tema 01 . uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi

1 od 49

Tema 01Tema 01..Uvod u menadžment Uvod u menadžment

informacione sisteme - informacione sisteme - pojmovipojmovi

Tema 01Tema 01..Uvod u menadžment Uvod u menadžment

informacione sisteme - informacione sisteme - pojmovipojmovi

Menadžment informacioni sistemiMenadžment informacioni sistemi Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.

Menadžment informacioni sistemiMenadžment informacioni sistemi Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.

2 od 52

PitanjaPitanjaPitanjaPitanja

1.1. Uvod – realizacija nastave iz Uvod – realizacija nastave iz predmeta predmeta

2.2. Definicija informacijeDefinicija informacije3.3. Definicija podatakaDefinicija podataka4.4. Naučne discipline kao osnova MISNaučne discipline kao osnova MIS5.5. Transformacija podataka u Transformacija podataka u

informacijeinformacije

1.1. Uvod – realizacija nastave iz Uvod – realizacija nastave iz predmeta predmeta

2.2. Definicija informacijeDefinicija informacije3.3. Definicija podatakaDefinicija podataka4.4. Naučne discipline kao osnova MISNaučne discipline kao osnova MIS5.5. Transformacija podataka u Transformacija podataka u

informacijeinformacije

3 od 52

1. Uvod – realizacija nastave iz 1. Uvod – realizacija nastave iz predmeta predmeta 1. Uvod – realizacija nastave iz 1. Uvod – realizacija nastave iz predmeta predmeta

1.1. Program 1.1. Program predmetapredmeta

1.1.2. Tematski 2. Tematski planplan

1.1. Program 1.1. Program predmetapredmeta

1.1.2. Tematski 2. Tematski planplan

4 od 52

2.1. Definicija informacije – Evanđelje 2.1. Definicija informacije – Evanđelje po Jovanupo Jovanu

2.1. Definicija informacije – Evanđelje 2.1. Definicija informacije – Evanđelje po Jovanupo Jovanu

11.. U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. i Bog beše Reč.

22.. Ova beše u početku u Boga. Ova beše u početku u Boga. 33.. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije

postalo bez nje. postalo bez nje. 44.. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 55.. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

11.. U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. i Bog beše Reč.

22.. Ova beše u početku u Boga. Ova beše u početku u Boga. 33.. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije

postalo bez nje. postalo bez nje. 44.. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 55.. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

5 od 52

2.1. Definicija informacije2.1. Definicija informacije2.1. Definicija informacije2.1. Definicija informacije

1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u 1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Boga, i Bog beše Reč.

2 Ova beše u početku u Boga. 2 Ova beše u početku u Boga. 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo,

nije postalo bez nje. nije postalo bez nje. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u 1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Boga, i Bog beše Reč.

2 Ova beše u početku u Boga. 2 Ova beše u početku u Boga. 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo,

nije postalo bez nje. nije postalo bez nje. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

6 od 52

2.2. Definicija informacije - 2.2. Definicija informacije - informaciologijainformaciologija


Informacijom se bavi relativno nova naukaInformacijom se bavi relativno nova nauka informaciologijainformaciologija. Informaciologija je opšta nauka o svim . Informaciologija je opšta nauka o svim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim procesima bezgranične Vaseljene. procesima bezgranične Vaseljene. ObjekatObjekat informaciologije informaciologije jeste objektivna realnost bezpočetne-beskonačne jeste objektivna realnost bezpočetne-beskonačne informacione Vaseljene koja egzistira nezavisno od naše informacione Vaseljene koja egzistira nezavisno od naše spoznaje: unutar, van, između i oko nas, svugde i svagde i spoznaje: unutar, van, između i oko nas, svugde i svagde i koja se pojavljuje kao objekat postojanja i spoznaje. koja se pojavljuje kao objekat postojanja i spoznaje. PredmetPredmet informaciologije su istraživanja mikro i makro informaciologije su istraživanja mikro i makro dinamičkih procesa proizašlih u Vaseljeni u interakciji dinamičkih procesa proizašlih u Vaseljeni u interakciji stvarnih i nestvarnih atributa materijalizacije i stvarnih i nestvarnih atributa materijalizacije i nematerijalizacije, izvorima anihilacije i autoregeneracije, a nematerijalizacije, izvorima anihilacije i autoregeneracije, a takođe, i procesi percepcije, predaje, čuvanja, obrade, takođe, i procesi percepcije, predaje, čuvanja, obrade, vizuelizacije i shvatanja informacije.vizuelizacije i shvatanja informacije.

Informacijom se bavi relativno nova naukaInformacijom se bavi relativno nova nauka informaciologijainformaciologija. Informaciologija je opšta nauka o svim . Informaciologija je opšta nauka o svim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim procesima bezgranične Vaseljene. procesima bezgranične Vaseljene. ObjekatObjekat informaciologije informaciologije jeste objektivna realnost bezpočetne-beskonačne jeste objektivna realnost bezpočetne-beskonačne informacione Vaseljene koja egzistira nezavisno od naše informacione Vaseljene koja egzistira nezavisno od naše spoznaje: unutar, van, između i oko nas, svugde i svagde i spoznaje: unutar, van, između i oko nas, svugde i svagde i koja se pojavljuje kao objekat postojanja i spoznaje. koja se pojavljuje kao objekat postojanja i spoznaje. PredmetPredmet informaciologije su istraživanja mikro i makro informaciologije su istraživanja mikro i makro dinamičkih procesa proizašlih u Vaseljeni u interakciji dinamičkih procesa proizašlih u Vaseljeni u interakciji stvarnih i nestvarnih atributa materijalizacije i stvarnih i nestvarnih atributa materijalizacije i nematerijalizacije, izvorima anihilacije i autoregeneracije, a nematerijalizacije, izvorima anihilacije i autoregeneracije, a takođe, i procesi percepcije, predaje, čuvanja, obrade, takođe, i procesi percepcije, predaje, čuvanja, obrade, vizuelizacije i shvatanja informacije.vizuelizacije i shvatanja informacije.

