisa Propertywise. Cena zemlje u rumunskom glavnom gradu kreće se od 80 do 670 evra po kvadratnom metru, a najskuplji su placevi od 300m2, zavisno od lokacije. Placevi od 300 do 500 kvadratnih metara se prodaju za 570 evra po kvadra-tnom metru. Placevi od 2.000 do 3.000 kvadratnih metara se najmanje traže i mogu se kupiti po ceni od 300 evra po kvadratu. Beograd je manje atraktivan za investitore jer je veći deo zemljišta i dalje u državnom vlasništvu, čija je privatizacija i restitucija u toku. Cene u srpskom glavnom gradu se kreću od 70 do 560 evra po kvadratnom me-tru. Glavni grad Bugarske nudi najniže cene zemljišta, od 75 do 350 evra po kvadratnom metru. Niže cene su rezultat slabije infra-strukture i manjeg interesovanja investitora da investiraju u Sofi ju.

PROŠIRENJE LAFARŽA Za razliku od Mitala, Lafarž u Rumuniji za 2008. planira povećanje kapaciteta za više od milion tona cementa kako bi uzeli deo profi ta rastuće potražnje tržišta. Ovo bi podrazumevalo ulaganja od 60 miliona evra, ali investicija se ne bi odnosila samo na Rumuniju, već je u Lafaržu posmatraju u širem spektru po kom godišnja potro-šnja cementa u svetu raste za oko 5% svake godine, a ovaj trend će verovatno traja-ti makar toliko da se svaka (pa i ovolika) investicija u potpunosti isplati. Do kraja 2008. u svoja tri postrojenja Lafarž Ru-munija uložiće 58 miliona evra, što bi i na lokalnom tržištu trebalo da poveća udeo u odnosu na sadašnjih 30-35%.

3

INFO

OKRUŽENJE

8

SHARE YOUR KNOWLEDGE - ENTER COMPETITION

7th TRIMO RESEARCH AWARDSFOR THE BEST UNIVERSITY THESES, EXPERT WORKS,

MASTERS’ AND DOCTORAL THESESin Slovenia, Croatia, Serbia, Montenegro, Bulgaria, Macedonia, Romania,

Austria, United Kingdom, Hungary, Poland and Czech Republic

FIELDS OF RESEARCH- ARCHITECTURE,

- CONSTRUCTING / CIVIL ENGINEERING and- MECHANICAL ENGINEERING.

For further information please write to [email protected] or visit web page www.trimo.si. Deadline February 20th, 2008.

9

HOLANDSKA PLAZA GRADIU BUGARSKOJ

Holandska kompanija Plaza Centers osvo-jila je projekat vredan 38 miliona evra u Bu-garskoj. Holandski građevinar koji gradi na tržištima u razvoju – Plaza Centers, dobio je projekat u severoistočnom bugarskom gra-du Šumen i to je prva investicija ove kom-panije u toj zemlji. Ovaj projekat predviđa izgradnju trgovinskog i zabavnog centra u vrednosti od 38 miliona evra. Zvaničnici iz kompanije Plaza Centers su saopštili da će kompanija završiti projekat do kraja 2009. godine. Plaza se nada da će njene investicije u Bugarskoj ojačati njenu poziciju u Jugo-istočnoj Evropi. Kompanija, koja je u ovaj region ušla 1996. godine i prva izgradila tr-govinske i zabavne centre u zapadnom stilu u Mađarskoj, sada gradi na pet lokacija u Rumuniji i dve u Srbiji.

STRANE INVESTICIJE U CG I NJIHOVO PREISPITIVANJE

Direktne strane investicije prema podacima Centralne banke Crne Gore, u prvih devet meseci ove godine iznosile su 708 miliona evra, što je za 140% više nego u istom perio-du prošle godine. Stranci su najčešce ulagali u nekretnine, na koje se odnosi čak 57% uku-pnog priliva. Trideset odsto investicija ulože-no je u crnogorske banke i preduzeća. Odliv stranih direktnih investicija u prva tri kvarta-la ove godine iznosio je 370 miliona evra i to najviše u nekretnine - 276 miiona evra.

Takođe, počinje ispitivanje zakonitosti prometa nekretnina u Crnoj Gori, a pro-veravaće se i ugovori o prometu nepo-kretnosti kao i poreklo novca, bankovni računi ugovornih strana i izmirenje oba-veza prema državi. Naloženo je i da se iz registra Privrednog suda pribave podaci za sva preduzeća koja su osnovali strani državljani i da se prati njihova delatnost kroz kupovinu nekretnina i njihova kasni-ja likvidacija, jer prema važećim propisima oni u Crnoj Gori ne mogu postati vlasnici zemljišta već to čine preko fi rmi koje osni-vaju, a preko kojih kupuju zemljište.

SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKAPLANIRAJU 2 HIDROELEKTRANE

Stručni savet Elektroprivrede Srbije usvo-jio je 15. novembra 2007. godine projektni zadatak za izradu investiciono-tehničke dokumentacije Korišćenje hidroenerget-skog potencijala gornje Drine i Sutjeske na teritoriji Republike Srpske - idejno rešenje i prethodna studija opravdanosti. Usvaja-nje tog projektnog zadatka predstavlja jedan od početnih koraka u zajedničkim aktivnostima elektroprivreda Republike Srpske i Srbije radi optimalnog iskorišće-nja energetskog potencijala Drinskog sli-va, saopštio je EPS.

Kada investiciono-tehnička dokumentacija potvrdi opravdanost tih projekata, biće iz-građene dve hidroelektrane čija bi ukupna snaga bila oko 250 megavata, navedeno je u saopštenju. One bi imale godišnju proi-zvodnju veću od 800 miliona kilovat sati, investicija bi bila vredna oko 300 mil EUR, a, gradnja bi trajala pet do šest godina.

KONGRES ENERGETSKE ZAJEDNICE

U Beogradu je 18. decembra održan treći sastanak Ministarskog saveta Energetske zajednice, u okviru predsedavanja Srbije tom organizacijom. Učešće je uzelo oko 90 predstavnika Evropske komisije i Evrop-skog saveta i zemalja članica i posmatrača.Srbija je šestomesečno predsedavanje Ener-getskom zajednicom zemalja Jugoistočne Evrope ( JIE) preuzela 1. jula 2007. Ugovor o formiranju.

POŠTO KOŠTA ZEMLJA?

Krajem novembra povela se priča o nadok-nadi koju preduzeća treba da plaćaju za ko-rišćenje mineralnih sirovina u proizvodnji opekarskih proizvoda i cementa. U Zakonu o rudarstvu iz 1995. godine predviđena je naknada za korišćenje sirovina iz zemlje, ali nije bilo precizno određeno koliko ta na-doknada treba da iznosi. Uredbom o visini naknade koja je doneta 2002. utvrđeno je da ona za opekarsku glinu, gips i krečnjak bude 12 dinara po toni. Međutim, i kada je cena precizno defi nisana tek su je poneki proi-zvođači zaista i plaćali. Izmenama i dopuna-ma Zakona iz 2005. nadoknada ponovo nije tačno utvrđena, ali jeste defi nisano da se ona između opštine na kojoj se vrši eksploatacija i Države deli u odnosu pola-pola, osim za Vojvodinu, kojoj je išlo 40%, Republici 10% i opštinama opet 50%.

Ukoliko bi se nekadašnja nadoknada od 12 dinara po toni primenila danas, iz Udruže-nja industrije glinenih proizvoda, kažu da bi ona bila realna. Cifre su sledeće: za bloko-vsku robu gde je prodajna cena oko 3.000 dinara po toni, nadoknada bi bila 10-12 dinara, za punu opeku 8-10 (tona gotovog proizvoda oko 2.500 dinara), a za proizvo-dnju crepa nadoknada za korišćenje mine-ralnih sirovina iznosila bi 11-14 dinara po toni. Insistira se takođe na tome da inde-ksaciju povećanja nadoknade ne treba vršiti prema infl aciji, već na bazi povećanja cene opekarskih proizvoda, što se u Udruženju čini kao najpravičnije rešenje.

BALKANSKE GRANICE:MOST KA PELJEŠCU

Odnosi Hrvatske i BiH itave jeseni bili su na ivici dobrosusedskih, prvo zbog name-re zapadnijeg komšije da gradi most koji bi spajao Pelješac sa kopnom, a zatim i zbog po etka gradnje uprkos oštrim pro-tivljenjima BiH.

Naime, problem je nastao usled još je-dne za koljice u granicama na Balkanu – Neum i nekoliko kilometara okolne obale ine jedinu direktnu morsku vez BiH sa Jadranom, Mediteranom i me u-narodnim vodama uopšte, a nakon iz-gradnje mosta ova e veza postojati i dalje – ali ispod njega.

Zbog toga ne udi što se ovaj projekat smatra ne manje nego uvredom, iako iz Hrvatske stižu uveravanja da most ni na koji na in ne e narušavati prekomorsku vezu Bosne i Hercegovine. Me utim, Zagreb ne odustaje od vrstog stava da ne e ustuknuti i da e most biti podignut bez obzira na sve. BiH sa druge strane najavljuje tužbu pred me unarodnim su-dovima, a rasplet se o ekuje u prvim me-secima 2008

STRATEGIJA ZA MPS

U Novom Sadu 14. decembra, a tri dana ka-

snije u Privrednoj komori Srbije, organizovane

su prezentacije nacrta Strategije o konkuren-

tnosti malih i srednjih preduze a, donetog na

inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog

razvoja, a uz podršku pokrajinskih i republi -

kih organa i agencija. Me utim, malo se ko od

privrednika zanimao za ove skupove. Upravo

ovaj detalj je bio istaknut, a upu en je i apel

da mali privrednici Srbije uzmu više u eš a

u kreiranju povoljnijeg privrednog okruženja,

naro ito zato što je sektor MPS jedan od naj-

boljih puteva za smanjenje stope nezaposle-

nosti, i ka pove anju budžetskih priliva.Zna aj

malih i srednjih preduze a za privredu Evrop-

ske unije bio je istaknut i na okruglom stolu

koji je u me uvremenu organizovan, tako e u

PKS, a uz prisustvo gostiju iz EU. Od njih smo

mogli uti ta ne podatke koji govore o stepe-

nu zna aja MPS – u EU ima 25 miliona malih

i srednjih preduze a, što ini 99% od svih pre-

duze a, u njima je zaposleno 95 miliona ljudi

što je 55% zaposlenih u Evropi

INFO

SRBIJA

9

10

GENERALNI PLAN VALJEVAUsvajanje ovog strateškog dokumenta koji su izradili Direkcija za urbanizam i izgra-dnju Valjeva i Institut za urbanizam i ar-hitekturu Srbije, predstavlja ostvarivanje čvrste veze grada sa njegovim okruženjem, pri čemu Valjevo, kao centar Kolubarskog okruga, treba da zadovolji potrebu sada-šnjih i budućih stanovnika za opštim po-boljšanjem kvaliteta života, uz racionalno i realno upravljanje prirodnim i stvorenim resursima na održiv način. Tokom izrade strateške procene razmatrana su pitanja i problemi koji se odnose na zaštitu vazduha, voda, zemljišta, zaštitu od buke, od negativ-nog uticaja saobraćaja, industrije i drugih objekata. Osim privrednog razvoja posebna pažnja posvećena je i razvoju saobraćajne infrastrukture, pa je Planom, pored ostalog, ostavljena mogućnost izgradnje nove dve obilaznice oko Valjeva kako bi se izbegao tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Tu su i osnovni obrisi infrastrukturnog sistema ga-sifi kacije i toplifi kacije.

POVE ANJE UDELA GASA UPOTROŠNJI ENERGENATA

Srbija je na začelju zemalja što se tiče ude-la gasa u potrošnji energenata (samo 13%, naspram nafte sa 27 i uglja sa 53%). Iz tog razloga je u Privrednoj komori jesenasodržano nekoliko susreta nakon kojih bi trebalo da usledi usklađivanje i precizira-nje regulativa u gasnoj privredi.

ODLAGANJE TENDERA ZA PIM

Tender koji je trebalo da se održi sredinom oktobra za prodaju PIM-a, odložen je za ovu godinu, jer sindikati insistiraju na tome da preduzeće bude prodato u komadu, kako bi moglo na najbolji mogući način da nasta-vi sa delatnošću koja je u Srbiji neophodna – usmeravanje vodotokova i gradnja oba-loutvrda. Baš ovakav posao manjeg obima, koji je izveden u Zemunu, pokazuje da PIM ima kapacitete da se razvija u stabilnu fi rmu. Na ovom poslu je PIM obezbedio: sav tran-sport hiljada kubnih metara šljunka i betona iz sopstvene fabrike, sve ugrađene betonske blokove... Sindikat je odlučan da istraje u zahtevima da se privatizacijom ne menja delatnost preduzeća i tvrdi da bi to donelo štetu i radnicima, ali i državi.

KONFERENCIJA O KANALSKIM VODAMA 2009. U SRBIJI

Svetska konferencija o kanalskim vodama WWC 2009. biće održana u Srbiji, prven-stveno zahvaljujući prezentaciji arheolo-ških nalazišta duž Dunava – Vinča, Vimi-nacijum, Lepenski Vir i ostaci Trajanovog mosta. Međutim, za posetioce konferenci-je zanimljive su bile i prevodnice u Malom Staparu, Bečeju i Bezdanu, gde je prvi put upotrebljen vodonepropusni cement za zidanje prevodnica.

Konferencija će biti održavana u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Kladovu, a oče-kuje se da će time biti podstaknut razvoj i korišćenje turističkih i privrednih resursa, kao i da se iskoriste potencijali Dunava za pozicioniranje Srbije u okviru regiona.

U novobeogradskom izložbenom prostoru Expo

XXI, 23. novembra 2007. održan je prvi priva-

tni sajam u Srbiji iz oblasti razvoda elektri ne

energije, automatizacije i industrijske kontrole,

u organizaciji Schneider Electric Srbija d.o.o.

Na 30 štandova predstavljena je celokupna po-

nuda, uz prisustvo inostranih i doma ih stru -

njaka koji su odgovarali na pitanja posetilaca

u vezi sa izloženom opremom i tehnologijama.

Osnovni cilj Sajma je bilo predstavljanje inova-

cija iz Schneidera, i to iz oblasti energetske efi -

kasnosti, industrijske automatizacije i kontrole, i

nadzorno-upravlja kih sistema u objektima.

Sajam je otvorio ambasador Francuske u Srbiji,

Žan Fransoa Teral, zajedno sa kolegom iz Crne

Gore, a uvodnu re imao je i direktor Schneider

Srbija, gospodin ovani Kosta. On je predsta-

vio dosadašnje prisustvo fi rme na našem trži-

štu, i najavio unapre enje poslovanja. Zatim je

pozvao prisutne da se upoznaju sa Schneider

tehnologijama, uz degustaciju francuskih posla-

stica, i naro ito odli nih vina.

U neobi no prijatnoj i gostoprimljivoj, skoro

ku noj atmosferi, uz ljubazno osoblje zaduže-

no za prijatan boravak svih gostiju, posetioci su

mogli da vide proizvode doma ih Schneider-

ovih partnera, ali i da posete nekoliko tribina

koje su održavane u sali za prezentacije u toku

Sajma. Jedno od predavanja bilo je posve e-

no kontroli energetske efi kasnosti proizvodnje

uz pomo najsavremenijih mrežnih mera a za

nadzor i analizu snage, protoka i gubitaka ener-

gije u procesu proizvodnje.U popodnevnim sa-

tima Sajam su posetili i studenti elektotehni kih

fakulteta i viših škola, ne samo iz Beograda, ve

i iz drugih gradova Srbije.

Tako se na kraju dana i završio prvi privatniSajam elektroopreme, ali po svemu vi e-nom, nesumnjivo je da emo imati prilike da i u budu e budemo gosti Schneidera, i nje-govih ljubaznih zaposlenih, iji odnos prema klijentima, gostima i medijima može da služi za primer savremenog poslovanja u Srbiji

SAJAM ELEKTROOPREME SCHNEIDER

NOVI KONCEPT NIP OD 2008. GODINE

Srpski ministar zadužen za Nacionalni in-vesticioni plan, Dragan ilas, najavio je da e u narednoj godini za NIP biti izdvojeno

oko 600 miliona evra i da e ta sredstva biti koriš ena za svrsishodne projekte. U 2008. godini dve tre ine sredstava bi ekoriš ene za infrastrukturu a novac NIP-a više ne e biti trošen na kabinete opština i fi skulturne sale od 2,5 miliona evra. On je najavio da e u naredne tri godine sredstvi-ma NIP biti završeno 80 odsto radova na Koridoru 10, da e biti sprovedena gasifi -kacija zemlje, ali da e biti rekonstruisane i gra ene i škole i bolnice.

Investira e se i u izgradnju i rekonstrukci-ju mostova u Beogradu i celoj Srbiji, a do juna e biti završena obilaznica oko Beo-grada. Ove godine 20 odsto sredstava eostati neiskorišceno, a naredne godine bi trebalo da sva predvi ena sredstva budu potrošena – istakao je ilas i dodao da je ove godine za NIP bilo izdvojeno 550 miliona evra. On se osvrnuo i na u inak Vlade: Nismo dovoljno brzi, ali smo na dobrom putu

3

INFO

10

11

GENERALNI UGOVOR ZA PROKOP

Energoprojekt i javno preduzeće Železni-ce Srbije potpisali su Generalni ugovor o pravu izgradnje komercijalnog prostora iz-nad i u okolini železničke stanice Prokop, saopšteno je u novembru 2007. iz beograd-skog holdinga na sajtu Beogradske berze. Ugovor je potpisan nakon odluke Žele-znica Srbije da se Energoprojekt proglasi najpovoljnijim ponuđačem na tenderu za dodelu prava korišćenja gradnje komerci-jalnog prostora iznad i u okolini Prokopa.

Ugovorom o zajedničkoj izgradnji, defi -nisaće se konkretni načini realizacije pro-jekta. Energoprojekt je postigao načelan dogovor sa gradskom vlašću o plaćanju

naknade za korišćenje zemljišta, a Direk-cija za gradsko građevinsko zemljište je prihvatila da tim novcem fi nansira izgra-dnju prilaznih saobraćajnica i potrebne putne infrastrukture. Iznos naknade još nije određen jer treba utvrditi koliko je u dosadašnjoj izgradnji i plaćanju naknada učestvovala Železnica. Za mesec dana koliko traju pregovori Železnice i Ener-goprojekta iskazana dobra volja svih uče-snika, kao i gradskih i republičkih vlasti, dodajući da se oseća velika želja da se što pre nastavi izgradnja Prokopa.

Gradski čelnici su u vreme pregovora sa Trigranitom izlazili u javnost sa sumom koja se kretala izmedu 28 i 30 miliona evra. Od tog iznosa nisu odustali ni sada, što je potvrdio Đorde Bobić, gradski arhi-tekta. Energoprojekt će, kaže, morati kao i svaki drugi investitor da plati nadoknadu za razliku između prvobitno planiranih 30.000 kvadrata i 128.000 metara kva-dratnih, koji će biti sagradeni u Prokopu.

INTELIGENTNA ZGRADA

Krajem novembra, za drugi kvartal ove godine najavljen je početak funkcionisa-nja prve inteligentne zgrade u Beogradu – objekat B2, u Balkanskoj ulici broj 2. Objekat sadrži 25.000 kvadrata poslov-no-stambenog prostora, 220 parking me-sta na četiri garažna nivoa, 32 stana povr-šina od 50 do 230m2, i oko petnaest lokala za izdavanje, mahom butika garderobe ekskluzivnih robnih marki. Svi ovi delo-vi zgrade biće pod potpunim nadzorom i kontrolom softverskih paketa.

Kompanija Cisko (Cisco Connected Real Estate) je razvila programe prilagođene potrebama korisnika ovog prostora. Ušteda tokom gradnje dostigla je 24%, smanjenje operativnih troškova iznosi i do 30%, a po-trošnja električne energije biće umanjena za čitavih 40%! Svi instalacioni sistemi objek-ta biće integrisani i st avljeni pod jedin-stven sistem nadzora i kontrole: osvetljenje,

protivpožarna zaštita, električna energija, video-nadzor, Internet, telefon, interfon, ventilacija... (u svetu postoje objekti u koji-ma postoji i 30 ovakvih sistema). Sistemi su stavljeni u jednu mrežu i povezani IP-om (Internet protokolom) tako da stanar/za-kupac poslovnog prostora, može sa jednog mesta da upravlja klimatizacijom, greja-njem, bežičnim Internetom... Vrednost čitavog objekta je oko 30 miliona evra, in-vestitor je Mali kolektiv, a početkom leta 2008. biće to prva zgrada u ovom delu sveta sa instaliranom Cisko platformom koja u jednu celinu povezuje 15 podsistema.

U SUSRET UNIVERZIJADI 2009.

Radovi na izgradnji Univerzitetskog sela napreduju brže nego što je planirano, a radi se o investiciji vrednoj 200 miliona evra. Celokupna konstrukcija zgrade u kojoj ce biti smešten menadžment Univerzijade za-vršena je čak 45 dana pre dogovorenog roka. Na preostalih petanaest objekata, završeni su prizemlje i dva sprata, a na gradilištu u tri smene radi oko 1.700 radnika. Izgradnja Univerzitetskog naselja, gde ce biti smešte-no oko 12.000 sportista tokom održavanja Univerzijade 2009. godine, započela je u junu. Trenutno je ovo najveće gradilište u Srbiji, a na izgradnji objekata čija po-vršina iznosi nešto manje od 260.000m2, radi oko 1.700 radnika u sve tri smene.

Izgradnja Univerzitetskog naselja kom-pletno je poverena domaćim fi rmama, a u pripravnosti se nalaze i rezervne fi r-me u slučaju da neka od angažovanih ne poštuje dogovor. Takode, predviđene su i visoke novčane kazne za izvođače koji probiju utvrđene rokove. Uporedo sa izgradnjom sela, rade se i okolne sa-obracajnice. Planirano je da svi prilazi Univerzitetskom naselju budu asfaltirani i po potrebi prošireni. Prvi objekat ce biti gotov na leto sledeće godine i tu ce biti smešten kompletan menadžment, akre-ditacioni centar i prostorije predviđene za intervju, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova radi se projekat bezbednosti. Za rukovodioca izgradnje određen je Delta invest, a za posao nadzora fi rma Mace.

SRBIJA U BROJKAMA:

40 milijardi dinara je šteta od požara leta 2007. u Srbiji48 miliona dinara iznosila je pomo za 7 opština na jugu Srbije pogo ene jese-njim poplavamado novembra u 2007. u 139 projekata-javnih radova investirano 231,3 miliona dinarau prvih 9 meseci Srbija je najviše izvo-zila gvož e i elik (879 miliona dolara), zatim vo e i povr e (338), ode a (317) i proizvode od metala (301). Ovo zajedno ini 37,2% ukupnog izvoza

1,327 milijarde dolara potrošili smo na uvoz nafte i naftnih derivata, 704 na gvož e i elik, industrijske mašine 638, i gas 540 miliona dolara, što zajedno ini33,4% uvozaiz NIP-a za gasifi kaciju Srbije 25 miliona evrau Srbiji 64,5 odsto ljudi nikada nije ko-ristilo Internet, a broj korisnika se u od-nosu na 2006. popeo za 3%. ak 76% korisnika Internet koristi za elektronsku poštudeonica autoputa Niš-Sofi ja, od Niša do Niške Banje, u koju je investirano 31 mi-liona evra otvorena je 2. novembra 2007. godine za saobra aj, a dodatnih 390 mi-liona evra bi e potrebno za izgradnju celog kraka autoputa ka Bugarskoj.iz NIP-a za Srbiju 44 milijarde dinara u 2008.za Vojvodinu e iz NIP-a u 2008. biti iz-dvojeno 9 milijardi dinarau Srbiji po zvani nim statistikama ima 900.000 nezaposlenih što ini oko jedne tre ine radno sposobnog stanovništvakrajem marta 2008. bi e raspisan kon-kurs NIP-a za projekte koji e biti fi nan-sirani u 2009. Kao prioriteti su najavljeni infrastruktura, pove anje zaposlenosti, ljudski resursi i ruralni razvoj

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

INFO

BEOGRAD

11

12

BEDEM IZ XIV VEKAArheolozi koji rade na rekonstrukciji Sava kapije na Beogradskoj tvrđavi otkrili su deo bedema i kapije koji potiču iz 14. veka, iz doba vladavine srpskog kralja Stefana Dušana. Bedem je otkriven tokom raščišćavanja ruševina nastalih prilikom anglo-američkog bombardovanja iz 1944. godine. Ovo je veoma vredno arheološko otkriće koje mnogo govori o istoriji Beogradske tvrđave. Ona je u kasnijim fazama dograđivana, a svoj konačni oblik dobila je u 18. veku. Sada se nalazi u prilično lošem stanju, ali će ipak biti urađena delimična rekonstrukcija i već tokom 2008. biće prezentovana javnosti.

URBANISTI KI PLANOVI NA INTERNETU

Na internet-strani Direkcije od novembra se nalazi preko sedamdeset planova detaljne regulacije objavljenih u Službenom listu grada Beograda od 2003. godine do danas. Direkcija ovim želi da omogući svim građanima uvid u planirane urbanističke i infrastrukturne sadržaje u okviru obuhvata određenog plana. Svaki plan detaljne regulacije biće predstavljen zasebnim mapama koje određuju namenu zemljišta za izgradnju, planiranu i postojeću infrastrukturu, kao i kompletnim tekstom plana. Direkcija će tokom naredne godine dodatno iskoristiti sve prednosti GIS-a i omogućiti istovremeno preklapanje svih mapa iz jednog plana detaljne regulacije.Planove koji su usvojeni pre 2003. godine (odnosno pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji), a koji su preispitani i ostavljeni na snazi u celosti ili u delu, Direkcija će prevesti u formu prihvatljivu za prikazivanje na Internetu i sukcesivno ih objavljivati. Želja Direkcije je da Beograđani budu upoznati sa planiranom izgradnjom grada u kome žive, jer se samo u procesu široke diskusije može doći do najboljih planskih rešenja.

POTRAŽNJA VE A OD PONUDE

Zaposleni u agencijama napominju da je tržište nekretnina zasad stabilno, ali ipak nema novih stanova, koji bi zadovoljili trenutnu potražnju jer u gradu ne postoje veliki projekti izgradnje stambenih prostora i sve se svodi na pojedinačne investitore čiji su kapaciteti neznatni u odnosu na potrebe. Cene stanova oko Arene i u popularnim crvenkapama nerealno su visoke – više od 3.000 evra po kvadratu. Ako uzmete u obzir da se u centru grada i na Vračaru u novogradnji mogu kupiti stanovi za po 2.000 evra po kvadratu, a na Karaburmi i Mirijevu se mogu naći čak i za 850, onda je jasno do kakvih apsurda dolazi na tržištu. Ponuda je i dalje veća od tražnje, naročito manjih i srednjih stanova, kao i uknjiženih

BEOGRAD 2008. GODINE...

AVALA – Krajem 2007. spojene su tri stope (noge) na kojima treba da bude postavljeno telo Avalskog TV-tornja i tako je završen najkomplikovaniji deo posla. Ove noge jesu osnovni razlog zašto je još od svog nastan-ka Toranj predstavljao graditeljski poduhvat prve vrste (ukupna oslona ka površina je oko 3m2). Kraj radova je predvi en za okto-bar 2008.

ZEMUN – Priobalni pojas ispod Gardoša na leto 2008. eka završetak. PIM je iz-gradio obaloutvrdu na Dunavu u dužini od 350m (vrednost poslova 85 miliona dinara). Ugra eno je 54.000m3, 1.300m3 betona, 46.720 betonskih blokova. Bi e zasa enoviše desetina stabala i obezbe ena neopho-dna parking mesta u tom delu zemunskog Keja. U blizini e biti izgra ena i marina.

SAJMIŠTE – Naselje Staro sajmište bi e izmešteno 2008. godine, a u planu je i izgradnja Memorijalnog centra. Ovaj prostor od polovine XX veka eka da bude ure en, a nekadašnje sajamske zgrade (Centralna kula, italijanski, eški, ma arski i turski paviljon, zatim zgrada uprave Sajma i Spasi ev paviljon) koje su za vreme Okupacije služile kao zloglasni logor (preko 48.000 žrtava), zauzela su privatna lica. itava pri a u vezi sa Sajmištem dospevala je u javnost samo onda kada su u Spasi evom paviljonu organizovane žurke, što je valjda jedini takav slu aj u posleratnoj Evropi. Ponovo e biti izgra eni centralni, rumunski, ribarski paviljon, kao i pet jugoslovenskih izložbenih paviljona.Malo je poznato da je pre II rata ovde formirano i prvo naselje na levoj obali Save i napravljen urbanisti ki plan po kom su izgra ene prve, sada ve sasvim devastirane ku e u blizini Sajma. Ekskluzivno naselje je brisano iz memorije grada u sklopu pri e o socijalisti kom Novom Beogradu, a današnji stanovnici naselja Staro sajmište koji žive

u legalnim objektima u Bloku 18 uskoro bi mogli biti preseljeni. Kako se planira, na tom potezu bi e izgra eni komercijalni objekti, pa bi iseljenje moglo da po ne im se odrede investitori.

ADA CIGANLIJA – Najvažnija investicija JKP Parking servisa u slede oj godini bi e izgradnja fast-parka na Adi Ciganliji. Grad Beograd je obezbedio sredstva za ovaj veliki posao, a fast-park sa 1.700 novih parking mesta umnogome e rešiti problem parkiranja na najve em gradskom kupalištu.

NOVA LUKA – Doma a fi rma Ehting u estvova e u izradi studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje nove luke u Beogradu. Cilj ove studije je da ispita tehni ke, ekonomske, ekološke i društvene aspekte u vezi sa izgradnjom nove luke. Taj dokument da e odgovor i na pitanje gde e nova luka u Beogradu biti izgra ena,

na levoj obali Dunava kod Krnja e ili na desnoj obali u blizini naselja Vin a. Studija je jedan od uslova za donošenje detaljnog regulacionog plana, kao i za naredne faze projektovanja. Tom doga aju prisustvovali su Zoran Alimpi , predsednik Skupštine grada i v.d. Gradona elnika, Rudolf Šiker, ministar u Vladi grada Be a, Boris Rankovi , direktor Direkcije za gra evinsko zemljište i izgradnju Beograda, Gerhard Veber, direktor Gra evinske direkcije grada Be a i Oto Švec, direkor fi rme TINA Vienna Transport Strategies. Generalnim urbanisti kim planom do 2021. i Prostornim planom predvi ena je izgradnja nove luke u Beogradu. Naš grad se ubrzano razvija i neophodna mu

je ve a i modernija luka od one koju sada

ima. Veoma sam zadovoljan što e studiju

opravdanosti i ostala važna dokumenta uraditi

stru njaci iz Be a, grada sa kojim imamo

izuzetnu saradnju. Beograd i Be imaju puno

toga zajedni kog, a posebno reku Dunav,

jedan od najvažnijih saobra ajnih koridora u

Evropi. Nova luka u Beogradu bi e od zna aja

za itav region jugoisto ne Evrope – rekao je

Zoran Alimpi .

OBILAZNICA – U 2007. za Obilaznicu je predvi eno 721 milion dinara iz NIP-a, a za-tim je dodato još 458, što uz 300 miliona be-ogradskih dinara ini ukupno 1,479 milijarde – stredstva koja su prvenstveno poslužila da se izmire dugovi prema Planumu i Mosto-gradnji. Za završetak svih radova na 7,7km u sektoru IV – Ostružnica-Orlova a u 2008. bi e izdvojeno 5 milijardi dinara.

TENIS – Beograd bi trebalo u 2008. da dobije dva teniska centra. Kao lokacija se pominjao i blok 62 gde je porodica okovitrebalo da gradi, ali nije sve išlo sasvim glatko sa dozvolama, pa su se pojavile i oštre re i u štampi

3

INFO

12

13

zbog kreditnih kupaca, kojima je to jedan od uslova za dobijanje stambenog kredita. Ponuda je ipak lošija u odnosu na 2005. i 2006. godinu i nema novih stanova na tržištu. Razlog za to je što se danas mnogo manje gradi i nema velikih investitora, ali postoji i dosta nerealnih zahteva, koji se stvaraju zbog plasiranja informacija o naglim skokovima cena na nekim lokacijama. Zbog toga ima stanova čiji vlasnici smatraju da njihove nekretnine vrede više nego u pojedinim evropskim metropolama, ali ih zato prodaju i po dve ili tri godine.

KATASTAR ZELENILA BEOGRADA

Grad je počeo izradu katastra zelenila, koja je poverena JKP Zelenilu. Katastar se radi u GIS-u i obuhvatiće teritoriju jedanaest gradskih opština, na ukupno 70.449 hektara pod zelenim površinama je oko 10.541 hektar. Projekat je nastavak realizacije gradske odluke iz 2002. o izradi Projekta Zelena regulativa Beograda, i na Generalnom planu Beograda 2021. i predstavlja dugoročni razvojni koncept upravljanja sistemom zelenih površina, njihove izgradnje, održavanja i zaštite. GIS čine tipovi zelenih površina koje održava JKP Zelenilo Beograd: parkovi, skverovi, zeleni koridori (zelenilo duž putne mreže i drvoredi), parkovski uređeni delovi gradskih i prigradskih šuma i šuma ada i zelene površine stambenih naselja otvorenog tipa. Katastar za zelene površine kao što su gradske, prigradske i zaštitne šume, forlandi i ade vode javna preduzeća

(npr. JP Srbija šume – ŠG Beograd, JVP Srbijavode) nadležna za gazdovanje nad njima i one čine sadržajni obuhvat geografskog informacionog sistema zelenih površina samo na nivou površine. Ostali tipovi zelenih površina, kao što su posebni zeleni kompleksi, rasadnik, šume i šikare, neuređeno zemljište i močvare nisu obuhvaćeni ovim sistemom.

RASPRODATO ZEMLJIŠTE

Jedan od glavnih kamena spoticanja na koje investitori naiđu ako žele da zidaju jeste pravno-svojinski status zemljišta. Posebno strani investitori koji žele da kupe zemljište, ali to kod nas još nije moguće. Ustav je dozvolio mogućnost da zemljište više ne bude u isključivom vlasništvu države, medutim, nije donet zakon o prometu gradskog građevinskog zemljišta. On i ne može biti donet dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da mu prethodi. Licno se zalažem za to da, kad bude bilo moguce trgovati gradskim gradevinskim zemljištem, ogranicimo tu trgovinu tako što bi moglo da se prodaje samo zemljište na kojem je nešto izgradeno. U suprotnom, desice nam se ono što se desilo Pragu ili Budimpešti, da atraktivne parcele godinama stoje neizgradene, a samo zemljište prelazi iz ruke u ruku - kaže Stanojević. Gradskog građevinskog zemljišta je, sa druge strane, sve manje. Na poslednjoj licitaciji u Novom Beogradu cena kvadrata zemljišta dostigla je rekord od hiljadu evra. Novi izmenama Generalnog

urbanističkog plana, koji se očekuje do kraja godine, mnoge oranice uz autoput ce biti pretvorene u gradsko građevinsko zemljište. Investitori su već osetili da će se to desiti i kupuju poljoprivredno zemljište, mnogi sa idejom da ga kasnije skupo preprodaju.

USKORO TENDER ZA IZGRADNJU GLAVNOG POŠTANSKOG CENTRA

Preduzeće Pošta Srbije trebalo bi da do kraja oktobra objavi tender za izgradnju novog Glavnog poštanskog centra (GPC) u Beogradu, čija je vrednost procenjena na oko 35 do 40 miliona evra, najavili su predstavnici tog preduzeća. Generalni direktor Pošta Srbije, Dragan Kovačević, izjavio je da je izrada urbanističkog projekta u završnoj fazi, a da će tender biti objavljen po dobijanju dozvole Gradskog zavoda za urbanizam.

Kada to bude završeno biće objavljen tender i započeta investicija. Očekujem da će se to desiti do kraja ovog meseca, a u krajnjem slučaju do kraja godine – rekao je Kovačević. On je podsetio da je lokaciju za izgradnju GPC, PTT obezbedio kupovinom vojnog zemljišta u Zemunu, u Ugrinovačkoj ulici, a radi se o izgradnji objekta od oko 17.000m². GPC biće opremljen najsavremenijim mašinama za automatsko sortiranje pisama, kataloga i paketa, a u investiciju gradnje i opremanja tog centra uključeno je i opremanje mašinama poštanskih centara u Novom Sadu i Nišu. Kovačević je dodao da će projekat biti fi nansiran iz sopstvenih sredstava Pošte Srbije

INFO

GAZELA

U me uvremenu se pojavila i ideja da se problem saobra aja reši po novosadskom mode-

lu, tj. da se postave pontonski mostovi koji bi preuzeli bar deo optere enja od

165.000 vozikla dnevno koliko sada trpi Gazela. Me utim, ne toliko po-

stojanje divljih naselja na levoj obali Save, koliko nepremostiv

železni ki vor na desnoj, ovakvu varijantu ine ne-

primenjivom. Ipak, tek kada je sve uzeto u obzir,

postalo je jasno da kao jedino alternativno

rešenje ostaje završetak prilaznih puteva

Ostružni kom mostu, tj radovi na

sektoru IV Obilaznice.