7 od 52



Sledstveno, definišući informaciologiju kao opštu nauku, može Sledstveno, definišući informaciologiju kao opštu nauku, može se zaključiti da su informatika, informologija i dr, samo deo se zaključiti da su informatika, informologija i dr, samo deo opšte nauke koja obuhvata:opšte nauke koja obuhvata:

informonomiju – nauka o zakonitostima vezanim za informacijuinformonomiju – nauka o zakonitostima vezanim za informaciju informologija – disciplina o tehnologijama recepcije, informologija – disciplina o tehnologijama recepcije,

telekomunikcije, rutiranja i predaje informacija uz korišćenje telekomunikcije, rutiranja i predaje informacija uz korišćenje neuroreceptornih, kablovskih, radiorelejnih i satelitstkih kanala neuroreceptornih, kablovskih, radiorelejnih i satelitstkih kanala veze iveze i

informatika – oblast znanja, istraživanja i automatizovane informatika – oblast znanja, istraživanja i automatizovane obrade alfanumeričkih informacija za opštedruštvene potrebe. obrade alfanumeričkih informacija za opštedruštvene potrebe.

Sledstveno, definišući informaciologiju kao opštu nauku, može Sledstveno, definišući informaciologiju kao opštu nauku, može se zaključiti da su informatika, informologija i dr, samo deo se zaključiti da su informatika, informologija i dr, samo deo opšte nauke koja obuhvata:opšte nauke koja obuhvata:

informonomiju – nauka o zakonitostima vezanim za informacijuinformonomiju – nauka o zakonitostima vezanim za informaciju informologija – disciplina o tehnologijama recepcije, informologija – disciplina o tehnologijama recepcije,

telekomunikcije, rutiranja i predaje informacija uz korišćenje telekomunikcije, rutiranja i predaje informacija uz korišćenje neuroreceptornih, kablovskih, radiorelejnih i satelitstkih kanala neuroreceptornih, kablovskih, radiorelejnih i satelitstkih kanala veze iveze i

informatika – oblast znanja, istraživanja i automatizovane informatika – oblast znanja, istraživanja i automatizovane obrade alfanumeričkih informacija za opštedruštvene potrebe. obrade alfanumeričkih informacija za opštedruštvene potrebe.

8 od 52

2.3. Definicija informacije – osnovni 2.3. Definicija informacije – osnovni atributiatributi

2.3. Definicija informacije – osnovni 2.3. Definicija informacije – osnovni atributiatributi

Informacija je podloga za donošenje poslovnih Informacija je podloga za donošenje poslovnih odluka. Međutim, nije svaka informacija koju odluka. Međutim, nije svaka informacija koju menadžer dobije jednako vredna i kvalitetna. menadžer dobije jednako vredna i kvalitetna. Prema tome svaka informacija ima svoja Prema tome svaka informacija ima svoja svojstva, a glavna su:svojstva, a glavna su:

• kvalitetkvalitet• količinakoličina• vrednost u vremenu.vrednost u vremenu.

Informacija je podloga za donošenje poslovnih Informacija je podloga za donošenje poslovnih odluka. Međutim, nije svaka informacija koju odluka. Međutim, nije svaka informacija koju menadžer dobije jednako vredna i kvalitetna. menadžer dobije jednako vredna i kvalitetna. Prema tome svaka informacija ima svoja Prema tome svaka informacija ima svoja svojstva, a glavna su:svojstva, a glavna su:

• kvalitetkvalitet• količinakoličina• vrednost u vremenu.vrednost u vremenu.

9 od 52

2.4. Definicija informacije – opšta 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranjarazmatranja


ZAPRAVO, UPRAVLJANJE JE ZAPRAVO, UPRAVLJANJE JE PRETVARANJE INFORMACIJA PRETVARANJE INFORMACIJA

U ODLUKEU ODLUKE

ZAPRAVO, UPRAVLJANJE JE ZAPRAVO, UPRAVLJANJE JE PRETVARANJE INFORMACIJA PRETVARANJE INFORMACIJA

U ODLUKEU ODLUKE

10 od 52



Često se pojmovi Često se pojmovi podatak podatak i i informacija informacija nekritičkinekritički poistovećuju.poistovećuju.

Podatak je kodirana informacijaPodatak je kodirana informacija

Informacija je protumačeni podatak Informacija je protumačeni podatak

Često se pojmovi Često se pojmovi podatak podatak i i informacija informacija nekritičkinekritički poistovećuju.poistovećuju.

Podatak je kodirana informacijaPodatak je kodirana informacija

Informacija je protumačeni podatak Informacija je protumačeni podatak

11 od 52



Možemo zapaziti da su svakodnevne potrebe Možemo zapaziti da su svakodnevne potrebe nametnule, a iskustvo izgradilo osećaj za nametnule, a iskustvo izgradilo osećaj za ocenjivanje (gradaciju) saopštenja u pogledu ocenjivanje (gradaciju) saopštenja u pogledu njihove informativnosti. Tako često čujemo: njihove informativnosti. Tako često čujemo: „važna informacija“, „masa informacija“, „važna informacija“, „masa informacija“, „nikakva novost“, „senzacionalna vest“, „nikakva novost“, „senzacionalna vest“, „važan podatak“, „važno saopštenje“ i sl.„važan podatak“, „važno saopštenje“ i sl.

Možemo zapaziti da su svakodnevne potrebe Možemo zapaziti da su svakodnevne potrebe nametnule, a iskustvo izgradilo osećaj za nametnule, a iskustvo izgradilo osećaj za ocenjivanje (gradaciju) saopštenja u pogledu ocenjivanje (gradaciju) saopštenja u pogledu njihove informativnosti. Tako često čujemo: njihove informativnosti. Tako često čujemo: „važna informacija“, „masa informacija“, „važna informacija“, „masa informacija“, „nikakva novost“, „senzacionalna vest“, „nikakva novost“, „senzacionalna vest“, „važan podatak“, „važno saopštenje“ i sl.„važan podatak“, „važno saopštenje“ i sl.

12 od 52



Za potrebe obrade podataka informacija može biti definisana kao: Za potrebe obrade podataka informacija može biti definisana kao: opis jednog svojstva koje jedan određeni entitet pređe u opis jednog svojstva koje jedan određeni entitet pređe u određenom vremenskom momentu ili vremenskom određenom vremenskom momentu ili vremenskom perioduperiodu. Ova definicija se razlikuje od definicije koja se koristi na . Ova definicija se razlikuje od definicije koja se koristi na području ekonomije. Definicija informacije u ekonomiji ima u području ekonomije. Definicija informacije u ekonomiji ima u prvom redu za cilj da omogući vrednovanje informacije. Zbog toga prvom redu za cilj da omogući vrednovanje informacije. Zbog toga je informacija: je informacija: kapacitet povećanja znanja, to je nešto što kapacitet povećanja znanja, to je nešto što ukida ili smanjuje neodređenostukida ili smanjuje neodređenost.. Vrednost informacije očito Vrednost informacije očito zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje.zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje. U teoriji U teoriji informacija pod informacijom se podrazumeva verovatnoća da se informacija pod informacijom se podrazumeva verovatnoća da se određeni sistem nalazi u jednom od više mogućih stanja.određeni sistem nalazi u jednom od više mogućih stanja.

Za potrebe obrade podataka informacija može biti definisana kao: Za potrebe obrade podataka informacija može biti definisana kao: opis jednog svojstva koje jedan određeni entitet pređe u opis jednog svojstva koje jedan određeni entitet pređe u određenom vremenskom momentu ili vremenskom određenom vremenskom momentu ili vremenskom perioduperiodu. Ova definicija se razlikuje od definicije koja se koristi na . Ova definicija se razlikuje od definicije koja se koristi na području ekonomije. Definicija informacije u ekonomiji ima u području ekonomije. Definicija informacije u ekonomiji ima u prvom redu za cilj da omogući vrednovanje informacije. Zbog toga prvom redu za cilj da omogući vrednovanje informacije. Zbog toga je informacija: je informacija: kapacitet povećanja znanja, to je nešto što kapacitet povećanja znanja, to je nešto što ukida ili smanjuje neodređenostukida ili smanjuje neodređenost.. Vrednost informacije očito Vrednost informacije očito zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje.zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje. U teoriji U teoriji informacija pod informacijom se podrazumeva verovatnoća da se informacija pod informacijom se podrazumeva verovatnoća da se određeni sistem nalazi u jednom od više mogućih stanja.određeni sistem nalazi u jednom od više mogućih stanja.

13 od 52



U vezi sa pojmom informacije, dakle, postoji više U vezi sa pojmom informacije, dakle, postoji više definicija. Informacija postoji između čoveka i definicija. Informacija postoji između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu (Kibernetika i filosofija, 1963), (Kibernetika i filosofija, 1963), informacija informacija postoji samo u relaciji čovek – čovek, ljudi su postoji samo u relaciji čovek – čovek, ljudi su tvorci i nosioci informacija.tvorci i nosioci informacija.

U vezi sa pojmom informacije, dakle, postoji više U vezi sa pojmom informacije, dakle, postoji više definicija. Informacija postoji između čoveka i definicija. Informacija postoji između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu (Kibernetika i filosofija, 1963), (Kibernetika i filosofija, 1963), informacija informacija postoji samo u relaciji čovek – čovek, ljudi su postoji samo u relaciji čovek – čovek, ljudi su tvorci i nosioci informacija.tvorci i nosioci informacija.

14 od 52



Ipak, kibernetski pristup (Vinerov) širi je i Ipak, kibernetski pristup (Vinerov) širi je i prihvatljiviji pa bi prihvatljiviji pa bi informacija bila slanje, informacija bila slanje, prenošenje i primanje podataka ili opštenje prenošenje i primanje podataka ili opštenje pomoću znakova između čoveka i čoveka, pomoću znakova između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i mašine.mašine. UU širem smislu, može se prihvatiti širem smislu, može se prihvatiti da je informacija svaki uticaj bilo kog da je informacija svaki uticaj bilo kog sistema S1 na bilo koji drugi sistem S2.sistema S1 na bilo koji drugi sistem S2.

Ipak, kibernetski pristup (Vinerov) širi je i Ipak, kibernetski pristup (Vinerov) širi je i prihvatljiviji pa bi prihvatljiviji pa bi informacija bila slanje, informacija bila slanje, prenošenje i primanje podataka ili opštenje prenošenje i primanje podataka ili opštenje pomoću znakova između čoveka i čoveka, pomoću znakova između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i mašine.mašine. UU širem smislu, može se prihvatiti širem smislu, može se prihvatiti da je informacija svaki uticaj bilo kog da je informacija svaki uticaj bilo kog sistema S1 na bilo koji drugi sistem S2.sistema S1 na bilo koji drugi sistem S2.

15 od 52



Informacija o ishodu eksperimenta sasvim Informacija o ishodu eksperimenta sasvim poništava, anulira, neizvesnost – poništava, anulira, neizvesnost – entropiju.entropiju. Ona je kvantitativno jednaka Ona je kvantitativno jednaka entropiji kojom je sistem bio entropiji kojom je sistem bio okarakterisan pre dolaska informacije. okarakterisan pre dolaska informacije. Stoga se nekad informacija naziva Stoga se nekad informacija naziva negentropija (Claude Shannon, 1949).negentropija (Claude Shannon, 1949).

Informacija o ishodu eksperimenta sasvim Informacija o ishodu eksperimenta sasvim poništava, anulira, neizvesnost – poništava, anulira, neizvesnost – entropiju.entropiju. Ona je kvantitativno jednaka Ona je kvantitativno jednaka entropiji kojom je sistem bio entropiji kojom je sistem bio okarakterisan pre dolaska informacije. okarakterisan pre dolaska informacije. Stoga se nekad informacija naziva Stoga se nekad informacija naziva negentropija (Claude Shannon, 1949).negentropija (Claude Shannon, 1949).