13

energetske efi kasnosti, održivog razvoja i njihove primene u savremenom građevinar-stvu – SAIEnergia koji će 2008 godine biti održan 15-18. oktobra

U Bolonji je od 24. do 28. oktobra 2007. odražan SAIE

– veliki jesenji sajam arhi-tekture i gra evine. Proš-

logodišnjom izložbom SAIE se još jednom potvrdio kao inkubator projekata, tehno-logija, materijala i inovacija

u gra evinskom sektoru. Bolonjski Sajam, u Italiji ali i šire, važi za mesto koje se

mora posetiti i gde se mogu dodirnuti i testirati sve

najsavremenije inovacije u svetu gra evinarstva

Organizatori među brojnim delegacija-ma i pojedincima koji su posetili prošlo-godišnji SAIE (Salone Internazionale dell’industrializzazione Edilizia) ističu u prvi plan goste upravo iz istočne Evrope. Naime, i u Italiji je primećena velika zainte-resovanost fi rmi sa ovog tržišta za nova reše-nja i mogućnosti saradnje kroz distribuciju i franšizing načina rada i novih tehnologija. Goste sa Istoka najviše je zanimala direktna saradnja sa proizvođačima i nosiocima pate-nata iz građevinskih sektora.

Iskustva i znanja Bolonje

Bolonjski Sajam se organizuje preko 40 go-dina i za to vreme je iz godine u godinu pri-kupljao i dopunjavao znanja i iskustva iz svih sektora građevinske industrije i arhitekture. Ova posebnost Sajma je upravo ono što or-ganizatori ističu kao njegovu ključnu odliku.

U skladu sa tim SAIE je pre tri godine po-čeo da izdaje SAIE vodič novih proizvoda. Za ovo kratko vreme Vodič je postao veoma popularna publikacija među građevincima u Italiji, prvenstveno zahvaljujući načinu pre-zentovanja koji je blizak ljudima iz struke.

Bolonjski Sajam pored SAIE-a organizuje i SAIESpring – Prolećni sajam stolarije i završne enterijerske obrade koji će 2008 go-dine biti održan 12-15. marta. U isto vreme se održavaju i dve izložbe: Projekti i pejzaž, i izložba tehnologija i proizvoda za parkove i bašte. Poseban sajam se organizuje na temu

SAIE 2007ME UNARODNA IZLOŽBA TEHNI KIHREŠENJA U ARHITEKTURI I GRA EVINARSTVU

www.buildmagazin.com

sajmovi

SAIE 2007 – LI NA KARTA

260.000 kvadratnih metara izložbenog prostora (180.000 pod krovom i 80.000 na otvorenom)preko 1.700 izlaga a, 350 iz inostran-stva176,500 posetilaca, od ega je 7494 stranaca4 ulaza za posetioceprošireni kapaciteti parking prostora15 hala i 6 otvorenih izložbenih sektora35.000m2 servisnog prostora2 restorana, 4 samouslužne kafeterije i toaleti u svakoj od hala

www.saie.bolognafi ere.it

•

•

•

•••••

PREDNAPREGNUTI BETONI NA SAIE 2007

Drugog dana Sajma u fokusu je bila konferen-

cija Dizajn objekata od prednapregnutog betona. Posetioci su mogli da upoznaju ovu

temu kroz delo jednog od najoriginalnijih arhi-

tekata današnjice Rudy Ricciotti-ja, dobitnika

Velike nagrade za arhitekturu iz 2006. Diskusije

o prednapregnutom betonu i njegovoj upotrebi

u arhitekturi skoro da nikad ne podrazumevaju

doticanje tema kao što su dizajnerska kreativ-

nost, kulturološki okviri... On se smatra prosto

sirovim materijalom za konkretnu upotrebu u

fundiranju, infrastrukturi i teškim konstrukcijama.

Me utim, danas arhitekte pokušavaju da razbiju

ovaj stereotip i da iz prednapregnutog betona iz-

vuku ono najbolje i u estetskom smislu (na foto-

grafi jama dole objekti Ruddy Ricciotti-ja).

Rudy Ricciotti uspeva da iskoristi sve prednosti

ovakvih konstrukcija i da ih primeni na objekti-

ma najrazli itijih vrsta, posve enim kulturi, mu-

zici, umetnosti... gde se prednapregnuti beton

do sada inio kao paradoks

14

Najveći broj posetilaca je iz Francuske – se-verne i centralne, Bretanje, Loare, oblasti uz Ronu i Alpe, mada je ove godine bio i zna-čajan priliv iz Šampanje i Lorene zahvalju-jući u međuvremenu otvorenom istočnom kraku čuvene francuske železnice – TGV. Ipak broj stranih posetilaca je procentual-no porastao mnogo više nego broj domaćih. Ovde nisu samo gosti iz zapadne Evrope, već i iz Maroka, Tunisa, Rusije, Brazila, sa posebnim naglaskom na Poljsku koja je ove godine bila počasni gost Sajma.

Održivi razvoj – klju na temaNakon skorašnjih zaključaka Grenelle Fo-ruma o životnoj sredini održivi razvoj je bio ključna tema brojnih događaja koji su se od-vijali u okviru Batimata: razgovora, tribina, intervjua i predavanja koja su pratila izložbe. Jedan od najznačajnijih događaja bila je Konferencija arhitekata održavana u se-dam poludnevnih termina, organizovana u saradnji sa Međunarodnim udruženjem arhitekata, takođe je bila posvećena cen-tralnoj temi čitavog sajma. Shodno na-javama, predstavljene su arhitektonske i tehnološke inovacije koje promovišu odr-živi razvoj, a zahvaljujući predstavnicima medija one su odmah pronašle put do naj-šire publike.

Naredni Batimat već je zakazan za prvu sedmicu novembra 2009. godine, a kako biste osetili makar još delić atmosfere ovog gigantskog događaja građevinske industrije sveta, možete pogledati i naručiti još više fo-tografi ja ali i video zapise na Internet adresi www.batimat.com

BATIMAT je jedan od najve ih i najzna ajnijih

doga aja u gra evinskoj industriji sveta koji se

održava svake druge godine u Parizu. Dvadeset šesti po redu, održan je od 5. do 10.

novembra 2007. u okviru izložbenog prostora Parc des Expositions, Porte de Versai-

lles na 230.000 kvadratnih metara. Ovde

su na jednom mestu okupljeni najzna ajniji

evropski i svetski proizvo a i i dobavlja i

gra evinskih materijala i opreme

Batimat zbog svega ovoga nazivaju baro-metrom građevinske industrije jer po svom značaju predstavlja njen centralni događaj. Batimat okuplja i sve oblasti i profesije ve-zane za građevinsku industriju: arhitekte i inženjere, planere izgradnje, investitore i menadžere, distributere građevinskih ma-terijala i građevinske trgovce, fi rme koje se bave uređenjem okoline, izvođače i inova-tore, proizvođače građevinskih proizvoda i mašina... i mnoge druge. Izložbeni prostor Batimata je podeljen u sedam sektora po oblastima delatnosti: izgradnja, stolarija i prozori, završna obrada i dekoracija, opre-ma i alati, instalacije i instalacioni sistemi, informacione tehnologije i usluge.

Centralna tema 26. Batimata bila je po-svećena održivom razvoju – oblasti građe-vinarstva koja graditeljima nudi velike mogućnosti napretka. Ovoj temi se sada može prići i kroz veća iskustva prakse (zahvaljujući novim proizvodima i pri-menjenim optimalnim tehnologijama) i možemo videti neke značajne inicijative i istinske iskorake u Francuskoj i Evropi.Promotivne kampanje i mnogi usputni do-gađaji na ovoj izložbi obrađivali su važne teme u okviru sektora održivog razvoja: energetsku efi kasnost, bezbednost, dostu-pnost i komfor.

Batimat je ove godine okupio više posetilaca nego na prethodno održanoj izložbi 2005. godine. Izlagača je bilo otprilike kao i tada, sa nešto većim brojem izvođača, ali jedno-vremeno, sa smanjenim brojem proizvođača iz sveta.

Najveća razlika u tom smislu u odnosu na prošlu godinu jeste uloga medija (radija, te-levizije, ali i štampanih). Ovome je svaka-ko najviše doprinelo prisustvo Ministra za životnu sredinu i održivi razvoj, Ministra za stambena pitanja i Sekretara za životnu sredinu. Mediji su prirodno bili najzainte-resovaniji za napredak industrije i inova-cije, naročito za nosioce nagrada neke od mnogih kategorija. Takođe, velika pažnja je posvećena dvema dodatnim temama Sajma – materijalima i stanovanju budućnosti.

Organizatori Batimata posebno ističu značaj medija, i podstiču njihovo prisu-stvo pokušavajući da ih privuku zanimlji-vim inovacijama koje bi mogle biti inte-resantne indirektnim potrošačima. Svaki predstavnik medija u poseti ovom Sajmu naići će na profesionalan odnos kod izla-gača, inovatora, ali i svih prisutnih profe-sionalaca – graditelja.

BATIMAT 2007 PRAZNIK GRA EVINE


sajmovi

BATIMAT 2007 U BROJKAMA:

1.100 novih proizvoda gra evinske indu-strije prvi put je prezentovano tržištu2.700 izlaga a iz 49 zemalja (preko polo-vine su inile inostrane kompanije)225.361 kvadratnih metara izložbenog prostora u 11 hala447.738 prodatih karata od ega je 80.000 iz 141 države, tj. 18%-18,5% od ukupnog brojapreko 5.000 profesionalaca uzelo je u e-š a u razgovorima koje je organizovao Batimat na temu održivog razvoja

•

•

•

•

•

15

Inidž i identitetIdentitet i imidž neke organizacije će biti formirani iako se ništa ne preduzima.Korporacija obavlja neku svoju aktivnost, zaposleni rade po svom osećaju, a javnost stiče određenu predstavu o organizaciji. Na-izgled to može izgledati kao primer jedne idealne demokratije, ali sa stanovišta PR-a to je očigledna anarhija. Kreiranje imidža od strane profesionalaca, bez obzira da li su to ljudi unutar fi rme ili su za taj posao angažovani konsultanti sa strane, predsta-vlja neophodan, a često i dovoljan uslov za pozitivne rezultate.

Kreiranje nečijeg imidža jeste zahtevan i du-gotrajan posao. Kao i kod svake druge po-slovne aktivnosti mora se znati ko su nalogo-davci, a ko izvršioci. Dešava se da u manjim organizacijama to bude ista osoba. To nije dobro rešenje pošto vlasnik neke male fi rme koji istovremeno formira identitet, a brine i o imidžu, ne može imati dovoljno kritički po-stavljen stav u realizaciji ovih aktivnosti.

Konsultant angažovan sa strane da kreira imidž organizacije identičan identitetu (ili nešto malo bolji) mora, pre svega, izvrši-ti analizu trenutne situacije. Na samom početku mora doneti odluku da li će nalo-godavcu skresati realno stanje ili će mu se ulagivati i prezentovati mu ono što misli da bi on želeo da čuje. Možda će nekada imati probleme ali je bolje saopštiti realno stanje. Sličnu dilemu, primera radi, imaju i dizajneri. Da li da predlože ono što oni misle da je prava stvar ili ono što znaju da će se dopasti klijentu. Struka ili komerci-jalizacija - pitanje je sad?

Ključni element pri kreiranju imidža neke organizacije jesu njeni zaposleni. Ukoliko oni ne shvate ciljeve kreiranja određenog imidža i ako ih ne primene u javnosti dolazi do odsustva željenih rezultata. Mogu posto-jati «smišljeni» otpori promenama, a nekada procedure kreiranja imidža nisu na dovoljno jasan i dosledan način predstavljene. Jedi-no ako svi shvate značaj promena i ako ih usvoje kao svoje lične i zajedničke vrednosti može se očekivati pozitivan rezultat.

Istraživanje korporativnog identitetaOsnovna funkcija korporativnog identiteta je da omogući kompanijama da steknu, una-prede, i zadrže konkurentsku prednost. Sa sa-mim razvojem marketinga i PR-a u moder-nom smislu reči korporacijski identitet je bio poistovećivan sa vizuelnim pojavljivanjem fi rme u javnosti tj. sa njenim logotipom ili zaštitnim znakom. Danas je opšte prihvaće-no da identitet jedne korporacije predstavlja njenu ukupnu komunikaciju oličenu u kul-turi, verovanjima, stavovima, zaposlenima, rukovodstvu, vlasništvu, strategiji.

Proučavanje identiteta podrazumeva rasčla-njivanje njegovih delova i sagledavanje nji-hovog uticaja na organizacione delove neke korporacije. Istraživač identiteta će prvo sa-kupiti sve pisane izvore, kako unutar orga-nizacije (godišnji izveštaj o poslovanju, za-pisnike sa sastanaka organizacionih delova, press clipping i sl), tako i van nje (izveštaji statističkih zavoda, strukovnih udruženja, istraživačkih agencija). Na primer, analizom specijalizovanih publikacija o bankarstvu koje povremeno objavljuju naši dnevni i periodični listovi (jednu od najkompletnijih krajem godine izdaje magazin Ekonomist) kroz predstavljanje rukovodioca banaka, moguće je saznati mnoštvo podataka o identitetu neke banke.

Bitna stvar za istraživača identiteta je po-drška «top» menadžmenta. Najbolje je stavove zaposlenih proveriti neposredno (učešćem na radnim sastancima, uključiva-njem u radni tok aktivnosti) jer se klasičnim intervjuima može steći iskrivljena slika. U većini slučajeva intervjuisana osoba želi da trenutnu situaciju predstavi boljom nego što ona jeste i tada pogrešna dijagnoza vodi ka neadekvatnim savetima za poboljšanje kor-porativnog identiteta.

Svetski hotelski lanci tajno proveravaju iden-titet nekog od lokalnih hotela širom sveta tako što stručnjak za korporativni identitet boravi u hotelu nenajavljen, osluškujući šta se dešava i priča među zaposlenima i ruko-vodiocima hotela.

Tip vlasništva neke korporacije bitno od-ređuje identitet korporacije. Mala privatna fi rma obično prati viziju njenog vlasnika i nije redak slučaj da takav rukovodilac bira tim oko sebe sa sebi sličnim stavovima, kul-turom, stremljenjima i verovanjima. Ipak, i u takvim situacijama dobro je imati jednu osobu u timu koja svojim kreativnim ludilom tera ostale da preispituju svoje stavove. Sa druge strane, jedna velika fi rma u državnom vlasništvu kao što je Elektroprivreda Srbije neće imati rukovodstvo koje će trajno biti vezano sa sudbinom fi rme, a pri donošenju mnogih odluka menadžment će morati da vodi računa o interesima Vlade koji često mogu da budu kontradiktorni.

Promena vlasništva može bitno da promeni identitet neke organizacije. Na bankarskom tržištu Srbije tokom 2005. godine desile su se krupne promene u vlasničkoj strukturi.

Osim u kulturi poslovanja koju su sa sobom donela nova rukovodstva i u samom imenu banaka je došlo do promena. Nakon kupovi-ne većinskog paketa Delta banke italijanska Inteza banka briše staro ime banke i daje joj svoj identitet, austrijska Erste banka menja ime Novosadske banke u Erste bank Novi Sad, dok francuski gigant Kredi agrikol i grčka Alfa banka, za sada, samo dodaju svoj identitet Meridian banci odnosno Jubanci. Pravi izazov za stručnjake na polju korpo-rativnog identiteta i imidža da u kreiranju imidža sprovedu sinergiju vrednosti preuze-te i banke preuzimača.

poslovanje

Jedna od lepih i lako pamtljivih defi nicija PR-a kaže da je ideal da korporativni identitet bude jednak korporativnom imidžu

(ovo važi i za institucije i organizacije koje nisu korporacije, kao i za javne li nosti). A šta je, u stvari, identitet, a šta imidž?

Najkra e re eno, identitet neke organizacije jeste ono što ona u suštini jeste tj. to su verovanja, stavovi, kultura.

Sa druge strane, imidž jeste slika koju javnost ima o nekoj organizaciji ili li nosti. U realnosti su mogu a tri odnosa

ovih dveju stvari:kada je imidž bolji od identiteta tj. da javnost ima bolju

sliku o nekome nego što on u stvari jeste, kada je identitet bolji od imidža tj. kada organizacija ili

pojedinac imaju lošiju sliku u javnosti od realne, kada je identitet jednak imidžu, što je idealna situacija

KORPORATIVNIIDENTITET

Piše: Predrag Karasovi ,vo a projekta u PR agenciji PRAGMA

E-mail: offi [email protected]

www.buildmagazin.com16

U eri današnje globalizacije nacionalna pri-padnost vlasnika takođe može biti bitan faktor identiteta korporacije. Tradicionalno smireni Šveđanin ili Finac svakako će dru-gačije voditi fi rmu od temperamentnog Ita-lijana ili Španca.

Tajnu japanskog buma devedesetih godina prošlog veka svakako čine i stavovi o poslo-vanju koji su generacijama ugrađivani u nji-hov menadžerski kadar. Bum jedne Indije u sferi informacionih tehnologija ne može biti shvaćen ako se ne razume fi lozofi ja njihove poslovne kulture. U sećanju mi je reportaža od pre 15-ak godina na RTS-u kada je jedan nemački biznismen «pocepao» višemilionski ugovor sa jednom našom fi rmom saznavši da je ona za samo nekoliko godina stekla bo-gatstvo koje se u Nemačkoj stiče decenija-ma. Taj tipični Nemac je reagovao na način da «ako su tako lako stekli bogatstvo, mogu tako lako i da ga izgube». U Japanu postoji fi rma koja je u vlasništvu jedne iste porodice više od jednog milenijuma. Šta mislite o nji-hovom identitetu?

Korporacijska struktura i njen identitet

Osnovu korporacijske strukture čini stepen centralizacije i decentralizacije tj. obim sa-mostalnosti poslovnih jedinica. Ukoliko je fi rma centralizovana odluke se donose na jednom mestu, a sve poslovne jedinice pri-menjuju te odluke bez mogućnosti za prila-gođavanje specifi čnostima lokalnog trišta. Rukovodstvu organizacije je lakše da prati izvršavanje postavljenih ciljeva i zadataka, ali, sa druge strane, to donekle ubija mo-gućnost kreativnih rešenja u lokalu.

Primer centralizovanog vođenja organiza-cije jeste ranije pomenuti bankarski sistem. Maksima «misli globalno, deluj lokalno» svoju potvrdu postiže u decentralizovanim organizacionim strukturama. Vrh kompani-je donosi strateške odluke dok rukovodioci organizacionih delova (koji se mogu nalaziti i na različitim kontinentima) donose odluke specifi čne za konkretno tržište.

Gigant industrije bezalkoholnih pića, Koka kola, svoje advertajzing kampanje prilagođava tržištima u zapadnoj ili istoč-noj Evropi, Americi ili npr, arapskom svetu. Tu se prepliću kulturološke, sociološke i/ili verske specifi čnosti određenog tržišta. Analizom velikog broja kompanija nameće se zaključak da je većina kombinacija cen-tralizovanog i decentralizovanog sistema poslovanja. Minimum zajedništva trebalo bi da bude u formi logotipa i načina obele-žavanja poslovnih jedinica, kao i sistemu u kome zaposleni primenjuju zajedničke vre-dnosti organizacije.

Jedan od osnova dobrog korporativnog identiteta jeste i prihvatanje zajedničkih vrednosti od strane većine zaposlenih. To se najlakše može uočiti u trenuci-ma eventualnih kriznih situacija. Što su zaposleni više vezani za vrednosti kompanije (a to se najčešće postiže od-ržavanjem stabilnog sastava zaposlenih koji sa firmom prolaze i kroz uspone i kroz stagnacije ili padove) to će lakše biti rukovodstvu da pozivanjem na te vrednosti (njen identitet) pronađe izlaz iz krize. Ponekad će rukovodstvo morati da primeni strategiju promene korpora-tivnih vrednosti.

Sa razvojem privrede u modernom smislu reči prvo je bilo bitno imati kapital kako bi se postigla konkurentna prednost na tržištu. Zatim je nastupio period u kome se ta pred-nost postizala kroz napredniju tehnologiju u odnosu na pratioce lidera. Trenutno se privredno okruženje nalazi u situaciji da za uspeh više nisu bitni kapital i tehnologija već ljudi i njihova kreativnost i posveće-nost postizanju zajedničkog cilja. Kompa-nije koje su to na vreme shvatile i kod kojih orijentisanost na zaposlene kao osnovni faktor razvoja nije samo na papiru, danas predstavljaju lidere u svojim oblastima.

Zaposleni koji su zadovoljni svojim radnim mestom, stepenom angažovanja i nagrađi-vanja i rado ističu ulogu svoje kompanije u društvu, čine najbolju osnovu za čvrst kor-porativni identitet.

Da bi određeni identitet imao svoju pri-menu u praksi veoma je značajno proceniti koliko je efi kasno rukovodstvo organizacije iskomuniciralo taj identitet do svih zaposle-nih. Analizom svih štampanih i elektron-skih komunikacionih materijala (izveštaji poslovnih jedinica, godišnji izveštaj kompa-nije, reklamni prospekti, oglasi u medijima i sl) ekspert za korporativni identitet i imidž može doći do podataka koliko jasno je sva-ki organizacioni deo shvatio zajedničke vre-dnosti na kojima insistira rukovodstvo. Da li svi promotivni materijali na jednoznačan način prezentuju vrednosti kompanije? Da li svi organizacioni delovi jednoznačno ko-riste ime kompanije? Lider na tržištu Srbije u oblasti konditorskih proizvoda je kom-panija «Štark». Na pojedinim prodajnim objektima se nalazi raniji naziv Soko Štark, a u nekim materijalima se može naći i ime Soko Nada Štark.

Viši nivo organizacione kulture čine i razvi-jeni oblici internog informisanja zaposlenih. Interne novine – newsletter idealno su me-sto za promovisanje vrednosti fi rme. Tu će zaposleni saznati nešto više o aktivnostima organizacije a rukovodstvo može podrobnije pojasniti strategiju razvoja. Čest oblik interne komunikacije jesu i oglasne table, a sve češće i intranet komunikacija putem računara.

Često zaposleni (a ponekad i rukovodstvo) nisu svesni kroz koje sve oblike komuni-ciraju svoj identitet. Način na koji će se neko javiti na telefon, kako će pozdraviti gosta u fi rmi, da li nosi uniformu ili zašti-tna sredstva, ukoliko to radno mesto zah-teva, takođe predstavljaju vid komunikacije. Osmeh i ljubaznostu zaposlenih McDo-naldsa ili, na primer, Banke Inteza (do skora Delta banke) odaju utisak da rukovodstvo tih kuća brine o svojim zaposlenima i da svi za-jedno grade jedan pozitivan identitet. I arhi-tektura eksterijera i enterijera objekata neke fi rme takođe komunicira tj. šalje neku poru-ku korisnicima proizvoda ili usluga. Nakon podrobne analize korporativnog identiteta može se preći na analizu korporativnog imi-dža, tj. na utvrđivanje koliko različite javnosti prihvataju i shvataju određeni identitet.

fokusposlovanje

poslovanjePostavljanje ciljeva korporativnog identitetaKao i kod bilo kog drugog PR posla po-stavljanju ciljeva korporativnog identiteta prethodi jedno istraživanje koje mora po-moći da postavljeni ciljevi budu u skladu sa korporativnom strategijom. Veoma je važno da su i savetnik za identitet i naručilac posla na isti način shvatili postavljene ciljeve. Nije dobra situacija kada savetnik postavi nere-alne ciljeve ali ni ona kada naručilac posla očekuje previše od promene identiteta.

Pojavno je najupečatljivija promena imena organizacije. Nakon II svetskog rata dobar deo fi rmi u ondašnjoj FNRJ, i nakon nje SFRJ, je nosila «revolucionarna» imena kao što su «Sloboda», «Mladost», Prvi partizan i slično, da bi od 90-tih godina prošlog veka privatni preduzetnici u imenu fi rme svom prezimenu dodavali nastavak Co. (engl. company=fi rma, preduzeće). Državni avio-prevoznik je počeo kao Jugoslovenski ae-rotransport, da bi preko Jat Airwais-a sti-gao do imena JAT. Rukovodstvo je pratilo svetske trendove i tako prilagođavalo svoj identitet kroz promenu imena fi rme.

Ciljevi korporativnog identiteta mogu biti različiti: poboljšati komunikaciju unutar or-ganizacije (interni PR), povećati percepciju javnosti o postojanju organizacije, povećati tržišnu vrednost akcija fi rme, saopštiti novu strategiju poslovanja, obezbediti «bezbelnu» integraciju dve ili više fi rmi, stvoriti ugled fi r-me u javnosti, odrediti svoju poziciju u global-nim razmerama. Sa druge strane, rukovodstvo organizacije može, u saradnji sa stručnjakom za korporativni identitet, proceniti da je za različite javnosti potrebno odrediti različite ciljeve identiteta. Kompanija Delta će kada su u pitanju na primer odnosi sa Vladom na jedan način predstaviti svoj identitet i shodno tome postaviti određene ciljeve, dok će Del-ta auto, kao jedan od njenih organizacionih delova, na drugi način postaviti svoje ciljeve u cilju komunikacije sa kupcima svojih proi-zvoda. Naravno da ovi različiti ciljevi moraju da budu kompatibilni i usaglašeni tj. da se uvek na umu ima efekat sinergije.

Struktura neke organizacije umnogome će uticati na njen korporativni identitet. U literaturi su poznate tri vrste struktu-ra: unitarni identitet, identitet komerci-jalnih imena i diversifi kovani identitet. Unitarni identitet podrazumeva da svi pro-izvodi i/ili usluge unutar jedne organizacije koriste isto ime. Prednost ovakvog organi-zovanja identiteta jesu smanjeni troškovi komunikacije, lakše kreiranje osećaja zaje-dništva a organizacioni delovi ne moraju da se bore za svoj poseban identitet. Sa druge strane, opreznije se ulazi u lansiranje novih proizvoda pošto bi eventualni neuspeh imao povratni uticaj i na ostale organizacione de-love koji posluju pod kapom istog imena.

Identitet komercijalnih imena imamo kada se pojedini proizvodi ne vezuju direktno za fi rmu maticu koja ih proizvodi. Na ovaj način moguće je posebno za svaki proizvodi izraditi korporativnu strategiju. Mane ovog pristupa su povećani komunikacijski troškovi i nedo-statak podrške ukupne kompanije u javnosti. Diversifi kovani identitet obično nastaje kada jedna kompanija počne sa proizvo-dnjom jednog unitarnog identiteta a onda se identitet diversifi kuje udruživanjem ili proširenjem posla u potpuno novoj oblasti poslovanja. Ovakva organizaciona struktura omogućava mnogo veću fl eksibilnost tj. orga-nizacija moše koristiti kako koristi iz jedin-stvenog identiteta tako i one iz organizacio-nih delova. Manu čine otežano pojašnjavanje organizacione strukture i eentualno različito tretiranje delova unutar organizacije.

Dilema na koji način organizovati identitet u poslednje vreme naročito je prisutna u auto-industriji. Prisutan je trend ukrupnjavanja kapitala preuzimanjem ili udruživanjem auto-kuća: američki Ševrolet preuzeo je ko-rejski Daevu i potpuno nametnuo svoj identi-tet, grupacija PSA se opredelila da Pežo i Ci-troen unutar grupe zadrže svoje korporativne identitete, integracijom Škode u Folksvagen grupu zadržan je deo prethodnog identiteta uz obilato korišnjenje identiteta majke fi rme. Svetski poznat istorijat nastanka automobila marke Ford dozvoljava ovom proizvođaču da svojim ličnim pečatom i dan danas nastupa na svetskom automobilskom tržištu. Svaka organizacija mora izabrati onu strukturu koja će joj obezbediti najbolju poziciju na tržištu. Privrženost konceptu unitarnog identiteta ne mora nužno značiti da organizacioni delo-vi nemaju određenu samostalnost u kreiranju svog imena. I obrnuto, ukoliko se proceni da će se bolji rezultati postići ukoliko se forsiraju identiteti komercijalnih imena rukovodstvo organizacije može iznaći puteve da se iskori-sti identitet matice.

Kanali komunikacije korporativnog identitetaRukovodstvo kompanije može u određenom trenutku proceniti da je korporativni iden-titet bitnije saopštiti internoj, a u nekom drugom, eksternoj javnosti. Bez obzira na to, mehanizmi komunikacije su isti tj. uko-liko kompanija želi da svi ispravno shvate njen identitet mora ga efi kasno predstaviti.Jedno od najčešće korišćenih sredstava ko-munikacije jesu masovni mediji preko kojih se može stići do najvećeg broja javnosti u naj-kraćem periodu. Reklamna poruka bi trebalo da bude jedinstvena (npr. kod promene imena fi rme) mada se u praksi dešava da organizaci-oni delovi imaju svoje reklamne budžete i da oni šalju različite poruke. Najčešće se to događa kod velikih maloprodajnih sistema. Na pri-meru akvizicije Delta banke od strane Banke Inteza vidi se koliko je bilo bitno u što kraćem vremenu predstaviti javnosti novi brend.

Bilo je potrebno promeniti sve elemente vizu-elnog identiteta (svetleće reklame na ekspozi-turama, reklamni bilbordi, štampane publika-cije, web-sajt i drugo). U protivnom klijenti bi bili u nedoumici šta se stvarno desilo.

Problem centralizovanog uređivanja se javlja i kod štampanih materijala organizacije. U ve-likom fi rmam se sve češće jedna osoba ime-nuje da prati doslednost publikovanih mate-rijala. Veliku podršku ostvarenju ovog cilja daje knjiga grafi čkih standarda u kojoj se do detalja opisuje način upotrebe korporacijskih simbola kao što su logotip, zaštitni znak, slo-gan i drugo. Ne manje bitne su i interne no-vine koje imaju zadatak da do svih zaposlenih prenesu poruke korporativnog identiteta.Jedan od najbitnijih kanala komunikacije je i direktna komunikacija zaposlenih: kroz for-malne (sastanci, brifi nzi, kolegijumi) i nefor-malne (glasine i sl.) kanale komuniciranja.Ako se ovi procesi uspešno sprovedu na nivou in-terne komunikacije velika je verovatnoća da će i do javnosti doći pravi identitet organizacije.

Komunikacijski plan se često defi niše kao po-drška elementima marketing miksa, čuveno 4P (engl. Price, Product, Promotion, Place – cena, proizvod, promocija i distribucija). Samo izbalansiranim odnosom ova četiri ele-menta mogu se postići odgovarajući rezultati. Cena sama po sebi komunicira sa potrošači-ma tj. njome se želi pozicionirati proizvod ili usluga u odnosu na konkurenciju. Poboljšanja i moderan dizajn proizvoda, i način predsta-vljanja, svakako će privući veći broj zaintereso-vanih kupaca. Promocija treba da bude kom-binacija više elemenata od kojih su najbitniji oglašavanje, direktni marketing, propaganda. Kanali distribucije tj. prodaje mogu pomoći ali ako se pogrešno izaberu i odmoći.

Kako bi se dugoročno održao korporativ-ni imidž koji odgovara njegovom identitetu potrebno je pri izradi komunikacionog plana povesti računa o nekoliko stvari. Treba da se odredi koji je cilj saopštavanja korporativnog identiteta. Da li se na primer želi poboljšanje postojećeg imidža. Zatim moramo defi nisati javnosti ka kojima želimo da uputimo poruku i da ih istovremeno klasifi kujemo prema ste-penu važnosti. Iako želimo da kroz komuni-kacijski plan propustimo jedinstvenu poruku možda će se nekad javiti potreba za različitim porukama za različite javnosti. To ne znači da će ista poruka biti različito interpretira-na već da će se određene poruke plasirati do određenih javnosti. Nakon toga sledi izbor komunikacijskih kanala. Cilj nam je da naša poruka dođe na pravo mesto, neizmenjena i po najnižoj ceni koštanja. Može biti veoma važno i vreme kada će se početi sa plasiranjem poruka korporativnog identiteta. Dilema je i da li samostalno plasirati poruke ili angažovati eksperte van organizacije. Nije redak slučaj da se ovo radi kombinovano. Kada se sve ovo de-fi niše pristupa se realizaciji komunikacijskog plana korporativnog identiteta


19

BASF Srbija d.o.o.Triše Kaclerovi a 27L11010 BeogradSrbijatel. +381 11 30 93 400Fax. +381 11 30 93 401www.basf.co.yu

SNAGAGLOBALNOG LIDERA

Posve eni smo stvaranju kva-litetnih inženjerskih rešenja koja doprinose unapre enju celo-kupne industrije betona. Putem stalnog istraživanja i razvoja u pravcu novih proizvoda, sistema, metoda primene i opreme, mi betonu dodajemo novu vrednost. Naša struktura raš lanjena po tržišnim segmentima zna i da možete da se oslonite na blizinu neke od naših regionalnih kompanija uz punu podršku cele globalne grupacije.

Kompanija BASF Construction Chemicals je deo najve eghemijskog koncerna na svetu i tržišni je lider u segmentu dodataka za beton.

Adding Value to Concrete

Beton nastaje očvršćavanjem mešavine mineralnog veziva, kamenih agregata i vode. Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji služe za ispunu betonske mase bez hemijskog učešća. Za spravljanje betona koriste se razne vrste vezivnih materijala, kao što su: cement, gips, kreč, asfalt, epoksi smole… Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju se: cementni betoni, gips betoni, krečni betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd. Agregati za spravljanje betona mogu biti prirodni ili veštački. Najčešće korišćeni agregati su prirodni šljunak i pesak, drobljeni kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni agregati su betonski šljunak i betonski pesak, a ređe veštački drobljeni kamen… U praksi se najviše koriste cementni betoni. Kao vezivo koristi se portland cement. U betonskoj mešavini mogu biti prisutni i različiti aditivi sa ciljem poboljšanja odgovarajućih karakteristika betona.Fizičko mehanička svojstva betona:

čvrstoća pri zatezanjučvrstoća pri čistom smicanjučvstoća pri složenim naponskim stanjimačvrstoća pri dinamičnom opterećenjuvodonepropustljivost betonaotpornost prema dejstvu mraza i soli otpornost na habanjeotpornost na hemijske agensedeformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterećenja

•••••••••

TEMAbroja

Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom naBeton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na itavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se šest milijardi kubnih me-itavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se šest milijardi kubnih me-

tara godišnje, što je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete.tara godišnje, što je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete. Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapošljava oko dvaIndustrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapošljava oko dva miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroši 40% svetskemiliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroši 40% svetske

potrošnje cementa, odnosno betona. potrošnje cementa, odnosno betona. Danas, više nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imajuDanas, više nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju

posebni betoni – izra eni po specijalnim sistemima ugradnje i recep-posebni betoni – izra eni po specijalnim sistemima ugradnje i recep-tima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najopti-tima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najopti-

malnije osobine za svaki od specifi nih slu ajeva upotrebe.malnije osobine za svaki od specifi nih slu ajeva upotrebe.

priredili: Jelena Jeremi , dipl. ing. gra .Mladen Bogi evi

Na osnovnoj verzi-ji strane Vikipedijeo betonu (engl. – conc-rete) izme u ostalog stoji i navod iz lanka

dr Stenlija Vajlda – Dokazi o betonu(Stanley Wild, Concrete evidence, januar 2007, asopis New Scientist), u kom se po-minje da su u Srbiji prona eni ostaci pra-betona od crvenog kre njaka, šljunka i pe-ska, na iskopini kolibe stare 7.600 godina.Dr Sten Vajld je vo a tima za istraživanja gra evinskih materijala BMRU – Building Materials Research Unit, koji sara uje sa nekoliko evropskih fakulteta i instituta

1756. britanski inže-njer Džon Smiton(John Smeaton) prvi je zamešao cement sa šljun-kom i šljakom (opeka u prahu).Ubrzo su i drugi pronalaza i po-

eli aktivnije da eksperimentišu sa istim sastojcima i ve 1824. Džozef Aspdin(Joseph Aspdin) pronalazi kona nu for-mulu. Nastaje proizvod koji pod istim imenom i danas ini osnovu industrije berona – portland cement (ime dobio po cenjenom gra evinskom kamenu). Mešanjem portland cementa sa vodom dobija se plasti no cementno testo – ce-mentna pasta, koja vremenom po injeda menja agregatno stanje i da prelazi u vrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija – kom-pleksan fi zi ko-hemijski proces ija su-ština ni do dan danas nije rasvetljena.

Portland cement karakteriše srazmerno konstantan hemijski sastav i to: CaO (ve-zan) 62-67%, SiO2 19-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%, SO3 najviše 3-4,5%, CaO (ne-vezan) najviše 2%, MgO najviše 5%, alka-lije (Na2O i K2O) 0,5-1,3%

Asirci i Vavilonci su koristili glinu kao veziv-no sredstvo, Egip ani kre i gips, a vulkanski pepeo, kre i glina koriš eni su u Kini na Šan-ksi (Shaanxi) piramidama.

U Rimskom carstvu beton je spravljan od kalcijum-oksida (CaO), pucolanske prašine i plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma sli an današnjem betonu na bazi portland ce-menta, ali stari Rimljani su umeli da koriste i aditive za željene rezultate:

vulkanski pepeo – za dobijanje betona održivog i pod vodomkonjska dlaka – da bi se beton manje sku-pljao pri hidrataciji (o vrš avanju)krv – kako bi beton bio otporniji na mraz u severnim provincijama Carstva

Nakon propasti Rimskog carstva svaki od ovih recepata za spravljanje betona nestaje, a beton je van upotrebe narednih milenijum i po. Na slici dole prikazan je unutrašnji iz-gled kupole Panteona u Rimu. Zahvaljuju ikasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova impresivna gra evina stoji i danas

•

•

•

20 www.buildmagazin.com

Aditivi za beton su supstance koje svo-jim fi zičkim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem utiču na određena svojstva sve-žeg i/ili očvrslog betona. Najčešće korišćeni aditivi su: plastifi katori, aeranti, akscelera-tori (ubrzivači vezivanja i/ili očvršćavanja), retarderi (usporivači vezivanja), zaptivači, antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim temperaturama)...