16 od 52



U literaturi se u vezi sa informacijom mogu naći još i sledeće U literaturi se u vezi sa informacijom mogu naći još i sledeće definicije:definicije:

informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet poseduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu;poseduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu;

informacija je novost koja povećava znanje – inkrement informacija je novost koja povećava znanje – inkrement povećanja znanjapovećanja znanja;;

informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od mogućih stanja;mogućih stanja;

informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i sadržaj i značenje poruke.sadržaj i značenje poruke.

U literaturi se u vezi sa informacijom mogu naći još i sledeće U literaturi se u vezi sa informacijom mogu naći još i sledeće definicije:definicije:

informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet poseduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu;poseduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu;

informacija je novost koja povećava znanje – inkrement informacija je novost koja povećava znanje – inkrement povećanja znanjapovećanja znanja;;

informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od mogućih stanja;mogućih stanja;

informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i sadržaj i značenje poruke.sadržaj i značenje poruke.

17 od 52



Mora se, takođe, imati u vidu da je ključni koncept Mora se, takođe, imati u vidu da je ključni koncept savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu

više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi već više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi već je to znanje, je to znanje, a u osnovi znanja je informacija.a u osnovi znanja je informacija.

Mora se, takođe, imati u vidu da je ključni koncept Mora se, takođe, imati u vidu da je ključni koncept savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu

više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi već više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi već je to znanje, je to znanje, a u osnovi znanja je informacija.a u osnovi znanja je informacija.

18 od 52



'Upravljanje u poslovnim sistemima vrši se na 'Upravljanje u poslovnim sistemima vrši se na osnovu stečenih informacija o potrebama i osnovu stečenih informacija o potrebama i

mogućnostima ostvarenja nekog cilja poslovnog mogućnostima ostvarenja nekog cilja poslovnog sistema. Drugim rečima,sistema. Drugim rečima, upravljanje je upravljanje je

pretvaranje informacija u odluke.pretvaranje informacija u odluke. Upravljanje je Upravljanje je istovremeno obezbeđivanje uslova za istovremeno obezbeđivanje uslova za

sprovođenje odluka. Na ovom mestu uočavamo sprovođenje odluka. Na ovom mestu uočavamo potrebu poslovnog sistema za uspostavljanjem potrebu poslovnog sistema za uspostavljanjem

sistema za obezbeđenje (kvalitetnih) informacija.sistema za obezbeđenje (kvalitetnih) informacija.

'Upravljanje u poslovnim sistemima vrši se na 'Upravljanje u poslovnim sistemima vrši se na osnovu stečenih informacija o potrebama i osnovu stečenih informacija o potrebama i

mogućnostima ostvarenja nekog cilja poslovnog mogućnostima ostvarenja nekog cilja poslovnog sistema. Drugim rečima,sistema. Drugim rečima, upravljanje je upravljanje je

pretvaranje informacija u odluke.pretvaranje informacija u odluke. Upravljanje je Upravljanje je istovremeno obezbeđivanje uslova za istovremeno obezbeđivanje uslova za

sprovođenje odluka. Na ovom mestu uočavamo sprovođenje odluka. Na ovom mestu uočavamo potrebu poslovnog sistema za uspostavljanjem potrebu poslovnog sistema za uspostavljanjem

sistema za obezbeđenje (kvalitetnih) informacija.sistema za obezbeđenje (kvalitetnih) informacija.

19 od 52



Nisu samo jednostavni, pragmatični, razlozi postojanja IS u Nisu samo jednostavni, pragmatični, razlozi postojanja IS u poslovnom sistemu. IS poslovnom sistemu treba da obezbedi poslovnom sistemu. IS poslovnom sistemu treba da obezbedi

kvalitetne informacije, pre svega tačne i blagovremene kvalitetne informacije, pre svega tačne i blagovremene (ažurne). Koliko bi bilo sačuvano ljudskih života da je na (ažurne). Koliko bi bilo sačuvano ljudskih života da je na

vreme stigla vest o dolazećoj opasnosti. Vest o cunamiju na vreme stigla vest o dolazećoj opasnosti. Vest o cunamiju na obalama Indijskog okeana (Indija, Tajland, Indonezija, Šri obalama Indijskog okeana (Indija, Tajland, Indonezija, Šri

Lanka) 26.12.2004. stigla je kasno. Poginulo je skoro 230.000 Lanka) 26.12.2004. stigla je kasno. Poginulo je skoro 230.000 ljudi. Šta kazati za zakašnjele – nepostojeće informacije o ljudi. Šta kazati za zakašnjele – nepostojeće informacije o

mogućem zemljotresu, poplavi,...? Pravovremene – kvalitetne mogućem zemljotresu, poplavi,...? Pravovremene – kvalitetne informacije su odlučivale o pobedi ili porazu u ratu o informacije su odlučivale o pobedi ili porazu u ratu o

opstanku ili propasti poslovnog sistema.opstanku ili propasti poslovnog sistema.

Nisu samo jednostavni, pragmatični, razlozi postojanja IS u Nisu samo jednostavni, pragmatični, razlozi postojanja IS u poslovnom sistemu. IS poslovnom sistemu treba da obezbedi poslovnom sistemu. IS poslovnom sistemu treba da obezbedi

kvalitetne informacije, pre svega tačne i blagovremene kvalitetne informacije, pre svega tačne i blagovremene (ažurne). Koliko bi bilo sačuvano ljudskih života da je na (ažurne). Koliko bi bilo sačuvano ljudskih života da je na

vreme stigla vest o dolazećoj opasnosti. Vest o cunamiju na vreme stigla vest o dolazećoj opasnosti. Vest o cunamiju na obalama Indijskog okeana (Indija, Tajland, Indonezija, Šri obalama Indijskog okeana (Indija, Tajland, Indonezija, Šri

Lanka) 26.12.2004. stigla je kasno. Poginulo je skoro 230.000 Lanka) 26.12.2004. stigla je kasno. Poginulo je skoro 230.000 ljudi. Šta kazati za zakašnjele – nepostojeće informacije o ljudi. Šta kazati za zakašnjele – nepostojeće informacije o

mogućem zemljotresu, poplavi,...? Pravovremene – kvalitetne mogućem zemljotresu, poplavi,...? Pravovremene – kvalitetne informacije su odlučivale o pobedi ili porazu u ratu o informacije su odlučivale o pobedi ili porazu u ratu o

opstanku ili propasti poslovnog sistema.opstanku ili propasti poslovnog sistema.