Aditivi mogu biti u tečnom ili praškastom stanju, a njihovo doziranje je obično oko 5% mase cementa, i dodaju se mahom prilikom spravljanja betonske mešavine.

Plastifi katori su dodaci koji poboljšavaju ugradljivost i obradivost betonskih smeša, pa se može reći da oni predstavljaju regulatore reoloških* svojstava svežeg betona (*nauka o deformacijama i tečenju metala). U novije vreme sve više ulaze u primenu tzv. superpla-stifi katori i hiperplastifi katori koji omoguća-vaju još značajnije smanjenje količine vode u svežem betonu, a da se pri tome ne ugrožava njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje vode može da iznosi i preko 30%.

Aeranti (uvlačivači vazduha) su aditivi pu-tem kojih se u strukturi betona formiraju

mehurići (globule) vazduha reda veličine 0,01-9,3mm. Ovi mehurići su ravnomer-no raspoređeni unutar mase betona, i takva struktura uslovljava povećanje otpornosti na dejstvo mraza.

Zaptivači isto kao i aeranti, mogu se sma-trati za aditive regulatore strukture betona. Nakon njihove reakcije sa klinker minera-lima dobijaju se produkti koji zaptivaju ka-pilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način povećava se stepen vodonepropustlji-vosti očvrslog betona.

Aksceleratori su najčešće jedinjenja hlori-da, pri čemu je najpoznatiji i najčešće upo-trebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On ne utiče bitno na vezivanje cementa, ali u značajnoj meri ubrzava proces očvršćavanja.

Retarderi deluju na taj način što oko zrna cementa stvaraju opne koje sprečvaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji ce-ment-voda. Najpoznatiji i najrasprostranje-niji retarder u upotrebi je sadra.

Inhibitori korozije se koriste kako bi uma-njili koroziju čelika (armature) u betonu.

Vrska je hemijski aditiv koji se uglavnom ko-risti prilikom vezivanja novog betona za stari.

Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja sve-žeg betona. Deluju tako što snižavaju tač-ku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom omogućava se izvođenje betoniranja i na temperaturama nižim od 0°C.

Vrste betonaPrema načinu ugradnje razlikujemo monoli-tni i montažni beton. Monolitni beton se u tečnom stanju ugrađuje na samom gradilištu (gde se i proizvodi ili doprema kamionima-mikserima). Montažni beton se koristi za fabričku izradu modularnih betonskih kon-strukcionih elemenata (blokova, stubova, greda, panela i dr.), koji se zatim montiraju na gradilištu. Prema sadržaju vode razlikuje se: vlažan beton sa malo vode (ugrađuje se nabijanjem ili vibriranjem), plastičan be-ton sa umerenom količinom vode (uliva se u kalupe armirano-betonskih konstrukcija) i vrlo plastičan beton sa većim sadržajem vode (ugrađuje se livenjem). Proizvode se i naročite vrste cementnog betona, od kojih su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton, brizgani beton i laki betoni raznih sastava.Prema zapreminskoj masi betoni su pode-ljeni na lake i teške betone.

Laki betoni su podeljeni na: lakoagregatne betone, jednozrne betone i ćelijaste betone.Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi cementa, vode, lakih agregata i eventualno

aditiva. Ovi agregati mogu da budu neor-ganskog ili organskog porekla. Lakoagrega-tni betoni se koriste za izradu: raznih ploča i blokova, podloga za podove, završnih slo-jeva podova...

Jednozrni betoni sastoje se od jedne frak-cije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cemen-tne kaše. Cementne kaše treba da bude toli-ko da se pomoću nje izvrši slepljivanje zrna agregata, bez popunjavanja praznih prostora između zrna. S obzirom na vrlo mali sadržaj cementa i na veliku poroznost, čvrstoća ovih betona ne prelazi granicu od 10MPa.

TEMAbroja

Stadion Giants-a, njujorškog predstavnika u NFL-u (liga ameri kog fudbala), otvoren je oktobra 1976. godine pred 75.000 ljudi. Ve tog dana svako na tribinama je uo ili verovao da je u betonu pod njim godinu dana ranije završio uveni vo a sindikala-ca Džimi Hofa (Jimmy Hoffa).

Hofa je nestao 30. jula 1975. godine i od tada, uprkos brojnim glasinama ili tvrdnja-ma osu enih mafi jaških šefova i ubica da znaju gde je završino Hofi no telo, najšire prihva ena teorija ostaje da je ubetoniran u njujorški fudbalski stadion tokom gradnje

Vodotornjevi u Kuvajtu su svakako jedan od najpoznatijih spomenika arhitekture iz-ra enih od prednapregnutog betona, i prvi savremeni arhitektonski simboli arapskog sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju to-kom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lind-strom i Malen Bjorn, a izvo enje radova povereno je našem Energoprojektu.

Tornjevi su otvoreni za posetioce marta 1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m, drugi 187m i na njemu su restoran i vidi-kovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno 4.500l vode, dok je tre i toranj bez lopti i služi kao gromobran i nosa rasvete za druga dva.

Tornjevi su pretrpeli ošte enja tokom Zali-vskog rata 1991. ali su zatim odmah potom obnovljeni i vra eni u prvobitno stanje

Napomena: narodni obi aj da se u temelje ku eubetoniraju kokoške, puževi i kovanice nema ni-kakve veze sa aditivima za beton

21www.buildmagazin.com

Ćelijasti betoni se dobijaju tako što se svežem betonu dodaju određena sredstva, putem kojih se ostvaruje porozna struktura očvrslog betona. Najpoznatiji ćelijasti beto-ni su gas-betoni i peno-betoni.

Najpoznatija vrsta gas-betona je siporeks. Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili kreča), vode i praha aluminijuma. Pod uti-cajem oslobođenog vodonika dolazi do na-dimanja mase, odnosno do stvaranja velikog broja mehurića - pora u masi materijala. Peno betoni su laki betoni ćelijaste struktu-re, kod kojih se ćelije ne stvaraju hemijskim putem, već mehanički (mešanjem). Razne emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje pene. Ćelijaste betone odlikuje velika poro-znost koja se kreće u granicama od 60-80%. Zapreminske mase su im izuzetno male i iznose od 300-1200kg/m3.

Teški betoni imaju zapreminsku masu već od 2500kg/m3. Velika zapreminska masa teških betona ostvaruje se upotrebom te-ških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili spe-cijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika. Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških betona, dodaju im se jedinjenja bora ili li-tijuma. Čvrstoće teških betona nisu visoke; čvrstoća na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se zatezna čvrstoća kreće od 1-3MPa.

Armirani beton je materijal koji vezuje be-ton i čelik u jednu monolitnu celinu, u kojoj su spojene povoljne osobine oba materijala.U armirano betonskoj konstrukciji beton prima naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih nosača može se povećati nekoliko desetina puta u odnosu na nearmirane nosače.

Mikroarmirani beton se sastoji od kompo-zitnih vlaknastih materijala omotanih poli-mernom smolom, koji su alternativa čeličnim armaturnim šipkama ili mrežama. Polimerna armaturna vlakna, karbonska i staklena, već predstavljaju komercijalni proizvod u građe-vinskoj industriji. Predviđena su za upotrebu kao zamena za armaturni i prenapregnuti čelik. S njima se izbegava problem korozije, a imaju i neke druge poboljšane karakteristi-ke u odnosu na obični čelik. Fiberglass šipke su pogodne za manje opterećene elemente: ograde, obložne panele, za betone izložene mrazu ili solima: luke, ploče mostova, auto-puteve u ekstremnim uslovima.

Betoni visokih čvrstoća imaju čvrstoću na pritisak veću od određene vrednosti koja je vremenom polako rasla. Sredinom prošlog veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona danas u većini zemalja 60 MPa. Beton viso-kih čvrstoća, osim što ima veliku čvrstoću na pritisak, poseduje i ostala mehanička svoj-stva koja mu daju veću trajnost i otpornost na agresivnije delovanje okoline. Dobra za-štita armature, trajnost, velike rane čvrstoće, visoka otpornost na mraz i na habanje i laka ugradljivost svežeg betona razlog su češće primene betona visokih čvrstoća.

Prskani beton ili torkret-beton (ime dobio po proizvođaču pumpi Torkret; eng. shotcrete), postavlja se na željeno mesto pomoću kom-presovanog vazduha. Torkret-beton se često koristi prilikom betoniranja kosih/vertikal-nih zemljanih ili kamenih površina, pošto eliminiše potrebu za oplatom. Ponekad se koristi za ojačavanje stene, prilikom gradnje tunela, zaštite saobraćajnica od odrona i sl.

Postoje suvi i mokri postupak ugradnje tor-kret-betona. U suvom se cement i agregat me-šaju u mašini, suva mešavina se potiska kom-

Nema ka je svakako zemlja iji objekti u betonu prevazilaze popularnost svih dru-gih. Vu ija jazbina (slike ispod), danas se zapravo nalazi na teritoriji Poljske, ali tokom pet godina rata ona je služila kao Glavni štab nema ke komande. Sastojala se od 80 objekata od kojih su 50 bili bunke-ri. Imala je sopstveno napajanje, železni kikrak, avio-pistu, kazino, bioskop...

Atlantski zid, zapo et 2. marta 1944. na obali Normandije sa injen je od 3.000m3

betona, a bunkeri za artiljerijska oru a (sli-ka dole) imali su zidove debljine oko metra. Na ove objekte ba eno je preko 2.000t sa-vezni kih bombi, ali su oni i do danas ostali mahom netaknuti.

Na slici iznad: betonski bunker tipa M272 – ovakvi bunkeri bili su raspore eni duž i-tavog pojasa uz obalu Atlantskog okeana.

uven je i bunker u Berlinu (slika dole), u kom je Hitler proveo poslednje dane sa svojim poslednjim preostalim generalima, Evom, i Gebelsom sa porodicom. Ispred tog bunkera su prona ena i dva ugljenisana za-kopana tela za koje se pretpostavlja da su tela Hitlera i Eve Braun. Ovo mesto je danas okruženo kompleksom stambenih zgrada

TEMAbroja

Brod SS Sapona gra en je kao parni te-glja sa betonskim trupom za vreme Prvog svetskog rata po nalogu predsedni-ka SAD-a Vudroa Vilsona. Završen je tek pošto se rat završio, i jedno vreme služio je kao skladište nafte. Brus Betel 1924. ku-puje i seli brod na Bimini, gde opet služi kao skladište – ali alkohola, za vreme pro-hibicije. Dve godine kasnije, pre nego što je Betel stigao da ga pretvori u no ni klub, uragan uništava brod. Za vreme drugog svetskog rata olupina služi kao trenažna meta mornarice i avijacije SAD, a 2004. uragan otkida krmu. Danas je ovo mesto popularan reper za ronioce

Na narednim stranama ima ete priliku da upoznate sredstva za zaštitu betona i be-tonskih konstrukcija ameri ke kompanije Evercrete koje kod nas predstavlja fi rma Comprivex.Tako e, predstavljamo vam i renomiranu fi rmu Inco koja se bavi sanacijom beton-skih konstrukcija koriste i u svom radu najsavremenija sredstva: karbonska vla-kna, epoksidne smole, torkretiranje...

Lensim-Neoton e vam se predstaviti lakom betonskom masom Politerm Blu, široke primene u gra evinarstvu.Vide emo i program galanterije za beton fi rme MB Company, i posebno, njihovu ponudu distancera za armiranje

22

23

presovanim vazduhom, a voda za hidrataciju se dodaje na završetku creva prilikom izbaci-vanja mešavine, dok se u mokrom postupku mešavina priprema sa svom neophodnom vodom i takođe se pumpa crevima. Međutim, ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek na ustima creva i raspršuje beton u željenom pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati adi-tivi aksceleratori i vlakna kao armatura.

Ime Gunite se često koristi za torkret, ali je pravilno samo kad se odnosi na suvo-me-šani i nekada je to bilo zaštićeno ime. Ovaj tip betona je sposoban da razvije visoku čvr-stoću samo par sati nakon postavljanja. Ova osobina ima prednosti kao što je brzo ukla-njanje oplate i nastavak gradnje, popravka puteva koji mogu da se puste u promet samo nekoliko časova kasnije...

Betoni armirani kratkim čeličnim žicama se najčešće koriste za prskani beton (mlazni beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature vrlo teška ili skupa (primarna tunelska obloga). Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer se čelične žice (najčešće posebno oblikovane) mešaju u mešalici zajedno sa betonom.

Betoni od reaktivnog praha poseduju vrlo visoke čvrstoće na pritisak od 200 do 800MPa i vrlo velike čvrstoće na savijanje 25-150MPa. Treba napomenuti da je na gradilištima do sada ostvarena čvrstoća na pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pre-tpostavka kod betona od reaktivnog praha da će materijal sa malim brojem nedostata-ka, kao što su mikropukotine i pore, ostvariti veći postotak potencijalne čvrstoće defi nisa-ne njegovim komponentama. Ovaj beton sadrži čestice manje od 0,1μm, pa do pribli-žno od 400 do 600μm. Čelična vlakna koja se dodaju u ovaj beton su dužine 13mm i prečnika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke čvr-stoće na istezanje od oko 2500 MPa.

Ferocement je atraktivan građevinski mate-rijal, širokih mogućnosti upotrebe i poželjnih fi zičko-mehaničkih svojstava. Načinjen je od portland cementnog maltera i više slojeva fi nih mreža. Mreže su najčešće od čeličnih žica, a izrađuju se još od polipropilena, jute,

vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement se razlikuje od konvencionalnog armiranog betona uglavnom po načinu armiranja, upo-trebe samo sitnih frakcija agregata (peska) za izradu maltera, što mu daje bitno drukčija svojstva i mogućnosti primene. Ugrađena armatura vrlo se lako savija u fi nalni oblik, pa se ferocement može upotrebljavati za iz-radu zakrivljenih ploča raznovrsnih oblika i namena. U početku ferocement se uspešno upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za iz-radu brodova i čamaca.

Samougrađujući beton je razvijen u Japanu 80-ih godina XX veka nakon uviđanja pro-blema ugrožene trajnosti betona usled koro-zije armature nastale zbog nekoherentnosti mase, odn. zaštitnog sloja. Uzrok ovome bio je nedostatak stručne radne snage prilikom ulivanja betona, posebno u uslovima nepravil-nih oplata i gusto raspoređene armature. On je u osnovi baziran na standardnom betonu uz dodatke koji umanjuju potrebnu količinu vode, a povećavaju želatinoznost smese, stva-rajući tako beton visoke čvrstoće i trajnosti.

Prednapregnuti (prethodno napregnuti) beton je vrsta armiranog betona, kod koga se armatura pre ugrađivanja betonske sme-še prethodno napregne zatezanjem (120-130MPa). Armatura od visokokvalitetnog čelika održava se u zategnutom stanju sve dok beton dovoljno ne očvrsne i ne dođe do prijanjanja betona za armaturu. Uklanja-njem opterećenja armatura se skupi zbog svoje elastičnosti i stisne beton, tako da je armirano betonska konstrukcija u stanju da bolje izdržava zatezna naprezanja. Primena prednapregnutog betona neizostavna je pri izvođenju konstrukcija koje trpe velike sile pritiska, zatezanja ili torzije, kao što su mo-stovi i vijadukti, vodotornjevi i sl.

Osobine betona čine ga nezamenljivim kod građevinskih poduhvata najviših kategori-ja visoko i niskogradnje: infrastrukture, fundiranja, usmeravanja i kontrole voda... Nove tehnologije i razvijanje novih mate-rijala čini se da za dugo neće ugroziti dobri stari beton... One će pre pomoći da upotre-ba betona prevaziđe okvire u kojima se sada kreće, i da odgovori na nove izazove

13. avgust 1961. – 9. novembar 1989. Skoro tri decenije zid i bodljikava žica raz-dvajali su Berlin po liniji duga koj 155km. Zid prose ne visine od tri i po metra ubrzo je postao simbol Hladnog rata, a podeljen Berlin je bio slika sveta u malom

Berlin ima i novi simbol grada na injen od betona – 2.700 betonskih kubusa posta-vljenih nedaleko od Brandenburške kapije 2005. kao uspomena na žrtve holokausta, izazvali su svojevremeno velike polemike u javnosti. Kriti ari su zamerali da se predugo ekalo na odavanje po asti Jevrejima, kao i

to da je spomenik previše apstraktan

Mlada fi rma Asa Ibelik prezentuje svo-ju ponudu na polju montažnih betonskih kostrukcija. Kod njih dobijate kompletnu uslugu: projekat, transport prefabrikova-nih elemenata (stubova, greda, predna-pregnutih krovnih nosa a), montažu, za-vršnu obradu za objekte svih vrsta

TEMAbroja

INCO DOOPreduze e za inženjering

konsalting i projektovanje

Cviji eva 6211000 Beograd

tel/fax: +381 11 617 110mob: +381 63 305 200


INCO DOO je preduze eza projektovanje i izvo e-nje specijalisti kih radova

u gra evinarstvu koji se primenjuju pri sanacijama ošte enja konstrukcija na-

stalih kao posledica po-plava, požara, zemljotresa, eksplozija, kao i od nekva-litetno izvedenih radova ili

grešaka u projektu. Osim sanacija ošte enja nastalih

prirodnim katastrofama INCO je zauzeo i zna ajnomesto u obnavljanju ošte-

enih objekata nakon NATO bombardovanja. Pored

sanacionih radova, izvo-de se i zaštitni radovi koji omogu avaju produženje veka konstrukcije, kao što

su hidroizolacije, antikoro-zivna zaštita i drugo

Inco u skladu sa specifi čnošću i delikatnošću svih

ovih radova, primenjuje najsavremenije svetske

tehnologije. Takođe ulaže i značajne napore, s ob-

zirom na eksluzivitet tih materijala i tehnologija,

da izvrši sva prethodna ispitivanja i provere njiho-

vih tehničkih karakteristika, kao i samoinicijativ-

no prilagođavanje tih materijala potrebama kon-

kretnog posla. Osim toga, zbog neodgovarajuće

ponude na tržištu, pojedine materijale preduzeće

proizvodi samo, uz svu potrebnu atestnu doku-

mentaciju. Delatnost preduzeća Inco se načelno

može podeliti u nekoliko oblasti:

projektovanje i izvođenje sanacionih radova uz

primene najsavremenijih tehnologija

specijalne hidroizolacije

izrada novih sistema

Poseban izazov za preduzeće Inco uvek je bilo

projektovanje i izvođenje radova na podizanju

posrnulih delova (ili celih) konstrukcija, njihovo

ispravljanje ili vraćanje u prethodnu funkciju.

Metode i proizvodi koje Inco primenje u radu sa

betonskim konstrukcijama su:

karbonski laminati i trake – za ojačavanje kon-

strukcija kod promene namene ili sanacije pre-

thodno učinjenih grešaka, odn. nastalih oštećenja

epoksidne smole niskog viskoziteta – injektira-

nje prslina u betonskoj konstrukciji

poliuretanske smole – za zaptivanje i saniranje

pukotina u betonu (sprečavanje procurivanja)

torkretiranje – ojačavanje zidnih platana, osi-

guravanje klizišta i odrona prskanjem betona

ankerisanje i bušenje rupa u betonu – ugradnja

ankera epoksidnim smolama, poliuretanima ili

brzovezujućim betonom

•

•

•

•

•

•

•

•

Ojačavanje konstrukcija armirano-betonskih zi-

dova i stubova torkretiranjem (slika ispod) izve-

deno na zgradi Alfa banke u Knez Mihajlovoj.

Na prethodno posta-

vljenu mrežastu ar-

maturu na zidovima, i

uz dodatnu armaturu

na stubovima, izvrše-

no je ojačavanje kon-

strukcije povećanjem

mase betona.

Ovo povećanje je ostvareno torkretiranjem uz spe-

cijalne aditive koji obezbeđuju adheziju između

starog i novog betona. Ukupno je iztorkretirano

1.200 metara kvadratnih površine.

Inco poseduje brojne reference u sanaciji betona

(ali i drugih konstrukcionih materijala):

Beograd – Astra banka (ojačavanje stubova spi-

ralno lepljenom karbonskom trakom), zgrade

B92 i Elektrometala (ojačavanje konstrukcije radi

uklanjanja nosećih stubova), Alfa banka i Parti-

zanka (sanacija konstrukcija torkretiranjem)

Banatski Dvor – podlivanje teških mašina

epoksid-betonom

Pančevo (industrijska zona) – sanacija buster-

pumpi, sanacija temelja cevovoda i sanacija ba-

zena za hemijsku pripremu vode

Leposavić – izrada projekta i sanacija mosta

Ovčar banja – sanacija klizišta

Ovo je samo najsažetiji spisak radova koje je

uspešno izveo Inco! Kada se tu dodaju i sanacije

u krugu fabrika US Steel (Smederevo), Lafarge

(Beočin), itd. – jasno je da na našem tržištu nema-

ju konkurenciju

•

•

•

•

•

Inco je prvi u bivšoj SCG primenio karbonska

vlakna na polju oja avanja konstrukcija, što je i

publikovano u nau nim serijalima RTS-a (Nau ni

leksikon, Nau ne novosti...). Uprkos pojavi drugih

preduze a koja u ponudi navode i ovu delatnost,

fi rma Inco stoji iza stava da jedina na našem tr-

žištu poseduje neophodno znanje i iskustvo koje

garantuje kvalitetno obavljen posao.

Na slici (desno) prikazano je oja avanje betonskog

stuba karbonskim trakama, dok fotografi ja u zagla-

vlju (sasvim gore) prikazuje oja avanje betonske

plo e karbonskim laminatima

LEK ZA VAŠE KONSTRUKCIJE

INCOTEMA broja


COMPRIVEX DOOGeneralni distributer zaEvercrete Corporation

Ljutice Bogdana 1a11000 Beograd

tel: + 381 11 2650 118fax: + 381 11 3674 638


Na tržištu Srbije vegodinu dana preduze eComprivex d.o.o. Beograd uspešno posluje i razvija distributivnu mrežu hidroizolacionih materijala ameri ke kompanije Evercrete Corporation. Svi profesionalci iz oblasti gra evinarstva svesni su problema brzog starenja betonskih, cementnih i drugih površina, što se doga a ukoliko ove nisu valjano zašti ene od vlage, konzervirane, i tretirane na dobar i pravilan na in

Ekološki hidroizolacioni proizvodi kompanije

Evercrete upotrebljavaju se širom sveta već 60 go-

dina, tokom kojih uspešno rešavaju sve probleme i

zahteve vodootpornosti i zaštite betona, ali i drugih

prirodnih materijala. Iskustva američke građevin-

ske industrije, kao jedne od apsolutno vodećih u

svetu, svakako da predstavljaju najbolje reference

za svaki od proizvoda koji je nastao pod njenim

okriljem. Ovo naročito važi za proizvode iz do-

mena hemijske industrije namenjenih za primenu

u građevinarstvu.Evercrete proizvodi prisutni su

na objektima visoke i niskogradnje, pri zaštiti pute-

va, mostova, brana, javnih površina... BUILD vam

sada predstavlja samo neke od njih u ponudi fi rme

Comprivex...

Evercrete DPS (Deep Penetrating Sealer) je je-

dinstveni i veoma trajan hidroizolacioni materijal.

DPS je ekološki pogodno, bezmirisno, bezbojno,

neotrovno i nezapaljivo sredstvo, koje je sigurno

i jednostavno za upotrebu. Napravljen je na bazi

vode i minerala, i može se primeniti na svim be-

tonskim i cementnim površinama. Kada se nane-

se, prodire 3-4cm ispod površine betona i reaguje

sa alkalima i krečom u betonu. Tako se formira

membrana od silicijumovog gela u porama i ka-

pilarima betona, trajno onemogućavajući prodor

vlage a ipak dopuštajući da beton diše. Vremenom,

tako formirana membrana od silicijumovog gela,

hidrira i očvršćuje prelazeći u kristalnu strukturu

čime se povećava tvrdoća i izdržljivost betona.

Izolacione mase koje se nanose na površine od

čvrstih smesa i materijala namenjenih kretanju

pešaka ili vozila, ili na bilo koju podlogu koja trpi

sile trenja, nakon određenog vremena pohabaće se

i na kraju i sasvim nestati usled dejstva trenja, kao

posledica fi zičke abrazije, ostavljajući pri tom po-

vršinu u potpunosti nezaštićenu.

DPS, za razliku od takvih masa, trajno postaje deo

betona, i štiti ga od vlage, smanjuje cvetanje beto-

na, pravi zaštitu koja ne traži ponavljanje, povećava

žilavost i čvrstoću betonske površine, može se upo-

trebiti i na suvoj i na mokroj površini, smanjuje pra-

šenje betona, poboljšava prijanjanje ostalih završnih

slojeva, štiti beton od uticaja hemikalija...

Evercrete Deep Clean je još jedan vrhunski pro-

izvod za zaštitu betona iz ponude Comprivex-a.

Radi se o višenamenskom čistaču zaprljanih be-

tonskih površina koji uklanja dubinske mrlje od

ulja, osip od kristala i soli, čađavost i prljavštinu.

Ekološki je prihvatljiv, biološki razgradiv i neotro-

van – odobren od Ministarstva poljoprivrede SAD.

Jedostavan za korišćenje, u svojoj punoj snazi pred-

stavlja ekološku alternativu hidrohlornoj i drugim

kiselinama za pripremno i osnovno čišćenje: beton-

skih podova, zamrljanog betona, prilaznih puteva,

opeka, kamena, pločica, motora...

Evercrete Top Seal je bistar, mat, neotrovan,

jed-noslojni hidroizolator sačinjen na bazi vode i

minerala. Sposoban je da produži vek trajanja be-

tonskih i drugih površina štiteći ih od svih uticaja:

prirodni kamen, opeka, granit, popločanje, fasade,

mozaik, neglazirane obložene površine – podovi u

kuhinjama i kupatilima. Prednosti Top Seal-a su:

jednokratna upotreba, ostavlja čist prirodni završni

sloj, ne menja boju, teksturu ili bilo koje drugo fi -

zičko svojstvo površine na koju je nanesen, smanju-

je cvetanje, štete od smrzavanja, suzbija rast algi i

plesni, UV stabilan, sprečava pojavu mrlja od vode

na popločanoj i teraco površini.

Evercrete Everwood ekološki je prihvatljiv, neo-

trovan, nezapaljiv dubinski izolator za drvo. Osobi-

ne i kvalitet ovog proizvoda u potpunosti su dosle-

dne onima koje imaju Evercrete-ovi proizvodi za

beton i druge čvrste površine.

Hidroizolacija je važan faktor zaštite i bezbednosti

objekta koji ima uticaj na vrednost i rentabilnost

bilo koje građevinske investicije. Vek trajanja sva-

kog objekta u najdirektnijoj je vezi sa kvalitetom

hidroizolatorskog proizvoda i kvalitetom njihove

primene i ugradnje. Nije mudro štedeti na hidroi-

zolaciji, već ona zahteva najstručniji rad ali i najkva-

litetnije materijale. U preduzeću Comprivex d.o.o.

uvek ste dobrodošli, sve Vaše zahteve će razmotriti,

posavetovati Vas i ponuditi Vam najbolje rešenje

Hong Kong | hram | everwood

TEMA broja

REŠENJA ZA BETON KOJA IZDRŽAVAJU TEST VREMENA

COMPRIVEXREŠENJA ZA BETON KOJA IZDRŽAVAJU TEST VREMENA

COMPRIVEX


ASA IBELIK

Sedište fi rme11000 Beograd

Milana Raki a 48tel: +381 11 38 30 953

Proizvodnja11320 Velika Plana

28. oktobar 66 tel: +381 26 51 51 40

e-mail: offi [email protected]

Mlada fi rma na našem tržištu ASA IBELIK, na-

stala je udruživanjem stare jugoslovenske fi rme

Ibelik i strateškog par-tnera – uvene ma arske

kompanije Asa (Aša). Firma se bavi projektovanjem,

proizvodnjom i izvo enjemmontažnih prednapregnu-

tih armirano-betonskih konstrukcija i industrijskih

podova, i samo u drugoj polovini 2007. ugradili su

preko 15.000 kubika beto-na, izgradivši više desetinahiljada kvadratnih metara

U Kompaniji kažu da je ovo tek početak i da se

već za ovu, 2008. godinu, sprema unapređenje po-

slovanja: namesto sadašnjih 65 zaposlenih biće do

100 ljudi, a umesto 120 kubika izlivenog betona

dnevno u proizvodnim pogonima u Velikoj Pla-

ni (površine 4.000m2), za ovu godinu pripremaju

proširenje kapaciteta na 170-200m3 betona dnevno.

Asa Ibelik koristi sistem brze gradnje proizvo-

dnjom prefabrikovanih elemenata. U njihovim

pogonima odvija se i proces prednaprezanja kon-

struktivnih elemenata kojim se pre svega postiže

trajnost i stabilnost. Prefabrikovana betonska

konstrukcija se sastoji od stubova, greda i tavanič-

nih ploča. Omogućava građenje različitih objekata

upotrebom relativno malog broja tipskih eleme-

nata, proizvedenih u fabrici u velikim serijama.

Asa Ibelik ima potpuno zaokružen proces pro-

izvodnje, od eksploatacije sirovina do ugradnje

prefabrikovanih elemenata, pa se tako u okviru

Raj Holdinga, čiji je deo i Asa Ibelik, obavlja:

eksploatacija prirodnog šljunka, separacija, livenje

elemenata, zatim su tu i projektni biro, bravarski

pogon za izradu kalupa, armirački pogon, laborato-

rija za ispitivanje kvaliteta ugrađenog betona... Fir-

ma takođe obezbeđuje sav transport (standardnih

i vangabaritnih elemenata) i montažu, ali i fi nalno

oblaganje konstrukcije.

Kompletan projekat montažnih objeka-

ta izrađuje inženjerski tim Asa Ibelik,

međutim, investitor može doći sa svojim

projektom a oni će prilagoditi prefabrikovane ele-

mente prema želji i potrebama za svaki novi objekat.

Proizvodnja u fi rmi Asa Ibelik ne zavisi od vre-

menskih uslova, i može se odvijati tokom cele

godine. U proizvodnji betona za ugrađivanje se

koriste najsavremeniji aditivi za osiguravanje do-

bijanja projektom predviđene marke betona.

Iako izvodi radove tek od druge polovine 2007.

Asa Ibelik već ima nekoliko zavidnih referenci:

Subotica – Logistički centar (13.000m2,

ugrađeno 17t užadi za prednaprezanje, ukupno

ugrađeno 960 kubika betona i 170t gvožđa)

Zrenjanin – Fulgar (30.000m2, 90 stubova, 42

prednapregnuta krovna nosača raspona 30m)

Velika Plana – sopstvena proizvodna hala

Krajem 2007. potpisan je ugovor sa hrvatskom

fi rmom Pevec koja ulazi na srpsko tržište za

objekat površine 40.000m2. Projekat predviđa

oko 3.000 kubika betona, 600t armature, 300

stubova i 600 prefabrikovanih betonskih greda.

Asa Ibelik odgovara na sva arhitektonska rešenja

– od najjednostavnijih do najsloženijih. Luksuzne

stambene zgrade, poslovni objekti, hoteli.... – širok

spektar gradnje postiže se velikim brojem i različi-

tim tipovima kalupa za prefabrikovane elemente

•

•

•

•

ARMIRANO-BETONSKE MONTAŽNE KONSTRUKCIJE

ASA IBELIK

Svu armaturu za proizvodnju Asa Ibelik obez-

be uje preko još jedne fi rme iz Raj Holdinga

– fi rme Raj Fert. Ovo preduze e proizvodi ar-

maturnu mrežu, binor nosa e, fert gredice...

Poseban kuriozit Raj Ferta je podatak da je

to jedina fi rma u itavom regionu koja proizvodi

prohromske cevi i kutije najvišeg kvaliteta i široke

primene (za prehrambenu industriju, ograde, itd)

TEMA broja


POLITERM BLUSISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA

Politerm Blu se sastoji od zatvorenih šupljih

kuglica od čistog ekspandiranog polistirena,

ravnomerne granulometrije, koje su savršeno

sferne, podjednake gustine, netoksične, ne-

upijajuće, netruležne, dimenziono stabilne to-

kom protoka vremena, proizvedene bez sadržaja

hloro-fl uoro-ugljovodonika (CFC, HCFC i

HFC), bez hranljivih materija koje potpomažu

razvoj gljivica i bakterija.

U proizvodnji se kuglice Politerm Blu obla-

žu posebnim aditivom E.I.A.© koji omogućuje

savršeno umešavanje sa vodom, ali i sprečava

isplivavanje kuglica na površinu i obezbeđuje

njihov ravnomeran raspored u zamešanoj masi.

Priprema smeše Politerm Blu je krajnje jedno-

stavna, jer se u isporučeni agregat dodaju samo

cement i voda, po odgovarajućoj recepturi koja

zavisi od ciljanih fi nalnih karakteristika.

Politerm Blu sistem je apsolutno nezamenjiv

u svim situacijama gde se istovremeno zahteva

čvrstina obloge, mala težina, toplotna izolacija i

brzina aplikacije. Nije zanemarljiv ni ekonomski

aspekt njegove primene, jer se više radnih opera-

cija stapa u jednu, što donosi uštedu u utrošenom

materijalu i vremenu

Politerm Blu, sitnozrnasti agregat za pripremu lakih betona i maltera, jedan je od onih materijala u gra evinarstvu kod kojih se ve na prvi pogled zapaža njihova izuzetna svrsishodnost. Jednostavan i o iglednofunkcionalan, lako je pri-hvatljiv svim korisnicima, a profesionalcima otvara itav niz novih mogu nosti

POLITERM BLUSISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA

Lensim-Neoton je svojim komi-

tentima na usluzi, kako pruža-

njem detaljne tehni ke podrške,

tako i direktnim izvo enjem radova

vezanih za aplikaciju prikazanog

Politerm Blu sistema.

Strateški partner preduze a

Lensim-Neoton na implementaciji

Politerm Blu sistema je

fi rma Tekto Hellas iz Soluna

TEMA broja

POLITERM BLU

Blokovi od a i

Dr Obada Kayali i Karl Shaw sa univerzite-ta Novi Južni Vels, Australija, razvili su jak i lagan građevinski materijal, u potpunosti proizveden od čađi, za koji veruju da će slu-žiti kao osnova zelenog građevinarstva, na-ročito u zemljama kao što su Kina i Indija. Ove dve zemlje zajedno emituju oko 300 miliona tona čađi kao nusproizvoda sago-revanja uglja i drveta u elektranama i zbog toga su, naročito poslednjih meseci, na udaru kritika, kako zbog prevelike emisije štetnih gasova u atmosferu, tako i zbog uništavanja šuma Jugoistočne Azije odakle uvoze ve-like količine kvalitetnijeg tropskog drveta. Kina, ali ni Indija, naravno da još uvek nisu spremne da previše pažnje obrate na zaštitu životne sredine, i niko ne gaji iluzije da bi se to moglo uskoro dogoditi, i zato se ove dve zemlje uzimaju kao ciljno tržište novog proizvoda.

U savremenom građevinarstvu već odavno se čađ koristi prilikom spravljanja elemena-ta za zidanje (blokova i opeka), ali istraživači tvrde da se kroz ovaj proces proizvodnje ve-zuju sve štetne hemikalije umanjujući tako u velikoj meri količinu atmosferskih gasova direktno odgovornih za efekat staklene bašte, a da se istovremeno dobija koristan ekološki materijal koji smanjuje troškove građenja. Pri tome su ovi građevinski elementi naj-manje za 20% lakši i jači u odnosu na kom-parativne opekarske proizvode i potrebno je kraće vreme za njihovu proizvodnju. www.mongabay.news

10 eko-proizvoda

Proteklog novembra u Čikagu izdavačka kuća Building Green (ekološka gradnja) šesti put proglasila je top-10 zelenih proizvoda za građevinarstvo i opremanje nastalih u 2007. godini. Da bi se neki proizvod našao na ovoj listi bilo je neophodno da ispunjava bar neki od uslova: odgovarajuća sirovina, netoksičan proces proizvodnje i vreme eksploatacije... Zato je posebno iznenađenje bilo kada se među ovih deset proizvoda našla i nova ive-rica kompanije Collins Pine – Free Form, kod koje je melamin-formaldehid zamenio ureu-formaldehid, inače standardno sred-stvo u lepljenju iverice.

Ovim je zadovoljen i standard Faze II za emisiju formaldehida koji je propisala ka-lifornijska Komora za vazdušne resurse. Ipak, nova iverica će biti dostupna kupcima samo kao opcija sa nešto višom cenom. Za razliku od drugih proizvoda sličnih karak-teristika (npr. iverice sa fenolnim vezivima), koji imaju nešto tamnije nijanse u odnosu na standardne UF-iverice, Free Form ive-rica je svetlije boje zahvaljujući beloj boji melamina.

U obrazloženju odluke, Building Green je saopštio razloge zbog kojih je ovaj proizvod ušao među deset ekološki najprihvatljivijih: sastoji se od recikliranih elemenata, ima sve sertifi kate drvnih instituta i oslobađa mini-malna zagađenja.www.buildinggreen.com

Metalna draperija

Mrežasta platna kompanije Cascade Coil Drapery Inc, pružaju zanimljivu vizu-elnu teksturu u širokom spektru arhi-tektonskih i enterijerskih dizajnerskih aplikacija. Metalna draperija propušta vazduh, svetlo i zvuk, dok jednovreme-no obezbeđuje vizuelnu podelu prostora u radnjama, holovima, svečanim sala-ma, uz mogućnost ostvarivanja različitih svetlosnih segmenata jednog prostora..