20 od 52

3. Definicija podatka3. Definicija podatka3. Definicija podatka3. Definicija podatka

Pojmovi podatak i informacija se često koriste kao Pojmovi podatak i informacija se često koriste kao sinonimi, što nije dopustivo. U prethodnom odeljku su sinonimi, što nije dopustivo. U prethodnom odeljku su

analizirani pojam i svojstva podatka, te je samo analizirani pojam i svojstva podatka, te je samo naznačeno u čemu se informacija razlikuje od podatka. naznačeno u čemu se informacija razlikuje od podatka. Rečeno je da je informacija novost ili vest i da je treba Rečeno je da je informacija novost ili vest i da je treba

tumačiti kao čovekov spoznajni doživljaj poruke, tumačiti kao čovekov spoznajni doživljaj poruke, odnosno primljenih podataka.odnosno primljenih podataka. Ako poruka za primaoca Ako poruka za primaoca ima spoznajnu vrednost ona je informacija.ima spoznajnu vrednost ona je informacija. U nastavku U nastavku

će razlika ova dva pojma biti dodatno razmatrana.će razlika ova dva pojma biti dodatno razmatrana.

Pojmovi podatak i informacija se često koriste kao Pojmovi podatak i informacija se često koriste kao sinonimi, što nije dopustivo. U prethodnom odeljku su sinonimi, što nije dopustivo. U prethodnom odeljku su

analizirani pojam i svojstva podatka, te je samo analizirani pojam i svojstva podatka, te je samo naznačeno u čemu se informacija razlikuje od podatka. naznačeno u čemu se informacija razlikuje od podatka. Rečeno je da je informacija novost ili vest i da je treba Rečeno je da je informacija novost ili vest i da je treba

tumačiti kao čovekov spoznajni doživljaj poruke, tumačiti kao čovekov spoznajni doživljaj poruke, odnosno primljenih podataka.odnosno primljenih podataka. Ako poruka za primaoca Ako poruka za primaoca ima spoznajnu vrednost ona je informacija.ima spoznajnu vrednost ona je informacija. U nastavku U nastavku

će razlika ova dva pojma biti dodatno razmatrana.će razlika ova dva pojma biti dodatno razmatrana.

21 od 52


S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha obrade podataka pretvaranje podataka u informacije, obrade podataka pretvaranje podataka u informacije,

ili da sistem za obradu podataka proizvodi ili da sistem za obradu podataka proizvodi informacije. To ne znači da je svaki izlaz iz sistema informacije. To ne znači da je svaki izlaz iz sistema

za obradu podataka informacija. Mera za to je za obradu podataka informacija. Mera za to je korisnik izlaza sistema za obradu podataka. Na Slici korisnik izlaza sistema za obradu podataka. Na Slici napred ilustrovan je osnovni koncept transformacije napred ilustrovan je osnovni koncept transformacije

podataka u informacije.podataka u informacije.

S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha obrade podataka pretvaranje podataka u informacije, obrade podataka pretvaranje podataka u informacije,

ili da sistem za obradu podataka proizvodi ili da sistem za obradu podataka proizvodi informacije. To ne znači da je svaki izlaz iz sistema informacije. To ne znači da je svaki izlaz iz sistema

za obradu podataka informacija. Mera za to je za obradu podataka informacija. Mera za to je korisnik izlaza sistema za obradu podataka. Na Slici korisnik izlaza sistema za obradu podataka. Na Slici napred ilustrovan je osnovni koncept transformacije napred ilustrovan je osnovni koncept transformacije

podataka u informacije.podataka u informacije.

22 od 52


Sistem za obradu podataka

Izlaz Obrada UlazPodatakInformacija

23 od 52


Neobrađeni podaci imaju malu informacionu vrednost.Neobrađeni podaci imaju malu informacionu vrednost. Oni Oni predstavljaju tek osnovu za upoređivanje s drugim predstavljaju tek osnovu za upoređivanje s drugim

podacima, upoređivanje sa podacima ranijih razdoblja, podacima, upoređivanje sa podacima ranijih razdoblja, upoređivanje s podacima o sličnim situacijama, i/ili su upoređivanje s podacima o sličnim situacijama, i/ili su

osnova za predviđanje budućih vrednosti atributa na koje se osnova za predviđanje budućih vrednosti atributa na koje se odnose. odnose. Relativni brojevi povećavaju informacionu vrednost Relativni brojevi povećavaju informacionu vrednost podatakapodataka. Da bi podaci dobili informacionu vrednost, mora . Da bi podaci dobili informacionu vrednost, mora

se izvršiti njihova komparativna i strukturna analiza, se izvršiti njihova komparativna i strukturna analiza, vremenskim nizovima podataka uneti potrebnu dinamiku, vremenskim nizovima podataka uneti potrebnu dinamiku,

odvojiti bitno od nebitnog i slično. odvojiti bitno od nebitnog i slično.






24 od 52












25 od 52


Napomena s početka ovog odjeljka, da se pojmovi Napomena s početka ovog odjeljka, da se pojmovi podatak i informacija često pogrešno koriste podatak i informacija često pogrešno koriste kao sinonimi, može se delimično opravdati kao sinonimi, može se delimično opravdati relativnošću pojma informacije u odnosu na relativnošću pojma informacije u odnosu na

podatak. Nekoliko je razloga za to:podatak. Nekoliko je razloga za to:

Napomena s početka ovog odjeljka, da se pojmovi Napomena s početka ovog odjeljka, da se pojmovi podatak i informacija često pogrešno koriste podatak i informacija često pogrešno koriste kao sinonimi, može se delimično opravdati kao sinonimi, može se delimično opravdati relativnošću pojma informacije u odnosu na relativnošću pojma informacije u odnosu na

podatak. Nekoliko je razloga za to:podatak. Nekoliko je razloga za to:

26 od 52


Da li će podatak biti informacija ili ne, ne zavisi Da li će podatak biti informacija ili ne, ne zavisi primarno od njega samog, već o primaocu poruke. Za primarno od njega samog, već o primaocu poruke. Za nekoga ko u podatku prepozna sadržaj koji može nekoga ko u podatku prepozna sadržaj koji može korisno upotrebiti, podatak će postati informacija, a za korisno upotrebiti, podatak će postati informacija, a za nekog drugog neće.nekog drugog neće.

Ako je primalac upotrebio informaciju za neku Ako je primalac upotrebio informaciju za neku smislenu aktivnost, ona obično time gubi svoju smislenu aktivnost, ona obično time gubi svoju vrednost i opet postaje podatak.vrednost i opet postaje podatak.

Da li će podatak biti informacija ili ne, ne zavisi Da li će podatak biti informacija ili ne, ne zavisi primarno od njega samog, već o primaocu poruke. Za primarno od njega samog, već o primaocu poruke. Za nekoga ko u podatku prepozna sadržaj koji može nekoga ko u podatku prepozna sadržaj koji može korisno upotrebiti, podatak će postati informacija, a za korisno upotrebiti, podatak će postati informacija, a za nekog drugog neće.nekog drugog neće.

Ako je primalac upotrebio informaciju za neku Ako je primalac upotrebio informaciju za neku smislenu aktivnost, ona obično time gubi svoju smislenu aktivnost, ona obično time gubi svoju vrednost i opet postaje podatak.vrednost i opet postaje podatak.

27 od 52


I kada podatak ima informacionu vrednost, ona s I kada podatak ima informacionu vrednost, ona s vremenom slabi te ostaje samo podatak.vremenom slabi te ostaje samo podatak.

Izlaz iz svakog sistema je ulaz u neki drugi sistem. Izlaz iz svakog sistema je ulaz u neki drugi sistem. Informacije koje su izlaz iz sistema za obradu Informacije koje su izlaz iz sistema za obradu podataka javljaju se kao ulazni podaci u nekom podataka javljaju se kao ulazni podaci u nekom drugom sistemu za obradu podataka. Pri tome treba drugom sistemu za obradu podataka. Pri tome treba ipak naglasiti da se to ne dešava bez posredovanja ipak naglasiti da se to ne dešava bez posredovanja korisnika informacija ili vremenskog pomaka, što i korisnika informacija ili vremenskog pomaka, što i uslovljava prelazak informacije ponovo u podatak.uslovljava prelazak informacije ponovo u podatak.

I kada podatak ima informacionu vrednost, ona s I kada podatak ima informacionu vrednost, ona s vremenom slabi te ostaje samo podatak.vremenom slabi te ostaje samo podatak.

Izlaz iz svakog sistema je ulaz u neki drugi sistem. Izlaz iz svakog sistema je ulaz u neki drugi sistem. Informacije koje su izlaz iz sistema za obradu Informacije koje su izlaz iz sistema za obradu podataka javljaju se kao ulazni podaci u nekom podataka javljaju se kao ulazni podaci u nekom drugom sistemu za obradu podataka. Pri tome treba drugom sistemu za obradu podataka. Pri tome treba ipak naglasiti da se to ne dešava bez posredovanja ipak naglasiti da se to ne dešava bez posredovanja korisnika informacija ili vremenskog pomaka, što i korisnika informacija ili vremenskog pomaka, što i uslovljava prelazak informacije ponovo u podatak.uslovljava prelazak informacije ponovo u podatak.

28 od 52

3. 3. Definicija podatkaDefinicija podatka - Langeforsova (- Langeforsova (Börje Börje LangeforsLangefors) informaciona jednačina) informaciona jednačina

3. 3. Definicija podatkaDefinicija podatka - Langeforsova (- Langeforsova (Börje Börje LangeforsLangefors) informaciona jednačina) informaciona jednačina

29 od 52


Svaka osoba ima subjektivni doživljaj stvarnostiSvaka osoba ima subjektivni doživljaj stvarnosti Nastojeći da preciznije definiše informaciju Langefors Nastojeći da preciznije definiše informaciju Langefors

je definisao informaciju preko jednačine preko koje se je definisao informaciju preko jednačine preko koje se informacija definiše kao subjektivni kocept – informacija definiše kao subjektivni kocept – interpretirana poruka:interpretirana poruka:

I = i(D, S, t)I = i(D, S, t)

Svaka osoba ima subjektivni doživljaj stvarnostiSvaka osoba ima subjektivni doživljaj stvarnosti Nastojeći da preciznije definiše informaciju Langefors Nastojeći da preciznije definiše informaciju Langefors

je definisao informaciju preko jednačine preko koje se je definisao informaciju preko jednačine preko koje se informacija definiše kao subjektivni kocept – informacija definiše kao subjektivni kocept – interpretirana poruka:interpretirana poruka:

I = i(D, S, t)I = i(D, S, t)

30 od 52


Prema tome, informacija (Prema tome, informacija (II) jeste rezultat interpretacije ) jeste rezultat interpretacije poruke (poruke (DD) u okvirima prethodnog znanja prijemnika () u okvirima prethodnog znanja prijemnika (SS). ). Interpretacija (I) takođe, zavisi i od količine vremena (Interpretacija (I) takođe, zavisi i od količine vremena (tt) ) potrošenog za interpretaciju poruke. Interprentacioni potrošenog za interpretaciju poruke. Interprentacioni proces se definiše kao proces se definiše kao ii. Ova jednačina ukazuje na razliku . Ova jednačina ukazuje na razliku (vezu) između podataka (D) i informacije (I). Takođe, ona (vezu) između podataka (D) i informacije (I). Takođe, ona ukazuje na (važne) elemente interpretacionog procesa. ukazuje na (važne) elemente interpretacionog procesa. Okvir sposobnosti (S) za svaku osobu je jedinstven. Dve Okvir sposobnosti (S) za svaku osobu je jedinstven. Dve osobe će istu poruku interpretirati na različite načineosobe će istu poruku interpretirati na različite načine