Platna od glatke upletene žice takođe se mogu koristiti kao obloga zidova, detalj u dizajnu nameštaja, kamina, skulptur-nih lampi, itd. Kompanija nudi i naročito obrađen proizvod namenjen za spoljašnju upotrebu, za nadstrešnice senika i terasa, baštenske abažure za lampe, maskirne ka-veze za posmatranje životinja...www.cascadecoil.com

Plastika jaka kao elikGrupa naučnika sa Univerziteta u Mičige-nu, kopirajući strukturu zida od opeke na nivou molekula, razvila je laganu i prozirnu plastičnu masu visokih mehaničkih perfor-mansi. Na prezentaciji novog materijala, u oktobru ove godine, naučnici su objasnili da se njihov materijal sastoji od nanoslojeva gline i vodootpornih polimera koji se vezuju belim lepkom. Istraživač, profesor Nicho-las Kotov, rekao je da dalje razvijanje može dovesti do lakšeg i jačeg materijala, a kao neke od primera za njegovu primenu naveo je proizvodnju pancira i oklopa za vozila u vojnim i policijskim službama, primenu u mikroelektromehaničkim uređajima, mi-krofl uidima, biomedicinskim senzorima i bespilotnim letelicama

KNJIGE O (TRANS)MATERIJALIMA

Princeton Architectural Press objavio je dve knjige koje se bave novim materijalima u gra evinarstvu i prate im delatnostima.

Knjiga Transmaterijali - katalog materi-jala koji defi nišu naše okruženje, Blaine Brownell-a, osmišljena je kao džepni vodikroz svet poslednjih otkri a i materijala koji e obeležavati naše okruženje u narednim

decenijama.

Veran temi, Brownell prera uje standardne kategorije u podeli materijala i postavlja svo-je koje se ine provokativnim ali i inspirativ-nim za nova razmišljanja. Koncept podele odstupa od klasi nog pa su tako materijali: ultraperforirani, miltidimenzionalni, prekom-binovani, inteligentni... Nova klasifi kacija omogu ava, ne samo opušteniju i smisleniju podelu, ve navodi i na traženje sasvim no-vog pogleda na stvari.

Samu re transmaterijali ne ete prona iu mnogim re nicima, ali ona u sebi nosi mnogostruka zna enja ine i most iz-me u tehnološkog napretka i naših shva-tanja materijala ali i samog prostora… ... Blaine Brownell

Knjiga Materijali u projektovanju (autori Victoria Ballard Bell i Patrick Rand) bavi se materijalima na nešto tradicionalniji na in(poglavlja klasi nih naziva: staklo, beton, drvo, metal i plastika), ispituju i pojedine materijale u pojedina nim projektima. Autori su pokušali da odbrane tezu kroz 60 primera materijalizacije – spoja materijala i arhitekture. Ono što je možda najzna aj-nije kod ove knjige jeste akcenat na kako,tj. predstavljeni su detalji, tehni ki crteži, graditeljske i zanatske tehnike... koji zai-sta mogu da pomognu u izboru materijala.

Materijali daju smisao arhitekturi, i presu-dni su za kona an izgled, ne samo detalja ve i itavog objekta, pa tako, izabrati ih naknadno zapravo zna i oduzeti objektu na kvalitetu. ...Victoria Ballard Bell i Patrick Rand

28

U prošlom broju BUILD magazina predstavili smo skele fi rme MB COMPANY ali pomenuli smo i program galanterije za beton koji obuhvata: distancere za gornju i donju zonu armiranja, sisteme za podizanje, fi ksiranje i povezivanje betonskih prefabrikovanih konstrukcija, lajsne i konstruktivne profi le, magnetne proizvode za metalne kalupe... ali i mnoge druge proizvode za konstrukcijsku industriju.Upravo ovoj ponudi fi rme sada želimo da posvetimo više prostora...

MB COMPANY

Bul. Arsenija arnojevi a 99g11070 Novi Beogradtel: +381 11 31 33 660mob: +381 63 10 36 565fax: +381 11 31 33 658

e-mail: [email protected] [email protected]

GALANTERIJA ZA BETON

MB COMPANY

TEMA broja

Pravilan (projektom predviđeni) položaj armature

u armirano-betonskim elementima i konstrukcija-

ma, od presudne je važnosti za njihovo kvalitetno

izvođenje. Jedino na taj način projektovani beton-

ski element može u potpunosti, trajno i bezbedno

vršiti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko položaj

postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne

odgovara projektu po kom je taj položaj određen,

nikako se ne može računati sa tim da će betonski

element imati projetovane karakteristike, već će

one uvek, u većoj ili manjoj meri, biti umanjene.

Višedecenijska iskustva građevinske industrije

u radu sa betonima dovela su do apsolutno po-

tvrđenih činjenica o uzrocima koji su odgovorni

za prerano starenje betona. Kao najčešći krivac

imenovano je oštećenje zaštitnog sloja, usled

čega dolazi do oksidiranja armature u betonu i gu-

bljenja projektovanih neophodnih karakteristika

čvrstoće i savijanja.

Najefi kasniji način da zaštitni sloj zadrži projek-

tovanu dimenziju jeste postavljanje distancera.

Pomoću njih, čak i u uslovima gradilišta, neće doći

do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugroža-

vaju čitavu betonsku konstrukciju.

Distanceri za beton su tako neophodni sastavni

deo pri izvođenju svih armiračkih radova, kako u

industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponu-

da fi rme MB Company obuhvata sve elemente

bez kojih se armiranje betona ne može zamisliti,

a uz njih posao postaje lakši, brži i neuporedivo

kvalitetniji. Spektar proizvoda ove kompanije je

takav da svi koji su u poslu armiranja, izvođenja

betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabriko-

vanih elemenata, mogu ovde naći sve što im je po-

trebno kako bi posao bio završen na najprecizniji

i najjednostavniji način, što istovremeno znači i

najekonomičniji i najbezbedniji

Distanceri tip 4-10

Distanceri tip 10-15

MB COMPANY

Bo ni prikaz distancera iz ponude fi rme MB Company sa

postavljenom armaturom

Okrugli plasti ni distanceri za potrebe male do srednje izdržljivosti

Vrsta plasti nog distancera sa širokom upotrebom. Alternativni laki okrugli distancer koji odgovara razli itim profi lima armature.

Šifra Zaštitni sloj betona Za armaturu pre nika Težina(kg/100)

Pakovanje(kom)

Picofi x 15/ 5-10 15 mm 5 - 10 mm 0,28 1 000

Picofi x 20/ 5-10 20 mm 5 - 10 mm 0,30 1 000

Picofi x 25/ 5-10 25 mm 5 - 10 mm 0,57 1 000

Picofi x 30/ 5-10 30 mm 5 - 10 mm 0,65 1 000

Ultrafi x 15/ 4-10 15 mm 4 - 10 mm 0,30 1 000

Ultrafi x 20/ 4-10 20 mm 4 - 10 mm 0,48 1 000

Ultrafi x 20/ 5-16 20 mm 5 - 16 mm 0,53 1 000

Ultrafi x 25/ 4-10 25 mm 4 - 10 mm 0,60 1 000

Ultrafi x 25/ 5-16 25 mm 5 - 16 mm 0,74 1 000

Ultrafi x 30/ 4-12 30 mm 4 - 12 mm 0,90 1 000

Ultrafi x 30/ 5-16 30 mm 5 - 16 mm 1,05 500

Ultrafi x 35/ 5-16 35 mm 5 - 16 mm 1,40 500

Ultrafi x 40/ 5-16 40 mm 5 - 16 mm 1,65 500

Ultrafi x 50/ 5-16 50 mm 5 - 16 mm 2,10 250

Sparfi x 10/ 3- 5 10 mm 3 - 5 mm 0,07 1 000

Sparfi x 15/ 3- 5 15 mm 3 - 5 mm 0,15 1 000

Sparfi x 15/ 6- 8 15 mm 6 - 8 mm 0,16 1 000

Sparfi x 20/ 3- 5 20 mm 3 - 5 mm 0,19 1 000


Gradovi sveta odavno pokušavaju da iznađu načine balansiranja između dve krajnosti: potencijalnih prihoda od priva-tnog komercijalnog zemljišta i neopho-dnosti javnih zelenih površina. Ova borba postoji svugde, bez obzira na stepen razvi-jenosti države, grada, svesti građana, a naj-uspešniji u rešavanju problema su oni gra-dovi koji uspeju da pronađu najoptimalnija rešenja. Pitanje ozelenjavanja nije samo pitanje estetike ili održavanja psihološke veze čoveka sa prirodom, već se istovre-meno radi o poboljšanju eko i klimatskih uslova u izgrađenim sredinama. Sagleda-vanje ove teme na širem planu dovodi do zaključka da gradska zelenila postaju ne-ophodna kao jedino moguće rešenje zaštite kvaliteta vazduha.

Problemi koje možemo primetiti prilikom osnovne analize sistema zelenih površina u urbanim sredinama, kako širom sveta tako i kod nas, svode se na sledeće:

Zelenila je sve manje, a sve je manje i nači-na za njihov povratak u urbano tkivo. Brzo širenje gradskih jezgara uslovljava sve veće potrebe za izgradnjom infrastruktur-nih i drugih objekata, dok površine name-njene parkovima, park-šumama, dečjim igralištima i drugim vidovima zelenih oaza ostaju u drugom planu. Postoji loša praksa prenamene površina pod zelenilom iako su ove površine veoma važne jer predstavljaju deo sistema koji bi-tno utiče na regulaciju klime i unapređenje estetske slike gradova. Ova praksa karakte-ristična je za sredine u kojima javno mnje-nje ne igra ulogu aktivnog zaštitnika svog životnog prostora, već pasivnog posmatrača kršenja ili izbegavanja zakona i propisa.

Kako izbeći navedene probleme? Na koji na-čin povećati broj zelenih površina u gradovi-ma ukoliko za njih jednostavno nema mesta? Predstavljamo vam jedno od novih rešenja – ozelenjavanje ravnih krovova i terasa.

Zelena oazani na nebu ni na zemlji

U Kanadi, SAD-u, Japanu, Engleskoj... mno-ge terase i krovovi već su postali zelene površine koje je na drugi način skoro nemoguće formi-rati (i očuvati) u gusto izgrađenim gradovima. Sve češće novi projekti u sebi podrazumevaju ozelenjavanje krova ili terasa, dok kod nas još nije razvijena svest, ne samo o prednostima nji-hove primene, već i o neophodnosti njihovog postojanja, a arhitekti i neimari do sada nisu imali dovoljno hrabrosti i stvaralačke drskosti da ponude jedno takvo graditeljsko rešenje. Sličnu ulogu u arhitekturi i urbanizmu imaju i vertikalne ozelenjene površine - fasade, ali će o njima biti više reči u nekom od narednih broje-va BUILD magazina.

•

•

•

Balkoni i prostori na ravnim krovovima mogu da se preurede u veoma zanimljive povr-šine na kojima tepisi trave i biljke u posudama daju izvanredne efekte stvarajući zelene oaze u vazduhu. Krovni vrtovi mogu da sadrže veći broj elemenata koji se koriste i u vrtovima u nivou tla: mogu se urediti geometrijskim, pej-zažnim ili mešovitim stilom, ali ipak postoje važne dizajnerske i strukturne razlike u razvoju pejzaža na vrhu krova i u nivou tla.

Uticaji i preduslovi

Uticaji koji deluju na krovove uopšte i ovde su prisutni: sunce, kiša, sneg, vremenske nepogo-de (grad, jak vetar...), zagađen vazduh... Zbog svega toga, najvažnija pitanja pri projektova-nju krovnog vrta (pre estetskih), jesu ona koja se tiču zaštite integriteta krova – krovna kon-strukcija mora ostati vodonepropusna, stabil-na, dugotrajna i zaštićena od oštećenja.

U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo kroz individualne projekte, ve kao ekstenziv-no ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo bitno da podigne kvalitet života u gradovima.

Njujork e u XXI veku postati grad sa najve im brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju poboljšanja mikroklimatskih uslova, smanje-nja zaga enosti vazduha i buke, unapredjenja

estetske slike grada... Da podsetimo, Men-hetn, centralna zona grada, ve sadrži jednu od najve ih ure enih zelenih površina na svetu – Central park. Ovaj park, poznat iz mnogo-brojnih fi lmskih i televizijskih scena, krije poznati Prirodnja ki muzej, kilometre staza, mostove, hektare travnjaka i nekoliko vešta kih vodenih površina me u kojima je najpoznatije Veliko je-zero na kome je krajem XIX veka Nikola Teslademonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja voze i maketu broda po površini jezera

Zelene površine imale su važnu ulogu još u drevnim civili-zacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto na-seljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e. sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma sažet je u konstataciji stru njaka iz ove oblasti da se ’’istovremeno sa razvojem društvene i privredne evolucije naselja, menja struktura i forma gradske pejzažne kompozicije a tako eveli ina i oblik zelenih površina’’.

priredila Marija Živanovidipl. ing. pejzažne arhitekture

IZAZOV SAVREMENOG URBANIZMA

KROVNI VRTOVI

urbanizam


Konstrukcija objekta mora izdržati doda-tno opterećenje krovnog vrta i zato se mora odrediti maksimalna težina tereta krova koja ne sme biti prekoračena. Pravilnim izborom mobilijara i biljaka celokupna težina elemena-ta vrta može se svesti na optimum koji neće ugroziti bezbednost objekta.

Upravljanje vodom i vlagom je važan faktor u planiranju krovnog vrta. Postoje brojni na-čini da se postavi i zaštiti vodonepropusna membrana, ali bez obzira na to od kog ma-terijala je izrađena, mora se postaviti pre svih ostalih materijala i strukturnih elemenata vrta. Drenaža je podjednako važna, a najbolji na-čin izvođenja drenažnog sistema za vrt na krovu je kroz isti sistem koji koristi zgrada (olucima i sl.).

Bezbednost ljudi i imovine najviše ugrožava jak vetar i visina objekta. Krovni vrtovi moraju imati ograde kako bi se zaštitili korisnici, ali i prolaznici, pa iz tog razloga treba obaviti kon-sultacije sa nadležnim službama i stručnjacima u vezi sa propisima o visini i načinu bezbedne izrade i postavke ograda i zidova.

Ure enje vrtaTek sada, kada su nam poznati uticaji i pre-duslovi, možemo pristupiti osmišljavanju i izvođenju krovnog vrta. Izbor rešenja je veliki, a svi elementi se mogu kombinovati po ukusu i potrebama korisnika. Naravno, treba voditi računa o ulozi svakog postavljenog elementa ili biljke, koji moraju biti prilagođeni uslovima karakterističnog položaja na objektu.

Materijali koji se mogu se koristiti za poplo-čavanje, odnosno zastiranje krovnih vrtova su: aluminijum, laki beton, drvo ili trava... Svaki element vrta treba da je sačinjen od što laga-nijih materijala, dobro pričvršćenih za krov ili druge delove zgrade.

Izbor biljaka takođe je raznovrstan, a prilikom odabira treba se opredeliti za niže rastinje kao što je: patuljasto drveće, nisko žbunje, puzavi-ce, cveće, trave... Vrste tankog, krhkog stabla i nežnih listova treba izbegavati jer takve biljke slabo trpe pojačan uticaj vetra na višim spra-tovima. S obzirom na činjenicu da su krovovi direktno izloženi suncu, prilikom odabira bi-ljaka treba preferirati vrste svetlosti. Vrste senke i polusenke se takođe mogu koristiti ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi za rast i razvoj.

Podloga za sadnju biljaka je još jedan faktor koji će uticati na opterećenje krova, pa se pre-poručuje korišćenje lagane zemljišne smeše koja sadrži dovoljno hranljivih materija ne-ophodnih za razvoj biljaka.

Oblikovanje krovnih vrtova i izbor biljaka

Sa krovnih terasa se pruža uzbuđujuć pogled na grad. Vidike treba što bolje iskoristiti i naglasiti, a posmatrača usmeriti ka njima. Za to nam od velike pomoći mogu biti biljke i centralni zeleni portali postavljeni kao okviri za vizure – slike grada. Čak i u slučaju kada oblikujemo nekoliko okvira za različite vidike, glavni, najupečatljiviji vidik, ne sme izgubiti svoju dramatičnost.

Naravno, postoje i delovi grada sumornog i jednoličnog izgleda. U takvim slučajevima najbolje rešenje je kreiranje bašte koja je, de-lom ili u potpunosti, usmerena prema svom unutrašnjem uređenju i sadržaju. Biljke penja-čice, ograde i rešetke, zaklanjaju ružan pogled i stvaraju intiman prostor zaštićen od vetra. Ovakvi vrtovi mogu obilovati manjim brojem žbunja geometrijskih oblika ili grupama bilja-ka koje će stvarati utisak šarenila i opušteno-sti tradicionalne bašte za odmor. Kreiranjem zasebnih prostora odvojenih pregradama, ili postavljanjem pergole, izbor biljaka može da se proširi i da se jače istakne utisak intimnosti prostora.

Bez obzira na to kojim će stilom vrt biti obli-kovan, on ne sme biti pretrpan posudama s biljkama, kako iz bezbednosnih, tako i iz hi-gijenskih i estetskih razloga. Neophodno je ostaviti mesta za odmor i zabavu, jer vaša bašta će zaista oživeti samo sa vama u njoj.

Vrste biljaka koje se mogu koristiti u krovnim vrtovima su: Tradescantia hybrida, Verbena x hybrida, Buxus sempervirens, Primula vulga-ris, Bellis perennis, Viola sp., Hedera helix, Pe-largonium zonale, Hydrangea macrophylla...

Naposletku...

U ovom tekstu pokušali smo da ukratko obja-snimo preduslove i skiciramo mogućnosti za stvaranje jedne zelene površine na većoj terasi ili krovnoj površini, ali moramo napomenuti da je neophodna konsultacija stručnjaka prili-kom njenog konačnog planiranja i podizanja. Ovakvi vrtovi se mogu urediti na najrazličitije načine, zato prepustite mašti na volju i učinite, prvo svoj krov i svoju terasu, a zatim i svoje gradove i okruženje, lepšim i čistijim

Nedavno su i kod nas zapo eli prvi koraci u ovom smeru. Konkurs za urbanisti ko-arhitektonsko rešenje blokova 25 i 26 u Novom Beogradu (kod Arene) prvu na-gradu doneo je birou Medium International Development. Projektom je planirano oze-lenjavanje ravnih krovnih površina u vidu vrtova i otvorenih rekreativnih površina

Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavi-lona. Podigao ih je car Nabukodonosor za svoju ženu Amitu koja nije bila navikla na pustinjski pejzaž teritorije današnjeg Iraka.

Nažalost, o vrtovima su ostala samo sved-o enja savremenika koji su ih još tada pro-glasili jednim od Sedam uda starog sveta.Vrtovi su bili raspore eni terasasto, tako da je svaki od vrtova obuhvatao po jednu terasu. U njima su uzgajane egzoti ne biljke, potoci vode tekli su sa visina i spuštali se u slapovima do tla navodnjavaju i vrtove, natapaju i kore-nje biljaka i ine i ceo predeo vlažnim.Ovo remek-delo umetnosti i svedo anstvokraljevskog luksuza, odavalo je utisak pri-rodnosti, jer se uticaj oveka u održavanju vrtova nikada nije video... Sam izgled Se-miramidinih vrtova vekovima je predmet pretpostavki, ežnji i inspiracija za mnoga umetni ka dela, posebno u slikarstvu (na slikama sasvim gore i dole prikazana su dva od bezbrojnih maštovitih prikaza je-dnog od najpoznatijih simbola ljubavi)


urbanizam

31

Danas je kod nas skoro nemogu e zamisliti rad u arhitektonskoj praksi bez

AutoCAD-a. Uprkos injenicida postoje i daleko specijali-

zovaniji paketi, DWG crteži ostaju najzastupljeniji,

i koriš enje ovog AutoCAD formata obi no je garan-

cija da ne e biti problema pri kretanju crteža od ruke do ruke. Me utim, visoka

cena programa je u procesu legalizacije softvera stavila

mnoge fi rme u nezgodan položaj, i to ne samo kod

nas, a kupovina više licenci je esto nezamisliva

Softver po imenu IntelliCAD razvijao se do pre neku godinu, kada je pravo na njegovo dalje razvijanje otkupilo više fi rmi. Načinjen je interesantan korak – postojećem kodu je dodat interfejs identičan AutoCAD-u, i time praktič-no napravljen klon koji se koristi na potpuno isti način, sa istovetnim komandama, s tim da je cena programa par desetina puta niža!

ProgeSoft je u ovome za sada otišao najdalje – program po imenu ProgeCAD pored identič-nog prozora i istih komandi sadrži i praktično istovetne ikone, imena paleta i njihov raspored...

Komande čija imena nisu smela da se presli-kaju slove drugačije, ali se mogu pozivati istim skraćenicama, npr: Off set se naziva Parallel, ali je skraćenica – O; alatka Osnap se ovde naziva Esnap, ali se može konfi gurisati komandom OS.

ProgeCAD objedinjuje neke komponente u po jedan dijalog. Na primer, upravljanje slo-jevima (Layers), ravnima (UCS), blokovima (Blocks), projekcijama (Views), kao i tipovima linija i kota, smešteno je u jedan prozor – CAD Explorer. Ovim se izbegava uzastopno zatvara-nje nekih prozora i otvaranje novih.

Program koristi standardni DWG format i lako učitava crteže rađene u AutoCAD-u. ProgeSoft je pratio razvoj DWG-a u potpunosti, te ProgeCAD ne samo da otvara svaki DWG fajl, već i snima u format za bilo koju raniju verziju AutoCAD-a – od ver.2.5 do 2008.

Pri otvaranju i snimanju fajlova snimljenih u AutoCAD-u ili Architectural Desktop-u, a koji sadrže objekte koje interno ne podržava, ProgeCAD se ponaša nedestruktivno – uko-liko naiđe na takav objekat, on će ga samo na-značiti simbolom, a ostatak crteža prikazaće normalno. Funkcija Save će takođe zadržati ove objekte, tako da se oni normalno otvaraju u matičnom programu.

Aktuelna verzija ProgeCAD-a je 2008. Ova verzija je sa sobom donela i podršku za Win-dows Vistu, kao i novi PLOT prozor sličniji onom u AutoCAD-u. Ukratko, predstavljeno rešenje ProgeSoft-a je najbolji način za le-galizaciju bez trnja

SYSTEM PRO

Ovlaš eni prodavac ProgeCAD softvera za Srbiju

Hadži- erina 211000 Beograd

tel. +381 11 244 77 81383 56 41

www.systempro.co.yu

software

SYSTEMPRO – PROGESOFT INTELLICAD

PROGECAD

32

ANALIZA GRA EVINSKIH KONSTRUKCIJA METODOM KONA NIH ELEMENATA

SOF ST KSOFiSTiK je modularni kom-pjuterski program za analizu

konstrukcije svih vrsta gra-evinskih objekata. Kombi-

novanjem modula mogu se konfi gurisati namenski pa-

keti za analizu specijalizova-nih konstrukcija kao: zgrade,

mostovi, tuneli, geomeha-nika, eli ne konstrukcije,

membrane i oplate, dinami-ka, potencijalni problemi i

sl, a od ove godine integri-san je CFD modul britanske

fi rme Physica

Centralno jezgro programa Sofi stik čini CDB baza sa kojom komuniciraju svi mo-duli pre/post procesora i procesora, tako da su svi podaci smešteni na jednom mestu. Takođe, podržani su praktično svi uobiča-jeni standardi: AASHTO, DIN, EC, BS, O-Norm, SNIP, SIA...

Tri su načina za modeliranje konstrukcija: Sofi plus je dodatak za AutoCAD koji nam omogućava da iz popularnog DWG formata jednostavno dobijemo Sofi stik model CADINP je tekstualni parametarski unos, gde pomoću Teddy modula može-mo kreirati ili editovati ranije napravljenu konstrukciju, praktično bez ikakvih ogra-ničenja (koja inače postoje kod grafi čkih preprocesora) odnosno imati apsolutnu kontrolu modela i proračuna Treći način su specijalizovani grafi čki pre-procesori za defi nisanje i proračun nestan-dardnih poprečnih preseka (WinGRAF), modeliranje tunela (WinTUBE) i raznih geotehničkih konstrukcija (FIDES)

Sofi stik Struktural Desktop je interak-tivni korisnički interfejs pomoću koga ko-risnik kontroliše programske module. SSD radi u task-orijentisanom modu prevodeći inženjerske procese u taskove koji se kon-trolišu preko prozora. SSD omogućava kori-sniku da kombinuje fl eksibilni parametarski

•

•

•

CADINP-input sa interaktivnim moduli-ma kao što su AutoCAD-bazirani Sofi plus preprocesor ili Animator za 3D prikaz.

Izlazni rezultati se prikazuju tekstualno ili grafi čki, modulom WinGRAF koji je gene-rator rezultata. Animator je veoma snažna i atraktivna alatka koja se koristi kao 3D preprocesor za vizuelizaciju modela i kao post procesor za prikazivanje deformisane konstrukcije ili tonova forme u dinamičkoj analizi.

Za generisanje fi nalnog izveštaja tekst/gra-fi ka čiji sadržaj se defi niše pre proračuna, a može se dopunjavati i kasnije, zadužen je modul Ursula. Moduli Animator i Ursu-la su besplatni tako da je prezentiranje 3D modela i rezultata proračuna investitoru ve-oma efektivno i jednostavno

33

software

SSD omogu ava korisniku potpunu kontrolu nad projektom

SOFiPLUS u okruženju AutoCAD-a

Zahvaljuju i Wizard-u dinamika više nije problem

Olakšano modeliranje tunela i geotehni kih konstrukcijaAnaliti ki i fi zi ki model preuzeti iz Autodesk Revit Structure

FOCUS COMPUTERS DOO

Gradski park 211080 Beograd

tel/fax: +381 11 3771 543mob: +381 63 226 292


33

34

Kako izabrati odgovaraju ina in licenciranja za

Vaše preduze e?Nabavka i upravljanje softverskim licencama

mogu predstavljati pravi izazov, ali ukoliko želite da

licencirate svoj poslovni softver, Ex Ecentar d.o.o, kao Microsoftov partner,

Vam nudi itav niz programa za licenciranje koji su

skrojeni tako da odgovaraju potrebama Vašeg preduze a

Open Value Subscription (OVS) program li-cenciranja pruža malim i srednjim preduzećima jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje. Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i ne-koliko drugih programa za licenciranje.

Licence kao pravo koriš enjaLicenca je ugovor između proizvođača softvera koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod (softver) i organizacije ili osobe koja koristi softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz neki od Microsoftovih programa za licencira-nje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više od pet računara. Licence dolaze u posebnom pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste proi-zvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (li-cencni sporazum sa krajnjim korisnikom).

Osnovne opcije Microsoft programa licen-ciranja na našem tržištu su:

Microsoft Open Value Subscription (OVS)Original Equipment Manufacturer (OEM)Microsoft Open License Program (OLP)Full Packaged Product (FPP)

Šta je to Microsoft OVS Licence? Microsoft Open Value Subscription je pro-gram trogodišnjeg zakupa licenci za korišće-nje softvera na svim računarima u preduzeći-ma koja raspolažu sa najmanje pet računara.

Program OVS donosi kompletno rešenje jer uključuje sledeće osnovne komponente:

Operativni sistem Microsoft Windows Professional Upgrade Microsoft Office Professional Microsoft Office Small Business Edition Microsoft Core CAL

•

•

•

•

•

••

•

Program u sebi obuhvata CAL-ove (Cli-ent Access License) za serverske proizvode Windows Server CAL, Exchange CAL, Sharepoint CAL i SMS CAL.

Microsoft Small Business Server CAL Licence za navedene proizvode možete poručiti pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste plat-formi: OVS Desktop Professional Platforme i OVS Small Business platforme što Vam dono-si dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu svih komponenti platforme pojedinačno.

Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo korišćenja najnovije verzije softvera koji ste odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i na-dogradnju licenciranog softvera najnovijim verzijama koje se u toku trajanja ugovora po-jave na tržištu (Software Assurance).

Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri godine. Izabrani softver možete koristiti u više jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji za osnovne komponente OVS-a, Windows i Offi ce. Program OVS uključuje podršku preko telefona i na sajtu, koju drugi programi licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno, dogovor i o drugim vidovima Microsoftove tehničke pomoći na različitim nivoima.

Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid licenciranja prilagodi objektivnim potre-bama potencijalnih korisnika kako bi sam program licenciranja iskazao punu snagu i upotrebljivost

EX ECENTAR Licenciranje za mala i srednja preduze a

software

35

TURBINENa kompleks Svetskog trgovinskog centra u Bahreinu poslednje nedelje oktobra postavlje-ne su turbine na vetar, što je prvi takav primer u svetu na objektu komercijalne namene. Tri turbine, prečnika 29m, drže se na mostovima raspetim između dve kule. Sam dizajn kula je aerodinamičan i tako izveden da u potpunosti koristi povetarac sa Golfskog zaliva i orijentiše ga ka turbinama povećavajući pritom energiju vetra. U punoj operativnosti turbine će ispo-ručivati oko 11-15% energije neophodne za samu zgradu, tj. 1.100 do 1.300 megavat-ča-sova godišnje, što je dovoljno da se obezbedi električno osvetljenje za 300 domova u periodu dužem od jedne godine.

BUDU NOST – DANASENERGYbase je reprezentativni projekat nove generacije u oblasti poslovnog prosto-ra. Konstrukcijom ove poslovne zgrade bečki Fond za podsticanje privrede (WWFF) želi da postavi nove standarde. Naime, najma-nja površina kancelarijskog prostora imaće 250m2, a ponudiće zainteresovanim fi rma-ma oko 7.500 kvadratnih metara. Ono što ENERGYbase razlikuje od miliona poslov-nih zgrada širom sveta jeste zapravo podatak da će trošiti tek oko 20% energije u odnosu na objekte jednake veličine i namene. Da bi se ovo postiglo, projektom je predviđeno da ENERGY base prima 100% sunčeve sve-tlosti u svoje kancelarije, solarno grejanje i

hlađenje, osvežavanje vazduha u prostorija-ma zahvaljujući rasporedu i odabiru biljaka. Za izvođenje jednog ovako racionalnog pro-stora u potrošnji energije neophodno je da se uloži 14 miliona evra, ali prema svim pro-cenama ova suma će biti nadoknađena već u prvim godinama korišćenja.Predviđeno je da ova zgrada već od sredine ove godine po-kaže svim zainteresovanim kako je moguće uštedeti 4/5 energije već u planiranju i iz-vođenju objekta, ali još jedna dobrobit jeste ta što grad Beč ovom zgradom namerava da se još jednom nametne kao poslovni centar srednje Evrope


TEMA JESENI 2007.

U Velikoj Britaniji su i ove jeseni vo ene de-bate povodom dodele RIBA Stirling Prize(po arhitekti ser Džejms Stirlingu 1926 - 1992.) – najprestižnije ostrvske nagrade za arhitek-turu koja se dodeljuje doma im autorima za projekat godine. Na konkursu je pobedio Da-vid Chipperfi eld projektom Muzeja savre-mene književnosti u Berlinu (na slici dole).

Ništa nije sporno u vezi sa projektom koji je odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na kojoj se objekat nalazi. Nakon što se pono-vila pri a od prethodne godine (kada je po-bedni ki projekat britanskih arhitekata svoje mesto našao u Madridu), pitanje koje se naj-eš e ulo proteklih meseci jeste: zašto Veli-

ka Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu? Naime, stru na javnost ve je ozbiljno zabri-nuta što najprestižnija nagrada britanskim arhitektima odlazi za njihove projekte koji se nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva. Po eli su opet da se pominju i primeri iz bliže i dalje prošlosti koji potvr uju da svetski naj-priznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i priznati: Ri ard Rodžers (koji je veliku karije-ru zapo eo centrom Pompidu u Parizu, Zaha Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego je imala prilike da temelje svojih objekata po-stavi u rodno tle...

Novi Vembli stadion se još glasnije nego pre naziva promašajem, a pojedini stru njacimaltene jadikuju za rasejanom britanskom arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom neznanja i neukusa. Da se ne govori o ha-labuci povre enog ponosa koja od komarca pravi magarca, pokazuje i injenica da ve i-na objekata koji su se našli u fi nalu tako eima temelje u drugim zemljama. Naravno, krivcem za to što Ostrvo iz godine u godinu ostaje uskra eno za najblistavija dela svojih arhitekata, proglašen je prvenstveno doma iinvestitor. Stru njaci iz ove oblasti sada su stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak: trebalo bi da prona u na ine kako da obrazu-ju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac. Zvu i možda smešno, ako ne i nemogu e

Swisspearl® paneli se proizvode u mo-dernim postrojenjima u Niederurnen-u (Švajcarska), korišćenjem male količine energije i visoke svesti o očuvanju okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog por-tland cementa, sintetičkih vlakana, celu-loznih materijala i stabilnih pigmenata. Vlastiti postupak proizvodnje, sa posebnom završnom obradom površina, impregni-sanim ivicama i zadnjom stranom panela, pruža optimalno ponašanje i trajnost preso-vanih panela. Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji majstorski sprovodi zahtev-ni proces proizvodnje integralno bojenih ce-ment-kompozitnih panela, u veoma širokom izboru boja, uz visoku higijenu proizvodnog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.

Zadivljuju i izborNovi proizvod Swisspearl® je usredsređen na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasa-de, uz ispunjenje svih očekivanja investitora.Dakle, prirodna elegancija osobenog i sve-denog izgleda materijala, različitih završnih obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanre-dnu projektantsku slobodu da se zavodljive boje i teksture mogu jednostavno i sjajno uskladiti sa drugim materijalima.

PANELI I FASADNI SISTEMI

SWISSPEARL®

Ovogodišnja dodela nagrada za arhitekturu

– Ranko Radovi , pobedni ku plaketu do-

nela je objektu na ijoj fasadi su na pravi na-

in koriš ene sve prednosti SWISSPEARL®panela. Dodela nagrada izvršena je

sredinom decembra 2007. u Novom Sadu.

Objekat smelo kombinuje savremene ma-

terijale – SWISSPEARL® fasadni paneli su

iskoriš eni za oblaganje vertikalnih površina

i izradu nadstrešnice objekta. Evo nekoliko

podataka o projektu:

Autor: Arhitektonski biro M+Radni ka 24, Novi Sadarh Dragan Marin iLokacija: Trifkovi ev trg, Novi SadObjekat: Levi 9Izvo a fasade: Montažni objektiZa ovaj objekat koriš en je sistem sa nevidljivim ka enjem SIGMA 12, fasadne plo e SWISSPEARL® (debljina plo a12mm, sistem bojenja u masi CARAT)boja na fasadi : CARAT ONYX 7090 i CARAT BLACK OPAL 7025Ukupna površina fasade SWISSPEARL®: 260m2

•

••••

•

•

POTVRDA SWISSPEARL® KVALITETA

U prošlom broju smo vam predstavili panele i fasadne si-steme kompanije SWISSPEARL® koje na našem tržištu predstavlja fi rma ESAL iz Beograda. U me uvremenu,ESAL je nizao poslovne i profesionalne uspehe, a kruna us-pešne godine jeste dodela nagrade za arhitekturu Ranko Radovi koja se odigrala sredinom decembra 2007. godine. Nagrada je pripala objektu u Novom Sadu na kom su, uz ostale savremene materijale, koriš ene i estetske prednosti SWISSPEARL® panela

promo

36

Glavne osobine proizvodaLegendarni švajcarski kvalitet ogleda se u mnogim osobinama Swisspearl® panela. U prošlom broju nabrojali smo mnoge, a sada ćemo pomenuti one najkarakterističnije koje njihove panele izdvajaju od svih ostalih:

ujednačeno bojenjeposebno projektovani sistem fasadnih oblo-ga sa ventilisanjem sa zadnje stranebez uticaja blizine morske obale i normal-nog atmosferskog zagađenjasunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz skoro da ne utiču na izgled površine paneladug vek postojanosti i otpornosti boje – obezbeđeno prirodno i ujednačeno sta-renje celokupne površine panela/fasadegarantovana otpornost od -40°C do +80°Cproizvodi pretežno izrađeni od mineralnih sirovina, 100 % obnovljivišvajcarski građevinski standardi potvrđu-ju 40 godina kao očekivani životni vek fasada izrađenih od Swisspearl® panela.

Swisspearl® fasadni paneliSwisspearl® fasadni paneli su cement-kompozitne ploče velikog formata, dostu-pne u različitim načinima završne obrade. Nakon opsecanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimen-zijama. Mogu se postaviti u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na drugi način, horizontalnim preklapanjem. Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i ne-ograničen izbor veličina ploča pruža beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih fasada.Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinu-tog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem oblaganja fasada, već decenijama efi kasno štiti konstrukciju i čitavu zgradu od atmosferskih uticaja. Paneli su nezapaljivi, otporni na korozi-ju, trajni i praktično ne moraju da se održavaju.

••

•

•

•

••

•

Na kraju još moramo pomenuti i druge Swisspearl® proizvode koje u svojoj po-nudi predstavlja kompanija Esal d.o.o. iz Beograda, čiju tehničku dokumentaciju možete koristiti kao detaljna uputstva pri projektovanju i montaži:

Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava odgovarajuće bojePaneli za balkone bojeni sa obe strane, per-forirani unutrašnji elementi itd.Prethodna generacija proizvoda razvijana 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim je-zgrom) takođe se može dobiti za doziđiva-nje zgrada i naročite potrebe.Tražite Natura (prozirni završni premaz sa vidljivom cementnom strukturom) ili Tectu-ra (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom završnom površinom) sistem bojenja.

Za svako vaše pitanje možete pozovati lo-kalnog ovlašćenog Swisspearl® distribu-tera, da proveri mogućnost nabavke panela u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o svemu drugom što može dovesti do među-sobne saradnje

•

•

•

•

ESAL DOOOvlaš eni zvani ni

distributer za podru je Srbije

Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 7011070 Novi Beograd

tel/fax: +381 11 311 57 84mob: +381 63 318 558


www.esal.siwww.eternit.ch

www.swisspearl-architecture.com

Raspoložive veli ine Swisspearl® panela:

Debljina proizvodne mere

korisne mere

(mm) (mm)

8 mm, 5/16“

3070 x 12502530 x 1250

3040 x 12202500 x 1220

12 mm, 15/32“

3070 x 12502530 x 1250

3040 x 12202500 x 1220

U zavisnosti od na ina bojenja i nijanse boje mogu biti isporu eni i paneli širine 950 mm:

Debljina proizvodne mere

korisne mere

(mm) (mm)

8 mm, 5/16“

3070 x 9502530 x 950

3040 x 9202500 x 920

*paneli korisne dužine 10’– 0” mogu se proizvesti u fabrici

promo

37

Pod građevinskom industrijom podrazume-vam ceo opus privrednih aktivnosti koje obje-dinjuju i koje završavaju na nekom objektu. I to apriori ne podrazumeva samo proizvodnju građevinskog materijala i opreme nego je-dan širi pojam, uključujući i samo građenje. Građevinarstvo je jedna propulzivna, viso-koakumulativna i izvozna privredna grana, i to su atributi koje ono sobom univerzalno nosi, ne samo kad je u pitanju Srbija već i sve druge zemlje. Poenta u celoj priči je da se strategija privrede jedne države oslanja između ostalog i na građevinarstvo, i da se osloni upravo u onoj meri koju građevinar-stvo kao grana sa svim pomenutim odlika-ma koje smo pomenuli, može da iznese.

Još jedna od bitnih karakteristika građe-vinarstva jeste da za sebe vezuje veliki deo ostatka privrede. Kada to kažem mislim na elektro-industriju, industriju u proizvo-dnji mašinskih elemenata koji se koriste u građevinarstvu, bazične hemije i materija-la kao takvih, tj. ne samo isključivo prime-njivih u građevinarstvu... Kad sve to obje-dinimo jasno je da građevinarstvo mora zauzeti svoje mesto u privredi uopšte, a glavni razlog zašto ono treba da ima, ja ću biti slobodan da kažem, poseban tretman u privredi, pored pomenute akumulacije iz-voznih elemenata, jeste to što građevinar-stvo može da bude pola privrednog rasta unutar Srbije, i treba da bude, jer investici-je kreću upravo kroz građevinarstvo.

Privredni ambijent Srbije –siva ekonomijaMeđutim, mi smo izašli iz jednog teškog pe-rioda (zaključno sa bombardovanjem, odn. 2000. godinom), koji je morao da ostavi po-sledice. Ako pogledamo privredne aktivno-sti u to vreme – dobar deo se događao van-budžetski, odnosno u zoni sive ekonomije. To se sa 2000, odnosno periodom od tada, u mnogome popravilo, ali ne i u meri u kojoj bi trebalo da se popravi, a u prilog tome go-vore mnoge analize svih validnih međuna-rodnih fi nansijskih institucija, mada to vrlo lako možemo videti i sami. Taj prostor, ovih sedam godina, po mom mišljenju, ali veru-jem da tako misli velika većina privrednika, nismo dovoljno ažurirali... iskoristili... arti-kulisali celu tu stvar...

Dakle, suština je napraviti dobar privredni ambijent. Siva ekonomija ne puni državnu kasu... Onda Država ima želju, odnosno po-trebu, da one lojalne optereti dodatnim daž-binama, i onda nastaje ciklus iz koga se teško izlazi. Ali suština jeste da od građevinarstva kreću greenfi eld investicije koje su nama ne-dostajale! Tako na primer, zemlje koje su se spremale za EU još od 1992: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska... sve su do 2007. imale povlašćen tretman za sopstvenu građevin-sku industriju upravo iz razloga da privuku što više greenfi eld investicija.

Naravno, nije to jedini preduslov, ali svakako jeste jedan od osnovnih za stvaranje stimu-lativnog privrednog ambijenta, pa tako, ono što je kod nas PDV, oni su počeli da prime-njuju po znatno nižim stopama, a neke ze-mlje su čak i sasvim oslobodile građevinsku industriju pomenutog poreza. Kod nas je porez u građevinarstvu 18% za repromate-rijal što je nedopustivo! Isto tako, poreska fi skalna politika u Srbiji je nestimulativna za produkciju novih stambenih kvadra-ta jer je novostvorena vrednost opterećena većim procentom poreza nego što je to (u prometu) procenat već amortizovanih starih stanova, što je neprirodno i u privrednom smislu neopravdano.

Zato građevinarstvo, bar u Srbiji, bije tešku bitku sa nelikvidnošću privrede, kao verova-tno i sve druge grane, jer je novac izašao iz privrede i otišao u neke druge tokove. Ume-sto da se sve kreće ka povećanju privrednih aktivnosti mi imamo vrlo restriktivan pri-vredni ambijent.

Ono što građevinarstvo naročito muči jeste zona sive ekonomije. Mi imamo oko 30% neprijavljenih radnika na gradilištima ši-rom Srbije. Možda i više, po samom prirodi stvari to je nemoguće znati tačno... Ali to se otprilike poklapa sa analizom MMF-a da je oko trećine srpskog privređivanja ostvareno u sivoj ekonomiji.

Sa gospodinom Dugandžijom sastao sam se u prostorijama njegove fi rme Duga sistem, poslednjeg petka pred Novu godinu. Na samom kraju još jedne uspešne godine na pri-vatnom poslovnom planu, našao je vremena da nam iznese detalje vezane za aktivnosti Udruženja visokogradnje u Pri-vrednoj komori Srbije, iji je predsednik. Ali, ovaj intervju je pomalo bio iznena enje, bar za mene koji nisam poznavao Gorana – on je pre svega želeo da predo i suštinska pitanja gra evinske industrije i privrede Srbije uopšte. Te no i kon-cizno iznošenje problematike, i mogu ih rešenja, za injenokomparativnim primerima evropske i svetske prakse, jedno-stavno nije ostavljalo previše prostora za potpitanja, niti sam ih smatrao potrebnim. Pretpostavljam da ete se svi složiti sa idejama koje Udruženje visokogra evinara u PKS, na elu sa našim sagovornikom, priprema da predo i Vladi Srbije...

NOSILAC PRIVREDNOG RAZVOJA

GRA EVINSKAINDUSTRIJA

...Meni nije zgodno da pri am o makro-ekonomiji jer nisam ekonomista, ali prosto... ameri ki prof. Lafer je utvrdio da postoji di-rektna veza izme u optere enja li nih pri-manja radnika porezima i punjenja državne kase. On je to predstavio kroz parabolu koja pokazuje kako se pove anjem poreza budžet puni do jedne ta ke, ali da zatim prestaje da dobija prilive, sve dok ne do e do nule onda kada optere enje na primanja zaposlenih dostigne 100% od zarade, i tada u budžet ulazi nula! Kada se srpska privreda posma-tra u ovom kontekstu jasno je da smo u onoj poslednjoj zoni gde ima svih preduslova za visoko generisanje sive ekonomije...

razgovor vodio Mladen Bogi evi

38

intervju

Makroekonomija –komparativni primeriZato je ključni značaj borba protiv sive eko-nomije. Mi u Srbiji imamo 900.000 zvanič-no nezaposlenih. Svi pričaju kako to treba popraviti ali malo ko se ozbiljno bavi tim fundamentalnim problemom. Mi u PKS, ljudi sa kojima radim, verujemo da se to mora i može rešiti, naravno u okviru mo-gućnosti i respektujući sve materijalne pro-bleme koje ima Država.

Iznad mnogih socijalnih, kozmetičkih, pote-za Vlade, onaj pravi još nije napravljen – a to je upravo taj da se smanje porezi na zarade zaposlenih! Opterećenje, i to ponavljam, na svakih 100 isplaćenih dinara ili evra je 63%! To jeste sasvim legitiman zahtev Države, da se plaćaju porezi (i sama privreda ne bi mogla da funkcioniše bez Države), među-tim postavlja se pitanje da li je taj procenat odgovarajući za situaciju u našoj privredi, ne samo iz razloga njenog rasterećenja (privreda bi volela kad ne bi morala da plaća ništa).

Pitanje je da li je iko ikada u ovoj zemlji napravio pravu analizu koliko bi trebalo da bude optimalno izdvajanje iz ovakve privre-de za ovakvu Državu. Apsolutno se slažem sa onima koji kažu da imamo preskupu državu. Sa druge strane, spomenuli smo likvidnost, fi nansijske tokove, banke koje su sasvim van sistema privrede, još uvek sa izuzetno visokim kamatama, koje opet ge-nerišu neke druge troškove – jer tamo gde je cena novca visoka, interesantno je držati ga u bankama a ne u privredi. Kad sve to saberemo, voleo bih da neko kompetentan (mislim da to ne može biti Vlada, ona može biti samo naručilac), napravi jednu ozbiljnu studiju fi skalne politike, i ne samo sa aspek-ta ličnih doprinosa zaposlenih.

Smanjenje poreza je u makroekonomi-ji već praksa i to je počeo da primenjuje Regan, zatim Irska, koja je krajem 80-ih imala preko 140% društvenog proizvoda javnog duga, a onda uvela drastične mere kroz smanjenje poreza. Najefi kasnije mo-žete da delujete na neki privredni ambi-jent kroz fi skalne podsticaje – kroz pore-ske podsticaje za investiranje.

Takođe i Estonija, kao poslednje ekonom-sko čudo, iz kolapsa u kakvom Srbija ipak nije bila, za kratko vreme je došla do 17.802 dolara bruto društvenog proizvoda. Kako? Samo su smanjili poreze... Počeli su pre šest godina i smanjuju ih svake godine za dva po-sto (ako se dobro sećam), tako da će do 2009. spustiti stopu na 20%, istu onu koja je kod nas 63%! Estonija je potpuno oslobodila od poreza reinvestiranje, dok u Srbiji, mi ako re-investiramo, opet nam se oduzima 18%! Sad bi neko iz Vlade rekao da mi imamo jednu od nižih stopa (i tačno je, ako ne i najnižih u regionu), na porez na dobit korporacija.

To jeste istina, ali nije dovoljno. Mi moramo da se takmičimo sa konkurencijom, a naša konkurencija su destinacije u okruženju koje su se dokazale kao dobro tle za greenfi eld in-vesticije. Za Hrvatskom (sa kojom smo u 90-te možda ušli i bolji), danas kaskamo. Mi danas u nekim bitnim parametrima po kojima se determiniše privredni ambijent, kaskamo i za Makedonijom, a i Albanija nas je u nekim merama pretekla.

Srbija ima potencijale, a zašto nismo uspeli(jer, defi nitivno se može reći da nismo uspeli) da za ovih sedam godina pokrene-mo investicije u meri u kojoj je to moralo da se uradi? To je druga priča...

Gra evinarstvo Srbije danas

Naše građevinarstvo ima veliku tradiciju (i dalje nas smatraju silom regiona), ali se sada dešava da u Srbiji odnose tendere i izvode radove strane fi rme. Zašto? Građevinarstvo jeste povuklo najveći deo tereta 90-ih, i uspelo je iz toga da izađe, ali se tu potrošilo...Tu pre svega mislim na tehničke resurse. Do-šla je kurentnija oprema i tehnologije, a naša je ostala relativno stara (vidim i u BUILD-uda se građevinske fi rme opremaju novom opremom, ali to se relativno lako postiže).

Najveći ožiljak na srpskom građevinarstvu jeste kadrovski resurs – domaće radne sna-ge. Turska je nas zamenila na ruskom trži-štu, zato što je jeftinija radna snaga (i država je pomogla nastup fi rmi na strana tržišta), a u svetu se to rešava uvozom radne snage (iz Indije, Vijetnama, Kine...) i mi tako ne možemo biti konkurentni. Drugi problem je starosna i kvalifi kaciona struktura radne snage. Nismo zainteresovali mlade da se već kroz srednje obrazovanje spremaju za građevinarstvo, i već i po broju i po kva-litetu imamo defi cit radne snage (vi ćete na gradilištu naći ljude iz drugih branši).Šta na kraju možemo da uradimo? Mi, srpski građevinci, moramo da otvorimo mogućnost uvoza radne snage jer nećemo moći da gradimo greeenfi eld investicije, i tada se dešava da na tenderima dobijaju strane fi rme i grade u Srbiji – što je nedo-pustivo! Zato Srbija treba da razmišlja na temu kako da uveze radnu snagu. Mi smo na svetskoj podeli rada i moramo da uva-žimo te principe i moramo tražiti ovakva kompromisna rešenja.

Odgovor Vlade bi sada bio: kako da uvozimo pored 900.000 nezaposlenih? Da li iko još veruje da skoro milion ljudi u ovoj zemlji sedi kući i ne privređuje? To je siva ekonomija! Na njih se ona oslanja i Država to mora suštinski da reši! Opet se vraćam na makroekonomske mere, fi skalnu politiku... Jedna od akcija bi bilo smanjenje svih dažbina koje terete rad!

Planovi PKSPrivredna komora je započela razgovore sa resornim Ministarstvom za infrastrukturu o izradi strategije za građevinsku industriju Srbije. U prilici sam da učestvujem u tom radnom timu i očekujem da će projekat biti ozvaničen početkom 2008, i nadamo se da će neki od predloga biti usvojeni. Želimo da po-mognemo u detekciji problema i eventualno njegovom rešavanju. Ali, sve to nema smisla ukoliko nemamo sagovornika a to je u ovom slučaju Vlada. Značajna je i uloga vas me-dija da informišete, ne samo Vladu (smeh) i stručnu javnost kojoj je vaš list okrenut, već i širu javnost, jer siguran sam, situacija u građevinskoj industriji pogađa... mislim da neću preterati ako kažem... svaku porodicu u Srbiji, na posredan ili neposredan način

O SAGOVORNIKU...

Goran Dugandžija, dipl. inž. arh, generalni

direktor i osniva preduze a Duga sistem trenutno je i na funkciji predsednika Odseka

za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije.

Duga sistem d.o.o. zapo elo je svoj rad

kao preduze e za projektovanje, da bi za-

tim proširilo delatnosti na izvo enje gra e-

vinskih, zanatskih i instalaterskih radova

na stambenim, poslovnim i industrijskim

objektima, a danas je deo ponude i poseb-

na enterijerska obrada i opremanje objekata.

Od dana osnivanja preduze e beleži nepre-

kidan rast poslovanja pre svega zahvalju-

ju i vrstom stavu njegovih zaposlenih da

je preduze e veliko onoliko koliko je zdravo.

Tako se najzna ajnije reference Duga sistemaumnogome razlikuju od referenci ogromne

ve ine gra evinskih preduze a u Srbiji – to

nisu samo izgra eni kvadrati ve i potvrde

ta nog, poštenog i uspešnog poslovanja.

...Pogledao sam BUILD magazin i mislim da je dobar i da, u informativnom smislu, popunjava ono mesto gde imamo dosta praznog prostora što se stru ne literatu-re ti e, pre svega u kontekstu osvajanja i primene novih tehnologija, i materijala u gra evinarstvu i to mi se veoma dopada...

39

intervju

Kompletna rešenjaTrimo kompanija ima sopstevne sektore za razvoj, projektovanje, proizvodnju, montažu i servis, čime svakom kupcu, u svakom tre-nutku, obezbeđuje detaljnu i kompletnu po-nudu za čelične montažne zgrade od osnov-ne ideje do završenog objekta.

Ispunjavanje različitih zahteva savremene građevinske industrije je samo po sebi iza-zov i jedino kompanije koje su inovativne i brzo se razvijaju – opstaju. Tokom godina, portfolio Trimo proizvoda je rastao i raz-vijao se u skladu sa potrebama tržišta kako bi predstavio najmodernije i najkvalitetnije proizvode u svetskom građevinarstvu.

PRIMER USPEŠNOG POSLOVANJA

TRIMO U SRBIJITrimo je jedno od vode ih evropskih preduze a u oblasti vatrootpornih panela za krovove i fasade. Kao proizvo aeli nih montažnih zgrada zauzima važno mesto na evrop-

skom tržištu. Trimo je danas savremeno organizovano i vi-soko tehnološki osposobljeno preduze e sa dugogodišnjom tradicijom, koje uspešno posluje i svojim kupcima obezbe-

uje funkcionalne i estetski dovršene proizvode

NOVA FABRIKA U ŠIMANOVCIMA(iz saopštenja za medije – Šimanovci,

8. novembar 2007. godine)

Trimo je investirao 12 miliona evra u novu fabriku u Srbiji. Na visoko automatizovanoj liniji, kapaciteta 800.000m2 godišnje, proi-zvodi e se Trimoterm vatrootporni paneli za oblaganje krovova i fasada. Investicija eomogu iti i 100 radnih mesta.

Otvaranju su prisustvovali generalni di-rektor Trimo d.d. Tatjana Fink, ambasodor Slovenije Miroslav Luci, predsednik IV AP Vojvodine Bojan Pajti , kao i brojni prijate-lji i saradnici Trimo Inženjeringa. Direktor Stanislav Bajc, uru io je donaciju od 5.000 evra predsedniku SO Pe inci, Živku Mar-kovi u, za ure enje vrti a u Šimanovcima.

Trimo Inženjering osnovan je 2002, od kad je u Srbiji izgra eno više od 70 objekata u koje je ugra eno preko 500.000m2 panela. Investicija u Šimanovcima obezbedi e do-ma im kupcima visoki kvalitet proizvoda,

kra e vreme isporuke i povoljnije cene, ali i direktnu kupovinu Trimo panela iz novog pogona. Od danas, Trimo proizvodi e sa ove proizvodne linije u svet i i sa oznakom MADE IN SERBIA.

BUILD na otvaranju...

Otvaranje Trimo fabrike organizovano je uz pravi spektakl. Nevreme koje je pogodilo Srem tog novembarskog dana nije uticalo da provod bude dobar jer je velika bina posta-vljena pod krovom nove hale u okviru fabrike. Na bini su se pojavili Sanja Ili i prate i bend Balkanika koji su svojom muzikom animirali goste. Nakon mini koncerta doma ini su nas poveli u obilazak proizvodnog pogona gde smo na licu mesta mogli videti kako nastaju uveni Trimo paneli.

Po povratku u halu gde je održan prijem go-stiju, postavljena je bogata trpeza, a Trimo je još jednom pokazao svoju gostoljubivost i lju-baznost, kako prema poslovnim partnerima, tako i prema medijima

predstavljamo

40

Trimo u svetu

Trimo uspešno posluje na preko 50 tržišta širom sveta. Proizvodnja se obavlja u pogo-nima u Sloveniji, Rusiji, UA Emiratima, a od 8. novembra i u Srbiji. Kompanija Trimo sa sedištem u Trebnju (Slovenija) je sa 14 preduzeća, 7 predstavništava i 8 zastupni-štva prisutna u 27 država i svim državama Jugoistočne Evrope. Region Jugoistočne Evrope je jedan od najznačajnijih izvoznih regiona Kompanije.

Trimo odgovornost Temelj razvoja Trimo kompanije predsta-ljaju njeni zaposleni, koji imaju mogućnost neprestanog usavršavanja, razvoja inova-tivnosti, učestvovanja na međunarodnim sajmovima, konferencijama, seminarima...Na ovu temu se osvrnula i Tatjana Fink, gene-ralni direktor Kompanije, povodom održava-nja trećeg Međunarodnog takmičenja Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i rekla: Inova-tivnost, kao spoj razvoja kompanije Trimo i inovativnog razmišljanja, na različite načine podstiče naše zaposlene, naše partnere sa ko-jima sarađujemo, ali i buduće arhitekte...

Trimo je društveno odgovorna kompanija posvećena negovanju dobrih odnosa sa jav-nošću i okruženjem u celini. Koncept kor-porativne društvene odgovornosti je sastavni deo korporativne strategije Trimo kompa-nije. Trimo veruje da društveno odgovorni pristup treba da se odražava u etičkom po-slovanju i zbog toga razvija partnerske odno-se koji se baziraju na principima poverenja, integriteta, iskrenoj komunikaciji kao i obo-stranom uvažavanju i razumevanju okruže-nja i društvenih uticaja na poslovanje.

Trimo Inženjering d.o.o.Trimo d.d. je još 2002. godine u Sr-biji osnovao kćerku fi rmu (koja je za-pošljavala svega pet radnika), i od tadaTrimo Inženjering d.o.o. Beograd poslu-je kao domaće preduzeće. Ono danas pose-duje sve potrebne ateste za primenu Trimo proizvodnog programa na teritoriji Srbije, kao i licence za izvođenje građevinskih ra-dova i izradu projektne dokumentacije.

Osim što proizvodi krovne i fasadne pa-nele, Trimo Inženjering kupcima nudi kompletna rešenja u segmentu montažnih građevina, projektovanja fasadnih i krovnih panela, projektovanja čeličnih konstrukci-ja, montaže panela, montaže čeličnih kon-strukcija i tehničkog savetovanja.

TRIMO INŽENJERING DOO

Bulevar Arsenija arnojevi a 99b11070 Novi Beograd

tel: +381 11 21 29 72421 29 731

fax: +381 11 21 29 726


predstavljamo

TRIMO POSLOVANJE U 2007.

Za period od 1. januara do 30. septembra 2007. godine ukupni prihod Trimo d.d. izno-sio je 122,5 miliona evra, a godišnji ukupan prihod Trimo grupe iznosi 159,5 miliona evra. Kompanija Trimo je zahvaljuju i uspešnom poslovanju tokom 2007. godine premašila planirane rezultate.

TRIMO REFERENCE U SVETU I SRBIJI

Zahvaljuju i profesionalnom odnosu pre-ma svakom zadatku koji je postavljen pred Kompaniju, Trimo danas može da se pohvali svojim brojnim partnerima širom sveta me ukoje spadaju i najve e i najpoznatije svetske kompanije: Airbus, Mercedes, Peugeot, Ikea, Nestle, Billa, Bang&Olufsen...

Za samo nekoliko godina poslovanja u Srbiji, jednako snažne poslovne veze kompanija je ostvarila i sa fi rmama koje posluju na našem tržištu: Mercator, Delta, Rodi MB, Merkur, Ball Packaging Europe, JUB, Coca-Cola, Pink International, Polimark, Iveco, Interex, DIV Vranje, Apatinska Pivara, Grand Motors Ford, Belexpo, Milšped, Interjug AS, Idea Konzum, MPC i mnogi drugi.

LOGISTI KI CENTAR MILŠPED

U radnoj zoni naselja Krnješevci, Stara Pa-zova izgra en je objekat na parceli površine 60.400m2 (slika desno). U pitanju je proje-kat distibutivnog centra sa komercijalnim i carinskim skladištem u ukupnoj kvadraturi 20.613m2 (21 643m2 BGP) od ega je poslov-ni prostor kompanije MILŠPED na 2.750 m2.Prizemlje objekta zauzima 15.025m2 u pro-storu skladišta i 1.463 m2 u poslovnom pro-storu, tj. ukupno 17.204m2.Na otvorenim površinama lokacije (44.000m2)organizovani su saobra ajni tokovi, parkinzi za kamione, dostavna i putni ka vozila, otvo-reno carinsko skladište i objekat tehni kogservisa i pranja vozila

41

Kompaniju M-PROFIL iz Stare Pazove više puta smo

imali prilike da predstav-ljamo na stranama BUILD

magazina, i posebno, pro-izvodni program sendvi

panela koji izlaze sa njihovih proizvodnih linija

U skladu sa rastućim zahtevima tržišta, po-sebno odgovarajući na potražnju za sistemi-ma jednostavne, brze i ekonomične gradnje objekata visokog kvaliteta i dugog veka tra-janja tokom koga će zadržati sve svoje estet-ske i kvalitativne osobine, M-Profi l iz svog proizvodnog programa izdvaja proizvodnju protivpožarnih krovnih i zidnih (fasadnih) sendvič panela od kamene vune, kao i samo-gasivih panela sa ispunom od polistirena.

Protivpožarna zaštita objekata ima veoma važno mesto u savremenom građevinarstvu, jednako kao i izvođenje objekata po najvi-šim standardima toplotne izolovanosti – što sve u godinama korišćenja neposredno daje značajne uštede i doprinosi bezbednosti, energetskoj efi kasnosti, a potencijalno do-prinosi i zdravijoj životnoj sredini. Zbog svega toga izgradnja tehnički zahtevnih građevina nezamisliva je bez krovnih i fasa-dnih sendvič panela.

Jezgra sendvič panela iz proizvodnog pro-grama M-Profi la načinjena su od ma-terijala sa malim koefi cijentom toplotne provodljivosti. Dodatno, prilagodljivi di-zajn uklopivih sendvič panela omogućava projektantu i izvođaču radova da na sasvim jednostavan način izbegnu pojavu toplotnih mostova, ne morajući pritom da traže doda-tna rešenja na spojevima po obodu svake od površina objekta.

M-Profi lov panel na ovaj način daje odličan proizvod sa stanovišta fi zike zgrade. Ovakav panel može se primenjivati prilikom gradnje skoro svih vrsta građevina. Jednako uspešno i odgovarajuće mogu se koristiti (i koristili su se) kod jednostavnih skladišta, kao i kod ek-skluzivnih poslovnih zgrada i hotela. Dakle, samo je na projektantu, odnosno arhitekti kao umetniku, dato u zadatak da u najvećoj mogućoj meri iskoristi estetske mogućnosti koje pružaju sendvič paneli M-Profi la.

Proizvodni program M-Profi la se bazira i na proizvodnji jednostrukih limova, obu-hvatajući četiri vrste trapeznih profi la, profi l u obliku crepa, sinusni profi l, kao i visoki trapezni profi l tzv. visoki val, za premošća-vanje velikih raspona koji je ujedno i pokrov i elemenat konstrukcije.

U delatnost M-Profi la spadaju i projekto-vanje, izrada i montaža poslovnih, proizvo-dnih i skladišnih objekata, kao i izrada če-ličnih konstrukcija, čime su stvoreni uslovi za izradu objekata po sistemu ključ u ruke. Pored pomenutog proizvodnog programa M-Profi l se bavi i proizvodnjom svih ti-pova armaturnih mreža za potrebe građe-vinarstva. Ovako objedinjeno poslovanje omogućava M-Profi lu da odgovori velikim zahtevima tržišta. Sa kvalitetnim materija-lima, velikim izborom boja, dugim vekom trajanja proizvoda, M-Profi l se zalaže da postane i ostane vaš partner u građenju

promo

PROTIVPOŽARNI I SAMOGASIVI PANELI

M-PROFIL

M-PROFILStara Pazova

Golubinova ki put b.b.tel: +381 22 310 517

310 327310 345

www.m-profi l.co.yu

42

43

INTERKOMERC A.D.Terazije 27

11000 Beogradtel. +381 11 3237 328

2025 1802025 182

fax. +381 11 32 42 060

GENERALNI DISTRIBUTER I UVOZNIK ZA SRBIJU

FABRIKE JAVOR PIVKASLOVENIJA

STOVARIŠTE ul. Višnji ka 91ž (Rospi uprija)tel. 2085 878, 2085 897 www.interkomercad.co.yu e-mail: [email protected]

”@UTA”TROSLOJNA PLOÂZA [ALOVANJEduìne 1.5 m / 2 m / 2.5 m / 3 m{irine 0.5 mdebljine 21 i 27 mmdimenzije stubova od 20 do 45 cmsa hodom po 5 cm

”BLA@UJKA”VODOOTPORNA [PER PLOÂsa finskim tego filmom120 gr/m² - glatka 2x ili protivklizna 1xdebljine od 4 do 30 mm

”ISOPLY”VODOOTPORNA[PER PLOÂsa plasti~nom oblogom

”OKOV ZA @UTU ”veznici za stuboveveznici za zidovedistanceriklinovi

OPLATEOplata je privremena kon-strukcija koja beton drži na mestu prilikom livenja, i odr-žava ga u željenom obliku sve dok beton ne sazri i o vrsne. Oplate mogu imati i funkciju oblikovanja površinskog slo-ja betona u cilju postizanja željenih estetskih efekata, pa tako mogu biti i izgubljene, tj. jednim delom mogu ostati ugra ene na/u betonu

Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta:

moraju biti otporne na udare i habanjeprihvatanje i prenos opterećenja svežeg beto-na moraju biti izvršeni bez većih deformacijapovršina koja je u kontaktu sa svežim be-tonom ne sme upijati previše vode iz be-tona, ali i da se može lako ukloniti, bez posledica po površinski sloj betonamaterijal oplatne ravni pod uticajem vode ne sme u većoj meri promeniti svoje fi zič-ke osobine i dimenzijeoplata bi trebalo da se koristi više putatehnička rešenja oplate treba da omoguće tač-no podešavanje na željeni oblik i dimenzijeoplatni sklopovi treba da budu fl eksibilnipovršina betona mora biti popunjena i ravnatehnička rešenja oplate treba da smanje utro-šak ljudskog rada, posebno prilikom teških i opasnih operacija kod postavke i skidanja.

••

•

•

••

•••

Delovi oplateOplatne ravni su delovi oplate koji imaju direktan kontakt sa betonom. Izrađuju se od dasaka, drvenih ploča, iverice, medijapana, lesonita, čeličnih limova, armiranih polie-stera, azbestnih kalupa i drugih materijala.

Potkonstrukcija je pozicionirana između oplatnih ravni i noseće konstrukcije. Pravi se od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, čeličnih profi la, metalnih roštilja, prefabrikovanih drvenih (punih ili rešetkastih) i metalnih no-sača (uglavnom izrađeni od aluminijuma ili gvožđa, rešetkastog ili sandučastog oblika).

Noseća konstrukcija predstavlja spoljašnji deo oplate i takođe može biti od drveta ili metala. Njena uloga je da primi sva opte-rećenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i prenese ih na čvrstu podlogu.

Sredstva povezivanja i regulacije služe za po-vezivanje oplatnih površina, noseće i potkon-strukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena žica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima, namenski pravljena klešta, drveni klinovi...

Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene kon-Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene kon-strukcije bez kojih gra evinska industrija ne može. Dokstrukcije bez kojih gra evinska industrija ne može. Dok

se oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona nase oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona na željeno mesto i u željenom obliku, skele imaju višestrukuželjeno mesto i u željenom obliku, skele imaju višestruku

funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zaštita...funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zaštita...

priredila: Jelena Jeremi , dipl. ing. gra .

OPLATE I SKELE

TEMAbroja

Punioci za izradu sitnorebrastih tavanica (TM i LMT), zapravo su nastali kao vrsta izgubljene oplate. U po etku je primena ugradnih elemenata služila samo zato da bi se dobila ravna donja površina sitnoreb-raste me uspratne konstrukcije kako bi se lakše rešila u enterijeru, a zatim je uzela i ulogu termo i zvu nog izolatora.

FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANEPeri oplate – saznajte u BUILD-u o nji-hovim Lico i RCS modularnom sistemu podižu ih konstrukcija

U BUILD-u upoznajte eli ne oplatne sis-teme Ruukki za izvo enje spregnutih be-tonskih konstrukcija – oplate kojima nije potrebno enterijersko oblaganje

Vrste oplataOplate možemo podeliti prema materijalu, sistemu postavljanja, nameni... Tako mo-žemo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne zalazeći u svaku od podela posebno, nabro-jaćemo ovde one koje se najčešće koriste:

klasične oplate su one krojene na mestu korišćenja i obično su od drvetaprenosne oplate su obično metalne ili u kom-binaciji metala i drveta. Koriste se za zidove (oplate zidova) i za ploče (oplatni stolovi)složene oplate se koriste za tunele ili za-krivljene konstrukcijeinženjerska konstrukcija oplate uglav-nom se primenjuje kod većih poduhvata niskogradnje, kao što je izrada brana, pot-pornih zidova i sličnosamopodižuće oplate se koriste u sluča-jevima kada se gradi u etapamaklizne oplate se kontiunirano pomeraju po visini, uz pomoć hidrauličkih dizalica, kada se betonira prsten po prsten (silosi, veliki šahtovi, betonska jezgra objekata...)čelični kalupi na vibro-stolovima takođe spadaju u vrstu oplata a koriste se prili-kom izrade prefabrikovanih elemenata za industrijsku gradnju

Ostale vrste oplata su one za estetsko obli-kovanje površine betona, za cevovode, pr-skani beton na kosturu od armature i rabic pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona...

Tok rada sa oplatomPre montaže oplatnog sistema elementi i sklopovi se sortiraju prema projektu, vrši se pregled i otklanjanje manjih nedostataka i premazivanje oplatnih površi sredstvom pro-tiv prijanjanja betona. Prenos do mesta mon-taže se vrši ručno ili mašinski, nakon čega se elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu. Tokom livenja, prati se ponašanje oplate pri porastu opterećenja, uočavaju se deformacije, procurivanje gela (cementnog mleka), itd.

Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok i sam beton ne postigne projektovane me-haničke karakteristike kako bi mogao pre-uzeti ulogu noseće konstrukcije. Postupak skidanja oplate defi niše se u pro-jektu oplate i treba izbegavati svako nasilno delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate pristupa se mehaničkom čišćenju (struga-njem, četkanjem, brušenjem) i eventualno pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slu-čajnih oštećenja ili čak zameni delova ili kompletne oplatne ploče, premazivanje zaštitnim premazima ili bojama, i na kraju sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.

•

•

•

•

•

•

•

Kontrole i sigurnosne mereSigurnosne mere su naročito neophodne u fazi mašinskog transporta, kao i prilikom montaže/demontaže elemenata oplate, po-sebno onda kade se radovi odvijaju na vi-sinama i dubinama. Posebno treba obratiti pažnju pri montaži i demontaži oplata na fasadi, kada je neophodna puna zaštita (oba-vezna je primena sigurnosnog pojasa i užeta za vezivanje). Kontrola oplate od montaže do demontaže obuhvata čitav skup zasebnih kontrola:

kontrola stanja i kvaliteta elemenata i opla-tnih sklopova pre transporta i montaže kontrola redosleda montaže elemenata i sklopovakontrola položaja oplate u prostoru kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopovakontrola stabilnosti sklopovakontrola deformacija oplate u fazi ugrađi-vanja betonakontrola roka popuštanja i demontaže oplate (set uzoraka betona na licu mesta i provera prirasta čvrstoće)kontrola redosleda demontaže – prema projektu demontažekontrola stanja elemenata i sklopova nakon upotrebe

•

•

••••

•

•

•

SKELEPod skelama u gra evinar-stvu naj eš e se podrazume-vaju privremene konstrukci-je koje služe za pristup svim delovima objekta u izgrad-nji, rekonstrukciji ili restau-raciji. Me utim, skele se ko-riste i kao dopuna oplatnim sistemima gde imaju zada-tak preuzimanja optere enjakoje najkra im putem treba da prenesu na vrste oslonce.

Opterećenja koje skele preuzimaju na sebe jesu sopstvena težina nedovršene konstruk-cije ili delova objekta, kao i težine pokretnog i slučajnog opterećenja. Njihov zadatak je da sve ove sile prenesu na tlo, druge konstruk-cije ili očvrsle delove konstrukcije koja je u izgradnji...

Osnovni delovi skelskih sistema su:štapovi (vertikalni za prenos opterećenja, i horizontalni za povezivanje sistema na koje će se zatim oslanjati i pristupne staze, dok kosi štapovi služe za prenos optereće-nja i ukrućivanje) ramovi (za vertikalno postavljanje, ubrza-vaju montažu i ukrućuju skelu)elementi za spajanje i nastavljanje (mo-raju biti rešeni pouzdano, jednostavno i praktično kako bi i čitav skelski sistem is-punjavao sve uslove bezbednosti, kao i da bi radovi na postavci i demontaži skele bili brzi i bezbedni)elementi za regulaciju imaju zadatak da dimenzije i oblik skele prilagode svakom željenom obliku i položajuoslonačke papuče služe da vertikalne šta-pove skele drže na mestu (da spreče klizna pomeranja po x i y osi kada je skela na tvr-doj podlozi, ili da zaustave pomeranje po z osi, odn. potonuće skele, na manje čvrstoj tački oslonca)toranj ili jaram je osnovni element svake skele – sastoji se od dve paralelne površi sistema štapova, povezanih u prostoru.

Vrste i podele skelaKlasične skele se prave od drvenih oblica, tesane građe i pripadajućih sredstava veza (ekseri i vijci), nastavljanja (drveni obrazi, gvozdeni okovi), oslanjanja (drvene grede – jastuci) i regulacije (drveni klinovi).

Savremene skele se uglavnom sastoje od čeličnih cevi (laka skela – Ø48,3mm-80mm; teška skela – Ø80mm-200mm), sa specijalnim spojnicama na vijke (ortogonalne i obrtne), tr-novima za podužno nastavljanje, oslonačkim

•

•

•

•

•

•

TEMAbroja

Despotova kula u Smederevu uvena je po krstu i napisu u opeci iz 1428. godine. Kao i na drugim spomenicima kulture iz tog i ranijih vremena, i na njoj se jasno vide rupe u zidu, raspore ene pravilno. Uz po-mo ovih otvora, tokom gradnje, skela je pri vrš ivana za objekat, i nakon uklanja-nja ostali su tragovi stari koliko i kula

Doka je jedno od najzna ajnijih imena u oblasti oplatnih sistema za gra evinar-stvo na doma em tržištu ali i šire.