Prema tome, informacija (Prema tome, informacija (II) jeste rezultat interpretacije ) jeste rezultat interpretacije poruke (poruke (DD) u okvirima prethodnog znanja prijemnika () u okvirima prethodnog znanja prijemnika (SS). ). Interpretacija (I) takođe, zavisi i od količine vremena (Interpretacija (I) takođe, zavisi i od količine vremena (tt) ) potrošenog za interpretaciju poruke. Interprentacioni potrošenog za interpretaciju poruke. Interprentacioni proces se definiše kao proces se definiše kao ii. Ova jednačina ukazuje na razliku . Ova jednačina ukazuje na razliku (vezu) između podataka (D) i informacije (I). Takođe, ona (vezu) između podataka (D) i informacije (I). Takođe, ona ukazuje na (važne) elemente interpretacionog procesa. ukazuje na (važne) elemente interpretacionog procesa. Okvir sposobnosti (S) za svaku osobu je jedinstven. Dve Okvir sposobnosti (S) za svaku osobu je jedinstven. Dve osobe će istu poruku interpretirati na različite načineosobe će istu poruku interpretirati na različite načine

31 od 52

4. Naučne discipline kao osnova za 4. Naučne discipline kao osnova za MISMIS

4. Naučne discipline kao osnova za 4. Naučne discipline kao osnova za MISMIS

Teorija sistemaTeorija sistema Teorija informacijaTeorija informacija Teorija telekomunikacijaTeorija telekomunikacija AutomatikaAutomatika KibernetikaKibernetika Neke discipline primenjene matematikeNeke discipline primenjene matematike Teorija programiranja i programskih jezikaTeorija programiranja i programskih jezika Teorija računarskih sistema i Teorija računarskih sistema i Tehnologija njihove izgradnje.Tehnologija njihove izgradnje.

Teorija sistemaTeorija sistema Teorija informacijaTeorija informacija Teorija telekomunikacijaTeorija telekomunikacija AutomatikaAutomatika KibernetikaKibernetika Neke discipline primenjene matematikeNeke discipline primenjene matematike Teorija programiranja i programskih jezikaTeorija programiranja i programskih jezika Teorija računarskih sistema i Teorija računarskih sistema i Tehnologija njihove izgradnje.Tehnologija njihove izgradnje.

32 od 52

Менаџерска димензијаМенаџерска димензијаМенаџерска димензијаМенаџерска димензија

ДИРЕКТОР

Директор маркетинга

Директор производње

Директор развоја

Директор финансија

Виши менаџмент

Нижи менаџмент

Средњи менаџмент

33 od 52

Различити нивои менаџмента имају Различити нивои менаџмента имају различите потребе за информацијам – различите потребе за информацијам – информациони ‘’левак’’информациони ‘’левак’’




Оперативни свакодневни подаци, са високим нивоом детаљности

Сумарни синтетички подаци, али ипак са довољно детаља који омогућавају ефективну контролу

Високо-синтетизовани подаци оријентисани на будућност и подршку стратешком планирању

34 od 52

Системи за процесирање трансакција Системи за процесирање трансакција – подршка нижем менаџменту– подршка нижем менаџменту

Различити термини за исти појамРазличити термини за исти појам: : OIS - Operations Information SystemOIS - Operations Information SystemTPS - Transaction Processing SystemTPS - Transaction Processing System

EDP - Electronic Data ProcessingEDP - Electronic Data Processing……

Намењен за подршку типичног посла нижег менаџмента – Намењен за подршку типичног посла нижег менаџмента – Операциона контролаОперациона контрола

Трансакционо оријентисанТрансакција је догађај који треба забележити

35 od 52

За различите нивое менаџмента За различите нивое менаџмента развијају се различити типови развијају се различити типови информационих системаинформационих система




TPS – Transaction Processing System -системи за процесирање трансакција

MIS - Management Information Systems - менаџмент информациони системи

DSS - Decision Support Systems - системи за подршку одлучивању

ESS – Executive Support Systems - системи за подршку вишем менаџменту

36 od 52

Шта ради Шта ради TPS?TPS?

Прихвата и памти детаље о свим трансакцијамаПрихвата и памти детаље о свим трансакцијама

Извештава детаљно о сторнираним трансакцијамаИзвештава детаљно о сторнираним трансакцијама

Кућни буџетУлаз Излаз Датум Категорија----------------------------------------------------------------------------400 12.11.02. Плата

21 12.11.02. Пијаца46 13.11.02. Струја145 14.11.02. Гардероба34 17.11.02. Култура

200 18.11.02. Хонорар23 18.11.02. Пијаца

-------------------------------------------------------------------------------------------600 269 Салдо: 331

Кућни буџетУлаз Излаз Датум Категорија----------------------------------------------------------------------------400 12.11.02. Плата

21 12.11.02. Пијаца46 13.11.02. Струја145 14.11.02. Гардероба34 17.11.02. Култура

200 18.11.02. Хонорар23 18.11.02. Пијаца

-------------------------------------------------------------------------------------------600 269 Салдо: 331

37 od 52

TPS: TPS: Обрачун платаОбрачун платаTPS: TPS: Обрачун платаОбрачун плата

Информациони ситем за

обрачун плата

Подаци о запосленим из одељења

База података

Извештаји за менаџмент

On-line упити

Подаци за државу

Исплатне листе

38 od 52

Вођење Вођење Главна Плате Студентсканаруџби складишта књига евиденција

КадровскаИстражив. Генерисање и Фактуре евиденција Распоредитржишта праћење наставе