Remo-oplate emo vam predstaviti kroz njihov program oplata za mostove, tunele i druge objekte posebne namene. Ova fi rma je tamo gde se izvode najzahtevniji gra evinski radovi

U ovom broju BUILD magazina predsta-vi emo vam i Simprolit sistem – dugo-ve nu, termoizolacionu, paropropusnu i vatrootpornu trajno ugra enu oplatu

44

45

papučama i glavama, regulatorima dužine sa rupicama i trnovima, ili regulatorima sa navo-jem. Takođe, osnovnu konstrukciju mogu činiti i ramovi uz koje idu isti prateći elementi.

Prema nameni i nosivosti razlikujemo lake (fasadne, radne, zaštitne...) i teške (nosive skele za horizontalne, kose i lučne konstrukcije viso-kogradnje i inženjerske konstrukcije, mostove, grede, ploče).

Prema statičkom sistemu skele delimo na sisteme štapova sa delimično uklještenim ve-zama i sisteme ramova sa delimično uklješte-nim i zglobnim vezama (one danas preuzimaju primat kao veći garanti bezbednosti).

Pokretne skele se primenjuju u onim sluča-jevima kada je vremenski interval izvođenja radova kratak, ili kad nije neophodno baratati sa velikim opterećenjima (prilikom montaže plafona, lakih konstruktivnih elemenata, in-stalacija, kao i dekorisanja prostora, molersko-farbarskih radova, itd). One se sastoje od radne platforme i podizne konstrukcije (hiraulični kran, makaze...), sa sopstvenim točkovima ili mogu biti postavljene na kamione. Ovakav način je pogodan za sve vrste pristupa (ne oduzima vreme i prostor neophodan za velike skelske sisteme), naročito u urbanim sredina-ma kada postoji rizik za prolaznike, a visoki su kriterijumi za dodelu svih vrsta dozvola.

Redosled radaIzrada temelja za skelu vrši se na bazi detalj-ne analize opterećenja, rade se kvalitetni teme-lji (najčešće od betona), i osigurava se čvrsta veza stubova skele sa temeljima putem pod-ložne ploče (stope) i ankera. Pristupa se mon-taži stubova, sa istovremenim povezivanjem horizontala i dijagonala, pri tome se spojnice (vijci) pritežu do pola. Zavisno od visine skele, vrši se ankerisanje žičanim zategama za tlo ili ankerima za objekat, montaža regulatora visine i viljuški za prihvatanje konstrukcije (objekta ili oplate), fi ksiranje gornjeg kraja skele za objekat (oplatu), regulacija visine, uz istovremeno do-tezanje vijaka do kraja.

Prilikom demontaže najpre se vrši popušta-nje vijaka, zatim se (odozgo nadole) demon-tiraju pojedini elementi skele, vrši se pregled elemenata skele, pojedini se šalju na eventualnu opravku, obavlja se čišćenje, premazivanje anti-korozivnom zaštitom, bojenje, podmazivanje i na kraju – skladištenje.

Projekat skele mora postojati, i treba da sa-drži: statički račun, dispozicija (izgled skele), proprečni preseci (prikaz svih karakterističnih mesta), osnova skele, detalji veza i osiguranja, specifi kacija materijala oblikovanje, proračun i dimenzioniranje temelja skele, tehnički opis.

Prilikom postavljanja skele treba znati, i voditi računa, o nekoliko stavki:

svaka fi gura koja formira skelu mora biti ne-deformabilna – u obliku trouglasvaki čvor u skeli mora biti osiguran – spre-čena pomeranja u sva tri ortogonalna pravca: x, y i z temelji skele moraju biti potpuno stabilni (bez sleganja) i da imaju potrebnu nosivost udari na štapove izvan zone čvorova moraju biti sprečeni (vrlo su osetljivi jer dolazi do kombinacije normalnih i sila savijanja).

Veoma je značajno da se uzmu u obzir sva vertikalna opterećenja: vlastita težina skele, težina oplate i konstrukcije, pokretno opte-rećenje (radnici, materijal, alat, mašine, po-moćna sredstva), slučajno opterećenje (ve-tar), slučaj većeg nagomilavanja materijala, dinamički udar....

Skela (kao i oplata) mora biti osigurana (an-kerisana) od odizanja vetrom ili od prevrtanja, u slučaju bočnog udara vetra. Kod proračuna, pritisak vetra se uzima za celu površinu fi gure formirane skelom, uključujući i površinu oplate i konstrukcije u ravni te fi gure.

Negrađevinske skele: zaštitne skele (od pada), zaštitni krovovi, panoi i oglasi, jarboli, tribine i sl. Svaki od navedenih slučajeva ima svoja pravila prilikom postavljanja i upotrebe i trebalo bi ga ponaosob analizirati.

Kontrolne i sigurnosne merePrilikom postavljanja sistema skela treba obra-titi pažnju na:

pregled stanja i kvaliteta elemenata za skelu pre upotrebekontrolu temelja, vertikalnosti/horizontal-nosti svakog štapa/stubakontrolu zatezanja vijakakontrolu ponašanja skele u fazi nanošenja opterećenjakontrolu popuštanja skele – prema planu popuštanja i demontažesigurnost radnikaobaveznu ogradu (kod radnih skela).

Svi sistemi oplata i skela koje smo naveli u ovom tekstu dostupni su i na našem tržištu preko nekoliko specijalizovanih fi rmi i na narednim stranama BUILD-a moći ćete da upoznate one najeminentnije. Svaka od njih će vam rado predstaviti svoj program, pred-staviti svoja rešenja i načiniti odgovarajuću ponudu

•

•

•

•

•

•

••

•

••

Na doma em tržištu je jaka konkurencija u oblasti gra evinarstva koja se odnosi na skelske sisteme. Najve a evropska imena u proizvodnji skela zastupljena su i kod nas preko fi rmi Sciurus, Topers,Baumann-Beograd... Sve njih emoupoznati na narednim stranama BUILD magazina

Predstavi emo vam i nose e platforme italijanske kompanije Venpa3, koje na doma e tržište donosi fi rma Prorent

TEMAbroja

SCIURUS DOO

Bul. Arsenija arnojevi a 7811070 Novi Beograd

tel: +381 11 212 96 88fax: +381 11 313 35 83mob: +381 63 322 799


www.skele.co.yu

Najpriznatiji internacio-nalni brend u oblasti skela, Wilhelm Layher GmbH Co.

KG, renomirani evropski proizvo a skela, još od

2004. godine prisutan je na našem tržištu preko zastu-pnika fi rme Sciurus doo iz Beograda. O fi rmi Layher, ije je sedište u nema kom

gradu Güglingen-Eiben-sbachu, razgovaramo sa

predstavnikom Kompanije Sciurus-Layher iz Beogra-da, gospodinom Elmarom

Knieselom: Ime Layher poznato je ve 60 godina

širom sveta kao sinonim za visokokvalitetne, isproba-ne sisteme skela, potpune

servisne usluge i pouzdano partnerstvo - isti e gospo-din Kniesel i nastavlja - Sve

je po elo od jednog vizi-onara, Wilhema Layhera, oveka bogatog idejama i

jake volje, a razvilo se u fa-milijarno preduze e orijen-

tisano na budu nost...

Layher u Nemačkoj zapošljava 600 radnika, i još

300 u 13 kćerki fi rmi i prodaji širom sveta, i apso-

lutni je evropski lider u domenu skela. Gospodin

Kniesel naglašava da Kompanija svojom kompe-

tencijom i bogatim iskustvom pruža perfektnu

podršku kod svih pitanja u domenu izrade skela:

– Vršimo detaljno projektovanje u saradnji sa kupci-

ma, realizujemo i najkomplikovanija idejna rešenja.

Rezultat svega navedenog su kvalitetno rešavanje

problema vezanih za skele i proizvodi koji osigura-

vaju bezbednost i olakšavaju radni dan na gradilištu.

Layher Allround je sinonim za modulsku ske-

lu koja zamenjuje konvencionalne. Svojom jedin-

stvenom tehnikom sklapanja Allround čvor pruža

nenadmašnu fl eksibilnost u korišćenju: na gradili-

štima u industriji (avio, hemijskoj...), elektranama

i brodogradilištu, na priredbama i predstavama.

Poređenja sa drugim proizvođačima pokazala su ve-

like prednosti Layher Allround skele:

vreme pri sklapanju i demontaži kraće i 70%

ušteda u težini potrebnih komponenti do 28%

uštede u održavanju i gubitku vrednosti do 60%.

Da li kao radna, zaštitna, fasadna ili podupiruća, unu-

trašnja, plafonska ili pokretna skela, uvek je sigurnost

i zaštita radnika prisutna. Pomoću računara, Layher

Allround-čvor, dokazan još 1974. godine, ponovo je

usavršen i dobijen je novi čvor K2000+. Rezultat:

mnogo veća nosivost

sila savijanja prečaga +49%, a dijagonala +113%.

•

•

•

•

•

Layher Blitz fasadna ramovska skela je brz, neuni-

štiv i stabilan sistem koji će ispuniti brojne zahteve,

a obimna i promišljena ponuda komponenata čini

ga rentabilnim, kako u oblasti skela, tako i u maloj

privredi. Ramovi određuju širinu skele, i osnova su

za varijacije: širine 0,73m, od čelika, duboko toplo

pocinkovana; širine 0,73m, od trajnog aluminijuma;

i širine 1,09m, od čelika. Podove birate po dužinama

od 1,57m, 2,07m, 2,57m, 3,07m, i 4,14m (čelik, alu-

minijum, masivno drvo, aluminijumski ram sa šper-

pločom – Robustpod).

Layher Keder sistem (skelu obloženu kasetnim

pločama ili platnom), i Protect sistem koji se ukla-

pa sa Blitz i Allround-om i pruža najveću zaštitu:

kod saniranja azbestnih ploča ili peskarenja, kod za-

štite od buke i nevremena i zaštite prolaznika.

Layher kasetni krov je sistemski nezavisan skelski

sistem raspona do 39m, za zaštitu od nevremena.

Layher Event sistemi: tribine, podijumi i bine za

profesionalni show, obećavaju uspešan nastup, kako

na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, bilo da

je u pitanju rok-koncert ili sportska manifestacija.

Layher u ponudi ima i tornjeve (pokretne i stepe-

nišne), merdevine (aluminijum i drvo), kao i ostali

pribor za skele: nosače, spojnice, mreže i točkove za

skele, obrtna vretena, ali i mnogobrojne komponen-

te za sve skelne sisteme: zaštite na gradilištu, sistemi

ograda i prilaza, software za proračunavanje fasadnih

skela, i Geda – liftovi za gradilišta

APSOLUTNI

SCIURUS-LAYHERNEPRIKOSN

TEMA broja

46

EVROPSKI LIDER

OVENI SKELSKI SISTEMI


Ve gotovo 40 godina PERI važi za kompetentnog par-tnera gra evinskih fi rmi za sva pitanja u oblasti teh-nologije sistemskih oplata i skela. Sa 45 erki-fi rmi i 100 efi kasnih logisti kihcentara, opslužuju preko 65 nacionalnih tržišta širom sveta, uvek na raspolaga-nju svojim klijentima, sa izuzetnim razumevanjem za specifi nosti pojedina nihzahteva i uvek fokusirani na iznalaženje najboljih rešenja za projekte svojih komitenata

Firma Peri intenzivno investira u budućnost, od-

nosno pružanje servisnih usluga. Iz tog razloga

veliki broj naših inženjera obučen je da stručno i

efi kasno pruži svu neophodnu podršku klijentima

shodno stalno rastućim proizvodnim kapacitetima

i najkvalitetnijim materijalima. Zahvaljujući veli-

koj inovativnoj snazi, širom sveta rasprostranjena

Kompanija će i ubuduće svojim klijentima pru-

žati mogućnost racionalne, ekonomične i sigurne

gradnje uz pomoć najmodernijih i najefektivnijih

Peri sistema i rešenja koje vam predstavljamo:

Peri Maximo je fl eksibilna zidna ramovska opla-

ta, prilagođena za efi cijentniji rad sa uređenim ra-

sterom fuga i mesta ankerovanja, koja se koristi

u stambenoj i industrijskoj gradnji. Dozvoljeni

pritisak sveže betonske mase iznosi 80kN/m². Za-

hvaljujući inovativnom konusnom sistemu ankero-

vanja, izrada oplate se pojednostavljuje, bez upo-

trebe distancer cevi (juvidur cevi) i radom samo sa

jedne strane oplate.

Maximo, pored uštede vremena i materijala pri iz-

radi oplate, kao i minimiziranja grešaka prilikom

montaže (svako anker mesto mora biti popunje-

no), otvara i nove mogućnosti u smislu kvalitetni-

jih površina vidljivog betona. Ujednačen raspored

otvora za ankerovanje potvrđuje tu činjenicu.

Lico – oplata stubova bez kranaPeri Lico je lagana oplata za izradu stubova

kvadratnih i pravougaonih poprečnih preseka

dimenzija od 20x20cm do 60x60cm, podesiva u

intervalu od 5cm.

Sa dodatnim anke-

rom moguća je izra-

da oplate dimenzija

platna do 60x130cm.

Svi elementi se mogu

ručno postavljati, a

delovi za spajanje su

pričvršćeni na samim

elementima oplate.

Lico elementi stub-

ne oplate se izrađuju

u visinama od 0,5m,

1,0m i 3,0m. Opla-

ta dozvoljava visoki

pritisak sveže be-

tonske mase, sve do

80KN/m².

RCS – modularni sistem podizanja po šinama

Peri RCS (Rail-Climbing-System) je modularni

multifunkcionalni sistem podižućih konstrukci-

ja. RCS nosiva skela za oplatu sa kolicima i sa-

mopodižućim mehanizmom nudi sveobuhvatan

sigurnosni koncept izrade oplate na velikim visi-

nama. Već od prvog takta betoniranja koristi se

radna platforma sa kolicima koja omogućavaju

horizontalno pomeranje platna oplate za 75cm,

tako da oplata za vreme armiranja ima funkciju

leđobrana. RCS podižući zaštitni paneli služe za

sveobuhvatno oblaganje

etaža koji je u izgradnji,

pružaju zaštitu od vetra

i loših vremenskih prili-

ka, a zahvaljujući osećaju

sigurnosti, značajno se

povećava produktivnost

personala. Pored toga pa-

neli mogu da služe kao

veliki reklamni prostor.

U oba slučaja je podižuća konstrukcija, preko pe-

njajuće papučice (čak i prilikom procesa podiza-

nja), sigurno povezana sa objektom

PERI-OPLATE DOO

Jurija Gagarina 8111070 Novi Beogradtel: +381 11 215 31 48 215 35 49fax:+381 11 318 59 62


PRI A SA NASLOVNE STRANE

OPLATE PERI

PERIMAXIMO

TEMA broja

BFD spojnica je jedini vezni deo za sve spojeve

Maximo elemenata,tako da su u potpunosti

kompatibilni sa TRIO sistemom

®


Prorent d.o.o. raspolaže mašinskim parkom za

sve vrste radova na visini, neophodne pri izgradnji

proizvodnih hala, logističkih centara, supermar-

keta, montaži čeličnih, drvenih i betonskih kon-

strukcija, panela, instalacija... Jednostavno rečeno,

ponuda Prorent-a je najbolji mogući izbor za

brzo i efi kasno izvršenje svih radova na visini.

Za kompletan asortiman dizalica Genie i Merlo,

fi rma poseduje stručno obrazovan, osposobljen i

kvalifi kovan kadar radnika i operatera za upra-

vljajnje mašinama i obuku potencijalnih klijenata,

pri čemu se dobija odgovarajući sertifi kat o obu-

čenosti. Obezbeđen je 24-časovni servis koji čine

dve mobilne ekipe hidrauličara i električara, brza

zamena mašina usled nastanka kvara koji nije mo-

guće otkloniti u kratkom vremenskom periodu.

Mašine Prorent-a zamenjuju klasične skele,

komplikovane za montažu i demontažu, skupe i

veoma gabaritne, i uz to i rizične za građevina-

re i prolaznike. Prateći svetske tokove u građe-

vinarstvu i poslujući po principima savremenih

evropskih zahteva, koji ne dozvoljavaju upotrebu

klasičnih skela na rizičnim mestima, u Prorent-u

žele da promovišu nove trendove i tehnologije u

građevinarstvu.

Mašinski park fi rme Prorent sastoji se od sle-

dećih tipova dizalica:

Vertikalne makazaste Genie platforme – na

elektro i dizel pogon, radnih visina od 8, 10, 12

i 18 metara, nosivosti od 454 do 680 kg, sa du-

plim komadama.

Artikularne bumove Genie – na elektro i dizel

pogon, sa Z lomljivom rukom, radnih visina 12 i

16m, nosivosti 227kg, upravljanje iz korpe.

Teleskopski bum – na dizel pogon, radne visine

28m, nosivosti do 227kg.

Korpe na kamionu (Nissan, Mercedes, Iveco)

– na dizel pogon, radne visine 14, 20, 26 i 28m,

nosivosti do 200kg, hidraulična ruka.

Viljuškari – na plinski i dizel pogon, novi i re-

montovani, radne visine do 4 metra, nosivosti

do 2,5 tone.

Merlo teleskopski viljuškari, na dizel pogon,

nosivosti od 3,5t na radnoj visini od 13m i nosi-

vosti od 4t na radnoj visini od 25m

•

•

•

•

•

•

GRA EVINSKE DIZALICE

PRORENT je osnovan u novembru 2004. godine

i posluje kao sastavni deo velikog sistema

VENPA3 iz Italije ije je sedište u gradu Trevizu. Za poslednje tri godine

postigli su zna ajnerezultate u iznajmljivanju

i prodaji gra evinskihdizalica razli itih profi la. Asortiman koji poseduju

je takav da pokriva celokupne potrebe

gra evinskog sektora i svih drugih sektora de-latnosti u kojima imaju

svrsishodnu namenu

PRORENT DOO

ATAR 19 br.221203 Veternik

tel: +381 21 820 015 fax: +381 21 820 016

e-mail: [email protected] www.prorent.co.yu

PRORENTPRORENT GRA EVINSKE DIZALICE

TEMAbroja


NTKompaniju Ruukki ve smo imali prilike da predsta-vimo u magazinu BUILD, ali i u ovom broju njihova rešenja za gra evinskuindustriju donose inovacije, uz visok kvalitet proizvoda i vrhunski dizajn.Ovoga puta je pred vama Steel comp – rebrasta eli na oplata za izvo enje

spregnutnih konstrukcija, koja nakon izvo enjaradova ostaje kao dekor unutrašnjeg prostora i funkcionalni nosilac instalacija

Ruukki Steel comp, tzv. Lastin rep, je po-

sebno projektovan elemenat za upotrebu u

spregnutim betonskim konstrukcijama. Steel comp je elemenat velike nosivosti i male visi-

ne, od čelika posebnog kvaliteta, koji ima sko-

ro ravnu završnu površinu. Moguće je da bude

i plastifi ciran, tako da nije potrebno naknadno

postavljati spušten plafon, jer Steel comp za-

dovoljava estetske zahteve i očekivanja u en-

terijeru , a moguće je preko posebnih vešaljki

postaviti i instalacije i osvetljenje, bez dodatnog

bušenja lima. Svaka vešaljka je nosivosti do 1kN.

Steel comp je proizveden od tankog valjanog

čelika, kvaliteta S 350GD, prema Euronormi

10147, sa zateznom čvrstoćom od 350N/mm2.

Lim je toplocinkovan sa debljinom sloja cinka

od 275grama po kvadratnom metru, tj 20mikro-

na, sa obe strane. Može biti i dodatno zaštićen:

plastifi ciran u debljini 25mikrona, a adekvatno za-

štićen sa suprotne strane. Debljina i kvalitet zašti-

te može biti i drugi, prema posebnoj porudžbini.

U kompozitnom elementu, spregnut sa betonom,

Steel comp preuzima ulogu armature delimično

ili kompletno, tj. napone zatezanja, tako da po-

većava nosivost ploče formirane na ovaj način.

Steel comp se proizvodi u debljinama 0,7, 0,9

i 1,1mm. Plastifi kacija je moguća, ali sa izuzet-

kom za lim debljine 0,7, tj. samo za debljine 0,9

i 1,1mm. Limovi se seku po porudžbini, do ma-

ksimalne dužine od 12m. Tolerancije za dužinu

su do 5mm. Limovi se pakuju u standardne pa-

kete od najviše 22 lima u jednom paketu. Korisna

pokrivna širina lima je 750mm, sa korakom od

187,5mm, visina 46,5mm.

Minimalna debljina spregnute betonske ploče

izlivene u Steel comp-u mora biti 10cm. Ovo

zapravo znači da čista debljina betona mora biti

najmanje 5 centimetara.

U Ruukki-ju je moguće

poručiti i Steel comp

grede (I i C preseka), i

stubove (koji su oblog ili

ugaonog preseka izrađe-

nog od čelika koji prak-

tično predstavlja kalup za

izradu betonskog stuba).

Kao i limovi za oplatu

ploče, i grede i stubovi za-

dovoljavaju estetske zah-

teve savremenog dizajna.

Ruukki poseduje softve-

re koji precizno dimen-

zionišu Steel comp

elemente za izradu spre-

gnutih konstrukcija. Sve

potrebne tehničke po-

datke za dimenzionisanje

možete dobiti direktno od

Ruukki predstavništva u

Beogradu

RUUKKI HUNGARY Kft.Predstavništvo Beograd

Glavna 13m 11080 Zemuntel/fax: +381 11 3076 192 3076 193

e-mail: [email protected]/rswww.ruukki.com/sites

ELI NE OPLATE ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE

STEEL COMP

TEMA broja

Steel comp je dimenzionisan prema Eurocod-u 3, dok su svi uslovi optere enja i koefi -cijenata defi nisani standardom

Eurocod 1.Ujedno, Steel comp zadovo-ljava kvalitete standarda ISO

9001.


TOPERS DOO BEOGRAD

Preduze e za revitalizaciju fasada,završne radove u gra evinarstvu i rentiranje gra evinske opreme

– skela

Dunavska br.2511000 Beograd

tel: +381 11 2637 416fax: +381 11 303 8942

mob: 064 29 59 011


Topers d.o.o od osnivanja 1990 god. pruža usluge iz

oblasti gra evinarstva u smislu rentiranja gra e-

vinskih skela i restauracija fasada

Rentiranje skela –davanje u zakup

Topers d.o.o. vrši rentiranje – davanje u zakup,

nekoliko različitih skelskih sistema. U njiho-

voj ponudi zastupljena su imena najpoznatijih

evropskih proizvođača ramovskih i višesmernih

skela, pa tako se ponuda sastoji iz:

ramovskih fasadnih skela –

Blitz Gerustet (slika levo i desno)

višesmernih prostornih skela –

Allround Gerustet (slike dole)

radnih platformi (pokretnih i statičnih)

nemačkog proizvođača Layher.

Usluga zakupa skele kod fi rme Topers d.o.o. podrazumeva:

davanje skele u zakup – isporuka skele

transport skele

montaža/demontaža skele

izrada nadstrešnica iznad ulaza/prolaza

•

•

•

•

•

•

•

postavljanje zaštitnih mrežastih PVC zastora

izrada projekta izvedenog stanja skelske kon-

strukcije sa prilogom mera zaštite i bezbedno-

sti na radu

izrada uzemljenja skele sa izdavanjem sertifi -

kata od strane nadležne institucije.

Ramovski i višesmerni brzomontažni skelski sistemi

tipa Layher koje Topers nudi u zakup poseduju:

Uverenje o primenjenim međunarodnim konvenci-

jama i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu

Stručni nalaz o izvršenom ispitivanju uređaja

– oruđa za rad izdatih od strane Mašinskog

fakulteta univerziteta u Beogradu u skladu sa

standardima i normama EU.

Topers d.o.o. raspolaže stručnim i iskusnim ka-

drovima sa potrebnim licencama i sertifi katima

za rad na visini kao i potrebnom dokumentaci-

jom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a u

skladu sa važećim zakonima

•

•

•

•

•

BRZOMONTAŽNI SKELSKI SISTEMI

TOPERS

Topers brzomontažni skelski

sistemi (ramovski i višesmerni)

po svojoj konstrukciji tj. tehni -

kim rešenjima, omogu ava-

ju, pored brže montaže istih, i

mnogo viši nivo bezbednosti za

neposredne korisnike.

Zahvaljuju i svim ovim odlikama

ve a je produktivnost tj. ve i je

u inak a manji utrošak vreme-

na i radne snage u odnosu na

klasi ne cevne skelske sisteme

RESTAURACIJA FASADA OD TOPERSA

U poslednjih 17 godi-na uspešno se bave restauracijom fasada objekata pod zaštitom – spomenika kulture. Reference su im fa-sade objekata: Sta-rog dvora (Skupština grada Beograda), Savezne Skupštine, Narodne banke Srbije i fasade mnogih dru-gih javnih i poslovno-stambenih objekata

TEMA broja


BAUMANN DOO

Preduze e za trgovinu, usluge i inženjering

11000 BeogradKraljice Katarine 95tel/fax: +381 11 25 42 955mob: +381 63 786 78 43www.altradbaumann.co.yu


tel/fax: +49 211 58 00 20 65www.altradbaumann.de

BAUMANN Firmu BAUMANN GmbH – Laupheim, Nema ka,osnovao je 1970. godine Wolfgang Baumann.Ona i danas, me u gra e-vinskim kompanijama, važi za pionira ergonomi nostii racionalnih rešenja na gradilištu. BAUMANN sigurnosni sistemi i funkcionalna rešenja za sve vrste zanatskih radova na gradilištu, omogu ili su da BAUMANN GmbH postane lider naevropskom tržištu

Godine 2001. Altrad grupa preuzima fi r-

mu Baumann sa svojih 200 zaštićenih patenata i

osniva današnju fi rmu Altrad Baumann GmbH

sa sedištem u Laupheim-u. Otvaranjem istočno-

evropskog tržišta Altrad Baumann otvara svoja

predstavništva i u zemljama bivše Jugoslavije. Pred-

stavništvo Beograd za teritoriju Srbije i Crne Gore

posluje od 2005. godine. Altrad Grupa je najveći

evropski proizvođač mešalica za beton, ali i u se-

gmentu građevinskih skela, sa 9 svojih fi rmi koje

se bave proizvodnjom ramovske fasadne, modulske

i aluminijumske pokretne skele, takođe se nalazi na

samom svetskom vrhu.

Ramovska skela Profi Tech Plus sa svim svojim ka-

rakteristikama, kao što su brzina montaže i demon-

taže, elementi od pocinkovanog čelika ili aluminiju-

ma, male težine, visoka nosivost, evropski i domaći

sertifi kati, postala je najtraženiji tip moderne skele

na našem tržištu. Jedna od naših najvećih fi rmi za

rentiranje građevinskih skela – MB Company, us-

pešno koristi upravo ovaj sistem skela.

Sve Altrad Baumann skele mogu se kombinovati

sa drugim nemačkim sistemima skela, što kupci-

ma omogućava da ne budu zavisni samo od jednog

proizvođača.

Lakirani profi lni oplatni sistem fi rme Baumann GmbH je dugo vremena bio sastavni deo svakog

gradilišta u Evropi i jedan od najprodavanijih oplat-

nih sistema.

Danas fi rma Altrad Baumann proizvodi si-

stem oplate MidiBox, od pocinkovanog čelika

koji trpi opterećenje svežeg betona od 60kN/m².

MidiBox Plus je proizveden od jačih čeličnih pro-

fi la i trpi opterećenje od 80kN/m². Ovaj sistem se

proizvodi u tri različite visine 150, 270, 300cm sa ši-

rinama od 25 do 240cm. Prefektno rešenje spoljaš-

njih uglova kao i optimalna klješta za oplatu često su

predmet kupovine fi rmi koje poseduju Hünnebeck

RASTO sistem. Naime, ova dva sistema su inde-

tična i vrlo često se koriste kombinovano, kao sto je

to slučaj na gradilištu Univerzijade u Beogradu.

Segment građevinskih mašina obuhvata hidrau-

lične platforme sa maksimalnom, nosivošću od 3t,

koje omogućavaju brže i sigurnije oziđivanje. Upra-

vo kod industrijske gradnje je na taj način moguće

ozidati zidove do 7,5m visine bez velikog napora.

Baumann d.o.o. prodaja obuhvata: Altrad GmbH

i SBH GmbH ramovske skele, modulske skele, po-

kretne aluminijumske skele, ramovski sistem oplate,

oplata ploče, oplata stubova, rovne oplate, podgrade,

tribine, građevinske mašine, liftovi za gradilišta

TEMA broja

BAUMANN


REMO OPLATE

11080 Beograd-ZemunBatajni ki put 2

tel: +381 11 2612 8822618 8832694 986


REMOOPLATNI SISTEMI

REMOOPLATNI SISTEMI

Projekat oplate za konkretni objekat dolazi direk-

tno od proizvođača čiji se proizvodni pogoni nala-

ze širom Evrope: u Švajcarskoj, Austriji, Nemačk-

oj, Rumuniji... Uz najekonomičnije rešenje oplate

za vaš objekat inženjeri i monteri Remo oplata

pružiće vam i stručno-tehničku pomoć na samom

gradilištu. U ponudi fi rme Remo oplate nalaze

se oplatni sistemi za civilnu, industrijsku i inže-

njersku gradnju. Pri proizvodnji svih oplatnih sis-

tema koristi se najsavremenija tehnologija izrade.

Zidne oplate, ručne i kranske montaže, nosivosti

od 60 do preko 100kN/m2 sveže betonske mase

prema normi DIN EN 18202, imaju skoro neo-

graničenu primenu zahvaljujući širokom dijapa-

zonu dimenzija panela.

Plafonske oplate u Remo ponudi kreću se od

klasičnih do najsavremenijih sistema padajućih

glava. Oplate stubova su kružnog ili kvadratnog

poprečnog preseka (kada su podešavajuće sa ko-

rakom od 5cm).

U ponudi se nalaze i najsavremenije oplate za du-

boke rovove a prednost njihove upotrebe jeste visok

nivo bezbednosti ljudi koji su angažovani na radu

u rovovima jer zadovoljavaju sve evropske norme

o zaštiti i bezbednosti na radu. Ono po čemu su

Remo oplate prepoznatljive na tržištu jesu speci-

jalni oplatni sistemi za izgradnju svih vrsta atipič-

nih konstrukcija: tunela, brana, mostova...

Ovde se ponuda fi rme ne završava, pa tako u pro-

gramu Remo oplate imaju i različite vrste mo-

dernih građevinskih skela, kako modularnih tako i

ramovskih. Sve skele poseduju evropski sertifi kat.

Osim svega prethodno rečenog, u ponudi Kom-

panije stoji i sav dopunski i potrošni materijal za

izradu i eksploataciju oplate.

Zaposleni u fi rmi Remo oplate naglašavaju kao

posebnu prednost saradnje sa njima i to što veze sa

klijentima ostaju neraskidive – ostaju kao prijatelji i

nakon obavljenog posla jer njihov glavni cilj poslo-

vanja jeste saradnja na obostrano zadovoljstvo. Stav

kompanije prema svim klijentima jeste da pronađu

najekonomičnije i najuniverzalnije rešenje, a sve u

okviru klijentovih materijalnih mogućnosti.

Firma Remo oplate je deo tima koji čine reno-

mirane evropske kompanije sa istorijom postoja-

nja od preko sto godina Ovaj tim ne poznaje

granice već samo izazove koje su uvek spremni

da savladaju. Prestižno mesto na ovom tržištu

dostigli su pretvarajući vizije u stvarnost, a ističu

da će rado i ime vaše fi rme i objekta koji gradi-

te uvrstiti na svoju listu referenci koju za sad čine

Hidrotehnika-Hidroenergetika, Gemax, Ferbild,

Energoprojekt, Ratko Mitrović, Jablanica, AMG

Novembar....Oni su gradili i grade brane, komer-

cijalne centre, stambene objekte

Primena oplatnihsistema je nezaobilazni

faktor za realizaciju bilo kog projekta. Uz oplatne

sisteme koje fi rma REMO OPLATE ima u svojoj

ponudi postižete gradnju objekta u što kra em

vremenskom roku, ekonomi nost bez

žrtvovanja kvaliteta ili celovitosti projekta uz ukupni pozitivni ekonomski rezultat.

Delatnost fi rme REMO OPLATE, kako u

Beogradu tako i u celom regionu, jeste prodaja,

iznajmljivanje i reparacija oplatnih sistema

TEMAbroja


53

Upoznajte SIMPROLIT® u ulozi dugove ne,termoizolacione,paropropusne i vatrotporne trajno ugra ene oplate.Armirani beton u savre-menom gra evinarstvu ima najširu primenu, ali i zahteva brojne dodatne materijale i sredstva kako bi u potpunosti ispunio svoju funkciju. SIMPROLIT® oplatni sistemi udovoljavaju svim zah-tevima betona, od same ugradnje, do trajnog uva-nja betonske konstrukcije od vlage, temperaturnih promena, požara...

Na fotografi ji levo i šematskim prika-zima ispod prikazana je primena SIM-PROLIT® blokova kao trajno ugradne oplate za armirani beton koja pruža svu potrebnu zaštitu koja e mu biti neophodna u periodu koriš enja

U savremenom građevinarstvu, pri izgradnji vi-sokih stambenih ili poslovnih objekata, armirano-betonske konstrukcije, bilo da su one montažne, polumontažne ili livene na licu mesta, imaju ne-prikosnovenu poziciju najmasovnije primene. Gotovo i da se ne može zamisliti izgradnja ob-jekata u seizmičkim područjima bez bar delimične primene armirano-betonskih zidova, jezgara i ukrućenja, kako u podzemnim, tako i u nadzem-nim etažama. U velikim svetskim metropolama izgradnja veoma visokih objekata (visine preko 100m) nije više pitanje prestiža, već osnovna eko-nomska potreba zbog sve skupljeg raspoloživog građevinskog zemljišta, sa kompletno uređenom infrastrukturom.

U ceni armirano-betonskih konstrukcija u ne maloj meri učestvuje i oplata. Iako se u klasičnim sistemima gradnje ne iskazuje kao sastavni deo konstrukcije, ona de-facto predstavlja potrošni resurs, a njena amortizacija se obično iskazuje kroz izvršen rad za njenu montažu i demontažu. Pri tome, montaža sadrži dovoz oplate na gradilište i njeno neposredno postavljanje na poziciju ugrad-nje, a demontaža sve ostalo – neposredno skidanje sa pozicije ugradnje, čišćenje, odvoz na skladište, amortizaciju, reparaciju i dopunu oštećenih de-lova, zaštitu od korozije, podmazivanje i sl.

Sa druge strane, elemenat betonske konstrukcije izliven u oplati ne predstavlja fi nalan proizvod – betonske spoljašnje zidove treba utopljavati, unutrašnje zidove, stubove i međuspratne ploče štititi od požara, stepenišna jezgra i utopljavati i štititi od požara itd. To su dodatne pozicije, sa ne malom dodatnom cenom, usložnjavanjem izvođenja radova i produženjem roka završetka gradnje, ali su neizbežne u klasičnom sistemu gradnje, kao bitne kako za eksploataciju (ekonomiju energije), tako i za protivpožarnu sigurnost objekata (beton već posle jednog časa dejstva požara puca, armatura već posle 6000C gubi svoja svojstva, a kompletna kon-strukcija gubi nosivost i razrušava se).

Konačno, protivpožarna zaštita predhodno na-pregnutih konstrukcija je elemenat koji u bit-noj meri ograničava primenu prednapregnutih elemenata u izgradnji visokih zgrada, posebno međuspratnih ploča. Naime, već pri dejstvu požara preko pola sata, donja prednapregnuta armatura u međuspratnoj ploči se zagreje i rasteže, prethodno uneta u konstrukciju normalna sila ploče se gubi, pojavljuju se velike prsline u (nepredviđenoj) za-tegnutoj zoni ploče, a u pritisnutoj zoni, osim une-tog pritiska od prednapregnutog kabla koji se još nije zagrejao do istezanja, pojavljuju se i dodatne pritisne sile od preraspodele napona - i ploče se, uz bukvalnu eksploziju, ruše.

SISTEMI UGRADNIH OPLATA

SIMPROLITTEMA broja


Posle doga aja u Njujorku drasti nosu pove ane norme za protivpožarnu otpornost visokih objekata. Obavez-na vatrootpornost me uspratnihplo a je pove ana sa 45 min na 120 min, pregradnih zidova tako e na 120 min, dok stepenišni i pregradni zidovi izme u stanova moraju imati vatrootpornost 180 min, itd

Na slici dole prikazan je protivpožarni pregradni zid postavljen u okviru hi-droelektrane erdap. Visoke zahteve naru ioca radova jedino je mogao da ispuni Simprolit. Vatrootporne oso-bine ovog materijala ovim su dobile potvrdu kvaliteta i poverenja najviše vrste

Simprolit® sistem nudi rešenja za navedene

slučajeve primenom Simprolit® elemenata kao dugovečne, termoizolacione, paropropusne i vat-rootporne trajno ugrađene oplate. U Ruskoj Fed-

eraciji Simprolit® je već postao brend, a u Srbiji je standardna proizvodnja krenula tek ove godine.Pre prikaza nekoliko varijanti primene Simprolita kao trajno ugrađene oplate u Simprolit sistemu, navedimo samo neke od brojnih sertifi kata i re-zultata ispitivanja:

Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd,

koefi cijent toplotne provodljivosti SOP5 i

SOP8 ploča D150 u suvom stanju iznosi

l=0.044W/mK.

Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-

nost na dejstvo požara pregradnog zida od

2SOP5 ploče na metalnoj podkonstrukciji iz-

nosi najmanje 2 časa (EI120)

Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-

nost na dejstvo požara zida od Simprolit bloko-

va SBDS25 iznosi najmanje 3 časa (EI180)

Po rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji,

otpornost na dejstvo požara pregradnog zida od

blokova SPB12 iznosi najmanje 3 časa (EI180)

Po rezultatima ispitivanja NII Građevinske fi zi-

ke Ruske Akademije arhitektonskih i građevin-

skih nauka, dugovečnost Simprolita u surovim

klimatskim uslovima Ruske Federacije iznosi

najmanje 50 godina (najmanje 50 godina ne

menja svoja fi zička svojstva)

Po rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog

fakulteta u Beogradu, beton bez ikakvih aditiva

protiv mraza, kojim su bili zapunjeni Simprolit

blokovi i koji su odmah po ugradnji bili izloženi

niskim temperaturama (-260C), posle 28 dana

postigao je projektovanu ćvrstoću.

Simprolit® blokovi: Gradnjom Simprolit blo-kovima dobijaju svi – Investitor dobija dodatnu prodajnu površinu (na pr. zamenom standardnih fasadnih zodova na simprolit blokove, kod ob-jekta dim. 12,5x40m visine 10 spratova, dobija se dodatnih 210m2 prostora), nema troškove na utopljavanje fasade i protivpožarnu zaštitu ob-jekta, 10-15% smanjuje se količina armature i dr. Pri svemu tome zidovi dišu, nema kondenza i vlage, zimi je u stanu toplo a leti prohladno; izvođač dobija u brzini gradnje, manji vertikalni i hori-zontalni transport, obradu fasade bez skele: kupac dobija zidove koji dišu, najdugovečniju utopljenu fasadu, zimi je u stanu toplo a leti prohladno…

•

•

•

•

•

•

Dvostrana samonoseća oplata od Simprolit® ploča: Kod izgradnje maloetažnih objekata u sopstvenoj režiji, pri betoniranju podrumskih, garažnih i stepenišnih AB zidova i sl. vrlo je čest problem nedostatka kvalitetne oplate. Primenom ovog sistema, brzo i jednostavno se formira oplata koja, trajno ugrađena, predstavlja i termičku i vatrootpornu zaštitu izvedenih arm.betonskih zidova.

Simprolit® SOP ploče u oplati: U visokograd-nji poseban problem predstavlja utopljavanje i protivpožarna zaštita međuspratnih ploča između garažnog - podrumskog prostora i stanova iznad. Prostom montažom Simprolit SOP ploča u opla-tu i izlivanjem projektovane AB ploče preko njih, dobija se vatrootporna, utopljena i zvučno izolova-na armirano-betonska međuspratna konstrukcija.

Simprolit® sistem izrade prednapregnutih ploča: Jedinstveno rešenje u svetu za efekt-no postizanje vatrootpornih prednapregnutih montažnih ploča, uz minimalno koštanje. Postiže se vatrootpornost i preko 3 časa, a konstrukcija se olakšava bar za 50%.

Nakon svega rečenog jasno je da Simprolit® kao materijal i u segmentu građevinarstva koji se odnosi na oplatne sisteme može da pronađe svoju primenu, i ne samo to – njegove pred-nosti i ovde su u mnogim slučajevima više nego očigledne

TEMA broja

SIMPROLIT DOO

Kostola ka 67/2 11000 Beograd

tel/fax: +381 11 397 67 70397 67 71



Atraktivne novostiEsala Anhovo

Vlaknocementne

krovne i fasadne ploče

Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu

arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti

pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili

sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora

nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,

NATURA, TECTURA i XPRESSIV.

Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju

se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim

vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i

paropropusnog materijala.

www.esal.si

56

SRPSKI BREND ZA CEO SVET

HIO TEHNOLOGIJApromo

Kapilarna vlaga je najve ineprijatelj svih starih gra e-vinskih objekata koji u svo-jim temeljnim zidovima ne-maju nikakvu horizontalnu hidroizolaciju. Vlaga iz tla,

zajedno sa svim rastvorenim solima, kapilarno se penje u gornje delove objekta raza-raju i vremenom materijal

od koga je objekat zidan

Kako zaustaviti vlagu Jedini način da se zaustavi kapilarno provla-žavanje je potpuno presecanje zida i nakna-dna ugradnja nove horizontalne vodonepro-pusne barijere. Klasične metode mašinskog presecanja zidova efi kasno zaustavljaju vlagu ali i pored svih mera opreza, nastaje zazor između izolacije i gornje i donje površine reza što u većoj ili manjoj meri prouzrokuje sporadično sleganje i pucanje objekta i po-javu naprslina na zidovima. Ovaj problem je bio nerešiv sve do pojave HIO-tehnologije!

HIO-tehnologija je jedinstvena metoda trajne zaštite od kapilarne vlage koja po-tpunim presecanjem zidova ne ugrožava stabilnosti i konstrukciju građevinskog objekta. Vlažni zidovi, bez obzira na njiho-vu debljinu i vrstu građevinskog materijala, seku se ultrabrzim dijamantskim reznim alatima u malim etapama, bez vibracija i po-tresa. U tako napravljene rezove injektira se pumpom pod visokim pritiskom specijalna masa kroz koju se kao nova horizontalna hidroizolacija, jedna za drugom, utiskuju HIO-master šine. Injekciona masa napra-vljena je na bazi polimera i ima izuzetnu ad-heziju tako da sa šinom stvara neraskidivu vezu u zidu, novu spojnicu.

HIO-master šina je u odnosu na sve dru-ge vrste izolacija, jedinstvena hidroizolacija u svetu čija se visina adaptira visini reza u zidu. Visina krilaca se pre ugradnje opti-malizuje na izmerenu visinu reza u svakoj kampadi. Jedino tako vertikalna krilca mogu na sebe da prime ogromno vertikalno opte-rećenje od gornjih delova objekta, bez ika-kvih deformacija.

U poslednje vreme kod nas su se pojavile plastične izolacije koje samo na prvi pogled podsećaju na HIO-master šinu. Iz tog razlo-ga je veoma važno istaći da su jedino verti-kalna krilca čija visina savršeno prati visinu reza u zidu, kakva su kod HIO-master šine, sposobna da na sebe preuzmu kompletno opterećenje od gornjih delova objekta. Jedini relevantan dokumenat je atest o ispitivanju nosivosti izolacije na vertikalno opterećenje.Čvrstoća na pritisak samo za HIO-master šinu iznosi 9,20MPa, a u kombinaciji sa injektiranom masom minimum 42MPa.

Nijedna druga hidroizolacija ne poseduje takve karakteristike! Ono što je još do juče bilo nezamislivo i nemoguće, danas je za-hvaljujući HIO-tehnologiji. postala rutin-ska intervencija: spomenici kulture, ali i svi drugi građevinski objekti visoke spratnosti, sa debljinama zidova dva, tri i više metara, mogu se trajno zaštititi od razornog dejstva kapilarne vlage i to bez ikakvog narušavanja statike ili stabilnosti objekta!

Zaštićen patent HIO-tehnologija. je sop-stvena tehnološka inovacija, razvijena i po-tpuno usavršena pre deset godina, čije pa-tentno pravo je priznato upisom u evropski registar patenata kao i u registar Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Republike Srbije. HIO-tehnologija i HIO-master šina su zaštićene robne marke (Brand name) i poseduju ateste o ispitivanju renomiranih domaćih i međunarodnih instituta.

HIO-tehnologijom je za deset godina traj-no sanirano više stotina objekata u zemlji i inostranstvu, od kojih većinu čine zaštiće-na kulturna dobra. Sva ispitivanja, statič-ki proračun, testovi i analize potvrđuju da HIO-tehnologija ne ugrožava stabilnost i konstrukciju objekta i ne izaziva neželjene efekte. Objekti na kojima je pre više godina ugrađena HIOtehnologija žive svoj novi ži-vot, dokazujući njenu efi kasnost, dugotraj-nost i sigurnost.

HIO-tehnologija uskoro će biti dostupna svima! Svesni činjenice da je HIO-tehno-logija danas najefi kasnija metoda u borbi protiv kapilarne vlage menadžment kompa-nije HPS odlučio je da svima koji žele da je primenjuju ponudi specifi čan poslovni aranžman na osnovu ugovora o franšizi

HPS HIO PROTECTION21000 Novi Sad

Trg Slobode 2tel: +381 21 4725 424

4725 425 6623 946

fax: +381 21 529 549www.hio-technology.com

5757

Na našem tržištu se od nedavno mogu kupiti

BAMBUS PARKETI. Svojim kvalitetom

i dekorativnoš u privla epažnju ali, kao i svaki novi

proizvod, prati ih sumnji a-vost zbog nedostatka

prakti nih iskustava

Bambus (Phyllostachys Pubesscens) je kla-sifi kovan kao trava, ali zahvaljujući velikoj gustini tvrđi je od mnogih vrsta drveta. Može se naći oko 1200 varijeteta. Punu zrelost i vreme za seču dostiže već u četvr-toj godini, ali najbolje karakteristike može pružiti od 7 do 8 godine starosti. Po fi zič-ko-mehaničkim osobinama je blizak tvrdim vrstama drveta visoke gustine.

Bambus je u svakodnevnoj upotrebi u Kini već preko 4.000 godina, ali tokom devedese-tih godina prošlog veka tehnologija prerade bambusa se razvija ekstremno brzo. Bam-bus postaje važan građevinski materijal za Kinu i počinje da dobija veliku pažnju Vla-de, proizvođača, tehnologa, ali i potrošača. Odmah zatim, zahvaljujući već usvojenim i proverenim patentima tehnološkog razvoja, počinje i proizvodnja bambus parketa. Posle osvajanja domaćeg, kineskog tržišta, počinje izvoz u Ameriku, Japan i Koreju a potom i u Evropu. Na svakom novom tržištu bambus parketi su vrlo brzo postali popularni.

Zašto su bambus parketi hit u svetu?Bambus parketi predstavljaju perfektnu kombinaciju prirodnog materijala i moder-ne tehnologije, tj. ekološki proizvod vrhun-ske izrade. Prijatni su za okolinu i ljudsko zdravlje, ali imaju i visoke estetske odlike. Bambus parket, nakon veoma dobro pri-hvaćenog nameštaja od bambusa u drugoj polovini XX veka, kao da je dugo očekivan na tržištu kao sledeći korak, kako od trgova-ca, tako i kod kupaca.

Daščice bambusa se proizvode slepljivanjem letvica bambusa ekološkim lepilima (bez formaldehida) u presama visokog pritiska. Ovako proizvedene daščice su veoma za-hvalne za obradu pa se bambus parketi pro-izvode u velikom broju dezena i nijansi boja. Zbog toga su veoma dekorativni, elegantni

i privlačniji od običnih klasičnih parketa. Podovi od bambus parketa su prijatni za hodanje, pružaju dobru fl eksibilnosti i du-gotrajnost.

Bambus parketi se prodaju završno obrađe-ni, što omogućava brzu postavku kojoj se pristupa nakon završetka svih građevinskih radova. Zavisno od kvaliteta podloge (beto-na odnosno košuljice) ovi parketi se posta-vljaju na više načina:

lepljenjem dvokomponentnim lepkom kao i klasični parketpostavljanjem na roštilj od letvica ili na ploče proizvedene na bazi drveta (šper-ploče, OSB...) i ukucavanjem pod uglom od 450, slično postavljanju brodskog podasuvo postavljanje kao kod laminatnih po-dova, pri čemu se kao distanceri od zida postavljaju različiti modeli opruga.

Bambus parketi se u toku eksploatacije mogu više puta brusiti i lakirati poput kla-sičnog parketa. Sledeća, a možda i najzna-čajnija prednost bambus parketa je izbalan-sirani odnos cene i kvaliteta.

Napominjemo da je kupovina bambus par-keta samo faza u oplemenjivanju životnog prostora, jer podna obloga osim dekora-tivnih treba da ima i upotrebna svojstva. Značajnije od odabira i kupovine bambus parketa je njegovo pravilno postavljanje i održavanje

•

•

•

BAMBUS PARKET U SRBIJI

OLKO d.o.o. je osnovan na osnovu dugo-godišnje saradnje Osniva a sa partnerima iz Kine. Naime, Osniva i su posredovali pri izvozu bambus parketa u Ameriku i Evropu.

OLKO d.o.o. uvozi bambus parkete sle-de ih karakteristika:

zadovoljavaju evropski ekološki standard E1dimenzije daš ica su 960x125x17mmdaš ice se spajaju F vezom koja elimi-niše zvuk trenja izme u daš ica.

U ponudi imaju više modela od kojih najra-dije izdvajaju Archaic – model koji podse ana starinske brodske podove premazane uljem i budi nostalgiju za prošlim vremeni-ma. Model je dostupan u tri nijanse boja. Od ostalih modela koji su ve prisutni na našem tržištu u ponudi imamo više svetlih i više tamnih dezena

•

••

OLKO DOO

Sremska MitrovicaDesanke Maksimovi 52

veleprodaja i maloprodajaSremska Mitrovica

Stari Šor 37

tel/fax: +381 22 624 828mob: +381 64 506 94 66


BAMBUSPARKET

enterijer

materijal gustina(g/cm3)

uzdužnaja ina(MPa)

uzdužnarastegljivost

(MPa)tvrdo a

bambus 0,789 152,00 12.062 71,60

breza 0,615 85,75 8.820 36,99

hrast(Azija) 0,842 111,92 15.580 73,12

58

KIDDE je najve i svetski proizvo a protivpožarnih ure aja, opreme i sistema.

KIDDE je lanica inter-nacionalne kompanije

UTC Fire & Security. Aktivnosti UTC grupe

pokrivaju širok spektar rešenja za gašenje požara

uklju uju i dojavu požara, sisteme za gašenje požara i sisteme za

trajnu inertizaciju

Protection Plus ponudaProtection Plus iz Beograda u svojoj po-nudi ima brojna Kidde rešenja za sve vrste industrijskih, poslovnih i stambenih objeka-ta ali i za sve prostore specifi čnih namena i potreba. Predstavićemo vam samo neke od njih...

KD-1230 stabilni sistem za gašenje po-žara sa sredstvom za gašenje NOVEC 1230 (patentiran od strane firme 3M) predstavlja poslednju generaciju sistema za gašenje požara. Ovaj sistem je prila-gođen primeni u serverskim prostorija-ma, informacionim centrima, telekomu-nikacijskim instalacijama, prostorima za kontrolu, merenje i upravljanje, u lageri-ma i arhivama, medicinskim i laborato-rijskim centrima.

Argonite 300 bar-a je brz i efektivan sistem protiv skoro svih vrsta požara. Zauzimanje malo prostora je jedna od osnovnih predno-sti u odnosu na sisteme sa inertnim gasom od 200 bar-a.

KD-200 je stabilni sistem za gašenje po-žara sredstvom FM-200. Ovakav sistem obezbeđuje plavljenje prostora u vremen-skom intervalu od 10 sekundi, čime pruža maksimalnu zaštitu uz minimalnu količinu sredstva za gašenje. Ovaj sistem je posebno efekasan u prostorijama sa većim brojem računara, telekomunikacionih ili kontrolnih uređaja.

Analogni javljač povišenja temperature za rano otkrivanje pregrejavanja i požara može operisati na udaljenostima od 300m u odnosu na tačku primanja informacija. Proizvodi se tako da bude otporan na mehaničke i hemij-ske uticaje, ali moguće je poručiti i senzore sa povećanim stepenom otpornosti. Uređaj je sposoban da permanentno nadgleda kvarove i prekida kablove kako bi potencijalnu štetu smanjio na najmanju moguću meru.

UniLaser XL je uređaj namenjen za rano otkrivanje požara na bazi najnaprednije laserske tehnologije koja je u mogućnosti da odredi količinu čestica i pravovremeno reaguje. Naravno, softversko rešenje Uni-Lasera je takvo da tačno može razdvojiti čestice obične prašine iz svojih kalkulacija, a laserska tehnologija donosi i tu prednost da ne zahteva fi ltere. Standardno integrisano umrežavanje podrazumeva do 127 detek-tora, a individualno podešavanje preciznosti

funkcioniše u rasponu 0,005%/m do 1%/m.PanelSafe je poseban element kojim Kid-de prati savremene potrebe prostora. Ovaj proizvod namenjen je isključivo za gašenje serverskih ormara. Element za individualnu primenu, dimenzija 19 inča poseduje inte-grisanu centralu, dojavu požara i gašenje gasom NOVEC 1230 i FM 200.

PermaSafe je još jedan individualni sistem za sprečavanje požara u samom nastanku. Dizajniran je i tehnički rešen tako da za-uzima minimalnu zapreminu u prostoru, a uspešno bi mogao da štiti hladnjače, kom-pjuterske i telekomunikacijske prostorije, lagere sa opasnim materijalom, arhive, trez-ore, muzejske vitrine...

Svaki od ovih uređaja i sistema možete pro-naći u fi rmi Protection Plus, a oni će vam rado ponuditi najbolje rešenje u skladu sa vašim potrebama, odnosno potrebama vašeg prostora, kako bi on na najbolji mogući na-čin bio zaštićen od požara i gasova

DISTRIBUTER KIDDE PROTIVPOŽARNOG PROGRAMA

PROTECTION PLUSpromo

PROTECTION PLUS DOO

11030 BEOGRADKraljice Katarine 95

tel: +381 11 25 42 955fax: +381 11 25 43 875

mob: +381 63 786 78 43


pogled

Javno preduzeće Direkcija za gradsko ze-mljište i izgradnju Beograda ima dva orga-na upravljanja:

Upravni odbor je organ koji upravlja Direkcijom – čini ga 14 članova i Pred-sednik upravnog odbora (trenutno je to Boris Ranković, diplomirani pravnik)Nadzorni odbor pregleda godišnji izve-štaj i obračun, vrši kontrolu materijal-no-fi nansijskog poslovanja Direkcije i podnosi svoj izveštaj Upravnom odboru Direkcije i Skupštini grada Beograda. Na njegovom čelu je Predsednik Nad-zornog odbora (ovu funkciju trenutno vrši Dejan Simić, diplomirani pravnik).

Rad Direkcije na izradi i izvođenju pro-jekata i planova zasniva se na tržišnom pristupu, transparentnosti i pravednom zastupanju svih korisnika prostora. Ona ima zadatak zaštite i brige o racional-nom i namenskom korišćenju građevin-skog zemljišta.

Direkcija vodi poslove pripremanja, ko-munalnog opremanja i uređivanja grad-skog građevinskog zemljišta što podr-zumeva: izradu svih potrebnih podloga (geodetskih, geoloških, urbanističke i tehničke dokumentacije (izvoda iz urba-nističkih planova, tj. akta o urbanistič-kim uslovima, urbanističkih projekata i izvođenje radova izgradnje objeka-ta komunalne infrastrukture i uređenja slobodnih površina.Takođe radi na izra-di elaborata za davanje zemljišta u zakup (i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i studija i analiza o ekonomskoj oprav-danosti. Bavi se poslovima inženjerin-ga, konsaltinga i menadžmenta u okviru uređivanja građevinskog zemljišta i iz-gradnje javnih objekata.

Program za uređivanje gradskog građe-vinskog zemljišta i izgradnje objekatakomunalne infrastrukture sa fi nansijskim planom priprema Direkcija, ali ga nakon toga mora podržati i usvojiti Gradska skupština. Upravo ona vrši nadgledanje sprovođenja Programa i priprema izveštaj o implementaciji planiranih aktivnosti, a u okviru Programa predstavljaju se tro-škovi izgradnje i održavanja infrastruk-turnih mreža i objekata.

•

•

Kupovina, prodaja i iznajmljivanje ne-kretnina za sopstveni račun, a za potrebe uređivanja građevinskog zemljišta, takođe su deo poslova Direkcije. Ona sprovodi postupak formiranja početne cene zemlji-šta, davanja zemljišta u zakup i zaključiva-nja ugovora sa investitorima o regulisanju međusobnih prava i obaveza.

Program sadrži izbor prioritetnih objekata infrastrukture i planirane aktivnosti koje

su utvrđene po osnovnim kriterijumima:završetak i dovođenje u funkciju objeka-ta čija je izgradnja u tokuizgradnja komunalnih objekata značaj-nih za razvoj grada u celiniobjekata neophodnih za realizaciju stambene i druge izgradnje na započe-tim i novim lokacijamaizrada planske i tehničke dokumentaci-je za prostore i objekte čija je realizacija izvesna.

•

•

•

•

JP Direkcija za gradsko gra evinsko zemljište i izgradnju Beograda je osnovano 1956. odlukom Skupštine Grada i od tada ima vode u ulogu u usmeravanju na ina koriš enja gradskog gra evinskog zemljišta kroz njegovo infrastruk-turno opremanje i izgradnju javnih objekata, u skladu sa utvr enom strategijom razvoja grada. Poslovi Direkcije ine tre inu svih ulaganja na teritoriji grada Beograda, što je ininajve im investitorom Grada. U Direkciji je zaposleno oko 300 ljudi koji rade u devet od-seka: za gra evinsko zemljište, za planiranje i izgradnju, za stambenu izgradnju, za informacione tehnologije i marke-ting, za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, za fi nansijska pitanja, za opšte poslove, za zaposlene i u dva Odseka koja se bave projektovanjem, pripremnim radovima i nadgleda-njem izvo enja radova.

priredila Jasna Tomaševidipl. prostorni planer

JP DIRE KCIJAza gra evinsko zemljište i izgradnju Beograda

59

Finansijska sredstva se obezbeđuju iz bu-džetskih prihoda, koje realizuje Direkcija po zaključenim ugovorima sa zakupcima građevinskog zemljišta i zakupcima po-slovnog prost ora.

Ukupan prihod u 2006. bio je preko 11, a budžet planiran za realizaciju Programa iznosio je 6 milijardi dinara. Zbog pora-sta naplate naknade za uređivanje grad-skog građevinskog zemljišta, ostvaren je sufi cit u iznosu od 3 milijarde u od-nosu na pretpostavljenu naplatu. To bu-džetu Grada daje mogućnost njegovog usmeravanja na izgradnju infrastruktu-re, koja je preduslov svih ostalih ulaga-nja i izgradnje.

Obim predviđenih sredstava za realizaciju Programa defi nisan je na osnovu detaljno planiranih aktivnosti za svaki pojedinačni objekat i kao takav se može pratiti tokom godine u softverskom paketu MS Project.

Program sadrži izbor prioritetnih objeka-ta komunalne infrastrukture i planirane aktivnosti koje su utvrđene po osnovnim kriterijumima:

završetak i dovođenje u funkciju objeka-ta čija je izgradnja u tokuizgradnja komunalnih objekata značaj-nih za razvoj grada u celiniobjekata neophodnih za realizaciju st ambene i druge izgradnje na započe-tim i novim lokacijamaizrada planske i tehničke dokumentaci-je za prostore i objekte čija je realizacija izvesna.

Finansijska sredstva se obezbeđuju iz bu-džetskih prihoda, koje realizuje Direkcija po zaključenim ugovorima sa zakupcima građevinskog zemljišta i zakupcima po-slovnog prostora.

•

•

•

•

U ovom programu iskazan je zbirni pri-kaz po grupama – pribavljanje urbanistič-kih planova, saobraćajnice, vodovod…

U Direkciji za građevinsko zemljište i iz-gradnju Beograda vrlo ozbiljno se radi na izradi informacione osnove o gradskom građevinskom zemljištu i infrastruktu-ri. Ovo podrazumeva prikupljanje, obradu i predstavljanje podataka i ima ogroman značaj, kako pri budućoj izradi planskih dokumenata u toku istraživanja procesa u gradskom prostoru , tako i kao kontrolni i mehanizam monitoringa. U narednom pe-riodu Direkcija počinje sa predstavljanjem i sukcesivnim objavljivanjem svih važe-ćih urbanističkih planova na svojoj Inter-

net stranici sa idejom da se svim građanima omogućava lakši uvid u planirane aktivno-st i na području obuhvata određenog plana.

Direkcija obavlja i poslove vezane za lega-lizaciju objekata izgrađenih ili rekonst ru-isanih bez građevinske dozvole do 2003. godine na području deset gradskih opšti-na pa se na internet stranici mogu preuzeti obrasci i zakoni koji regulišu ovu temati-ku i koji omogućavaju efi kasniju saradnju Direkcije i građana.

U narednom periodu radiće se na izradi pripremnih radova neophodnih za izradu planova što su:

ekološka karta Beograda Katastar zagađivača životne sredine Be-ograda Katastar klizišta Beogradaizrada generalnih projekata, studija i analiza za potrebe izrade urbanističkih planovaGIS podzemnih instalacija sa prikuplja-njem katast arskih podataka za potrebe realizacije planova i ustupanje zemljišta.

••

••

•

Katastar podzemnih instalacija u Beogra-du je toliko zastareo i neažuran da vrlo često čak i vodovi magistralnog karak-tera (elektro i telefonski kablovi, vodo-vi kanalizacione i vodovodne mreže) nisu registrovani. Zbog toga je u Direkciji pla-nirano ažuriranje i pravljenje baze poda-taka o podzemnim instalacijama.

OSTALI PROGRAMI DIREKCIJE:

Program ure ivanja javnog gra evin-skog zemljišta – defi niše pribavljanje urbanisti kih planova, ure ivanje zemlji-šta za potrebe izgradnje saobra ajnica, mreža i objekata vodovoda i kanalizaci-je, ure enje slobodnih površina i groblja

Program davanja u zakup neizgra e-nog gra evinskog javnog i ostalog zemljišta u državnoj svojini – njego-vo pribavljanje i pripremanje za dodelu kao i izgradnju stanova za raseljavanje

Program ure ivanja javnog gra e-vinskog zemljišta za izgradnju kapi-talnih saobra ajnica od posebnog interesa za Grad –unutrašnji magi-stralni poluprsten (UMP) od saobra aj-nice T6 do Pan eva kog mosta, prva linija šinskog sistema, program urbane obnove tj. rekonstrukcija tri saobra aj-nice (Slavija – Ži ka; Autokomanda – Južni bulevar – G. Vu i a – ingrijina – Batutova; Partizanski put od Bogoslo-vije do ul. Jovanke Radakovi u Mirije-vu za period od 2005. do 2010. god.)

MASTER PLAN

Direkcija zapo inje izradu Master planarazvoja saobra ajnog sistema Beograda za period 2005-2010. god. Istraži e se na in unapre enja saobra aja u gradu. Ovo po-drazumeva analize i studije, izradu plana, studija o tunelima Beograda, noveliranje transportnog modela Beograda, donoše-nje urbanisti kih normativa za parkiranje.

•

•

•

pogled

JP DIREKCIJA ZA GRA EVINSKO ZEMLJIŠTE I

IZGRADNJU BEOGRADA

60

61

PREDLOŽENI KONCEPT FINANSIRANJA PLANIRANIH PROJEKATA

Direkcija u svojim predlozima planova i pro-

grama za izgradnju nedostaju e infrastruktu-

re esto predlaže fi nansijsku saradnju Direkci-

je, opštinskih vlasti i samih gra ana. Predlaže

se zajedni ko ulaganje u projekte u odnosu

50:50%, izme u gra ana i institucija nadležnih

za infrastrukturno opremanje. Ovim privatno-

javnim aranžmanom na teritoriji grada Beogra-

da se mogu izgraditi projekti za koje ne postoje

dovoljna sredstva iz javnih fondova a ija je iz-

gradnja u opštem interesu i u privatnom intere-

su. U Direkciji se smatra da je ovo na in kojim

se postiže pomirenje javnog i privatnog intere-

sa pri realizaciji odre enog projekta.

Na lokaciji Bloka 67 na Novom Beogradu, stra-

ni privatni investitor je dobio mogu nost izgra-

dnje naselja za potrebe održavanja Univerzija-

de. Mišljenje Predsednika Direkcije je da se na

ovaj na in zadovoljava javni interes tako što e

se stanovi ustupiti gradu za potrebe Univerzi-

jade, a potom e isti ti stanovi biti u komercijal-

noj upotrebi na tržištu. Sli an primer je i u slu-

aju marine Dor ol.

Kontrolnu funkciju ima ne samo Direkcija,

grad, ve i preduze e UB 2009 koje je osnova-

no od strane države za kontrolu ovog procesa.

U slu aju Univerzijade, postoje vrlo vrsti i pre-

cizni ugovori, sa jakim bankarskim garancija-

ma u vrlo visokim vrednostima vezanim za ro-

kove, kao i mehanizmi koji investitora odnosno

izvo a a prisutnog na lokaciji teraju da poštu-

je rokove. Neophodna je zgradnja i infrastruk-

ture. U skladu sa mišljenjem Uprave za javne

nabavke, izvo a u je prepušteno, opet uz dr-

žavnu kontrolnu funkciju, izvo enje kompletne

javne infrastrukture koja se tu nalazi. O ekiva-

nja su da e biti ispunjene sve obaveze iz ugo-

vora, odnosno da e naselje biti kompletno za-

vršeno do 1. januara 2009. godine.

Direkcija u okviru Nacionalnog investicionog

plana, pomaže i u izgradnji dva atletska stadi-

ona i sportskih sadržaja kod ulice Ivana Ribara

na Novom Beogradu. Koncept koji se predla-

že pri izradi Nacionalnog investicionog plana,

jeste da bi potencijalni investitor, ukoliko dobije

odre eno zemljište u zakup za izgradnju sadr-

žaja komercijalnog karaktera, zauzvrat morao

da napravi atletske stadione koji su, uzgred,

veoma ozbiljna i velika investicija koja prevazi-

lazi sredstva koja su predvi ena i samim NIP-

om. Po mišljenju uprave Direkcije ovo je jedini

koncept i na in da se do e do atletske staze. U

ovom slu aju, atletski savez i grad Beograd bili

bi kontrolni mehanizmi koji bi davali inpute po-

tencijalnom investitoru o na inu na koji bi tre-

balo da ti stadioni budu završeni.

U skladu sa Zakonom o planiranju i iz-gradnji i Odlukom o gra evinskom ze-mljištu sa injeni su slede i programi:

Program ure ivanja javnoggra evinskog zemljištaProgram davanja u zakup javnogneizgra enog gra evinskog zemljištaProgram ure ivanja ostaloggra evinskog zemljištaProgram davanja u zakup ostalog neizgra enog gra evinskog zemljišta u državnoj svojiniProgram ure ivanja javnog gra evinskog zemljišta za izgradnju kapitalnih saobra ajnica od posebnog interesa za Grad

•

•

•

•

•

pogled

Projektno fi nansiranje,novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je

fi nansiranju novoosnovanih i ve postoje ih fi rmi

Osnivači fi rmi mogu biti:pravna lica fi zička lica sa iskustvom u oblasti građe-vinarstva

U ponudi su sledeći modeli fi nansiranja:fi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištufi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih rentiranjufi nansiranje izgradnje turističkih objekata

Erste Bank projektnim fi nansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji

••

•

•

•

objekata koji će zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu, i to, kako na podru-čju većih gradova u Srbiji, tako i na podru-čjima priznatih turističkih centara.

Iznosi kredita zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.

Period korišćenja kredita je usklađen sa di-namikom gradnje, tako da se za momenat fi nansiranja računa trenutak dobijanja pri-jave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija ove-renih od strane nadzornog organa.

Dinamika otplate je usklađena sa dinami-kom prodaje, to jest može započeti tek na-kon završetka perioda gradnje. Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namen-skim računima u Erste Bank.

Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fi zička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju fi nansira Banka:

banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fi zičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitorabanka fi nansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad obje-kat dobije upotrebnu dozvoluovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni

Osnovne prednosti projektnog fi nansira-nja kod Erste Bank:

sigurna investicija, kako za investitora tako i za Bankubrža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnjubrža prodaja stanova – povoljni stambeni krediti Bankesigurnost za kupce stanova – sigurno do-bija uknjižen staninvestitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnjuakcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzeća projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvare-nih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja)projekat ne angažuje dodatni kolateral investitora

ERSTE BANK ADNovi Sad

Bulevar oslobo enja 521000 Novi Sad

info tel: 0800 201 201e-mail: [email protected]

www.erstebank.co.yu

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•


za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

PROJEKTNO FINANSIRANJE

promo

62

Dokazano je da buka izazvana slabijim ili jačim zvukovima koji potiču iz same zgrade ili dolaze spolja mogu uticati na psihičko, ali i telesno zdravlje stanara ili zaposlenih. Geolan je izuzetan zvučni izolator koji nivo buke, bez obzira na poreklo, smanjuje na zakonom predviđeni nivo.

Na osnovu svega prethodno navedenog ja-sno je da Geolan može biti izuzetan izbor za efi kasnu toplotnu, ali i zvučnu i protivpo-žarnu izolaciju u građevinarstvu, industriji ili brodogradnji

FIBRAN DOO Bulevar Arsenija arnojevi a 68/II

11070 Novi Beogradtel/fax: +381 11 31 33 702

31 39 316e-mail: fi [email protected]

www.fi bran.co.yu

Fibran S.A. jedan od lidera na polju izolacionih materi-

jala u Evropi, predstavlja dva proizvoda sa izuzetnommogu noš u primene u

izolaciji, u nisko i visoko-gradnji: Fibran Eco sa izu-

zetno visokim stepenom prenosa pare i gotovo ne-

postoje om higroskopnoš ui Geolan plo e i rolne od

kamene vune namenjene su izolaciji fasadnih panela, pregradnih zidova, krovova i tavanica, podzemnih pro-

storija, kao i za druge specijalne namene

Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplo-tni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog za termičko oblikovanje, koji procesom polimerizacije i konstantne ekstrudacije dobija oblik ploča. Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne težine. Procesom ekstruda-cije proizvodi se homogen građevinski ma-terijal sa zatvorenim višestranim ćelijama u obliku saća, penaste strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi ćelija su debljine tek jedan mikron. Zadivljujuće je da od ukupne zapremine jedne ploče od ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju zidovi ćelija a 97% ćelijski prostor sa inertnim gasom.

Fibran eco je certifi ciran za izolaciju fasa-da, jezgra sendvič sistema, zidova i krovo-va prema EU standardu na osnovu ETAG 004. Prednosti ovakvih rešenja pri izola-ciji su brojne. Ova rešenja se prevashodno preporučuju tamo gde je potrebno održati

stabilne temperature unutrašnjosti i stoga se koriste sa ciljem maksimalne moguće ušte-de energije tokom zimskog i letnjeg perio-da, kada se prostorije greju, odnosno hlade.Debljinu izolacije defi nišu inženjeri, prema svakom individualnom projektu, i ona naj-češće varira između 5-10cm.

GEOLAN – kamena vunaAko je potrebno u jednom proizvodu obez-bediti toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izo-laciju onda je naš predlog Geolan kamena vuna iz Fibrana.

Geolan je prirodan proizvod poreklom iz vulkanskih stena starih 200 miliona godina. Novi tehnološki postupak pri proizvodnji krajnjeg proizvoda nije štetan za prirodu, dok se njegovim korišćenjem štede znatne količine energije štiteći energetske resurse.Vlakna proizvoda kamene vune Geolan se prilikom proizvodnog procesa prskaju silikonom kako bi bila vodootporna. Osim toga, i ukoliko se proizvod izloži kiši, voda koja će se nakupiti između vlakana veoma brzo isparava zbog poroznosti materijala.

Proizvodi Geolan su izolacioni materijali veoma otporni na visoke temperature, te na taj način obezbeđuju protivpožarnu zaštitu objekata. Vlakna izdržavaju temperaturu od preko 700ºC pri čemu se ne menjaju izo-lacione sposobnosti materijala niti njegova dimenziona postojanost, iako vezivna smola isparava na nižim temperaturama.

FIBRANporodica izolacionih materijala


FIBRAN ECO GF je sertifi kovan specijal-no za izolaciju fasada, i to jezgra sendvisistema i zidova prema EU standardu na osnovu ETAG 004.

FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sis-tem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji proizvoda od ekstrudiranog polistirena po standardu ISO 9001:2000.GEOLAN je uspešno prošao testiranje po normama Evropske unije EN 13162 i ozna-avaju se oznakom CE. Certifi kaciju za do-

ma e tržište je sproveo Institut IMS a.d

promo

Prednosti Fibran eco izolacije:Ušteda energije pri grejanju i hlađenju može dostići i 40%, čime se smanjuje potrošnja energenata i u isto vreme smanjuje broj grejnih tela odnosno jedinca za hlađenje.Održavanje unutrašnje temperature stabilnom na duže vreme (zavisno od toplotnog kapaciteta zidova) nakon isključenja sistema za hlađenje.Minimalno mogući broj termalnih mostova.Zaštita konstrukcije zgrade od spolja-šnjih temperaturnih varijacija čime se smanjuju temperaturne dilatacije.Primena na novim objektima, ali i pri-likom rekonstrukcije starih zgrada.

•

•

•

•

•

64

Dow Chemical Company je kompanija koja koristi mo

nauke i tehnologije kako bi unapredila svakodnevni

život, nude i proizvode i usluge u više od 175 država, obezbe uju i sve, od sveže vode, hrane, lekova i proiz-voda za li nu upotrebu, pa do boja, lakova i ambalaže.

Utemeljen na principima zaštite životne sredine, Dow

ima godišnji promet od 46 milijardi dolara i zapošljava 42.000 radnika širom sveta

Styrofoam, plava polistirenska pena – XPS, je izolacioni materijal izuzetnih karakteristi-ka, razvijen u fabrici Dow 1941. Tehnologija ekstrudiranja daje pločama jednoliku struktu-ru zatvorenih ćelija i posebne osobine: visoke vrednosti toplotne provodljivosti, mehaničke čvrstoće i otpornosti na vlagu bez kapilarnog upijanja, postojanost na truljenje i starenje i ci-kluse smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upo-trebe, malu težinu i laku obradu jednostavnim alatima; bezmirisne su i ne nadražuju kožu.