радних налога Налози за ПраћењеЦеновници књижење каријере Испити

Контролаквалитета

ТипичниТипични TPS TPSТипичниТипични TPS TPS

Продаја/ Производња Финансије/ Људски Осталомаркетинг рачуноводство ресурси нпр. факултет

39 od 52

Менаџмент информациони систем Менаџмент информациони систем MISMIS,, подршка средњем подршка средњем менаџментуменаџменту

Намењен за подршку типичних послова Намењен за подршку типичних послова средњег менаџментасредњег менаџмента – – тактичко тактичко

планирање и контролапланирање и контрола

Даје сумарне податке у облику Даје сумарне податке у облику извештајаизвештаја

ИзвештајиИзвештаји:- :- периодичнипериодични- - изузетниизузетни- - по захтевупо захтеву

Извештаји су строго дефинисани и Извештаји су строго дефинисани и нефлексибилнинефлексибилни

40 od 52

ТипичанТипичан MIS MIS периодичнипериодични извештајизвештај

Кућни буџет Преглед трошкова по категоријама за новембар 2002. ----------------------------------------------------------------------------------

Кућни буџет Преглед трошкова по категоријама за новембар 2002. ----------------------------------------------------------------------------------

Превоз9%Лукзуз и забава

8%

Одећа17%

Режије18%

Храна48%

41 od 52

MIS MIS користи податке изкористи податке из TPS TPSMIS MIS користи податке изкористи податке из TPS TPS

TPS

Наруџбе

Произв. материјал

Главна књига

Менаџмент информациони

системи

MIS

MIS базе података

Продаја

Цена производа

Измене производа

Трошкови

Извештаји

Менаџери

42 od 52

Систем за подршку одлучивањуСистем за подршку одлучивању, , подршка средњем и вишем менаџментуподршка средњем и вишем менаџменту

Намењен за подршку одлучивању, одлуке су нетипичне, јединствене, промењљиве и

непредвидиве

Нуди високо-синтетичке податке, интерне и екстерне

DSS је интерактиван и даје ad hoc извештаје

Наглашена адаптивност, флексибилност и брз одзив

43 od 52

Одлучивање је ПРОЦЕСОдлучивање је ПРОЦЕСDSS DSS мора подржати цели процесмора подржати цели процес

РЕАЛНОСТ Фаза Фаза истраживањаистраживања

Фаза Фаза истраживањаистраживања

Посматрање

Фаза дизајнаФаза дизајнаФаза дизајнаФаза дизајнаВалидација модела

Фаза избораФаза избораФаза избораФаза избора

Верификација и тестирање предложеног модела

ИмплементацијИмплементација решењаа решења

ИмплементацијИмплементација решењаа решења

УСПЕХ

Неуспех

Simon-ов модел одлучивања

44 od 52

DSS DSS подржава рад са моделимаподржава рад са моделима

““What-If”What-If”

Шта акоШта ако……

……се плата не се плата не повећа за повећа за 20% како 20% како је је планиранопланирано??

“Goal-Seek”

Пронађи…

…начин да биланс буде позитиван на крају месеца, али без смањивања трошкова за храну и режије! Узми у обзир негативне трендове !

45 od 52

Не постоје строге границе између Не постоје строге границе између нивоа подршкенивоа подршке

DSS

MIS

TPS

46 od 52

Систем за подршку вишем Систем за подршку вишем менаџментуменаџменту

ESS – Executive Support System

Подршка типичном послу вишем менаџменту, стратешком планирању

Нерутинско одлучивање, без прописаних процедура и аналитичих модела који га подржавају

ESS користи податке из MIS и DSS, али и много података из екстерних извора

ESS не решава проблем, он само нуди опште могућности процесирања и комуницирања

47 od 52

ESS ESS не решава проблем он само нуди опште не решава проблем он само нуди опште могућности процесирања и комуницирања могућности процесирања и комуницирања ESS ESS не решава проблем он само нуди опште не решава проблем он само нуди опште могућности процесирања и комуницирања могућности процесирања и комуницирања

Интерни подаци• Финансије• Канцел.

системи• Моделирање• Анализе

Екстерни подаци• Берза• Интернет• Агенције

ESS радна станица

•Менији•Графика

•Комуникације•Процесирање

ESS радна станица

•Менији•Графика

•Комуникације•Процесирање

48 od 52

Остале класе ИСОстале класе ИСОстале класе ИСОстале класе ИС

KWS (Knowledge Work KWS (Knowledge Work Systems) Systems) или за или за подршку стручном подршку стручном радураду

KWS (Knowledge Work KWS (Knowledge Work Systems) Systems) или за или за подршку стручном подршку стручном радураду

• Инжењерске радне станице

• Графичке радне станице

• ...

OAS (Office Automation Systems) или системи за подршку канцеларијском пословању• Процесирање текста

• Менаџмент документа

• Електронски календари, именици.

• ...

49 od 52

ИС су повезаниИС су повезаниИС су повезаниИС су повезани

ESS

MIS DSS

KWSOAS TPS

50 od 52

ИС даје подршку у ИС даје подршку у функционисању ПСфункционисању ПС

у функционалном у функционалном смислусмислу

у менаџерском смислуу менаџерском смислу

51 od 52

Интегрални ИС мора омогућити проток Интегрални ИС мора омогућити проток информација хоризонтално по функцијама и информација хоризонтално по функцијама и вертикално по нивоима управљањавертикално по нивоима управљања

ДИРЕКТОР

Маркетинг Производња Развој Финансије




52 od 52

Фин

анси

је

Производња

Маркетинг

Раз

вој

Фин

анси

јеПроизводња

Маркетинг

Раз

вој

Фин

анси

је

Производња

Маркетинг

Раз

вој

Ви

ши

м

енаџ

мен

тС

ред

њи

м

енаџ

мен

тН

иж

и

мен

аџм

ент

Интегрални ИС, поред функционалних компоненти, мора имати и структуру која даје специфчну подршку различитим нивоима менаџмента

tema 01 . uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi

Documents