Krovovi – posebno ravni, najizloženiji su deo zgrade. Kod konvencionalnih ravnih krovova termoizolacija je na konstrukciji, a ispod hidroizolacije, uz velike tempera-turne razlike i rizik od preranog pucanja. Kod koncepta inverznog krova, taj rizik je minimalan jer su termoizolacione ploče na hidroizolaciji, štiteći je od štetnih uticaja: ekstremnih temperatura, nepogoda, UV-ra-dijacije, smrzavanja i odmrzavanja, pri čemu nema kapilarnosti i stvaranja mehurova na hidroizolaciji, uz zanemarljivo upijanje vode i visoku mehaničku čvrstoću (sistem koji se primenjuje u Evropi već 35 godina).

Izolacija industrijskog poda mora izdržati brojna opterećenja: pokretna (korisno, vozila, mašine...), stalna (konstrukcija), dinamička (rad mašina), privremena... Zavisno od opte-rećanja Roofmate i Floormate nude kombi-naciju izolacije i visoke čvrstoće na pritisak, za duži period nego što je upotrebni vek zgrade.

Izolacija kod podnog grejanja mora mi-nimalizovati gubitke, a oba ova proizvoda su dobra osnova za košuljicu sa grejnim cevima za preraspodelu opterećenja, kod stambenih i industrijskih podova.

Termoizolacija podrumskih prostorija(čak i negrejanih) štedi energiju, sprečava kon-denz i enterijer čini prijatnim, a pri promeni namene komfor se može postići bez dodatnih izolaterskih radova. Izolacija na spoljnjoj strani zgrade sa stanovišta građevinske fizike je naj-pouzdaniji način otklanjanja kondenza.

Shapemate table su efikasno i dugotrajno reše-nje – otporne na vlagu, mraz i mehaničke uda-re. Rebrasta struktura daje im visok koeficijent otpora difuziji vodene pare. Uopšteno gledajući kod pravilnog projektovanja i ugradnje nije po-trebna dodatna parna brana!

Roofmate i Shapemate – jednostavna, efikasna rešenja koja smanjuju toplotne gubitke i tro-škove grejanja, štite hidroizolaciju od meha-ničkih oštećenja, koriste toplotni kapacitet spoljašnjeg podrumskog zida, sprečavaju pojavu podrumske kondenzacije, produža-vaju vek podzemnih delova zgrade.Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti izolaciji sokle koja trpi vlagu iz tla, kišu i vodu od prskanja, mehaničke pritiske i udare, kiseline iz tla...

Toplotni mostovi su delovi zgrade koji ima-ju povećan transport toplote: sokle, parapeti i armirano-betonski elementi (serklaži, grede...). Oni mogu izazvati značajane gubitke, a vlaga koja se stvara usled površinske kondenzacije ugrožava komfor prostorije. Niska temperatura unutrašnjih površina uzrokuje visoku relativnu vlažnost što stvara plodno tle za razvoj buđi, oštećenje površine i estetske probleme. Već u projektovanju pažnju treba posvetiti spreča-vanju pojave toplotnih mostova. Pravilna ugradnja termoizolacionih ploča lako rešava sve ove probleme!

Za sve dodatne informacije o proizvodima i načinu ugradnje kontaktirajte Polykem SR

POLYKEM SR DOOBalkanska 29/III11000 Beograd

tel.: +381 11 306 55 77fax.: +381 11 268 16 44

www.styrofoameurope.com

ZASTUPNIK I DISTRIBUTER KOMPANIJE DOW CHEMICAL

POLYKEM SR

U skladu sa propisom

EC 2037/2000, o sup-

stancama koje troše

ozonski omota , Dow je u Evropi svu proi-

zvodnju Styrofoamapreveo na tehnologiju

bez HCFC-a.

DOW rešenja za izola-ciju krovova:

Roofmate – za terase, zelene, kose i neproho-dne inverzne krovove sa slojem šljun anog balasta (vek procenjen na više od 50 godina).Floormate – za ravne prohodne krovove i in-dustrijske podove

promo

65

66

I dok je za svaki materijal ponaosob njegova dugovečnost u određenoj meri poznata (u razvijenim zemljama i propisana regulati-vom), protokom vremena sve je izvesnije da za dugovečnost konstrukcije nije važna samo dugovečnost svakog njenog sastavnog sloja ponaosob, već i njihove interakcije u okvi-ru konstrukcije u kojoj se zajedno nalaze. Mnogo je slučajeva oštećenja, pa i razruša-vanja konstrukcija zbog zanemarivanja in-terakcije različitih karakteristika slojeva, kao što su različite temperaturne dilatacije slo-jeva, različit stepen paropropusnosti slojeva, različita osetljivost slojeva na sadržaj vlage u konstrukciji, različita otpornost na mraz pri različitim radijusima prelaska slojeva iz horizontalne u vertikalnu ravan i sl.

Ovo se posebno ogleda kod ravnih krovova, gde i najmanje zanemarivanje fi zičko-meha-ničkih karakteristika primenjenih materijala u slojevima neizbežno vodi ka degradaciji gotovo svih slojeva, što za rezultat uvek ima gubljenje termo-fi zičkih i hidroizolacionih svojstava ravnog krova u celini. Stoga se još u fazi projektovanja posebna pažnja mora po-svetiti ne samo odabiru materijala na osnovu njihovih karakteristika ponaosob, već i uku-pnom sadejstvu svih projektovanih slojeva.

Jedan od osnovnih zadataka sa kojima se susrećemo kod rešavanja konstrukcije ravnih krovova je odvođenje pare iz slojevitog siste-ma termo-hidroizolacije ravnog krova, a koji se najčešće projektuje po sledećoj shemi:

krovna ploča (od rebrastog lima ili betonska)paroizolacija sa ili bez sistema za odvođenje paretermoizolacijazaštita termoizolacijesloj za padpodloga za hidroizolacijuhidroizolacijasloj za zaštitu hidroizolacije (kod prohodnih krovova)

Osnovna primedba kod ovakvog siste-ma je usvojeni raspored slojeva, pre sve-ga sloja za pad. Iskusni projektanti uvek će sloj za pad staviti ispod hidroizola-cije i termoizolacije, tako da se u sluča-ju oštećenja ili proticanja hidroizolaci-je voda može drenirati sa najniže tačke.

•

•

••••••

U protivnom, voda koja dospe u termoizo-lacioni sloj, posebno posle par naizmeničnih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja, obave-zno dovodi do oštećenja termoizolacije, te posledično i do degradacije čitave konstruk-cije ravnog krova. Međutim, faktor na koji se ne može uticati u etapi projektovanja ra-dova, posebno kod izvođenja ravnih krovova većih površina, jeste klimatski faktor, tačnije vlažnost vazduha i atmosferske padavine u vreme izvođenja radova.

Naime, parna brana, sa ili bez sistema za odvođenje pare, postavljena neposre-dno iznad krovne ploče, štiti od pare koja dolazi iz objekta, odozdo. Sa druge stra-ne, hidroizolacija, kao završni sloj, štiti od prodiranja atmosferske vode u konstrukci-ju krova, ali se javlja i kao parna brana iz-nad termo-slojeva ravnih krovova, odozgo.Ostaje međutim problem vlage zarobljene između parne brane i hidroizolacije, u ter-moizolacionom sloju. Ova vlaga se najčešće

DUGOVE NOSTRAVNIH KROVOVA

fokus


Po defi niciji, dugove nost gra evinskog materijala pred-stavlja njegovu sposobnost da zadrži svoje fi zi ke karakte-ristike tokom odre enog perioda vremena. Shodno tome,

defi nicija da je dugove nost nekog gra evinskog materijala N godina, zna i da u tom periodu, podvrgnut svim klimat-

skim uslovima za dati region za poslednjih N godina unazad (dugotrajno dejstvo maksimalnih i minimalnih temperatura,

vlažnost u kombinaciji sa ekstremalnim temperaturama, kiše, sneg, grad u kombinaciji sa vetrovima, vetrovi sa haba-ju im dejstvom estica prašine koje nose, UV zraci, zaga en

vazduh u zonama industrijskog okruženja i dr.) taj gra e-vinski materijal ne menja svoja fi zi ko-mehani ka svojstva ( vrsto a, kompaktnost, termoizolacione i zvukoizolacione

karakteristike, vlažnost, paropropusnost i dr.)

Piše: autor Simprolit sistema,PhD (DTech) Milan Devi , DCivEngAkademik Me unarodne Akademijetehnoloških naukaInostrani lan Ruske Akademijetehnoloških naukaDoktor tehnologije gra enja iinženjeringa u gra evinarstvuDiplomirani gra evinski inženjer

FAZE IZRADE VENTILISANOG RAVNOG KROVA OD SIMPROLITA

fokusjavlja kao posledica atmosferskih padavina tokom izvođenja ravnog krova i verovatnija je što je površina krova veća, pa samim tim i vreme izvođenja duže.

Mere zaštite koje pri tome preduzima iz-vođač gotovo redovno ne daju željene rezul-tate, s obzirom da se kod takve tehnologije izvođenja radova zahteva podela površine ravnog krova na manje sekcije koje se mogu izvesti u jednom mahu, u toku jednog dana i u svim slojevima, počev od paroizolacije, preko sloja za pad, termoizolacije i zaključ-no hidroizolacije, uključujući i neophodan uslov da se tako izvedene sekcije i bočno zaštite hidroizolacijom.

Međutim, na taj način gotovo ni jedan iz-vođač ne radi, jer to ne samo da remeti kon-tinuitet radova i otežava pravilno izvođenje ukupnog sloja za pad, već i drastično po-skupljuje ukupnu poziciju ravnog krova, što gotovo ni jedan investitor nije spreman da plati, s obzirom da se ove pozicije redovno ugovaraju po završenom kvadratnom metru ravnog krova. Sa druge strane, čak i kada se slojevi ravnog krova izvode po takvoj tehno-logiji, ostaje problem nevezane vlage iz sloja za pad, koja se opet posebnim tehnološkim postupcima može eliminisati iz slojeva, ali sve to na teret roka izvođenja i ukupne cene koštanja pozicije ravnog krova.

Konačno, ono na šta se gotovo i ne može uti-cati je vlažnost vazduha u vreme izvođenja radova. Iako na prvi pogled izgleda zanemar-ljiv, ovaj faktor vrlo često u krajnjem utiče ne samo na termoizolacione karakteristike, već i na ukupnu dugovečnost ravnog krova.

Uzmimo na primer da se termoizolacio-ni sloj izvodi od tvrdopresovane mineral-ne vune u sklopu izvođenja konstrukcije ravnog krova objekta 25.00 m x 40.00 m, odnosno površine cca 1000,00 m2. Ako iz-vođač dnevno izvodi 200m2 sloja, te ako ima samo 5 slojeva, potrebno mu je 25 radnih ili kalendarskih 30 dana da završi celu poziciju. Pod uslovom da ga je celog meseca pratila sreća: da nije bilo ni jednog kišovitog dana ili noći, da se u potpunosti isušila i suvišna vlaga iz sloja za pad, dovoljno je da je u tom periodu vlažnost vazduha bila veća od mi-nimalne, pa da odmah imamo problem za-robljenog viška vlage unutar konstrukcije ravnog krova.

Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni i do 20% umanjuje njena termoizolacio-na svojstva, te ako je sadržaj zarobljenog vazduha u mineralnoj vuni oko 80% i ako je vlažnost vazduha recimo 80% (a vrlo če-sto je i veća zbog uobičajenih letnjih kiša u većini klimatskih područja), sledi da između slojeva paroizolacije i hidroizolacije imamo zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle više-godišnjih naizmeničnih ciklusa visoke letnje i niske zimske temperature, rezultat je uvek

isti – degradacija termoizolacionog, pa i hi-droizolacionog sloja, ma koliko oni bili kva-litetno izvedeni.

Razarajuće dejstvo zarobljene vlage i njen uticaj na dugovečnost sistema izolacije ravnog krova u funkciji vlažnosti vazdu-ha pri izvođenju radova neizostavno se povećava i zbog nezaobilaznog prisustva građevinske vlage tokom građenja objekta. Naime, pri izvođenju građevinskih radova – betoniranje, zidanje (1m3 sveže izidanog zida od opeke sadrži i do 140l vode), malte-risanje, cementne košuljice, keramičarski radovi, neki molerski radovi itd. – zaosta-la vlaga dospeva delom i u slojev ravnog krova, što u kombinaciji sa zarobljenom atmosferskom vlagom za posledicu ima drastično smanjenje dugovečnosti sistema termo-hidroizolacije krova.

Teorijski, jedno od rešenja ovakvog proble-ma predstavlja postavljanje paropropusne hidroizolacije, koja sa donje strane propu-šta paru koja dolazi ispod nje, a sa gornje strane ne propušta vodu koja dolazi iznad nje. Iako je paropropusna kvalitetna hidroi-zolacija relativno retka, obično skupa i zah-

teva dodatni zaštitni sloj iznad (s obzirom na njenu neotpornost na mehanička dejstva i direktno sunčevo zračenje), ovakvo rešenje je sigurnije sa aspekta funkcionalnosti i du-govečnosti.

Međutim, i tu treba biti veoma oprezan i uveren pre svega u dva faktora:

da je paropropusnost takve izolacije do-voljna da propusti svu paru iz slojeva pre nego što je ta ista para pod pritiskom odlepi od donjeg sloja – podloge (što je redovna pojava u slučajevima kada je to-kom izvođenja atmosferska voda prodrla u niže slojeve) i da zaštitni sloj koji se izvodi preko paro-propusne izolacije isto tako dobro provo-di paru kao i paropropusna hidroizolacija koju štiti, s jedne strane, ali i da nije pod-ložan razrušenju u slučaju kada voda koja prodre kroz njega i zadrži se iznad paro-propusne izolacije preko noći zaledi.

Drugo i češće primenjivano rešenje je po-stavljanje otparivača termoizolacionog sloja po celoj površini krova. Međutim, u praksi je problematičan eksplicitni proračun rasto-janja na kojem se ovi otparivači termoizo-lacionog sloja postavljaju, s obzirom da je osnovni uslov kod njihovog projektovanja da otpor horizontalnom kretanju pare kroz sloj termoizolacije na dužini koja se meri u metrima bude manji od otpora vertikalnom kretanju pare kroz sloj termoizolacije na du-žini koja se meri u santimetrima, uvećanim za veličinu athezije hidroizolacionog sloja za podlogu, pa sve to u funkciji tempera-ture vazduha, osunčanosti krovne površine, atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i dr. Pri tome, najčešća oštećenja koja se ja-vljaju kod ovakvog sistema zaštite parone-propusne hidroizolacije od dejstva pare iz termoizolacionog sloja javljaju se zbog dva osnovna nedostatka, sa svim posledicama koje iz njih proističu i to:

•

•


fokus

67

ili su otparivači suviše retko postavljeni, pa para mnogo pre u svojoj ekspanziji od-lepi hidroizolacioni sloj od podloge nego što biva evakuisana kroz otparivačeili su otparivači suviše često postavljeni, čime se praktično od krova načini rešeto, što dovodi do logične posledice da upravo na tim mestima, gde se hidroizolacija po-stavlja oko i iz otparivače, dolazi do nje-nog oštećenja i curenja vode najčešće oko otparivača, bilo zbog dejstva naizmenič-nih ciklusa niskih i visokih temperatura na hidroizolaciju podignutu uz otpariva-če, bilo zbog bočnog pritiska na otpariva-če usled klizanja snega po krovnoj ravni, dejstva vetra, mehaničkih oštećenja i sl.

Svi faktori koji uti u na dugove nost ravnih krovovaGeneralno gledano, na dugovečnost ravnih krovova utiče veoma mnogo faktora. Ono na šta može da se utiče je pravilan izbor sistema za termo-hidroizolaciju ravnih kro-vova, a posebno izbegavanje grešaka u pro-jektovanju, izvođenju i eksploataciji ravnih krovova koje direktno utiču na dugovečnost ravnih krovova.

Po statistici SSSR-a napravljenoj 80-tih godina, struktura grešaka kod ravnih kro-vova je sledeća: 13% grešaka u projektova-nju, 69% grešaka u izvođenju i 18% greša-ka u eksploataciji.

U praksi, najčešći uzroci koji direktno utiču na dugovečnost ravnih krovova, dovodeći če-sto i do njihovog preranog razrušavanja, su:

biološko razrušavanjedeformacije krovne pločemikroprsline na površini od sunčevog zračenjaprodor vode bočno, kroz parapete, a ispod hidroizolacijenekvalitetno zapunjene fuge parapetnog zidaodsustvo holkera ili nepravilno izvedeni holker na prelazu horizontalne površine ka parapetimanepravilno projektovana ili izvedena poklopna ploča na atici (parapetu) rav-nog krova, koja treba ne samo da zaštiti direktan prodor atmosferskih padavina u slojeve termo-hidroizolacije ravnog krova, već i da obezbedi nesmetano otparivanje tih slojevaodsustvo temperaturnih dilatacionih raz-delnica u slojevima nad termoizolacijom i posledična pojava nekontrolisanih pukotinazanemarivanje različitih modula elastič-nosti susednih slojeva krovnog pokrivača, a što je posebno značajno kod izvođenja slojeva iznad sloja hidroizolacije i samim tim odsustvo razdelnih zaštitnih slojevavlaženje utopljivača (termoizolacionog sloja), naizmenično njegovo promrzava-nje i otopljavanje, sve do pojave kritičnog pritiska vodene pare iz termoizolacionog na hidroizolacioni sloj

•

•

•••

•

••

•

•

•

•

ne uzimanje u obzir činjenice da se de-klarisana nosivost termoizolacionog sloja (stiropor, stirodur, mineralna vuna) dosti-že tek po njegovoj 10%-noj deformaciji i posledičnog uticaja na rastezanje i trajno oštećenje hidroizolacionog sloja usled sle-ganja nižeg sloja termoizolacije i do 10% njene debljine (što retko koja hidroizola-cija može da izdrži)nedopustivo rastojanje između ploča ter-moizolacije i posledični lokalni ugibi hi-droizolacijonog slojanepostojanje sloja za izjednačavanje par-cijalnih pritisaka vodene pare, što je po-sebno važno iznad prostorija sa uveća-nom temperaturom unutrašnjeg vazduha (preko 220C) i natprosečnom relativnom vlažnošću (preko 65%)

•

•

•

lepljenje slojeva paroizolacije ili hidroizo-lacije na mokru, neočišćenu od prašine ili kavernoznu površinulokalna udubljenja površine krovnog po-krivača u kojima se sakuplja voda, prašina i lišće, što usled truljenja izaziva ubrzanu degradaciju krovnog pokrivačane uzimanje u obzir direktne veze između boje krovnog pokrivača i temperature na njemu i u vezi s tim godišnje amplitude tem-perature i preko 1200C, a dnevne i do 900C,ne sagledavanje pojave da se na visokim letnjim temperaturama šljunak (balast) iznad hidroizolacije zagreje i utapa u nju, a zatim zimi, voda koja pređe u led preko tako utisnutog šljunka u hidroizolacioni sloj jednostavno cepa hidroizolacijunesagledavanje lokalnih klimatskih uslo-va koji mogu da budu daleko ekstremalni-ji od onih pri kojem je izvršeno ispitivanje projektovanog materijala i za njih izdan sertifi kat: pojačani vetar – bure i oluje kombinovane sa atmosferskim padavina-ma, horizontalno dejstvo kiše kombino-vane sa jakim vetrom na parapete ravnog krova, različite međusobne linijske i po-vršinske deformacije slojeva pri visokim i niskim temperaturama i njihovom naiz-meničnom dugotrajnom dejstvu primena gorivih termoizolacionih i hi-droizolacionih materijala i dr

•

•

•

•

•

•

Simprolit sistem ventilisanog ravnog krova omogućuje potpunu evakuaciju pare iz ter-moizolacionog sloja, u mnogome pri tome produžujući vek trajanja hidroizolacije i ostalih slojeva ravnog krova u celini. Veoma je efektivan i tamo gde drugi sistemi ima-ju ograničenja ili su potpuno neprimenljivi, kao na primer kod ravnih krovova termoe-lektrana, toplana, zatvorenih bazena i svuda tamo gde osim visoke temperature (i preko 500C) pod plafonom biva i visoka vlaznost vazduha (i preko 90%).

Pri prosečnoj debljini klasičnog sloja za pad od 10 cm, Simprolit sistem rasterećuje krovnu ploču za biše od 200 kg/m2 krovne ploče (za površinu 1000m2 ravnog krova to je preko 200 tona manje opterećenja na krovnu ploču), što ne samo da smanjuje njene vertikalne deformacije, već smanjuje i veličinu sleganja objekta u celom. Simprolit je trenutno najdugovečniji termoizolacioni materijal u Ruskoj Federaciji – dok stiropor ima dugovečnost do 10 godina, mineralna vuna do 15 godina, autoklavni gas-betoni

fokus


Ventilisani ravni krovovi u Simprolit® sistemu

68

VENTILISANI RAVAN KROV U SIMPROLIT® SISTEMU – JEDNO OD VARIJANTNIH REŠENJA.

1. Armirano betonska plo a; 2. Stepenasto poredjane Simprolit SUP plo e sa slojem Simprolit monolita 4,0 cm preko njih; 3. Simprolit pregradni blokovi SPB12; 4. Paroizolacija;

5. Armaturna mreža; 6. Cementna košuljica 3 cm; 7. Hidroizolacioni sloj

(Siporex, Ytong) do 20 godina, čak i šuplja opeka do 40 godina, po rezultatima ispitiva-nja NIISF Ruske Akademije arhitektonskih i građevinskih nauka, sa preko 100 prove-denih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja i u uslovima realne vlažnosti vazduha za sva klimatske regione Ruske Federacije, Sim-prolit ima najveću dugovečnost - ne manje od 50 godina u uslovima maksimalne vla-žnosti vazduha on ne menja svoje termo-fi -zičke i mehaničke karakteristike.

Simprolit sistem je ne samo požarno bezo-pasan materijal, već se konstrukcije u Sim-prolit sistemu upotrebljavaju kao protivožarni zidovi i pregrade u objektima sa visokim po-žarnim rizikom. Po ispitivanju IMS-a u Be-ogradu, zid od simprolit bloka debljine svega 25cm izdržao je tri časa temperaturu plame-na od preko 11800C (EI180), a dva sloja od po 5cm izolacionih Simprolit SOP5 ploča primenjeni kao protivpožarna pregrada na metalnoj podkonstrukciji dobili su sertifi kat IMS-a otpornosti na požar 2 časa (EI120). U Ruskoj Federaciji, pregradni zid od Simprolit blokova SPB12, debljine 12cm ima sertifi kat EI180, a drvena pregrada jednostrano oblo-

žena Simprolit izolacionom pločom SOP8 ima sertifi kat EI120 (tri, odnosno 2 časa).

Simprolit sistem za ravne krovove je duk-tilan, amortizuje deformacije i tempera-turne dilatacije, čime znatno povećava dugovečnost i hidroizolacionog pokrivača iznad. Na primer, hidroizolacioni materijal Germokrov, koji u standardnoj varijanti iz-vođenja ravnih krovova ima dugovečnost oko 10 godina, pri nanošenju na Simprolit sistem ravnih krovova, prema rezultatima ispitivanja u NIISF RASN postigao je du-govečnost od 25 godina!

Dok klasični materijali za termoizolaciju svoju čvrstoću defi nišu pri deformaciji od 10% (na pr. termoizolacioni sloj od tih ma-terijala debljine 15cm deformiše se – sleže 1,5cm dok ne postigne svoju deklarisanu nosivost), Simprolit izolacione ploče pri vi-šestruko većem opterećenju imaju deforma-cije manje od par milimetara. Na primer, po rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog fakulteta u Beogradu, Simprolit SOP ploče, pri opterećenju od preko 3500 kg/m2 imale su deformaciju manju od milimetra.

Simprolit je paropropustan i istovremeno i hidrofoban materijal (ne upija vlagu), što mu daje visoku otpornost na mraz – pri iz-vršenom ispitivanju od preko 100 ciklusa zamrzavanja i otopljavanja on nije prome-nio svoje termičke i ostale karakteristike.

Jednostavnim ređanjem više slojeva Sim-prolit SPB12 blokova i umetanjem dodatne izolacije od SOP ploča u šupljine simprolit SPB12 blokova može se postići zahtevana termička izolacija i iznad prostorija sa viso-kim unutrašnjim temperaturama kod obje-kata posebne namene

SIMPROLIT DOOKostola ka 67/2 11000 Beograd

tel/fax: +381 11 397 67 70397 67 71


OZNAKA POZICIJA

1– Izravnjavaju i sloj Simprolit monolita debljine ~4,0cm; 2 – Re anje Simprolit SUP plo arazli itih debljina za dobijanje projektovanog nagiba ravnog kro-va (izme u SUP plo a ostavi se praznina širine 4-5cm da bi tuda zašao gornji sloj Simprolit monoli-ta, a iz uslova pove ane otpornosti na požar i smanjenja deformacija srednjeg sloja SUP plo a);3 – Izravnjavaju i sloj Simprolit monolita debljine ~4,0cm; 4 – Re anje Simprolit pregradnih blokova SPB12 (na bo nu stranu)

sa umetanjem stavki od Simprolit SOP plo a debljine 4,0cm i irinejednake ½ širine otvora SPB12 bloka (za pove anje termoizolaci-onih karakteristika, vatrootpornosti i nosivosti); 5 – Formiranje «kanala» za otpari-vanje jednostavnim preskakanjem re anja jednog reda blokova (kanali se rade najve e dužine 10m, a onda se novi kanali u pro-dužetku «smi u» za 6-10 redova blokova po nagibu krova, iz uslova pove ane vatrootpornosti); 6 – U tako formirani kanal se montira otpariva – jednostavan sistem od dve cevi razli itih pre -

nika sa me uprostorom zalivenim Simprolitom, da ne bi došlo do kondenza vodene pare tokom njene evakuacije iz slojeva krova, a pri dodiru sa zamrzlom spoljnom oblogom cevi);7 – Preko «kanala» se montiraju ravne plo e od salonita, Simprolit SOP plo e ili sl., a za zaštitu kana-la pri nanošenju narednih (gornjih) slojeva;8 – Preko montiranih plo a za za-štitu kanala za otparivanje nanosi se novi sloj Simprolit monolita debljine ~4cm; 9 – Postavljanje paroizolacionogpokriva a u dva sloja;

10 – Postavljanje lake armaturne mreže;11 – Izvo enje sloja cementne košuljice;

12 – Montaža ili nanošenje hidroi-zolacionog pokriva a

ZA OSAM DANA 1.000m2

RAVNOG KROVA!Prvi dan – pozicija 1; Drugi i treci dan – pozicije 2 i 3; Treci i etvrti dan – pozicije 4,5,6,7 i 8; Peti, šesti i sedmi dan – pozicije 9,10 i 11; Osmi dan – pozicija 12

1 2 3 4

5 6 7 8

9 10 11 12


fokusfokus

69

AD Šidprojekt je moder-no akcionarsko društvo za

projektovanje i inženjering osnovano 1979. godine, od kada neprekidno proširuje

obim i vrstu delatnosti. Unu-trašnja organizacija prilago-

avana je zahtevima vre-mena i uspešnosti, a tržište je prošireno na celokupnu

teritoriju Republike Srbije i poslovima na ruskom tržištu

Vrednost kapitala povećavana je iz godine u godinu, a značajna sredstva su ulagana u humanitarne svrhe, zdravstvo, kulturu, obrazovanje i sport. U Šidprojekt-u je za proteklih skoro 30 godina, izrađena pro-jektno-tehnička dokumentacija po kojoj je izgrađeno više stotina kilometara puteva i pratećih putnih objekata, više mostova, sto-tine hiljada kvadratnih metara stambenog, poslovnog, prodajnog i proizvodnog pro-stora, niz zgrada zdravstvenih i kulturno-obrazovnih ustanova i sportsko-rekreativ-nih objekata. U poslednjih desetak godina ostvaren je značajan angažman na poslovi-ma inženjeringa i izgrađeno je više objeka-ta raznih namena, kao i poslovna zgrada u kojoj je sedište preduzeća u Šidu, a ostva-rena je reprezentativna referenc-lista u svim oblastima projektovanja.

Od osnivanja do danas Šidprojekt prati liniju uspeha zasnovanog na permanentnom unapređenju poslovanja putem razvijanja sa-radnje sa investitorima, drugim projektnim kućama, naučnim ustanovama i institutima, dinamičnom tehničko-tehnološkom razvo-ju i praćenju savremenih trendova i dosti-gnuća, stalnom obrazovanju zaposlenih i kontinuitetu znanja i iskustva.

Dobrom saradnjom sa investitorima i ispu-njavanjem visokih standarda kvaliteta za-stupljeni su u svim opštinskim direkcijama za izgradnju regiona Srema na poslovima projektovanja i nadzora. Njihova saradnja sa investitorima doseže i izvan granica regiona i svakako je potrebno pomenuti ZIG Novi Sad, Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd, JKP Toplana Novi Sad, JP Putevi Srbije, Gradsku Upravu Beograd, Ministarstvo Finansija – Uprava Carina, Srbija šume,Telekom... Dostupnost investi-torima omogućili su i otvaranjem predstav-ništva u Rumi i Novom Sadu, a u toku je i otvaranje kancelarije u Beogradu.

Prostorije Šidprojekta su renovirane i opre-mljene modernim kancelarijskim namešta-jem, i u njima radi 37 zaposlenih, od čega 23 inženjera, 7 tehničara i 7 radnika različitih struka. Rad je u potpunosti kompjuterizo-van, baziran na modernom hardveru koji se stalno inovira i savremenim softverskim pa-ketima kao što su Microsoft-ov operativni sistem Windows XP SP2, Plateia 8, Auto-CAD 2008, ArhiCAD, Tower, ArmCAD...

AD Šidprojekt je dobitnik Plakete Privre-dne komore Vojvodine za značajna privre-dna ostvarenja u Vojvodini za 1998. godinu. Takođe je dobitnik Plakete Privredne ko-more Srema za izuzetne rezultate ostvare-ne u 2004. godini. Šidprojekt poseduje i licence Ministarstva za kapitalne investi-cije za izradu tehničke dokumentacije za objekte najrazličitijih namena: arhitekton-ske projekte za kulturna dobra od izuzetnog značaja, hidrotehničke objekte, projekte saobraćajnica, projekte saobraćaja i saob-raćajne signalizacije, projekte građevinskih konstrukcija za putne objekte i objekte na železničkim prugama.

Po svemu ovome što se u najkraćem može reći za preduzeće AD Šidprojekt, jasno je da se govori o projektnom birou koji ima znanja i iskustva da ispuni i nove zadatke koji se pred njega postavljaju

AD ŠIDPROJEKT

Kneza Miloša 222240 Šid

tel: +381 22 712 044712 004710 317

fax: +381 22 716 020


IZRADA PROJEKATA SVIH VRSTA

AD ŠIDPROJEKT

U cilju unapre enja i standardizovanja kvaliteta svojih usluga, šidsko preduze eAD Šidprojekt identifi kovalo je procese koji doprinose kvalitetu usluga, odredi-lo njihov raspored i me usobno dejstvo i uspostavilo dokumentovan sistem mena-džmenta kvalitetom koji odgovara zahtevi-ma standarda ISO 9001:2000, sertifi kovan od strane TÜVNORD za projektovanje, nadzor, inženjering i konsalting. U skladu sa opredeljenjem za unapre enjem poslo-vanja 2005. godine preduze e je izradilo projekat unapre enja procesa rada

promo

70

Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija do materijala za završne radove, uklju uju i kerami ke i granitne plo ice.

Bogat izbor hidromasažnih kada i kabina, kupatilskog nameštaja i galanterije.

Dugogodišnje iskustvo, pažljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naših artikala preporu uju nas kao lidera na tržištu.

tel: +382 85 346 331 • fax: +382 85 346 335 • salon: +382 85 302 880 • web: www.fadiscg.com

ENEL doo iz Zemuna je pri-vredno društvo osnovano 1995. godine, od kada se i

bavi zastupanjem najpozna-tijih svetskih proizvo a a

mašina, alata i instrumenata namenjenih pre svega za

rad u najtežim uslovima tj. za profesionalnu upotre-bu. Ovom prilikom pred-

stavi emo Vam samo neke od njih, rukovode i se pre

svega potrebom onih koji se bave gra evinarstvom ili za gra evinarstvo potrebnom

proizvodnjom i uslugama

Enel doo u svojoj ponudi ima nekoliko najpoznatijih svetskih proizvođača mašina i alata za rad sa drvetom, metalom i betonom. U ovom broju predstavićemo vam posebno dva najreprezentativnija – Hitachi i Norton.

Hitachi ponudaEnel doo je generalni zastupnik japan-ske fi rme Hitachi koja je po svom prome-tu u 2006. godini svrstana među prvih 20 najvećih korporacija na svetu. Grupacija Hitachi Koki Ltd. je u okviru Hitachi kon-cerna počela sa radom 1948. godine i lider je u proizvodnji električnih alata u Japanu, a među najvećim je i u svetu. Električni alati Hitachi odlikuju se izuzetnim kvalitetom i dizajnom, izrađuju se od najkvalitetnijih materijala i po vrhunskoj tehnologiji.

Istraživači iz razvoja Korporacije Hitachi, zahvaljujući višedecenijskim iskustvima u proizvodnji alata, obezbedili su preko 200 inovacija na polju električnih alata Hitachi, od kojih su neki modeli privilegija Hitachija i proizvodi ih samo Hitachi. Takva je i ma-šina za savijanje i sečenje građevinskog gvo-žđa VB 16Y (slika u sredini gore).

Enel doo nudi skoro 250 vrsta različitih električnih i pneumatskih alata, kompeso-ra, agregata i motornih testera iz progra-ma Hitachi. Za sve proizvode obezbeđen je vrhunski servis sa originalnim rezerv-nim delovima.

Nortonov programNorton Company fi rma osnovana je 1885. u SAD (Worcester, Massacusetts). Od svog nastanka Norton je postao sinonim kvalite-ta za dijamantski program u građevinarskoj industriji.

Pod brendom Clipper nude se mašine za sečenje asfalta i betona, za bušenje dija-mantskim krunama, za rezanje pločastog materijala od granita, kamena, betona i drugih građevinskih materijala, mašine za obradu keramičkih pločica kao i mašine za nivelaciju podova.

Ponudu Clipper mašina sa Norton doda-tnim alatima čine:

ugaone brusilice (Ø115–230mm)benzinski sekači zidova-ručni (Ø300–Ø400mm)sekači keramičkih i granitnih ploča (Ø180 -Ø250mm)mašine za sečenje ploča (Ø300-500mm, debljine do 200mm)mašine za sečenje podova (električne, benzinske i dizel, Ø300-1000mm, dubine rezanja do 420mm)velike mašine za sečenje blokova (debljine do 400mm)mašine za bušenje otvora na podovima i zidovima (Ø30 do 400mm)mašine za izradu ravnajućih slojeva (električne i benzinske, Ø600-900mm).

••

•

•

•

•

•

•

Pod brendom Norton proizvode se dodatni alati i pribor za mašine Clipper, kao što su dijamantske ploče, dijamantske krune, sa laserski varenim dijamantskim segmentima, kao i sve vrste abrazivnih materijala, brusne i rezne ploče, brusna platna i sl.

Enel – adresa za svePored ove dve svetski poznate fi rmeEnel doo zastupa i mnoge druge proi-zvođače različitih vrsta kvalitetnih mašina, alata i instrumenata, neophodnih u radu svakog profesionalca:

Knuth (Nemačka) i Jelšingrad (Republika Srpska) – CNC mašine za obradu metalaElora, Hans-Werner, KS Tools (Nemač-ka) – sve vrste ručnog profesionalnog alataSkala (Nemačka) – vrhunski profesional-ni merni alatiBening (Nemačka) – vrhunski profesio-nalni merni instrumentiBernštajn (Nemačka) – specijalni alat za električare i elektroničareElektromašinen (Nemačka) – kompre-sori, usisivači, perači toplom i hladnom vodom i aparati za varenjeIat Trebinje – rezni alat.

Jednom rečju – za sve vaše potrebe za ala-tima, mašinama, instrumentima, i servisira-njem istih, Enel doo je najbolja adresa

ENEL DOO

Privredno društvo za promet i usluge

Cetinjska 6211080 Zemun

tel/fax: +381 316 15 14316 15 1621 92 775


•

•

•

•

•

•

•

ENEL ALATIpromo

HITACHI I NORTON COMPANY

72

73

Izvorska 41, Beogradtel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510

[email protected]

naru itebesplatanprimerak

www.gradjevinarstvo.co.yu

building constructiondirectory

u pripremi izdanje za 2008. godinu

informatorgra evinske industrije

www.gradjevinarstvo.co.yu


74

narudžbenicaza naša izdanja

* samo za preduze a

ta nost podataka overava

Preduze e

Ime

Prezime

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefoni

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

( )

( )

( )

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

Popunite ako želite dostavu na ku nu adresu

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Gra evinarstvoi opremanje*

m.p.

Opis delatnosti

Ulica i broj

(narudžbenicu itko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Mesto

Broj zaposlenih

1 do 10 11 do 25 26 do 50

51 do 100 101 do 500 više od 500

Mat. br.

Oslonite se na našu strucnost i kvalitet Doka oplata

oblicima prostorija

Dokaflex 1-2-4Brza i jednostavna montaža

• Bezbedna i brza montaža

• Lako se prilagođava svim

• Visoka ekonomicnost

Sigurno.Brzo.Efikasno.

Doka Serb d.o.o.

Surcinska 1711070 Novi BeogradSrbijaTel. +381 (0)11 22 66 111Fax. +381 (0)11 22 66 122E-Mail: [email protected]

teme broja specijalni betoni skele i oplate - build.rs · pdf fileobjekat ``doncafe`` -...

Documents